helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

pripremljena u političkim strankama, 35 dva su rezultat rada ekspertskih
grupa okupljenih oko nevladinih organizacija, 36 jedan je autorski rad
profesora ustavnog prava. 37
Tokom 2004. godine i najnoviji predlog svoj poglede na novi ustav
Srbije izložila je još jedna politička stranka – Pokret snaga Srbije. Vlada
Republike Srbije pripremila je svoj predlog, a na predlogu ustava radila je i
ekspertska grupa koju je formirao predsednik Republike. 38 I ovi predlozi
predstavljeni su javnosti.
Od početka rada na pripremi novog ustava Srbije prošlo je gotovo
dve godine, a novi ustav Srbije još uvek nije pred nama. Javnost nije
obaveštena o toku rada na pripremi ustava. Mnoštvo predloga za novi ustav
Srbije sa jedne strane i činjenica da novog ustava Republike Srbije još uvek
nema, govore o odsustvu saglasnosti među političkim akterima ustavnog
procesa i njihovoj spremnosti da pristupe promenama ustavnog sistema i
prihvate novi ustav Srbije.
NOVI PRAVNI POREDAK 1
Za pravni poredak ustav je izvorište. Otuda njegove norme za
pravni sistem imaju poseban značaj. Da bi mogao odigrati svoju izvornu
ulogu u pravnom sistemu kao uređenom skupu koga čini mnoštvo
elemenata, i od ustava se zahteva da bude uređena i logički usklađena celina
principa i normi koje ga čine. Pretpostavka da ustav zauzme ono mesto koje
mu pripada kao temeljnom aktu političke zajednice, izvoru i osnovi celine
pravnog sistema on mora biti legitiman i legalan da bi bio poštovan od
građana i od vlasti.
To jesu ujedno i osnovne normativne pretpostavke u kojima bi ustav
mogao odigrati svoju ulogu osnovnog i najvišeg pravnog akta zajednice i
izvora prava u njoj. Pa ipak ustav SRJ realno ne zauzima svoje mesto u
pravnom sistemu. Naprotiv, i sam ustav utiče na krizu pravnog sistema. U
ovom priligu biće ukazano na osnovne razloge ove pojave, kao i na moguće
pravce izlaska iz stanje u kome se danas nalazi načelo ustavnosti i naš pravni
sistem.
kojima - Beogradskog centra za ljudska prava (Predlog za novi Ustav Srbije), dr P.
Nikolića Nacrt Ustava Kraljevine Srbije), Forum Iuris-a (Model Ustava Srbije), političkih
stranaka - Demokratske Stranke (Nacrt Ustava Srbije), Demokratske stranke Srbije
(Nacrt Ustava Srbije), Liberala Srbije (Ustav Srbije), predlozi do kojih je u svom radu
došla Ustavna komisija (Predlog za promenu Ustava), kao i pregled otvorenih pitanja
novog Ustava Srbije (G17+).
35
Nacrt Ustava Republike Srbije, Demokratska stranka Srbije, 2003, Nacrt
Ustava Srbije, Demokratska stranka, 2003, Nacrt Ustava Srbije, Liberali Srbije 2004.
36
Predlog za novi Ustav Srbije, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd,
2001, Model Ustava Republike Srbije, Forum Iuris, Novi Sad 2001.
37
Dr P. Nikolić: Ustav Kraljevine Srbije – nacrt, Izdanje autora, Beograd, 2001.
godine.
38
Vlada Republike Srbije sačinila je Nacrt Ustava 2004. godine. Videti
Zbornik Predlozi za n ovi Ustav Srbije, Fridrih Ebert Stiftung, Beograd, 2005. godine.
276
1. Kriza ustavnog identiteta i njene posledice
na pravni sistem
Srbija ima ustav ali nije ustavna država. Slikovito o ovoj vrsti
semantičkih ustava Levenštajn će napisati "Za ovo odelo se ne bi moglo
kazati da uopšte predstavlja odelo; pre je to ogrtač ili kostim za maskenbal." 2
Ustav nije najviši i osnovni zakon u pravnom sistemu niti postoje uslovi da
iskaže svoju suštinu kao temeljni konsensualno prihvaćen akt građana koji
čine političku zajednice. Razlozi tome su kako na području legalnog
1
Izvod iz teksta objavljenog u listu Danas, podlistak Pravo, br. 14, 4. X 2002.
godine, str. 1 – 2.
2
Citirano prema dr A. Bačić: Ustav i ustavna diktatura, Split, 1992. str. 133.
277