helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

prazninom u pogledu rokova za raspisivanje i održavanje predsedničkih
izbora u slučaju ranijeg prestanka mandata, i odsustvom pravila o tome kada
započinje mandat novoizabranog predsednika može se zaključiti da nacrt
ustava vlade Republike Srbije nije precizirao koliko dugo predsednik
skupštine može zamenjivati predsednika republike.
Konceptualne nedoslednosti ilustrujemo primerima koji govore da
princip podele vlasti nije dosledno poštovan u ustavnim rešenjima.
- Konstitutivnu sednicu narodne skupštine, prema vladinom nacrtu
ustava, saziva organ izvršne vlasti – predsednik republike što nesumljivo
nije u skladu sa načelom podele vlasti koje je u ovom nacrtu ustava utvrđeno
kao jedno od osnovnih načela ustava.
- Pravo vlade da podnese ostavku je, prema rešenjima sadržanim u
nacrtu ustava vlade Republike Srbije, suženo. Vlada može podneti ostavku
samo u toku rasprave o interpelaciji.
- Pravo predsednika vlade da podnese ostavku, kao standardno
pravilo i instrument parlamentarnog sistema koji balansira odnos vlade i
parlamenta, nije izričito utvrđena u nacrtu ustava vlade Republike Srbije.
- Rešenja predviđena u nacrtu ustava vlade Republike Srbije o
konstruktivnom glasanju o poverenju vladi, instrumentima kojima vlada
može uticati na parlament, a koji su prema ovom predlogu oslabljeni, i blaže
uslove pod kojima se mogu koristiti ovi instrumenti moglo bi se zaključiti da
su ponuđena rešenja nekonzistentna.
- Poštovanje načela samostalnosti i nezavisnosti sudske vlasti
nalagalo bi da se izbor sudija prepusti posebnim organima obrazovanim u
okrilju pravosuđa, čemu je bliži nacrt ustava grupe eksperata. Sudije i
tužioce, prema vladinom nacrtu ustava, bira skupština, dok prema nacrtu
ustava ekspertske grupe sudije i tužioce bira visoki savet pravosuđa u čiji
sastav, pored drugih članova ulazi i deo članova koje bira skupština. Obim i
sadržaj ovlašćenja skupštine je svakako veći kada ona bira sudije i tužioce,
jer tako može neposredno uticati na sudsku vlast.
Nepreciznosti koje mogu dovesti do problema u primeni ilustruju sledeći
primeri:
- Datume redovnih zasedanja narodne skupštine preciznije uređuje
sadašnji Ustav Srbije nego rešenja sadržana u analiziranim nacrtima ustava.
Prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije prolećno zasedanje bi započelo
1. marta, a prema nacrtu ustava grupe eksperata prolećno zasedanje bi
započinjalo prvog ponedeljka u februaru. Vladin nacrt ustava fiksira datum
(1. III ), a to može biti neradni dan. Nacrt ustava ekspertske grupe fiksira dan
(prvi ponedeljak u februaru) što moće dovesti do toga da se nepotrebno
izgubi nekoliko radnih dana. Rešenje koje sadrži sadašnji Ustav Srbije je u
ovom pogledu najpreciznije – zasedanje počinje prvi radni dan u martu
mesecu.
- Pažljivija analiza vladinog nacrta ustava ukazuje da pravila o
rokovima u postupku ponavljanja izbora vlade, ako ona ne bude izabrana u
prvom pokušaju, nisu jasna. Pri ponavljanju izbora vlade rok je kraći, a ustav
ne pruža odgovor na pitanje da li se neka od gore opisanih faza postupka
isključuje, ili su skraćeni rokovi za pojedine faze postupka. Prema nacrtu
ustava grupe eksperata rokovi u kojima se vlada mora izabrati identični su
kako za prvo glasanje tako i za ponavljanje postupka.
- Obim i sadržaj imunitetskih prava koja štite članove organa vlasti
nije jasno određen u nacrtu ustava koji je sačinila vlada Republike Srbije.
Pozivanje na analogiju sa imunitetom narodnih poslanika, prilikom
uređivanja imuniteta predsednika republike, sudija, sudija ustavnog suda i
ombudsmana samo su primeri koji ilustruju naše zapažanje i ukazuju na
potrebu da se imunitetska prava urede precizno. Analogija sa poslaničkim
imunitetom ne mora biti primenjljiva i na druge institucije.
I na kraju kratak odgovor na pitanje postavljeno na samom početku
ovog priloga. Analiza upućuje na zaključak da u pogledu pozicije
zakonodavne i izvršne vlasti nema suštinskih razlika među nacrtima ustava
koji su analizirani. Ipak među njima postoje razlike. U nekim pitanjima one
su značajne, ali ne i nepremostive (npr. ovlašćenja izvršne vlasti u
vanrednim prilikama, konstruktivno izglasavanje nepoverenja i dr). Neke
razlike su naizgled samo tehničke prirode, ali su posledice prihvatanja
jednog ili drugog rešenja bitno različite (npr. postupak donošenja organskih
zakona, rokovi za raspisivanje i održavanje izbora i dr.). Naposletku izvesne
razlike su zaista neznatne, ali prihvatanje jednoga od ponuđenih rešenja je
celishodnije (npr. da li tip izbornog sistema treba urediti u ustavu ili je
celishodnije da ovo pitanje urediti zakon) ili predloženu normu čini jasnijom,
jer precizira njen sadržaj i značenje (npr. analogija primenjena u vezi sa
odredbama o imunitetu). I pored nastojanja da se brojne pravne praznine,
nepreciznosti i nedoslednosti koje postoje u Ustavu Srbije otklone i tako suzi
prostor za naknadnim interpretativnim pravilima u tome se, kako govore
izneti primeri nije do kraja uspelo.
244
245