helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Ustav nije samo temeljni, već je pre svega utemeljujući akt, propis<br />
kojim se pravno <strong>for</strong>malizuju odluke koje č<strong>in</strong>e mogućom egzistenciju<br />
građana/građanki i države na nač<strong>in</strong> ustavne demokratije. Od toga koja<br />
načela i kriterijume ustavotvorci izaberu u pristupu ovim i izvedenim<br />
pitanjima, odlučno će zavisiti status pojed<strong>in</strong>ca u državi i priroda političke<br />
zajednice.<br />
Da bi novi ustav Srbije odgovorio ovim zahtevima u ustavni proces<br />
moraju biti ravnopravno uključeni i žene i muškarci. Još u vreme Francuske<br />
revolucije i pripreme Deklaracije o slobodama i pravima čoveka, Olimpija de<br />
Guž (1775 – 1793) u Deklaraciji prava žene i građanke upozorava na<br />
legitimno pravo građanki da aktivno učestvuju u kreiranju i donošenju<br />
ustava: "Ustav je ništavan ako već<strong>in</strong>a pojed<strong>in</strong>aca koji č<strong>in</strong>e Naciju nije<br />
učestvovala u njegovom donošenju". Rukovođeni ovim načelnim stavom,<br />
iskazujemo spremnost da se uključimo u ustavnu debatu i učestvujemo u<br />
procesu pripreme novog ustava Republike Srbije.<br />
2. Pregled rešenja o ravnopravnosti polova<br />
u projektima ustava<br />
U nastavku ukazujemo na osnovna rešenja i nač<strong>in</strong> uređivanja<br />
ravnopravnosti polova u projektima ustava koji su bili predmet posebne<br />
pažnje stručne i političke javnosti i koji mogu poslužiti kao izvori za nova<br />
ustavna rešenja.<br />
"Predlozi za novi Ustav Srbije" Beogradskog centra za ljudska<br />
prava polaze od međunarodnih standarda ljudskih prava, a relevantne<br />
garancije koje se odnose na ravnopravnost polova obuhvataju: jednakost<br />
pred zakonom; pravo na podjednaku zakonsku zaštitu bez ikakve<br />
diskrim<strong>in</strong>acije; 2 zabranu svake neposredne ili posredne diskrim<strong>in</strong>acije na<br />
osnovu pripadnosti određenom polu; mere efirmativne akcije neophodne za<br />
ostvarivanje ravnopravnosti i potrebne zaštite i napretka za lioca ili grupe<br />
lioca koje se nalaze u nejednakom položaju kako bi im se omogućilo puno<br />
uživanje ljudskih prava pod jednakim uslovima; pravo na sklapanje braka na<br />
osnovu slobodno datog pristanka budućih supružnika; ravnopravnost<br />
supružnika prikom sklapanja braka, tokom njegovog trajanja i pri raskidu<br />
2<br />
Zabranu diskrim<strong>in</strong>acije s obzirom na seksualnu orijentaciju, koja se<br />
utvrđuje u ovom predlogu nisu podržali svi članovi grupe koja je radila na pripremi<br />
predloga, pa otuda izdvojeno mišljenje dva člana grupe u odnosu na ovo pitanje.<br />
214<br />
braka; posebna zaštita porodice, majke i deteta; pravo majke na podršku i<br />
zaštitu države u zakonom propisanom periodu pre i posle porođaja; posebna<br />
zdravstvena zaštita dece, trudnica i starijih lica, ako je ne ostvaruju po<br />
nekom drugom osnovu.<br />
Iako autori projekta nastoje da koriste nediskrim<strong>in</strong>atornu<br />
term<strong>in</strong>ologiju u tome ne uspevaju do kraja. 3 Politika jednakih mogućnosti<br />
nije ustanovljena kao ustavno pravo i obaveza države. Među razlozima za<br />
zabranu rada političke stranke ne navodi se diskrim<strong>in</strong>acija prema polu već<br />
samo rasna, nacionalna i verska mržnja i diskrim<strong>in</strong>acija. Nije uređeno<br />
roditeljsko pravo kao jednako pravo i obaveza oca i majke. Posebna prava<br />
posle porođaja (porodiljsko odsustvo) garantuju se samo majkama, ne i<br />
očevima. Sloboda odlučivanja o rađanju dece nije posebno zajemčena.<br />
"Nacrt Ustava Kraljev<strong>in</strong>e Srbije" dr P. Nikolića garantuje: jednakost<br />
građana s obzirom na pripadnost određenom polu; jednakost svih pred<br />
zakonom; dostupnost radnih mesta i funkcija pod jednakim uslovima; pravo<br />
na pravičnu zaradu i jednaku nagradu za rad iste vrednosti bez ikakve<br />
razlike; posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada za žene, omlad<strong>in</strong>u i<br />
<strong>in</strong>valide; obavezno socijalno osiguranje svih zaposlenih lica i članova<br />
njihovih porodica; pravo na zaštitu zdravlja iz javnih prihoda za decu, žene,<br />
trudnice i stara lica ukoliko to pravo ne ostvaruju po nekom drugom osnovu;<br />
posebna zaštita porodice, majke i deteta kao i maloletnih lica bez roditelja;<br />
zaključivanje braka na osnovu slobodnog pristanka supružnika;<br />
ravnopravnost supružnika u braku; slobodno odlučivanje bračnih drugova o<br />
rađanju dece; pravo i dužnost roditelja da svoju decu izdržavaju, podižu,<br />
vaspitavaju i školuju.<br />
U projektu se nedosledno koristi nediskrim<strong>in</strong>atorna term<strong>in</strong>ologija. 4<br />
Mere afirmativne akcije nisu posebno uređene. Nije izričito uređena zabrana<br />
posredne i neposredne diskrim<strong>in</strong>acije. Politika jednakih mogućnosti nije<br />
ustanovljena kao ustavno pravo i obaveza države. Među razlozima za<br />
zabranu rada političke stranke ne navodi se diskrim<strong>in</strong>acija prema polu već<br />
samo rasna, nacionalna i verska mržnja i diskrim<strong>in</strong>acija. Sloboda odlučivanja<br />
o rađanju dece garantuje se samo supružnicima u braku, ne i u vanbračnoj<br />
zajednici. Pravo na porodiljsko (roditeljsko) odsustvo nije posebno<br />
garantovano.<br />
3<br />
Npr. videti garanciju biračkog prava («građani») državljanstva<br />
(«državljani») i sl.<br />
4<br />
Imenice su u muškom rodu «građani», «državljani», «strankci». To je<br />
posebno vidljivo u garancijama koje se odnose na politička prava (npr. članovi 24, 44,<br />
45, 46, 47, 49, 50, 51).<br />
215
Change language