helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

najvećim delom implementirani u ustavni poredak donošenjem Povelje o
ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama i Zakona o zaštiti
prava pripadnika nacionalnih manjina. U ustavni sistem se uvode novi
instituti (npr. mere pozitivne diskriminacije, manjinska samouprava) ili
institucije (npr. saveti nacionalnih manjina); u skladu sa međunarodnim
standardima preciziraju se neke načelne odredbe važećeg Ustava, bliže se
određuje njihov sadržaj i tako doprinosi primenjljivosti ustavne norme (npr.
direktna i indirektna diskriminacija); posebna pažnja poklanja se zaštiti
ljudskih prava, a sam koncept zaštite je upotpunjen (npr. ustavna žalba,
zaštita pred međunarodnim telima, monitoring ljudskih prava); mnoga
prava, koja su do sada imala status zakonskih prava garantuju se ustavom,
postaju ustavna prava i uživaju neposrednu ustavnu zaštitu.
RAVNOPRAVNOST POLOVA 1
– Predlozi za novi ustav Republike Srbije -
1. Zašto je važno ustavno uređivanje
ravnopravnosti polova
Ovaj kratki pregled toka i sadržaja dosadašnje ustavne debate
pokazuje da do sada posebna pažnja nije bila poklonjena pitanju
ravnopravnosti polova u budućem ustavu Srbije. Kako ovo pitanje smatramo
važnim jer se odnosi na ustavni status i ljudska prava građanki i građana
Srbije, ono će biti predmet naše posebne pažnje.
Demokratski ustav legitimiran je konsenzusom ne samo političkih
aktera ustavnog procesa, već i konsenzusom najšireg kruga građana i
građanki o najvažnijim pitanjima na kojima počiva zajednica u kojoj oni žive.
Ustavni proces i postupak donošenja Ustava treba da omoguće postizanje
konsenzusa o temeljnim pitanjima ustrojstva političke zajednice i poziciji
građana i građanki u njoj. Srbiji je potreban novi ustav, koji bi
konstitucionalizovao okvir demokratske tranzicije. Kad se društvo nakon
promene režima suoči sa donošenjem novog ustava, postavljaju se pitanja ko
će biti ustavotvorac, na koji način će ustav biti usvojen, te u kom trenutku ustav
treba da bude usvojen ko učestvuje u njegovom kreiranju i ko odlučuje o
njegovom donošenju: ovo su pitanja o autoru, o proceduri o vremenu
donošenja ustava i subjektima koji sudeluju u njegovom kreiranju i
donošenju. Doneti ustav znači definisati nove identitete, što važi kako za sve
pojedince, tako i za političku zajednicu. To znači definisati institucionalni
okvir budućeg zajedničkog života. Najzad, u jednom idealnom smislu,
pravila zapisana u ustav su osnov društvenog konsenzusa o vrednostima i
procedurama na kojima počiva zajednica.
212
1
Publikovano u Glasniku Advokatske komore Vojvodine, br. 2 – 3/2005. str.
104 – 120.
213