helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

4. Predlozi za novi ustav Republike Srbije
U nastavku biće izneti konkretni predlozi za novi ustav Srbije 10 koji
se odnose na ravnopravnost polova i bliže uređuju ovo temeljno ustavno
načelo.
U preambuli ustava pored termina "građani" treba koristiti i termin
"građanke". 11
U uvodnom delu ustava među osnovnim načelima na kojima počiva
ustav potrebno je uneti odredbu o ravnopravnosti žena i muškaraca kao i
obavezu države da razvija politiku jednakih mogućnosti i u tom cilju
preduzima posebne mere afirmativne akcije. Tekst ustavne odredbe bi
mogao glasiti:
"Republika Srbija obezbeđuje ravnopravnost građana i građanki.
Ona podstiče ravnopravnost žena i muškaraca razvijajući politiku
jednakih mogućnosti, što uključuje i posebne mere afirmativne akcije
(pozitivne diskriminacije)". 12
U delu ustava u kome se uređuju slobode i prava trebalo bi uneti
nekoliko važnih garancija ljudskih prava i to:
U ovom delu ustava potrebno je urediti: jemstvo stečenih prava, 13
zabranu ograničenja ljudskih i manjinskih prava pod izgovorom da ona nisu
10
Predlozi referišu na tekst Nacrta ustava Republike Srbije koji je pripremila
vlada Republike Srbije.
11
Videti dokumente Međuparlamentarne unije – posebno Plan rada za
korigovanje sadašnje neravnoteže između učešća žena i muškaraca u političkom
životu – tačka B IV / Pariz 1994) nalažu da jezik koji se koristi u zakonodavstvu ne
sme biti diskriminatoran i preporučuju državama da revidiraju ustave i eliminišu
termine koji teže zagovaranju polnog stereotipa.
12
U osnovnim načelima garantuje se posebno zaštita za tri kategorije
građana – državljanje Republike Srbije koji žive u inostranstvu, pripadnike srpskog
naroda (član 13) i nacionalne manjine (član 14). Smatramo da je u uvodnom delu
ustava potrebno posebno urediti i ravnopravnost žena i muškaraca i posebno politiku
jednakih tretmana. Tome u prilog govori komparativna ustavna praksa i
međunarodni dokumenti (članovi 3 i 4 Konvencije o eliminaciji svih oblika
diskriminacije žena; Završni dokument IV Konferencije OUN o ženama / Peking
1995; Povelju Evropske bezbednosti, paragraf 3; Deklaraciju o jednakosti između
žena i muškaraca kao fundamentalnom kriterijumu demokratije, odeljci A i B
/Istambul 13 – 14 XI 1997; član 16 Direktive Saveta Evrope br. 78 od 27. XI 2000 i dr.).
13
Tekst norme mogao bi da glasi: «Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih
prava, individualnih i kolektivnih, ne može se smanjivati. Ovim ustavom se ne
224
zajemčena ustavom, 14 pravo na delotvornu sudsku zaštitu ljudskih prava
garantovanih ustavom i međunarodnim pravom, 15 zabranu izazivanja i
podsticanja diskriminacije, 16 mere afirmativne akcije u oblasti izbornog
prava, 17 pravo na rad, 18 i posebne mere afirmativne akcije u vezi sa ovim
ukidaju niti menjaju prava i slobode stečena na osnovu potvrđenih i objavljenih
međunarodnih ugovora».
Sličnu garanciju sadrži Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i
građanskim slobodama, dok je Nacrt ustava Srbije koji je pripremila vlada Republike
Srbije ne sadrži pa bi je stoga trebalo uneti u tekst.
14
Tekst norme mogao bi da glasi: «Nije dopušteno ograničavanje ljudskih i
manjinskih prava zajemčenih opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava,
prihvaćenim i ratifikovanim međunarodnim ugovorima i zakonima, pod izgovorom
da ona nisu zajemčena ustavom ili da su zajemčena u manjem obimu».
Ovakvu odredbu sadrži Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i
građanskim slobodama (član 8). Nacrt ustava ne sadrži ovu zabranu kao važnu
garanciju ljudskih prava, naročito u pogledu mogućnosti za ograničavanje ljudskih
prava, pa bi zbog toga ovu odredbu trebalo uneti u novi ustav Srbije.
15
Tekst norme mogao bi da glasi: «Svako ima pravo na delotvornu sudsku
zaštitu u slučaju kada mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko
pravo zajemčeno opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, prihvaćenim i
ratifikovanim međunarodnim ugovorima i ovim ustavom, kao i pravo na otklanjanje
posledica povrede ili uskraćivanja prava».
Ovako formulisana norma je jasnija. Ona garantuje pravo na delotvornu
sudsku zaštitu ljudskih prava i sloboda kao individualno pravo svake osobe čije
pravo je povređeno. Na sličan način to pravo garantuje i Povelja o ljudskim i
manjinskim pravima i građanskim slobodama (član 9 stav 1). Pored toga, sudska
zaštita obezbeđuje se ne samo u odnosu na slobode i prava koja garantuje ustav, već i
na slobode i prava garantovana međunarodnim pravom.
16
Tekst člana mogao bi da glasi:«Zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i
podsticanje neravnopravnosti kao i izazivanje i raspirivanje mržnje i netrpeljivosti
koji su zasnovani na pripadnosti određenoj rasi, polu, nacionalnosti, veroispovesti
kao i na političkom ili drugom uverenju, godinama starosti, psihičkom ili fizičkom
invaliditetu, društvenom poreklu, imovnom stanju, nivou obrazovanja, kulturi,
jeziku, rođenju i drugom ličnom statusu ili svojstvu.»
Navođenjem samo nekih ličnih svojstava (rasa, pripadnost određenoj naciji)
ili uverenja (verska uverenja) zanemaruju se ostali, ne manje važni oblici
diskriminacije koja je zasnovana na ličnim svojstvima (npr. boja kože, pol, godine
starosti, psihički ili fizički invaliditet) ili uverenjima (npr. politička uverenja).
17
Tekst norme mogao bi da glasi: «U cilju obezbeđenja pune ravnopravnosti
žena i muškaraca na izbornim i imenovanim položajima zakonom će se urediti mere
afirmativne akcije (pozitivne diskriminacije) za predstavljenje manje zastupljenog
pola. Posebne mere ostaju na snazi dok se ne ispune njihovi ciljevi.»
225