helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

operacionalizovani kroz praksu međunarodnih tela u čijoj je nadležnosti
nadzor nad primenom standarda kao i međunarodnih institucija nadležnih
za zaštitu ljudskih prava. Ove standarde potrebno je implementirati u novi
Ustav Srbije.
Pored toga, potrebno je ukazati na garancije vezane za načelo
ravnopravnosti polova koje uređuje Povelja o ljudskim i manjinskim
pravima i građanskim slobodama. Odredbe sadržane u Povelji o ljudskim i
manjinskim pravima i građanskim slobodama relevantne za ustavno
uređivanje načela ravnopravnosti polova obuhvataju više garancija: zabranu
diskriminacije posredne/neposredne (član 3 stav 3); mere afirmativne akcije
(član 3 stav 4); zabranu ograničenja prava pod izgovorom da prava nisu
garantovana Poveljom (član 8); jemstvo stečenih prava (član 47 stav 1);
sklapanje braka na osnovu slobodne volje supružnika (član 9 stav 1);
sklapanje, trajanje i razvod braka – ravnopravnost supružnika (član 9 stav 1);
posebnu zaštitu majke i deteta (član 40); posebnu zdravstvenu zaštitu
trudnica (član 45); pravo na utočište – strah od progona zbog pripadnosti
polu kao osnov za sticanje prava na azil (član 38 stav 1).
Ali, Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim
slobodama ne sadrži neke od važnih garancija ravnopravnosti polova koje
predstavljaju međunarodne standarde.
Tako Povelja ne ispunjava standard koji nalaže da se u propisima,
osobito u najvažnijem pravnom aktu kao što je Ustav, koristi
nediskriminatorna terminologija.
ravnopravnosti između žena i muškaraca (1988); Zaključci konferencija u Strazburu
(1986), Beču (1989), Rimu (1993); Zaključci IV svetske konferencije o ženama (Beč
1994); Pekinški dokumenti 1995 (parlamentarna deklaracija, platforma za akciju);
Deklaracija Saveta Evrope o ravnopravnosti žena i muškaraca kao fundamentalnom
kriterijumu demokratije (1997); Univerzalna deklaracija o demokratiji (1997);
Zaključci Međuparlamentarne konferencije u Nju Delhiju (1997); Završni dokument
interparlamentarne konferencije o bezbednosti i saradnji na mediteranu (2000);
Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i građanskih sloboda; Povelja o
osnovnim pravima u Evropskoj Uniji (2000); Dokument usvojen u Bukureštu (2001);
Konvencija br. 3 o zapošljavanju žena pre i posle porođaja (Međunarodne
organizacije rada); Konvencija br. 45 o zapošljavanju žena na podzemnim radovima u
rudnicima vih kategorija (MOR); Konvencija br. 89 o noćnom radu žena zaposlenih u
industriji (MOR); Konvencija br. 100 o jednakosti nagrađivanja muške i ženske radne
snage za rad jednake vrednosti (MOR); Konvencija br. 103 o zaštiti materinstva;
Konvencija br. 111 (1958) o sankcionisanju diskriminacije u zapošljavanju i zanimanju
(MOR) i dr.
222
Navodimo samo nekoliko primera koji o tome svedoče: biračko
pravo uživaju građani, ali ne i građanke (član 33 stav 2); pravo učešća u
odlučivanju o javnim poslovima garantuje se građanima, ali ne i
građankama (član 33 stav 1); pravo na državljanstvo garantuje se
državljanima, ne i državljankama (član 35).
Postoje u Povelji i dobri primeri nediskriminatorne terminologije
koje bi trebalo koristiti kao uzor. Na primer: svako ima pravo da osniva
novine i druga sredstva javnog obaveštavanja (član 30 stav 1); svako uživa
slobodu udruživanja (član 32 stav 1).
Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama
ne garantuje neka prava ili slobode posebno značajna za efektivno
ostvarivanje ustavnog načela ravnopravnosti polova. Bez garantovanje ovih
prava načelo ravnopravnosti polova, za razliku od drugih sloboda i prava
garantovanih ustavom, ostaje na nivou programatske ustavne norme bez
efektivne i neposredne primene.
U oblasti ustavne zaštite porodice i braka izostaju garancije
ravnopravnosti supružnika u braku. Nije uređen princip jednake
odgovornost roditelja za podizanje dece i prava i obaveze prema deci.
Sloboda odlučivanja o rađanju dece nije zagarantovana. U oblasti političkih
prava izostaje eksplicitna garancija jednakih mogućnosti za oba pola da
sudeluju u političkom životu i javnoj vlasti kao i garancija ravnomerne
zastupljenosti žena i muškaraca na svim izbornim i imenovanim položajima;
među razlozima zabrane rada političke stranke ne navodi se mržnja i
netrpeljivost s obzirom na pripadnost određenom polu, već samo rasna,
nacionalna i verska netrpeljivost i mržnja i dr. U oblasti rada i zapošljavanja
izostaju garancije prava na jednaku naknadu za jednak rad, dostupnost
svakog radnog mesta pod jednakim uslovima, jednake mogućnosti za
profesionalno napredovanje i stručno usavršavanje i dr. U oblasti socijalne i
zdravstvene zaštite nisu uređena neka važna prava vezana za zaštitu
reproduktivnih prava, a koja pokazuju posebnu brigu države u domenu
zaštite reproduktivnih prava, kao npr. pravo na porodiljsko i roditeljsko
odsustvo; posebna prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu samohranih
roditelja (očeva i majki) sa decom do određenog uzrasta; posebna prava na
materijalno obezbeđenje za vreme nezaposlenosti samohranih roditelja
(očeva i majki) sa decom do određenog uzrasta; pravo na zdravstvenu
zaštitu po rada u kući i sl.
223