helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
pravima i nacrta ustava predsednika Republike koji ovo pravo garantuje u<br />
posebnom članu, prema rešenjima u nacrtu ustava vlade Republike Srbije<br />
ovo pravo garantuje se zajedno sa pravom na udruživanje i osnivanje<br />
prosvetnih i kulturnih udruženja iako su u pitanju kvalitativno različita<br />
prava.<br />
Pod nazivom "pravo na udruživanje" Povelja o ljudskim i<br />
manj<strong>in</strong>skim pravima i građanskim slobodama 101 i nacrt ustava predsednika<br />
Republike 102 garantuju pravo pripadnika nacionalnih manj<strong>in</strong>a da osnivaju<br />
prosvetne i kulturne organizacije i udruženja kojima priznaje posebnu ulogu<br />
u ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manj<strong>in</strong>a. Pr<strong>in</strong>cip dobrovoljnosti<br />
je osnov f<strong>in</strong>ansiranja ovih organizacija i udruženja. Prema predlogu vlade<br />
Republike Srbije pripadnicima nacionalnih manj<strong>in</strong>a garantuje se samo pravo<br />
osnivanja prosvetnih i kulturnih udruženja, 103 ali ne i organizacija u oblasti<br />
prosvete i kulture.<br />
Nač<strong>in</strong> na koji su uređena ova prava pripadnika nacionalnih manj<strong>in</strong>a<br />
kako u Povelji državne zajednice tako i u oba analizirana nacrta ustava<br />
postavlja više pitanja. Najpre ono da li rubrum člana (pravo na udruživanje)<br />
odgovara sadržaju garancija koje se utvrđuju tim članom. Prema našem<br />
mišljenju, osnivanje prosvetnih i kulturnih organizacija nije vid ostvarivanja<br />
prava na udruživanje. Reč je o dva različita prava. Jedno se odnosi na<br />
udruživanje nacionalnih manj<strong>in</strong>a, a drugo na <strong>for</strong>miranje organizacija u<br />
oblasti prosvete i kulture. Postavlja se, nadalje, pitanje da li pravo na<br />
osnivanje organizacija u oblasti prosvete i kulture uključuje (ili ne)<br />
obrazovanje ustanova u ovim oblastima? Pravo na osnivanje privatnih<br />
obrazovnih ustanova garantuje se kao jedno od prava na očuvanje<br />
posebnosti, 104 ali slične garancije nema kada su u pitanju <strong>in</strong>stitucije kulture.<br />
Zašto se pripadnicima nacionalnih manj<strong>in</strong>a priznaje, pored prava na<br />
<strong>in</strong><strong>for</strong>misanje posebno garantuje i pravo da osnivaju sopstvena sredstva<br />
<strong>in</strong><strong>for</strong>misanja, a kada su u pitanju pravo na negovanje kulture izostaje<br />
eksplicitna garancija prava na osnivanje obrazovnih i kulturnih ustanova?<br />
Kojim kriterijumima su se rukovodili pisci kada su pravo na osnivanje<br />
sredstava <strong>in</strong><strong>for</strong>misanja eksplicitno naveli među pravima na očuvanje<br />
101<br />
Član 53 Povelje o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim pravima i građanskim<br />
slobodama.<br />
102<br />
Član 78 Nacrta ustava predsednika Republike.<br />
103<br />
Član 79 stav 3 Nacrta ustava vlade Republike Srbije.<br />
104<br />
Član 52 stav 1 al<strong>in</strong>eja 6 Povelje o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim pravima i<br />
građanskim slobodama, član 78 Nacrta ustava vlade Republike Srbije, i član 77 stav 1<br />
al<strong>in</strong>eja 6 Nacrta ustava predsednika Republike.<br />
210<br />
posebnosti, a pravo na osnivanje prosvetnih i kulturnih organizacija i<br />
udruženja izostavili iz tog kataloga? Ova pitanja postavljaju se utoliko pre<br />
što se prema izričitim odredbama kako Povelje o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim<br />
pravima i građanskim slobodama tako i oba nacrta ustava, organizacijama i<br />
udruženjima u oblasti prosvete i kulture priznaje posebna uloga u<br />
ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manj<strong>in</strong>a, a prava na očuvanje<br />
posebnosti su nesumnjivo jedna od najznačajnijih među pravima pripadnika<br />
nacionalnih manj<strong>in</strong>a, a kolektivna prava pripadnika nacionalnih manj<strong>in</strong>a<br />
obuhvataju kako prava u oblasti obrazovanja i <strong>in</strong><strong>for</strong>misanja tako i prava u<br />
oblasti kulture.<br />
Pravo na očuvanje posebnosti posebno štiti i ustavna zabrana širenja<br />
rasne, nacionalne i verske neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti i izričito<br />
propisivanje kažnjivosti podsticanja aktivnosti usmerenih na širenje rasne,<br />
nacionalne i verske ili druge neravnopravnosti mržnje ili netrpeljivosti. Ovu<br />
odredbu, u identičnom obliku, sadrže oba nacrta ustava kao i Povelja o<br />
ljudskim i manj<strong>in</strong>skim pravima i građanskim slobodama. 105 Jed<strong>in</strong>a razlika<br />
među nacrtima ogleda se u tome što je ovo pravo u Povelji o ljudskim i<br />
manj<strong>in</strong>skim pravima i građanskim slobodama kao i u nacrtu ustava<br />
predsednika Republike navedeno kao jedno od posebnih prava pripadnika<br />
nacionalnih manj<strong>in</strong>a, dok je u nacrtu ustava vlade Republike Srbije<br />
garantovano kao opšte pravo svih građana. Sistematika primenjena u nacrtu<br />
ustava vlade Republike Srbije, u skladu je sa sadržajem i prirodom propisane<br />
zabrane, jer se ona nesumnjivo odnosi na sve građane, a ne samo na<br />
pripadnike nacionalnih manj<strong>in</strong>a.<br />
Naposletku, pomenimo i načelnu ustavnu odredbu koja govori o<br />
podsticanju i razvijanju duha tolerancije i uvažavanja koji je poželjan i nužan<br />
ambijent za ostvarivanje ljudskih i manj<strong>in</strong>skih prava uopšte, a naročito<br />
posebnih prava pripadnika nacionalnih manj<strong>in</strong>a. Ovu odredbu, u<br />
identičnom obliku, sadrže samo Povelja o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim pravima i<br />
građanskim slobodama i nacrt ustava predsednika Republike. 106<br />
Analiza pokazuje da se rešenja sadržana u nacrtima novog ustava<br />
Srbije u pogledu ustavnog statusa pripadnika nacionalnih manj<strong>in</strong>a i njihovih<br />
ustavom garantovanih prava razlikuju od Ustava Republike Srbije. Rešenja<br />
su oslonjena na međunarodne standarde ljudskih prava u ovoj oblasti koji su<br />
105<br />
Član 51 Povelje o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim pravima i građanskim<br />
slobodama, član 47 Nacrta ustava vlade Republike Srbije i član 76 Nacrta ustava<br />
predsednika Republike.<br />
106<br />
Član 56 Povelje o ljudskim i manj<strong>in</strong>skim pravima i građanskim<br />
slobodama i član 81 Nacrta ustava predsednika Republike.<br />
211
Change language