helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

pravom 19 kao i set roditeljskih prava (npr. u vezi sa roditeljskim odsustvom,
zaštitom samohranih roditelja i dr.).
Mere afirmativne akcije usmerene na otklanjanje faktičke neravnopravnosti
žena u izboru na javne funkcije propisane su međunarodnim dokumentima o
ljudskim pravima (npr. članovi 4 i 7 /1 Konvencije o eliminisanju svih oblika
diskriminacije žena; tačka 14 Zaključaka Konferencije o ženama / Nju Delhi 18. II
1997; Odeljak A Deklaracije o jednakosti između žena i muškaraca - / Istambul 1997;
Odeljak C, III tačke 1 - 4 Univerzalne deklaracije o demokratiji – / Pariz 1994; Stategije
G – 1 i G - 2 Zaključnog dokumenta IV Konferencije OUN o ženama – / Peking 1995;
tačke 87 – 92 Završnog dokumenta Međuparlamentarne konferencije / Marselj i dr.).
18
Tekst norme mogao bi da glasi: «Žene i muškarci imaju pravo na slobodan
izbor profesije i zaposlenja, jednake uslove zapošljavanja, jednaku naknadu za rad
uključujući i beneficije i jednaki tretman za rad jednake vrednosti, ravnopravan
tretman za procenu kvaliteta rada kao i jednake uslove i mogućnosti za stručno
usavršavanje i napredovanje u poslu».
Posebno značajan vid ostvarivanja principa ravnopravnosti polova ostvaruje
se u oblasti rada i zapošljavanja. Međunarodni dokumenti o ljudskim pravima (npr.
član 11 stav 1 Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena; stategije G –
1 i G - 2 Deklaracije o jednakosti žena i muškaraca kao fundamentalnom kriterijumu
demokratije – / Istambul 1997; Konvencija 111 Međunarodne organizacije rada –
zabrana diskriminacije žena u oblasti rada i zapošljavanja; član 23 Povelje o
osnovnim pravima u EU br. 364/01 od 7 IX 2000 Evropska povelja o socijalnim
pravima i dr.) akcenat stavljaju upravo na ovu oblast u kojoj je, pored političkog
života, prisutna faktička diskriminacija žena. Otuda je potrebno u Ustavu posebno
garantovati osnovna prava u oblasti rada i zapošljavanja.
19
Tekst norme mogao bi da glasi: «Zabranjena je diskriminacija žena na bazi
bračnog stanja i materinstva. Otpuštanje sa posla tokom trudnoće, porodiljskog ili
roditeljskog odsustva je zabranjeno».
Ustavna zaštita reproduktivnih prava uključuje posebno i zaštitu radnog
statusa žena prilikom prijema na rad i naročito zaštitu od otpuštanja sa posla tokom
trudnoće i porodiljskog odsustva. Ovu vrstu zaštite posebno garantuje član 11 stav 2
Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena. Države, potpisnice ove
konvencije obavezuju se da «zabrane pod pretnjom sankcija, otpuštanje zbog
trudnoće ili porodiljskog odsustva i diskriminacije na bazi bračnog stanja». Pored
garantovanja posebne zaštite na radu kao i posebnih uslova rada neophodno je u
ustavu urediti i zabranu diskriminacije na bazi bračnog stanja i materinstva, kao i
zabranu otpuštanja sa posla tokom trudnoće i porodiljskog odsustva. Naposletku,
sledeći princip jednakosti polova i kada su u pitanju jednaka prava i obaveze oba
roditelja prema deci i jednak status oba roditelja, treba garantovati ne samo pravo
majke na porodiljsko odsustvo već i istovrsno pravo oca - pravo na roditeljsko
odsustvo izjednačujući tako žene i muškarce u pravima da podižu decu.
226
ORGANIZACIJA VLASTI 1
U ovom prilogu biće uporedno prikazana organizacija vlasti izneta u
Nacrtu ustava koji je pripremila vlada Republike Srbije i nacrtu na kome je
radila grupa eksperata koju je angažovao predsednik Republike Srbije. 2 U
javnosti se mogu čuti mišljenja da među ovim predlozima nema bitnijih
razlika. Da li razlike postoje i kakva je njihova priroda pokušaćemo da
pokažemo na primeru organizacije vlasti. Pažnja će posebno biti usmerena
na položaj organa zakonodavne (skupština) i izvršne vlasti (vlada i
predsednik republike). Uporedno će biti prikazana samo ona rešenja u vezi
sa kojima beležimo razlike među predlozima. Pored toga, pažnja će biti
usmerena i na ona rešenja koja bi mogla izazvati probleme prilikom primene.
1. Narodna skupština
U pogledu statusa narodne skupštine u ustavnom sistemu 3 i pitanja
vezanih za njenu nadležnost i rad razlike između analiziranih predloga koje
beležimo odnose se na: izbore, konstituisanje i zasedanja skupštine, kao i
njene nadležnosti, status poslanika, vrste zakona, referendum, raspuštanje
skupštine i rad skupštine za vreme vanrednog stanja.
U pogledu pitanja vezanih za izbor narodne skupštine razlike među
predlozima odnose se na:
1
Referat iznet na okruglom stolu Novi ustav Srbije i evropske integracije,
održanom 15. IX 2005. godine u Beogradu, u organizaciji Pravnog foruma.
2
U vreme kada je rad napisan nacrt ustava koji je predmet pažnje
predstavljao je samo autorski tekst grupe eksperata koja je radila na njegovoj
pripremi. Otuda u tekstu ovaj nacrt nazivamo nacrtom ustava grupe eksperata.
3
Deo četvrti, tačka 1, članovi 95 do 114 Nacrta ustava vlade Republike Srbije
i Deo četvrti, glava I, članovi 91 do 109 Model ustava Republike Srbije pripremljen u
ekspertskoj grupi koju je obrazovao predsednik Republike Srbije.
227