helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

položaju smatra prinudnim radom; pravo roditelja i zakonskih staralaca da
verski i moralno uobliče svoju decu prema svojim uverenjima; posebna
zaštita na radu i posebni uslovi rada za žene, omladinu i invalide; pravo na
zaključenje braka; zaključenje braka na osnovu slobodno datog pristanka
muškarca i žene; ravnopravnost muškarca i žene prilikom zaključivanja
braka, za vreme trajanja braka i prilikom raskida braka; ravnopravnost
roditelja u njihovom pravu i dužnosti da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju
svoju decu i mogućnost da ova prava budu oduzeta ili ograničena odlukom
suda jednom ili oboma od roditelja a u interesu deteta i u skladu sa
zakonom; podsticaj i pomoć Republike Srbije roditeljima da se odluče na
rađanje dece; pravo na zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda za decu,
trudnice i stare, ukoliko je ne ostvaruju po drugom osnovu; posebna zaštita
porodice, majke i deteta koju garantuje Republika Srbija; pravo na posebnu
podršku i zaštitu majci pre i posle porođaja.
U ovom predlogu terminologija ne uvažava standard koji nalaže da
terminologija propisa bude nediskriminatorna. 7 U predlogu ustava nije našla
svoje mesto obaveza države da vodi politiku jednakih mogućnosti. Posebna
zaštita i podrška garantuje se samo majkama pre i posle porođaja, dok pravo
na ovu podršku i zaštitu posle porođaja nije garantovano i ocu deteta. Pravo
na porodiljsko (roditeljsko) odsustvo nije posebno garantovano. Nema
garancije socijalne sigurnosti i zaštite za trudnice i majke. Među razlozima za
zabranu rada udruženja ne navodi se izričito i izazivanje mržnje zasnovane
na pripadnosti određenom polu, već se razlozi zabrane vezuju samo za
izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Eksplicitno ne zabranjuje
izazivanje netrpeljivosti zasnovane na pripadnosti određenom polu. Pravo
na azil nije posebno garantovano.
"Ustav Srbije" koji su sačinili Liberali Srbije polazi takođe od
međunarodnih standarda ljudskih prava i posebno uređuje: jednakost pred
zakonom; pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije; zabranjuje
diskriminaciju zasnovanu za pripadnosti određenom polu; garantuje
mogućnost preduzimanja mera afirmativne akcije; zabranu prinudnog rada,
a seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju
smatra se prinudnim radom; posebnu zaštitu porodice; pravo i dužnost
roditelja da se staraju o podizanju i vaspitavanju svoje dece; pravo roditelja
kao i zakonskih staratelja da svojoj deci obezbede versko i moralno
obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima; posebnu zaštitu porodice, majke
i deteta koju obezbeđuje društvo i država; pravo majke na podršku i zaštitu
7
Videti na primer članove 1, 2, 12, 13, 16, 50, 51, 55.
218
u zakonom propisanom razdoblju pre i posle porođaja; posebna zdravstvena
zaštita trudnica, dece i starih lica ukoliko je ne ostvaruju po drugom osnovu.
I u ovom predlogu ne poštuju se standardi terminologije koji nalažu
da terminologija propisa ne bude diskriminatorna. 8 Ne uređuju se
eksplicitno oblici diskriminacije (posredna i neposredna). U predlogu ustava
nije našla svoje mesto obaveza države da vodi politiku jednakih mogućnosti.
Posebna zaštita i podrška garantuje se samo majkama pre i posle porođaja,
dok pravo na ovu podršku i zaštitu posle porođaja nije garantovano i ocu
deteta. Pravo na porodiljsko (roditeljsko) odsustvo nije posebno
garantovano. Nema garancije socijalne sigurnosti i zaštite za trudnice i
majke. Među razlozima za zabranu rada udruženja ne navodi se izričito i
izazivanje mržnje zasnovane na pripadnosti određenom polu, već se razlozi
zabrane vezuju samo za izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Ne
zabranjuje se izričito izazivanje netrpeljivosti i mržnje zasnovane na
pripadnosti određenom polu. Sloboda odlučivanja o rađanju dece nije
zagarantovana.
Pregled osnovnih ustavnih rešenja kojima se bliže uređuje opšti
ustavni princip ravnopravnosti polova upućuje na nekoliko opštih
zaključaka.
Prvo, iako je u svim projektima primetno nastojanje da terminologija
koja se koristi u najvišem pravnom aktu ne bude diskriminatorna u tome se
samo delimično uspelo. Samo dva projekta ukazuju na ovaj aspekt koristeći
u preambulama imenice u oba roda (građani i građanke).
Drugo, u najvećem broju predloga garantovana je ravnopravnost
muškaraca i žena bilo pozitivnom normom bilo zabranom diskriminacije
zasnovane na pripadnosti određenom polu. Posebno se garantuje
ravnopravnost pred zakonom kao i ravnopravnost u pravu na zaštitu
sloboda i prava.U nekim projektima izostaje definisanje oblika diskriminacije
(posredna ili neposredna). Primetno je, da se izazivanje netrpeljivosti i
mržnje zbog pripadnosti određenom polu ne zabranjuje, niti se pripadnost
određenom polu navodi kao razlog za zabranu rada političke stranke ili
udruženja građana. U oba slučaja zabrana se odnosi samo na rasnu, versku i
nacionalnu netrpeljivost.
Treće, u projektima je izostalo utvrđivanje obaveze države da vodi
politiku jednakih mogućnosti.
Četvrto, mere afirmativne akcije predviđene su kao mogućnost u
najvećem broju projekata, a prestanak ovih mera vezuje se za postizanje cilja
kome su namenjene mere afirmativne akcije.
8
Videti na primer članove 1, 2, 5, 7, 9, 43, 54, 57.
219