helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

- Ustavno garantovanje sloboda i prava građana i njihovu zaštitu uz
konsekventno operacionalizovan princip primata međunarodnog nad
unutrašnjim pravom u domenu ljudskih prava, u svim aspektima njihovog
iskazivanja (od garantovanja sadržaja prava ili slobode pa do sistema
njihihove zaštite).
- Posebna ustavna jemstava posebnih prava manjina na osnovama i
u okvirima načela građanstva.
- Načelo socijalne pravde uz jasno određene obaveze države u ovoj
sferi i garantovanje socijalno ekonomskih prava grđana kao osnovnih prava.
- Vladavinu prava kao izraz spremnosti da se vlast vrši na
principima i u granicama prava.
- Otvorenost za komunikaciju, saradnju i integracije.
- Puno garantovanje privatne svojine i privredu otvorenu prema
svetu i zasnovanu na konkurenciji kao preduslovu ekonomskih reformi.
- Politički pluralizam uz kosekventno razdvajanje partije od države i
jasan otklom od partijske države.
- Proporcionalno predstavljanje kao princip reprezentacije.
- Podelu vlasti u obliku racionalizovanog parlamentarizma,
odgovornu i kontroli podvrgnutu izvršnu vlast.
- Nezavisnost i samostalnost sudova kao primarno utočište građana
za zaštitu od samovolje vlasti.
- Ustavnosudsku kontrolu ustavnosti i zakonitosti i neposrednu
ustavno sudsku zaštitu ustavom garantovanih sloboda i prava građana.
- Decentralizaciju i lokalnu samoupravu uz različite vidove
neposrednog učešća građana pri odlučivanju o poslovima lokalnih zajednica.
- Autonomije i regionalizam kao institucionalne oblike ostvarivanja
izvornog prava građana na samoorganizovanje, autonomnost i regionalnu
samoupravu.
- Republikanski oblik vladavine.
- Čvrsti ustav, ustavne i organske zakone koji uživaju posebnu
procesnu zaštitu.
3. Kako do novog ustava Srbije
Pored sadržinske legitimacije ustava, jednako značajna uloga u
procesu ustavne tranzicije nesumnjivo pripada i procesnom legitimitetu
konstitucije. Razlog tome je specifičnost društvenih prilika koje su objektivne
determinante polazišta buduće ustavne države kao političke zajednice.
280
Legitimirajući konstitucionalni principi koji se polažu u temelje zajednice,
pod pretpostavkom da budu podržani, prihvataju se u uslovima koje
odlikuje duboka, kontinuirana, sistemska konstitucionalna kriza uzrokovana
odsustvom socijalnih pretpostavki ustavne države.
Dakle, uz saglasnosti o principima na kojima zajednica počiva
(sadržinska legitimacija), neophodna je i ne manje značajna saglasnost o putu
ustavne tranzicije (procesna legitimacija). U okolnostima u kojima se
formuliše ustavni konsenzus ustav ne određuje samo uslove saživota
različitih subjekata zajednice, već i pravila rasprave i dijaloga između tih
subjekata i načine njihovog predstavljanja, i precizira procesne preduslove
koji moraju biti ispunjeni da bi se konsenzualna saglasnost o pravcima
suštinskih društvenih promena mogla postići uvek kada se za to pojavi
potreba.
U takvim okolnostima ustavni proces zadobija značajnu
legitimacijsku funkciju. On postaje svojevrstan oblik ustavne tranzicije za
čiju uspešnost je takođe potreban pristanak socijalnih aktera. To je proces u
kome ustav zadobija "kreativnu funkciju, nastojanjem da se na konzistentan
način definiše orijentacija za budućnost". 5 Aktivna uloga koju ustavotvorac
ima u ovom procesu je upravo da trasira ustavno – pravni put za prelazak iz
predpolitičke zajednice u političku zajednicu i postavi uslove za razvoj
otvorenog društva.
Budući da se menja priroda zajednice i legitimacinski temelji na
kojima ona počiva, biće nužno izmenjena i priroda ustava, njegova svojstva i
uloga koju ima u političkoj zajednici. Da bi bio plodotvoran ustavotvorni
proces mora počivati ne samo na spremnosti da se prihvati sadržina
promena već i na konsenzusu o proceduri i dinamici promena. Pod tim
pretpostavkama ustav bi mogao biti snabdeven kapacitetom koji će
omogućiti da u njemu permanentno bude prisutna razvojna mogućnost. U
protivnom realna je opasnost da ustav ne zauzme mesto koje mu u procesu
tranzicije pripada, i ostane samo svedočanstvo o ciljevima koji su se
nameravali doseći. Put do konsenzusa u ustavotvornoj raspravi može biti
prvi korak koji potvrđuje spremnost da se zajednica uspostavi kao politička,
a država konstituiše kao ustavna država.
5
Dr N. Dimitrijević: Ustavi i ustavnost u postkomunističkoj Evropi, Glasnik
advokatske komore Vojvodine, br. 1-2\1995 str. 15.
281