helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
samouprave) kao i u izvršnim organima vlasti na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora i na nivou autonomnih pokrajina, ali ne i jedinica lokalne samouprave (ministar u Savetu ministara Srbije i Crne Gore, član izvršnog veća autonomne pokrajine). Pored ustavom navedenih razloga inkompatibilnosti moguće je organskim zakonom utvrditi i druge poslove nespojive sa pozicijom ministra. Grupa eksperata isključuje mogućnost da ministar obavlja bilo koju plaćenu službu, da bude angažovan u lukrativnim delatnostima, da obavlja bilo koju profesionalnu delatnost kao i da bude član upravnih odbora preduzeća koja se rukovbode profitom. U pogledu imuniteta koji štiti ministre grupa eksperata predviđa samo materijalni imunitet, dok nacrt ustava vlade Republike Srbije ne sadrži eksplicitne odredbe o imunitetu ministara. Više pitanja u vezi sa mandatom vlade različito je uređeno u analziranim nacrtima ustava. Među ovim pitanjima su: momenat od kada počinje da teče mandat vlade, prestanak mandata vlade po sili ustava, prestanak mandata ministara, ostavka vlade i ostavka predsednika vlade. Mandat vlade počinje da teče, prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije, od dana polaganja zakletve. Od dana polaganja zakletve vlada preuzima dužnost i započinje rad. U nacrtu ustava ekspertske grupe nema eksplicitnog pravila o tome od kog momenta počinje da teče mandat vlade. Prema ovom nacrtu ustava nakon izbora vlade u skupštini, predsednik Republike donosi ukaz o imenovanju članova vlade. Sledeći ovo pravilo moglo bi se zaključiti da vlada započinje sa radom nakon što predsednik Republike donese ukaz o imenovanju članova vlade. Prestanak mandata vlade na osnovu i po sili ustava ukoliko budžet koji je predložila vlada ne bude usvojen u skupštini ni posle roka od tri meseca privremenog budžetskog finansiranja predviđeno je samo u nacrtu ustava grupe eksperata, dok nacrt ustava vlade Republike Srbije ne sadrži ovakvu odredbu. Prihvatanjem ovog rešenja osnaženo je budžetsko pravo parlamenta kao još jedan instrument parlamentarne kontrole vlade. Osnovi za prestanak mandata ministara su različiti. U nacrtu ustava vlade Republike Srbije kao osnovi za prestanak mandata ministara navode se podizanje optužbe protiv ministra pred ustavnim sudom i prestanak mandata vlade čiji je ministar član. Grupa eksperata u svom nacrtu ustava, pored prestanka mandata ministra u slučajevima kada prestaje mandat vlade čiji je ministar član, navodi još dva razloga. Ministru prestaje mandat kada mu skupština izglasa nepoverenje i kada nastupi nespojivost funkcija. Ostavka vlade nije predviđena eksplicitno u nacrtu ustava vlade Republike Srbije, izuzev u slučaju da vlada podnese ostavku u toku rasprave o interpelaciji. Pravo vlade da podnese ostavku je ograničeno samo na slučaj kada se u skupštini vodi rasprava o interpelaciji. Na taj način je oslabljeno dejstvo jednog važnog instrumenta kojim vlada, u parlamentarnom sistemu "teže i protivteže" može uticati na parlament kao i pozicija vlade u parlamentarnom sistemu. Nacrt ustava grupe eksperata sadrži izričitu odredbu o pravu vlade da podnese ostavku. Ostavka predsednika vlade nije izričito utvrđena u nacrtu ustava vlade Republike Srbije. Položaj vlade oslabljen je i odsustvom prava predsednika vlade da podnese ostavku. Nacrt ustava ekspertske grupe zadržava postojeće ustavno rešenje i sledi komparativne standarde parlamentarizma i pozicije vlade koje odlikuju ovaj vid podele vlasti. U ovom nacrtu ustava utvrđeno je pravo predsednika vlade da podnese ostavku, kao i dejstvo ostavke predsednika vlade. Kada predsednik vlade podnese ostavku ona povlači i ostavku cele vlade. Više pitanja vezanih za instrumente parlamentarne kontrole vlade i njihovo dejstvo različito su uređena u nacrtima ustavnih projekata. Poslaničko pitanje ne pominje se u nacrtu ustava vlade Republike Srbije, dok nacrt ustava grupe eksperata sadrži odredbe o poslaničkom pitanju i obavezi vlade da na njega odgovori. Uslovi za podnošenje interpelacije su različito uređeni. U nacrtu ustava vlade Republike Srbije uslov za podnošenje interpelacije je blaži. Predlog za interpelaciju može podneti najmanje 42 poslanika. Nacrt ustava grupe eksperata utvrđuje strožiji uslov za podnošenje predloga za interpelaciju. Predlog mora podržati najmanje 60 poslanika. Rok za odgovor vlade na interpelaciju je prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije duži (20 dana), a prema nacrtu ustava ekspertske grupe kraći (7 dana). Rok za raspravu o odgovoru na interpelaciju nije preciziran u nacrtu ustava vlade Republike Srbije. Nije, dakle, propisano kada skupština mora staviti na dnevni red odgovor vlade na interpelaciju i povesti raspravu o njemu. Prema nacrtu ustava grupe eksperata rok u kome se otvara rasprava o interpelaciji je preciziran. Skupština raspravlja o odgovoru vlade na interpelaciju na prvoj narednoj sednici. Ograničenje prava na podnošenje interpelacije sadrže oba nacrta ustava, ali je ono različito uređeno. Prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije ograničenje se odnosi samo na subjekte koji su podneli interpelaciju. Potpisnici interpelacije ne mogu podneti novu interpelaciju pre isteka tri meseca. Nacrt ustava grupe eksperata ovom ograničenju dodaje još jedno koje se odnosi na sadržaj pitanja pokrenutog interpelacijom. O pitanju koje je 234 235
ilo pokrenuto interpelacijom ne može se, u roku od tri meseca, ponovo podneti interpelacija. Uslovi za podnošenje predloga za glasanje o poverenju vladi su, prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije blaži. Predlog za glasanje o poverenju vladi može podneti najmanje 50 poslanika. To je 1/5 narodnih poslanika. Nacrt ustava grupe eksperata postavlja strožiji uslov. Predlog za glasanje o poverenju vladi može podneti najmanje 80 poslanika, što je približno 1/3 poslanika. Glasanje o poverenju vladi razlikuje ove predloge u pogledu načina glasanja. Oba nacrta ustava utvrđuju istu većinu (većina ukupnog broja poslanika) koja je potrebna za izglasavanje nepoverenja vladi. Nacrt ustava grupe eksperata, pored toga, izričito utvrđuje da se o poverenju vladi glasa tajno. Konstruktivno izglasavanje nepoverenja vladi predviđeno je samo u nacrtu ustava vlade Republike Srbije. Rešenje koje je predviđeno nije uobičajeno u komparativnoj praksi u kojoj ovaj institut postoji (npr. Nemačka, Austrija). Komparativno iskustvo pokazuje da se u slučaju konstruktivnog izglasavanja nepoverenja vladi, glasanje o poverenju vezuje za izbor novog mandatara za sastav vlade. Glasanje se odvija istovremeno, a glasanju o poverenju vladi može se pristupiti samo uz uslov da je u parlamentu prihvaćen novi mandatar za sastav vlade. Prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije skupština je dužna da posle izglasavanja nepoverenja vladi, u roku od 25 dana izabere novu vladu ili da postojećoj izglasa poverenje, a ako to ne učini raspušta se. Konstruktivno glasanje o poverenju vladi je instrument koji učvršćuje poziciju vlade u parlamentu. Ako se ovaj institut poveže sa instrumentima kojima vlada može uticati na parlament (ostavka vlade, ostavka predsednika vlade), koji su prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije oslabljeni, kao i uslovima pod kojima se mogu koristiti ovi instrumenti koji su u vladinom nacrtu ustava blaži, moglo bi se zaključiti da su ponuđena rešenja nekonzistentna. Ograničene nadležnosti vlade u ostavci (vlade kojoj je izglasano nepoverenje) predviđaju oba nacrta ustava, ali se razlikuje način na koji je ovo pitanje uređeno. Nacrt ustava vlade Republike Srbije predviđa da se poslovi koja može da obavlja vlada u ostavi uređuju organskim zakonom, dok nacrt ustava grupe eksperata u samom ustavu eksplicitno utvrđuje koje poslove može obavljati vlada u ostavci. Vlada u ostavci ne može predložiti raspuštanje skupštine, ne može predložiti promenu ustava niti može skupštini podnositi predloge zakona. Uslovi za podnošenje zahteva za razrešenje ministra su različiti. Vladin nacrt ustava utvrđuje strožije uslove. Predlog za razrešenje ministra može podnesti 36 poslanika (približno 1/7 poslanika). Grupa eksperata postavlja blaži uslov prema kome zahtev za razrešenje ministra može podneti najmanje 30 poslanika (približno 1/8 poslanika). Ako uporedimo uslove za podnošenje predloga za glasanje o poverenju vladi (50 poslanika) i uslove za pokretanje interpelacije (42 poslanika) sa uslovima za podnošenje zahteva za razrešenje ministra (36), koje utvrđuje nacrt ustava vlade Republike Srbije možemo zapaziti da oni nisu srazmerni dejstvu instrumenta parlamentarne kontrole vlade koji se koristi. Poređenja radi navodimo i rešenja grupe eksperata. Predlog za glasanje o poverenju vladi može podneti najmanje 80 poslanika, interpelaciju podnosi najmanje 60 poslanika, a predlog za razrešenje ministra podnosi najmanje 30 poslanika. Glasanje o razrešenju ministra razlikuje ove predloge u pogledu načina glasanja. Oba nacrta ustava utvrđuju istu većinu (većina ukupnog broja poslanika) koja je potrebna za odluku o razrešenju ministra. Nacrt ustava grupe eksperata, pored toga, izričito utvrđuje da se o razrešenju ministra odlučuje tajnim glasanjem. Krivičnu odgovornost članova vlade eksplicitno uređuje samo nacrt ustava vlade Republike Srbije, dok nacrt ustava grupe eksperata ne uređuje ovo pitanje. Prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije ministar odgovara za krivično delo učinjeno u svojstvu člana vlade. Optužbu protiv ministra podiže narodna skupština većinom glasova ukupnog broja poslanika. O optužbi odlučuje ustavni sud. Za sva ostala krivična dela ministar odgovara pred sudom. Pitanje na koje ovakvo rešenje ne pruža odgovor odnosi se na odlučivanje ustavnog suda o krivičnom delu koje ministar učini u svojstvu člana vlade. Pominjemo u vezi sa tim samo dva važna procesna pitanja. U kom postupku ustavni sud odlučuje o krivici i da li je moguće odlučivati o krivici u nekom drugom postupku sem u krivičnom postupku? Kako u ovakvom slučaju obezbediti standard dvostepenog suđenja i pravo na žalbu kao ustavom garantovani instrument jednake zaštite svakog pojedinca pred sudom? Naposletku predlozi su različiti i u pogledu nadležnosti vlade. Razlike se odnose na tehniku koja primenjena pri ustavnom definisanju nadležnosti vlade kao i na sadržaj nadležnosti vlade za vreme vanrednog stanja. U predlozima je primenjena različita tehnika definisanja nadležnosti vlade. Nacrt ustava vlade Republike Srbije okvirno definiše nadležnosti 236 237
- Page 67 and 68: kritičkih analiza aktuelnog ustava
- Page 69 and 70: - Bliže se određuje priroda i kar
- Page 71 and 72: Inkompatibilnost državnih i javnih
- Page 73 and 74: Tradicionalne odredbe osnovnih nač
- Page 75 and 76: počiva takav koncept države i pos
- Page 77 and 78: izričito garantuje neposredna usta
- Page 79 and 80: osnovnih prava, u ustavnom sistemu.
- Page 81 and 82: opšteprihvaćenim principima među
- Page 83 and 84: 3. Sistem i oblici zaštite ljudski
- Page 85 and 86: i odugovlačenja, pravo na delotvor
- Page 87 and 88: 1. Osnovni pristup ljudskim pravima
- Page 89 and 90: nisu naišli na odjek u tadašnjem
- Page 91 and 92: nadležnim organima za otklanjanje
- Page 93 and 94: zaštite i unapređenja ljudskih pr
- Page 95 and 96: 1. Odredbe o pravima pripadnika nac
- Page 97 and 98: U osnovnim odredbama Ustava Srbije
- Page 99 and 100: jednakost građana u pravima i duž
- Page 101 and 102: Pažljiviji uvid u predložene nacr
- Page 103 and 104: 5.1 Prava koja u identičnom obliku
- Page 105 and 106: je "poštovanje ljudskih prava svih
- Page 107 and 108: najvećim delom implementirani u us
- Page 109 and 110: "Model Ustava Srbije", Forum Iuris-
- Page 111 and 112: Peto, slobodu odlučivanja o rađan
- Page 113 and 114: 4. Predlozi za novi ustav Republike
- Page 115 and 116: Ustavno uređivanje tipa izbornog s
- Page 117: Postupak po kome se donose ovi zako
- Page 121 and 122: imunitet štiti poslanika od odgovo
- Page 123 and 124: prazninom u pogledu rokova za raspi
- Page 125 and 126: pokrajine uočavaju se razlike međ
- Page 127 and 128: 2.2 Pravni akti kojima se uređuju
- Page 129 and 130: U nekim predlozima predviđeni su i
- Page 131 and 132: 4.4 Princip solidarnosti. Princip s
- Page 133 and 134: 6.2 Odlučivanje o području na kom
- Page 135 and 136: 8. Ovlašćenja autonomne pokrajine
- Page 137 and 138: kao što su npr: problem usklađiva
- Page 139 and 140: pripremljena u političkim strankam
- Page 141 and 142: - Ustavno garantovanje sloboda i pr
- Page 143 and 144: Kako revitalizovati sadržinsko jez
- Page 145 and 146: Dvostepena strategija - dualitet st
- Page 147 and 148: SPORNA DEMOKRATSKA LEGITIMACIJA 1 S
- Page 149 and 150: Deo III PREDLOZI ZA NOVI USTAV SRBI
ilo pokrenuto <strong>in</strong>terpelacijom ne može se, u roku od tri meseca, ponovo<br />
podneti <strong>in</strong>terpelacija.<br />
Uslovi za podnošenje predloga za glasanje o poverenju vladi su, prema<br />
nacrtu ustava vlade Republike Srbije blaži. Predlog za glasanje o poverenju<br />
vladi može podneti najmanje 50 poslanika. To je 1/5 narodnih poslanika.<br />
Nacrt ustava grupe eksperata postavlja strožiji uslov. Predlog za glasanje o<br />
poverenju vladi može podneti najmanje 80 poslanika, što je približno 1/3<br />
poslanika.<br />
Glasanje o poverenju vladi razlikuje ove predloge u pogledu nač<strong>in</strong>a<br />
glasanja. Oba nacrta ustava utvrđuju istu već<strong>in</strong>u (već<strong>in</strong>a ukupnog broja<br />
poslanika) koja je potrebna za izglasavanje nepoverenja vladi. Nacrt ustava<br />
grupe eksperata, pored toga, izričito utvrđuje da se o poverenju vladi glasa<br />
tajno.<br />
Konstruktivno izglasavanje nepoverenja vladi predviđeno je samo u<br />
nacrtu ustava vlade Republike Srbije. Rešenje koje je predviđeno nije<br />
uobičajeno u komparativnoj praksi u kojoj ovaj <strong>in</strong>stitut postoji (npr.<br />
Nemačka, Austrija). Komparativno iskustvo pokazuje da se u slučaju<br />
konstruktivnog izglasavanja nepoverenja vladi, glasanje o poverenju vezuje<br />
za izbor novog mandatara za sastav vlade. Glasanje se odvija istovremeno, a<br />
glasanju o poverenju vladi može se pristupiti samo uz uslov da je u<br />
parlamentu prihvaćen novi mandatar za sastav vlade. Prema nacrtu ustava<br />
vlade Republike Srbije skupšt<strong>in</strong>a je dužna da posle izglasavanja nepoverenja<br />
vladi, u roku od 25 dana izabere novu vladu ili da postojećoj izglasa<br />
poverenje, a ako to ne uč<strong>in</strong>i raspušta se. Konstruktivno glasanje o poverenju<br />
vladi je <strong>in</strong>strument koji učvršćuje poziciju vlade u parlamentu. Ako se ovaj<br />
<strong>in</strong>stitut poveže sa <strong>in</strong>strumentima kojima vlada može uticati na parlament<br />
(ostavka vlade, ostavka predsednika vlade), koji su prema nacrtu ustava<br />
vlade Republike Srbije oslabljeni, kao i uslovima pod kojima se mogu<br />
koristiti ovi <strong>in</strong>strumenti koji su u vlad<strong>in</strong>om nacrtu ustava blaži, moglo bi se<br />
zaključiti da su ponuđena rešenja nekonzistentna.<br />
Ograničene nadležnosti vlade u ostavci (vlade kojoj je izglasano<br />
nepoverenje) predviđaju oba nacrta ustava, ali se razlikuje nač<strong>in</strong> na koji je<br />
ovo pitanje uređeno. Nacrt ustava vlade Republike Srbije predviđa da se<br />
poslovi koja može da obavlja vlada u ostavi uređuju organskim zakonom,<br />
dok nacrt ustava grupe eksperata u samom ustavu eksplicitno utvrđuje koje<br />
poslove može obavljati vlada u ostavci. Vlada u ostavci ne može predložiti<br />
raspuštanje skupšt<strong>in</strong>e, ne može predložiti promenu ustava niti može<br />
skupšt<strong>in</strong>i podnositi predloge zakona.<br />
Uslovi za podnošenje zahteva za razrešenje m<strong>in</strong>istra su različiti. Vlad<strong>in</strong><br />
nacrt ustava utvrđuje strožije uslove. Predlog za razrešenje m<strong>in</strong>istra može<br />
podnesti 36 poslanika (približno 1/7 poslanika). Grupa eksperata postavlja<br />
blaži uslov prema kome zahtev za razrešenje m<strong>in</strong>istra može podneti<br />
najmanje 30 poslanika (približno 1/8 poslanika). Ako uporedimo uslove za<br />
podnošenje predloga za glasanje o poverenju vladi (50 poslanika) i uslove za<br />
pokretanje <strong>in</strong>terpelacije (42 poslanika) sa uslovima za podnošenje zahteva za<br />
razrešenje m<strong>in</strong>istra (36), koje utvrđuje nacrt ustava vlade Republike Srbije<br />
možemo zapaziti da oni nisu srazmerni dejstvu <strong>in</strong>strumenta parlamentarne<br />
kontrole vlade koji se koristi. Poređenja radi navodimo i rešenja grupe<br />
eksperata. Predlog za glasanje o poverenju vladi može podneti najmanje 80<br />
poslanika, <strong>in</strong>terpelaciju podnosi najmanje 60 poslanika, a predlog za<br />
razrešenje m<strong>in</strong>istra podnosi najmanje 30 poslanika.<br />
Glasanje o razrešenju m<strong>in</strong>istra razlikuje ove predloge u pogledu nač<strong>in</strong>a<br />
glasanja. Oba nacrta ustava utvrđuju istu već<strong>in</strong>u (već<strong>in</strong>a ukupnog broja<br />
poslanika) koja je potrebna za odluku o razrešenju m<strong>in</strong>istra. Nacrt ustava<br />
grupe eksperata, pored toga, izričito utvrđuje da se o razrešenju m<strong>in</strong>istra<br />
odlučuje tajnim glasanjem.<br />
Krivičnu odgovornost članova vlade eksplicitno uređuje samo nacrt<br />
ustava vlade Republike Srbije, dok nacrt ustava grupe eksperata ne uređuje<br />
ovo pitanje. Prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije m<strong>in</strong>istar odgovara<br />
za krivično delo uč<strong>in</strong>jeno u svojstvu člana vlade. Optužbu protiv m<strong>in</strong>istra<br />
podiže narodna skupšt<strong>in</strong>a već<strong>in</strong>om glasova ukupnog broja poslanika. O<br />
optužbi odlučuje ustavni sud. Za sva ostala krivična dela m<strong>in</strong>istar odgovara<br />
pred sudom. Pitanje na koje ovakvo rešenje ne pruža odgovor odnosi se na<br />
odlučivanje ustavnog suda o krivičnom delu koje m<strong>in</strong>istar uč<strong>in</strong>i u svojstvu<br />
člana vlade. Pom<strong>in</strong>jemo u vezi sa tim samo dva važna procesna pitanja. U<br />
kom postupku ustavni sud odlučuje o krivici i da li je moguće odlučivati o<br />
krivici u nekom drugom postupku sem u krivičnom postupku? Kako u<br />
ovakvom slučaju obezbediti standard dvostepenog suđenja i pravo na žalbu<br />
kao ustavom garantovani <strong>in</strong>strument jednake zaštite svakog pojed<strong>in</strong>ca pred<br />
sudom?<br />
Naposletku predlozi su različiti i u pogledu nadležnosti vlade.<br />
Razlike se odnose na tehniku koja primenjena pri ustavnom def<strong>in</strong>isanju<br />
nadležnosti vlade kao i na sadržaj nadležnosti vlade za vreme vanrednog<br />
stanja.<br />
U predlozima je primenjena različita tehnika def<strong>in</strong>isanja nadležnosti<br />
vlade. Nacrt ustava vlade Republike Srbije okvirno def<strong>in</strong>iše nadležnosti<br />
236<br />
237
Change language