helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

6.2 Odlučivanje o području na kome se region prostire.
Odlučivanje u području na kome se prostire pokrajina i promeni granica ili
teritorije pokrajina različito je rešeno u ustavnim projektima. 143
6.2 Pravo obraćanja nadležnim organima za zaštitu prava na
regionalnu samoupravu. Zaštitu prava na regionalnu samoupravu i
atonomiju uređuje nekoliko predloga. Garantovana je ustavno-sudska zaštita
koja se obezbeđuje u postupku ocene ustavnosti 144 ili u postupku ustavne
žalbe 145 ukoliko se "pojedinačnim aktom ili radnjom, bez obzira od koga
dolaze, ometa nadležnost autonomne pokrajine". 146
Samo u jednom predlogu uređena je i sudska zaštita prava na
autonomiju. Instrumenti kojima se ostvaruje ovaj vid zaštite ostvaruje se
pravom na "pokretanje postupka pred upravnim sudom za ocenu ustavnosti
upravnih akata državnih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja
kojima se narušava autonomija", 147 kao i pravom "pokretanja postupka pred
računskim sudom i svim redovnim sudovima radi zaštite autonomije i
autonomnih prava oblasti". 148 Pravom pokretanja postupka raspolaže vlada
autonomne pokrajine 149 ili skupština oblasti, predsednik oblasti i savet
oblasti 150 ili organima za koje to utvrdi statut kao najviši pravni akt
pokrajine 151 . Ukoliko bi smo pokušali da, na osnovu ove analize, definišemo
ustavni položaj autonmne pokrajine rukovodeći se rešenjima prihvaćenim u
većini predloga, status autonomne pokrajine u budućem ustavu Srbije
odredili bi sledeći parametri.
1. Opšti okvir koji definiše status autonomnih pokrajina
u ustavnom sistemu
Regionalni princip teritorijalne organizacije bio bi garantovan
ustavom kao pravo građana na regionalnu samoupravu. Teritorijalna
143
Videti o tome detaljnije u tački 1.6 Teritorija.
144
Dr P. Nikolić (član 201 stav 2); Demokratska stranka Srbije (član 156 stav
2); Liberali Srbije (član 128 stav 1 alineja 8); Vlada Republike Srbije (član 160 stav 2);
ekspertska grupa Predsednika Republike (član 191 stav 1 alineje 1, 6 i 9).
145
Demokratska stranka Srbije (član 156 stav 1) i Vlada Republike Srbije
(član 160 stav 1).
146
Demokratska stranka Srbije (član 156 stav 1); Vlada Republike Srbije (član
160 stav 1).
147
Dr P. Nikolić, član 201 stav 3.
148
Dr P. Nikolić, član 201 stav 3
149
Ekspertska grupa Predsednika Republike, član 192 stav 1.
150
Dr P. Nikolić, član 201 stavovi 2 i 3.
151
Demokratska stranka Srbije (član 156) i Vlada Republike Srbije (član 160).
264
zajednica koja se formira neposredno ispod nivoa centralne vlasti nazivala bi
se autonomna pokrajina. U ustavu bi izričito bile navedene postojeće
autonomne pokrajine uz isticanje posebnog statusa Kosova i Metohije.
Postojala bi mogućnost formiranja novih pokrajina pod uslovima utvrđenim
u ustavu. Pokrajina bi imala svojstvo pravnog lica. Najviši pravni akt
autnomne pokrajine bi bio statut. Statut bi se donosio uz saglasnost narodne
skupštine Republike Srbije. Teritorija autonomne pokrajine uređivala bi se
organskim zakonom za čije se donošenje zahteva strožija većina.
2. Nadležnosti autonomne pokrajine
Raspodela nadležnosti počivala bi na principu subsidijariteta, opštu
pretpostavku nadležnosti u korist lokalne zajednice i taksativno navođenje
nadležnosti autonomne pokrajine i Republike. Izvorne nadležnosti pokrajina
bile bi utvrđene ustavom, a prenete zakonom uz uslov da se obezbede
finansijska sredstva za njihovo obavljanje. Ustavom bi bile uređene i
konkurentne nadležnosti.
Izvorne nadležnosti pokrajina odnosile bi se na sledeće oblasti:
uređenje i organizacija pokrajinskih službi i javnih službi; utvrđivanje
prihoda i rashoda u budžetu pokrajine; upravljanje pokrajinskom imovinom;
prostorno i razvojno planiranje; saradnja sa pokrajinama u Republici i
regionima u drugim zemljama; poljoprivreda; zdravstvo; socijalna zaštita;
prosveta; kultura; šumarstvo; stočarstvo; lov i ribilov; vodoprivreda;
saobraćaj; zaštita životne sredine; turizam i ugostiteljstvo.
Autonomna pokrajina bi imale zakonodavnu vlast. Donosila bi
zakone u oblastima iz domena izvornih nadležnosti i raspolagala pravom da
predlaže republičke zakone. Pokrajina bi imala izvršnu vlast. U domenu
svojih nadležnosti autonomna pokrajina bi imala pravo da izvršava
pokrajinske zakone. Republičke zakone bi izvršavala u samo ako je zakon na
to ovlasti. U pogledu učešća autonomne pokrajine u sudskoj vlasti predlozi
se značajno razlikuju. Prema jednoj grupi predloga ova mogućnost je
isključena. Prema drugoj, autonomna pokrajina bi imala interencije u ovom
domenu i obrazovala bi vrhovni sud. Najzad, u trećoj grupi su predlozi koji
obezbeđuju učešće autonomne pokrajine u ostvarivanju sudske vlasti (npr.
pri odlučivanju o izboru i razrešenju sudija) i predviđaju obrazovanje
odeljenja vrhovnog suda u autonomnoj pokrajini.
Načelo jedinstva pravnog poretka obezbeđivala bi se jednakošću
prava građana, jednakom važnošću pojedinačnih pravnih akata na celoj
teritoriji Republike kao i saglasnošću statuta autonomne pokrajine sa
ustavom o čemu bi odlučivao ustavni sud Republike.
265