helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

Ustavno uređivanje tipa izbornog sistema. Prema nacrtu ustava koji je
pripremila vlada Republike Srbije tip izbornog sistema se uređuje u samom
ustavu. U komparativnoj ustavnosti retki su primeri ustava u kojima je
uređen tip izbornog sistema. Izborni sistem bi, prema ovom predlogu bio
proporcionalni, a Republika bi bila jedna izborna jedinica. Prema predlogu
grupe eksperata izborni sistem ne bi bio uređen ustavom, već bi ovo pitanje
uredio zakonodavac.
Zakon o izboru narodnih poslanika prema nacrtu ustava vlade
Republike Srbije, narodna skupština bi usvajala kvalifikovanom većinom. Za
njegovo usvajanje potrebno je da glasa većina od ukupnog broja poslanika.
Prema predlogu ekspertske grupe ovaj zakon donosio bi se u dvostepenom
zakonodavnom postupku, a usvajao apsolutnom većinom narodnih
poslanika. Pored toga zakon o izboru narodnih poslanika ne bi mogao biti
menjan u godini u kojoj se održavaju izbori. Ukoliko bi zakon bio promenjen
u godini u kojoj se održavaju izbori, izbori bi bili održani po pravilima
prethodnog zakona.
Pravo na reprezentovanje određenih kategorija građana u narodnoj
skupštini nije posebno utvrđeno u predlogu vlade Republike Srbije, kao ni
posebne mere pozitivne diskriminacije u domenu reprezentovanja. Predlog
ekspertske grupe predviđa pravo reprezentovanja nacionalnih manjina,
ravnomernu zastupljenost polova u skupštini, kao i pravo na
reprezentovanje građana i građanki autonomnih pokrajina i gradova. Mere
pozitivne diskriminacije propisuju se opštom normom, dok se zakonodavcu
prepušta da bliže uredi način ostvarivanja ovih ustavom garantovanih
prava, kao i mere pozitivne diskriminacije kojima se u sastavu narodne
skupštine obezbeđuje zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina kao i
ravnomerna zastupljenost polova.
Vanredni izbori u slučaju kada je mandat poslanika produžen zbog
vanrednog stanja. U nacrtu ustava vlade Republike Srbije ovo pitanje nije
uređeno. Prihvatanje ovakvog rešenja ostavlja otvoreno pitanje u kom roku
se, po okončanju vanrednog stanja raspisuju izbori u slučaju kada je mandat
poslanika bio produžen zbog uvođenja vanrednog stanja. Predlog ekspertske
grupe predviđa da se u slučaju kada je mandat poslanika produžen zbog
vanrednog stanja, izbori raspisuju prvi naredni dan po prestanku vanrednog
stanja, kao i da se moraju održati najkasnije u roku od 60 dana o dana
raspisivanja izbora.
Predlozi se razlikuju i u načinu na koji je uređeno konstituisanje
skupštine nakon izbora. Razlike se odnose na:
Saziv prve – konstitutivne sednice skupštine posle održanih izbora.
Prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije konstitutivnu sednicu saziva
predsednik Republike. Rešenje prema kome organu izvršne vlasti ustav
dodeljuje pravo da saziva konstitutivnu sednicu narodne skupštine kao
zakonodavnog tela, nije u skladu sa načelom podele vlasti na zakonodavnu,
izvršnu i sudsku, koje je u ovom predlogu utvrđeno kao jedno od osnovnih
načela ustava. Nacrt ustava grupe eksperata zadržava postojeće ustavno
rešenje prema kome konstitutivnu sednicu saziva predsednik skupštine iz
prethodnog saziva.
Uslov za konstituisanje skupštine je verifikacija mandata određenog
broja poslanika. Prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije narodna
skupština može da se konstituiše i punovažno da radi ako je verifikovano
najmanje 2/3 mandata narodnih poslanika. Nacrt ustava grupe eksperata
postavlja strožiji uslov prema kome se narodna skupština može konstituisati
ako je verifikovano najmanje ¾ mandata narodnih poslanika.
Razlike koje beležimo u odnosu na zasedanja skupštine odnose se
kako na redovno tako i na vanredna zasedanja.
Ustavom utvrđeni datumi u kojima se odvijaju redovna zasedanja
skupštine razlikuju se samo u pogledu prolećnog zasedanja. Prema nacrtu
ustava vlade Republike Srbije prolećno zasedanje bi započelo 1 marta, a
prema nacrtu ustava grupe eksperata prolećno zasedanje bi započinjalo
prvog ponedeljka u februaru. Oba nacrta ustava razlikuju se od rešenja koja
sadrži aktuelni Ustav Srbije.Vladin nacrt kao i rešenje u aktuelnom Ustavu
Srbije vezuje početak prolećnog zasedanja za mesec mart. Ipak mora se
primetiti da vladin nacrt fiksira datum (1. III ) dok Ustav Srbije ne fiksira
datum već početak zasedanja vezuje za prvi radni dan u martu mesecu.
Prema ovom rešenju moguće je da prvi radni dan prolećnog zasedanja bude
neki od neradnih dana, kada bi skupština, prema slovu ustava morala da se
sastane. Nacrt ustava ekspertske grupe pomera početak zasedanja na
februar, ne utvrđuje eksplicitno datum prolećnog zasedanja već ga vezuje za
prvi ponedeljak u februaru mesecu, a ne za prvi radni dan u tom mesecu
kako je ovo pitanje uređeno u Ustavu Srbije. I ovom predlogu moglo bi se
zameriti što njegova primena, bez naročito opravdanog razloga, može
dovesti do toga da skupština nepotrebno izgubi nekoliko radnih dana, jer
prvi ponedeljak kada bi ona morala da se sastane može pasti čak 7 II, ako bi
prvi radni dan februara bio u utorak 1. II. Ilustrovali smo posledice oba
predloga koja se odnose na ovo, na prvi pogled tehničko pitanje, da bi smo
ukazali na moguće probleme u njihovoj primeni i potrebu da ustavne norme
budu precizne kako ne bi zahtevale naknadna tumačenja.
228
229