helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Ogled 2.<br />
KONCEPCIJSKE PROTIVUREČNOSTI, SISTEMSKA<br />
NEKONZISTENTNOST USTAVNIH REŠENJA<br />
I PRAVNE PRAZNINE<br />
Svojevrstan vid kršenja ustava postoji i tada kada osnovna načela<br />
iskazana u uvodnim odredbama nisu konzistentno operacionalizovana u<br />
daljim ustavnim normama. Ustavna rešenja su nedorečena, norme su<br />
protivurečne, ne č<strong>in</strong>e logički usklađen sistem, postoje pravne prazn<strong>in</strong>e.<br />
Za ilustraciju ovog vida kršenja ustava poslužiće odredbe ustava o<br />
odnosu međunarodnog i unutrašnjeg prava u materiji sloboda i prava<br />
građana.<br />
Garantovanje sloboda i prava građana propisima međunarodne<br />
zajednice izmenilo je tradicionalno konstitucionalno stanovište da je sadržaj<br />
jemstava sloboda i prava građana isključivo stvar unutrašnjeg prava države.<br />
Sledeći ovu tendenciju Ustav SRJ je u osnovnim odredbama: iskazao načelni<br />
stav o primatu međunarodnog nad unutrašnjim pravom u oblasti sloboda i<br />
prava građana; 7 posebno potvrdio ovaj stav u odnosu na prava nacionalnih<br />
manj<strong>in</strong>a; 8 ustanovio obavezu države da ispunjava obaveze iz međunarodnih<br />
ugovora u kojima je SRJ strana ugovornica; 9 odredio status međunarodnih<br />
akata i odnos prema unutrašnjem pravu – potvrđeni međunarodni ugovori<br />
kao i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava smatraju delom<br />
unutrašnjeg pravnog poretka. 10 Opšti normativni okvir koji određuje odnos<br />
međunarodnog i unutrašnjeg prava, dakle, zadovoljava osnovne standarde<br />
imajući u vidu komparativna konstitucionalna rešenja.<br />
Problem nastaje u primeni i konkretizaciji ovih pr<strong>in</strong>cipa utvrđenih<br />
Ustavom SRJ.<br />
1. Načelan stav o primatu međunarodnog nad unutrašnjim pravim u<br />
materiji sloboda i prava građana Ustav SRJ ne sledi u daljim odredbama<br />
normativnog dela. Odsustvo operacionalizacije ovih načela nije u duhu<br />
iskazane spremnosti da se akti međunarodnog prava i pravila<br />
međunarodnog običajnog prava (opšteprihvaćena pravila međunarodnog<br />
prava) u ovoj oblasti uvaže, a njihova pravila ugrade u unutrašnje pravo i<br />
postanu njegov sastavni deo.<br />
7<br />
Član 10 Ustava SRJ.<br />
8<br />
Član 11 Ustava SRJ.<br />
9<br />
Član 16 stav 1 Ustava SRJ.<br />
10<br />
Član 16 stav 2 Ustava SRJ.<br />
<strong>22</strong><br />
Npr. Ustav SRJ sadrži: pravilo da se slobode, prava i dužnosti<br />
građana utvrđuju ovim Ustavom (član 19), ali ne i aktima međunarodnog<br />
prava; pravilo da se slobode i prava čoveka i građan<strong>in</strong>a ostvaruju, a dužnosti<br />
ispunjavaju na osnovu Ustava (član 67 stav 1), ne i na osnovu akata<br />
međunarodnog prava; pravilo da se nač<strong>in</strong> ostvarivanja sloboda i prava<br />
građana može propisati samo zakonom i samo u slučaju kada je to<br />
predviđeno Ustavom (član 67 stav 2), što isključuje mogućnost da se u ovim<br />
pitanjima primenjuju akti međunarodnog prava; pravilo da slobode i prava<br />
građana zajemčene Ustavom SRJ uživaju sudsku zaštitu (član 67 stav 4), ali<br />
ne i međunarodno – pravnu zaštitu predviđenu aktima međunarodnog<br />
prava.<br />
2. U sudskoj praksi sudovi kao neposredan izvor prava u materiji<br />
sloboda i prava građana ne primenjuju međunarodne ugovore. Praksa<br />
sudova govori da u pravnom sistemu SRJ nije prisutna svest o obaveznosti<br />
međunarodnih pravila koja uređuju slobode i prava građana čak ni tada<br />
kada je SRJ ratifikovala iskazujući svoju spremnost da poštuje i primenjuje<br />
njegova pravila, a još manje kada su u pitanju opšteprihvaćena pravila<br />
međunarodnog prava koja Ustav SRJ takođe smatra sastavnim delom<br />
unutrašnjeg pravnog poretka. 11<br />
Npr. Ustav Republike Srbije utvrđuje da sudovi sude na osnovu<br />
Ustava i zakona i drugih opštih akata (član 96 stav 1) ne navodeći<br />
međunarodne akte u tom kontekstu kao izvore prava. Ustav SRJ takvu<br />
odredbu ne sadrži.<br />
3. Ustavom ustanovljena sadrž<strong>in</strong>a konkretnih sloboda i prava<br />
građana nije uvek saglasna sadrž<strong>in</strong>i koju istim slobodama i pravima daju<br />
međunarodni akti. Upoređivanje sadržaja konkretnih ustavnih jemstava<br />
pojed<strong>in</strong>ih sloboda i prava, posebno osnovnih ljudskih prava (pravo na život;<br />
lična sloboda; postupak lišenja slobode i prava građana u tom postupku i<br />
dr.) govori da Ustav SRJ, a posebno Ustav Republike Srbije, odstupaju od<br />
standarda sadržanih u međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima<br />
koje je SRJ ratifikovala. To se ogleda u odsustvu nekih garancija predviđenih<br />
međunarodnim pravom, ili u krajnje uopštenim <strong>for</strong>mulacijama sadržaja<br />
pojed<strong>in</strong>ih sloboda i prava koje malo govore o njihovoj stvarnoj sadrž<strong>in</strong>i.<br />
Npr: Ustavom SRJ, pravo na život nije izuzeto od moguće suspenzije<br />
za vreme rata, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, kao što je to<br />
slučaj sa nekim drugim pravima koja ovaj Ustav taksativno nabraja (član 99<br />
stav 1 tačka 11). Takvo rešenje nije saglasno Međunarodnom paktu o<br />
građanskim i političkim pravima (član 4 tačka 2). Režim sloboda i prava<br />
11<br />
Član 16 stav 2 <strong>in</strong> f<strong>in</strong>e Ustava SRJ.<br />
23
Change language