helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
vlade, dok grupa eksperata taksativno u samom ustavu navodi poslove koji<br />
su u nadležnosti vlade.<br />
Nadležnosti vlade u vreme vanrednog stanja su po kapacitetu i sadržaju<br />
ovlašćenja kojima raspolaže vlada različito utvrđene. Oba nacrta ustava<br />
predviđaju da vlada raspolaže ovim ovlašćenjima samo u slučaju kada<br />
skupšt<strong>in</strong>a nije u mogućnosti da se sastane. Kada skupšt<strong>in</strong>a nije u mogućnosti<br />
da se sastane, prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije, vlada samostalno<br />
proglašava vanredno stanje i donosi mere u vreme vanrednog stanja koje<br />
takvo stanje iziskuje. Grupa eksperata za taj slučaj prihvata drugo rešenje<br />
prema kome je nadležnost vlade u vreme vanrednog stanja ograničena. Svoja<br />
ovlašćenja vlada deli sa drugim organima vlasti. Prema ovom predlogu<br />
razlikuju se dva bitna pitanja: jedno koje se odnosi na proglašenje vanrednog<br />
stanja i drugo koje se odnosi na donošenje mera u vreme vanrednog stanja.<br />
Odgovornost za proglašenje vanrednog stanja preuzimaju predsednik<br />
skupšt<strong>in</strong>e, predsednik vlade i predsednik republike, koji zajednički<br />
proglašavaju vanredno stanje. Odgovornost za donošenje mera za vreme<br />
vanrednog stanja preuzimaju oba organa izvršne vlasti – vlada i predsednik<br />
republike. Mere za vreme vanrednog stanja donosi vlada uz supotpis<br />
predsednika republike.<br />
3. Predsednik Republike<br />
Pozicija predsednika Republike je u dosadašnjoj raspravi o ustavu<br />
izazvala posebnu pažnju. Može se pretpostaviti da će zato postojati<br />
<strong>in</strong>teresovanje javnosti za prezentovanje razlika među predlozima koje<br />
analiziramo. Zbog toga će brižljivo biti upoređene razlike među predlozima<br />
koje se odnose na status predsednika republike. Razlike među nacrtima<br />
ustava beležimo u odnosu na sledeća pitanja: izbor, mandat, odgovornost,<br />
nadležnosti i zamenjivanje predsednika republike u slučaju kada je sprečen<br />
da obavlja svoje dužnosti.<br />
Dva pitanja u vezi sa izborom predsednika republike različito su<br />
uređena u predlozima: uslovi za kandidovanje za predsednika republike i<br />
raspisivanje izbora za predsednika republike u slučaju kada njegov mandat<br />
prestane pre isteka vremena na koje je izabran.<br />
Nacrt ustava vlade Republike Srbije ne predviđa posebne uslove za<br />
kandidovanje za predsednika republike. Pravo na kandidovanje stiče se pod<br />
opštim uslovima pod kojima se stiče pasivno biračko pravo (državljanstvo,<br />
punoletstvo, poslovna sposobnost, domicil). Prema nacrtu ustava grupe<br />
238<br />
eksperata, osim opštih uslova za sticanje pasivnog biračkog prava kandidat<br />
za predsednika mora ispuniti i posebne uslove. Za predsednika republike<br />
može biti kandidovano lice koje je napunilo 40 god<strong>in</strong>a života i ima domicil u<br />
republici u trajanju od 10 god<strong>in</strong>a.<br />
Raspisivanje izbora u slučaju kada mandat predsednika republike prestane<br />
pre isteka vremena na koje je izabran. U nacrtu ustava vlade Republike Srbije<br />
ovo pitanje nije uređeno. Ostaje pitanje u kom roku bi u tom slučaju bili<br />
raspisani izbori i u kom roku bi bili održani izbori za predsednika republike.<br />
U vlad<strong>in</strong>om nacrtu ustava utvrđeni su rokovi za raspisivanje izbora u slučaju<br />
kada mandat predsednika republike prestaje protekom vremena na koje je<br />
biran kao ni rok u kome izbori moraju biti održani, pa bi utoliko pre bilo<br />
poželjno u ustavu utvrditi rokove za raspisivanje izbora u jednoj posebnoj<br />
situaciji, tada kada mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran<br />
predsednik republike. Nacrt ustava ekspertske grupe utvrđuje rok za<br />
raspisivanje izbora za predsednika republike ako mu mandat prestane pre<br />
isteka vremena na koje je biran. Izbori se moraju raspisati najkasnije u roku<br />
od 15 dana od dana prestanka mandata predsednika republike. Prema ovom<br />
predlogu izbori za predsednika republike moraju biti održani najkasnije u<br />
roku od 60 dana od dana raspisivanja izbora.<br />
U vezi sa mandatom predsednika republike različito su uređeni<br />
razlozi za prestanak mandata, imunitet predsednika republike i polaganje<br />
zakletve.<br />
U oba nacrta ustava neki razlozi za prestanak mandata predsednika<br />
republike uređeni su identično: istek vremena na koje je biran predsednik<br />
republike, ostavka i razrešenje po odluci ustavnog suda zbog povrede<br />
ustava. U nacrtu ustava vlade Republike Srbije kao razlog za prestanak<br />
mandata predsednika republike navodi se još i prestanak mandata po odluci<br />
ustavnog suda kojom se predsedik republike oglašava krivim za krivično<br />
delo uč<strong>in</strong>jeno u svojstvu predsednika republike. I u ovom slučaju postavljaju<br />
se istovrsna pitanja kao i ona navedena u vezi sa odlučivanjem o krivičnoj<br />
odgovornosti m<strong>in</strong>istara za krivična dela koja uč<strong>in</strong>e u svojstvu člana vlade, pa<br />
se zato na njih samo upućuje.<br />
Imunitet predsednika republike uređen je različito. Nacrt ustava<br />
vlade Republike Srbije sadrži upućujuću normu koja imunitetska prava<br />
predsednika republike (materijalni i procesni imunitet) utvrđuje u istom<br />
sadržaju i sa istovetnim dejstvom kao u slučaju narodnih poslanika.<br />
Analogija sa poslaničkim imunitetom nije uvek primenjljiva i na druge<br />
<strong>in</strong>stitucije, u ovom slučaju na predsednika republike. Tako je, na primer,<br />
sadržaj materijalnog imuniteta poslanika precizno određen. Materijalni<br />
239
Change language