helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

Postupak po kome se donose ovi zakoni je složeniji od postupka po
kome se donose ostali zakoni. Za usvajanje organskih zakona prema nacrtu
ustava vlade Republike Srbije potreba je većina glasova ukupnog broja
poslanika. Nacrt ustava grupe eksperata, pored većine potrebne za usvajanje
ovih zakona (većina ukupnog broja poslanika) predviđa još i dvostepeni
zakonodavni postupak (dva čitanja zakona), mogućnost da se o zakonima iz
ove grupe vodi javna rasprava i tako omogući širem krugu subjekata da
iznesu svoje predloge u vezi sa njim, kao i usvajanje zakona 2/3 većinom
ukoliko predsednik Republike vrati skupštini zakon iz ove grupe na
ponovno razmatranje.
Razlike među nacrtima ustava postoje i u vezi sa statusom poslanika.
Jedina razlika se odnosi na sadržaj i obim procesnog imuniteta narodnih
poslanika. Prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije procesni imunitet
poslanika je širi i odnosi se na bilo koje delo za koje se može izreći kazna
zatvora, dakle ne samo na krivična dela već i na prekršaje. Nacrt ustava
grupe eksperata uže definiše procesni imunitet koji uključuje zaštitu
poslanika samo za krivična dela, ne i za sva kažnjiva dela za koja se može
izreći kazna zatvora.
2. Vlada
Četiri osnovne grupe pitanja o statusu vlade izdvajaju se kao pitanja
o kojima predlozi sadrže različita rešenja. To su tip vlade, izbor vlade,
mandat vlade, instrumenti parlamentarne kontrole vlade i nadležnosti vlade.
Tip vlade je različit. Prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije
vlada pripada tipu neposlaničke vlade. Poslanici prema ovom predlogu ne
mogu biti članovi vlade. Nacrt ustava ekspertske grupe zadržava dosadašnje
ustavno rešenje o mešovitom tipu vlade. Prema ovom predlogu članovi
vlade mogu biti i narodni poslanici kao i lica koja nisu narodni poslanici.
U vezi sa izborom vlade razlike među nacrtima ustava odnose se na
postupak predlaganja mandatara za sastav vlade, ravnomernu zastupljenost
polova u sastavu vlade, rokovima u kojima vlada mora biti izabrana,
inkomparibilnost i imunitet članova vlade.
Predlaganje mandatara za sastav vlade razlikuje se s obzirom na obim i
kvalitet ovlašćenja predsednika Republike kada podnosi predlog za
mandatara za sastav vlade. Prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije
predsednik Republike predlaže mandatara za sastav vlade iz političke
stranke ili koalicije koja ima većinu poslanika u skupštini. On nema izričito
232
propisanu ustavnu obavezu da obavi konsultacije sa predstavnicima
poslaničkih grupa, svih ili samo onih koje imaju većinu u skupštini. Moglo bi
se zaključiti da predsednik Republike samostalno predlaže mandatara za
sastav vlade vodeći računa da to mora biti lice koje pripada političkoj stranci
ili koaliciji koja u skupštini ima većinu poslanika. Prema nacrtu ustava grupe
eksperata predsednik Republike je dužan da u postupku predlaganja
mandatara za sastav vlade konsultuje predstavnike svih poslaničkih grupa u
skupštini kako bi mogao da predloži mandatara za sastav vlade koji će dobiti
podršku većine poslanika u skupštini.
Ravnomerna zastupljenost polova u sastavu vlade eksplicitno je
utvrđena samo u nacrtu ustava grupe eksperata u kome je predviđeno da
najmanje jedno potpredsedničko mesto u vladi mora biti rezervisano za
manje zastupljeni pol. Nacrt ustava vlade Republike Srbije ne sadrži ovu
odredbu.
Rok u kome vlada mora biti izabrana nakon konstituisanja skupštine
utvrđen je u oba predloga. Rokovi se, međutim razlikuju. Prema nacrtu
ustava vlade Republike Srbije rok u kome vlada mora biti izabrana je kraći i
iznosi 75 dana, dok je u nacrtu ustava grupe eksperata duži i iznosi 90 dana.
Oba nacrta ustava predviđaju mogućnost ponavljanja izbora vlade, ukoliko
vlada u prvom pokušaju ne bude izabrana.
Pažljivija analiza vladinog nacrta ustava ukazuje da pravila nisu
jasna. Prema ovom predlogu prvi izbor vlade odvija se unutar roka od 45
dana od kojih se u roku od 20 dana mora predložiti mandatar za sastav
vlade, u roku od narednih 15 dana mandatar za sastav vlade sastavlja
program vlade i konačno u roku od narednih 10 dana skupština treba da
glasanjem odluči o izboru vlade. Problem nastaje u slučaju neuspeha, dakle,
kada vlada nije izabrana u roku od 45 dana. Postupak izbora vlade u tom
slučaju odvija se u roku od 30 dana. Pri ponovljenom izboru rok je, dakle,
kraći, a ostaje nejasno da li se neka od gore opisanih faza postupka isključuje,
ili su rokovi za pojedine faze postupka u ovom slučaju kraći. Prema nacrtu
ustava grupe eksperata rokovi u kojima se vlada mora izabrati identični su
kako za prvo glasanje tako i za ponavljanje postupka i iznose po 45 dana.
Naposletku ovaj nacrt ustava predviđa i sankciju – raspuštanje skupštine
ukoliko vlada ne bude izabrana u roku od tri meseca (90) dana od
konstituisanja skupštine.
Inkompatibilnost je različito uređena. Nacrt ustava vlade Republike
Srbije predviđa nespojivost funkcije člana vlade sa položajem poslanika u
svim predstavničkim telima (Skupštini Srbije i Crne Gore, Narodnoj
skupštini, skupštini autonomne pokrajine i skupštini jedinice lokalne
233