helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Subjekti koji mogu zatražiti sazivanje vanrednog zasedanja se takođe<br />
razlikuju. I vlad<strong>in</strong> nacrt ustava i nacrt ustava grupe eksperata utvrđuju da<br />
vanredno zasedanje narodne skupšt<strong>in</strong>e mogu zatražiti vlada i najmanje ¼<br />
narodnih poslanika. Nacrt ustava grupe eksperata predviđa pored toga i<br />
pravu skupšt<strong>in</strong>e autonomne pokraj<strong>in</strong>e i skupšt<strong>in</strong>e grada da zatraže vanredno<br />
zasedanje narodne skupšt<strong>in</strong>e.<br />
Zasedanja skupšt<strong>in</strong>e u vanrednom stanju. Ovo pitanje našlo je svoje<br />
mesto u oba nacrta ustava. Smisao predloženih rešenja je očuvanje<br />
kont<strong>in</strong>uiteta delovanja najšireg predstavništva građana u osetljivim<br />
prilikama kao što je vanredno stanje. Nacrt ustava vlade Republike Srbije<br />
utvrđuje da narodna skupšt<strong>in</strong>a u vreme vanrednog stanja ne može biti<br />
raspuštena. Ukoliko je narodna skupšt<strong>in</strong>a raspuštena pre proglašenja<br />
vanrednog stanja, a nova nije izabrana skupšt<strong>in</strong>a, po osnovu samog ustava<br />
obnavlja svoju nadležnost. Nacrt ustava grupe eksperata ovome dodaje još i<br />
pravilo da je narodna skupšt<strong>in</strong>a u stalnom zasedanju sve dok traje vanredno<br />
stanje i tako otvara ustavnu mogućnost za kont<strong>in</strong>uirani rad skupšt<strong>in</strong>e u toku<br />
vanrednog stanja.<br />
Među predlozima postoje razlike i u nadležnostima skupšt<strong>in</strong>e.<br />
Razlike se odnose na kvalitet, obim i sadržaj nadležnosti narodne skupšt<strong>in</strong>e,<br />
posebno u vezi sa ovlašćenjima skupšt<strong>in</strong>e prema ombudsmanu kao i njenim<br />
nadležnostima u vezi sa izborom sudija i tužilaca.<br />
Nadležnost narodne skupšt<strong>in</strong>e u odnosu na <strong>in</strong>stituciju ombudsmana je<br />
različitog kvaliteta. Prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije narodna<br />
skupšt<strong>in</strong>a bi imala pravo da nadzire rad ombudsmana, što nije u skladu sa<br />
pr<strong>in</strong>cipima nezavisnosti i samostalnosti na kojima počiva rad <strong>in</strong>stitucije.<br />
Prema nacrtu ustava grupe eksperata narodna skupšt<strong>in</strong>a samo razmatra<br />
izveštaj ombudsmana o stanju ljudskih prava, a nema ovlašćenje da nadzire<br />
njegov rad.<br />
Nadležnost narodne skupšt<strong>in</strong>e u vezi sa izborom sudija i tužilaca je takođe<br />
različito uređena. Sudije i tužioce, prema nacrtu ustava vlade Republike<br />
Srbije, bira narodne skupšt<strong>in</strong>a, dok prema nacrtu ustava ekspertske grupe<br />
sudije i tužioce bira visoki savet pravosuđa u čiji sastav, pored drugih<br />
članova ulazi i deo članova koje bira skupšt<strong>in</strong>a. Obim i sadržaj ovlašćenja<br />
narodne skupšt<strong>in</strong>e je svakako veći kada ona bira sudije i tužioce, jer tako<br />
može neposredno uticati na sudsku vlast. Poštovanje načela samostalnosti i<br />
nezavisnosti sudske vlasti nalagalo bi da se izbor sudija prepusti posebnim<br />
organima obrazovanim u okrilju pravosuđa, čemu je bliži nacrt ustava grupe<br />
eksperata.<br />
Razlike među predlozima beležimo i kada je reč o raspuštanju<br />
narodne skupšt<strong>in</strong>e. Razlike se odnose na tri grupe pitanja: razloge za<br />
raspuštanje skupšt<strong>in</strong>e, rad skupšt<strong>in</strong>e u periodu od raspuštanja pa do<br />
konstituisanja novoizabrane skupšt<strong>in</strong>e kao i na slučajeve kada skupšt<strong>in</strong>a ne<br />
može biti raspuštena.<br />
U nacrtu ustava vlade Republike Srbije navodi se samo jedan razlog<br />
za raspuštanje skupšt<strong>in</strong>e. Ona se raspušta na obrazloženi predlog vlade.<br />
Pored toga vlada se raspušta na osnovu samog ustava u slučaju<br />
konstruktivnog izglasavanja nepoverenja vladi, kada vlada u ustavom<br />
određenom roku ne izabere novu vladu ili ne izglasa poverenje vladi kojoj je<br />
prethodno izglasala nepoverenje. Grupa eksperata pored raspuštanja<br />
skupšt<strong>in</strong>e na obrazloženi predlog vlade, navodi i neke razloge čije<br />
nastupanje dovodi do raspuštanja skupšt<strong>in</strong>e na osnovu samog ustava.<br />
Skupšt<strong>in</strong>a raspušta se na osnovu ustava ako u roku od tri meseca od<br />
konstituisanja skupšt<strong>in</strong>e ne izabere vladu kao i u slučaju ako u roku od tri<br />
meseca ne može da obezbedi kvorum za nesmetani rad.<br />
Rad narodne skupšt<strong>in</strong>e nakon raspuštanja, a do konstituisanja<br />
novoizabrane skupšt<strong>in</strong>e je prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije<br />
moguć uz ograničenje da u tom slučaju skupšt<strong>in</strong>a može obavljati samo<br />
tekuće poslove koje odredi organski zakon. Ovakvo rešenje, koje se u<br />
komparativnoj praksi ne sreće, postavlja pitanje koji se poslovi skupšt<strong>in</strong>e<br />
mogu smatrati "tekućim poslovima" i da li oni mogu biti uređeni zakonom ili<br />
bi morali biti taksativno navedeni u ustavu? Nacrt ustava grupe eksperata ne<br />
predviđa mogućnost da skupšt<strong>in</strong>a nastavi sa radom i posle raspuštanja.<br />
Narodna skupšt<strong>in</strong>a ne može biti raspuštena, prema nacrtu ustava vlade<br />
Republike Srbije, u slučaju kada je pred skupšt<strong>in</strong>om pokrenut postupak<br />
glasanja o poverenju vladi kao i za vreme vanrednog stanja. Grupa eksperata<br />
pored ovih navodi još jednu situaciju u kojoj skupšt<strong>in</strong>a ne može biti<br />
raspuštena. Prema ovom predlogu skupšt<strong>in</strong>a ne može biti raspuštena u toku<br />
prva tri meseca od konstituisanja kao i u poslednja tri meseca pre isteka<br />
mandata.<br />
Predlozi se razlikuju i s obzirom na vrste zakona i zakonodavni<br />
postupak po kome se donose neki zakoni, a koji je strožiji od običnog<br />
zakonodavnog postupka. Prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije<br />
posebnu vrstu zakona predstavljaju organski zakoni. Nacrt ustava grupe<br />
eksperata ne navodi posebno naziv za ovu vrstu zakona, već u<br />
odgovarajućim članovima navodi poimence zakone koji se donose po<br />
postupku složenijem od običnog zakonodavnog postupka.<br />
230<br />
231
Change language