helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

na kulturu, obrazovanje, informisanje i slobodnu upotrebu jezika i pisma, 62 i
garantovano pravo na manjinsku samoupravu i formiranje saveta
nacionalnih manjina. 63
Nacrti ustava razlikuju se samo u nekoliko pitanja. Prvo se odnosi na
posebno garantovanje zaštite prava pripadnika nacionalnih manjina u
skladu sa međunarodnim pravom koje nalazimo u nacrtu ustava
predsednika Republike i Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i
građanskim slobodama, 64 za razliku od nacrta ustava vlade Republike Srbije
u kome odredbu o pravu građana na međunarodnu zaštitu svojih prava
nalazimo među opštim odredbama o ljudskim i manjinskim pravima, 65 ali ne
i u posebnom odeljku o pravima pripadnika nacionalnih manjina. Ova
razlika nije suštinske prirode. Druga se odnosi na korišćenje termina
nacionalna manjina, što je uređeno Poveljom o ljudskim i manjinskim
pravima i građanskim slobodama i nacrtom ustava predsednika Republike, 66
ali ne i u nacrtu ustava koji je pripremila vlada Republike Srbije. Treća
razlika se odnosi na prirodu zakona kojim se uređuje pravo na manjinsku
samoupravu i formiranje saveta nacionalnih manjina i većinu koja je
potrebna za njegovo usvajanje. Prema nacrtu ustava vlade Republike Srbije,
zakon kojim se uređuju ova pitanja pripada grupi organskih zakona koji se
donose kvalifikovanom većinom (većina od ukupnog broja narodnih
poslanika). Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim
slobodama i nacrt ustava predsednika Republike upućuju na zakonsko
uređivanje ove materije, ali ne preciziraju da li se za njihovo usvajanje
zahteva kvalifikovana većina. Kako o tome nema izričitog pravila može se
zaključiti da se zakon usvaja većinom koja se zahteva za usvajanje svih
drugih odluka u skupštinama. U državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, to je
u suštini specifična kvalifikovana većina. Zakon se u Skupštini Srbije i Crne
Gore usvaja većinom od ukupnog broja poslanika uz uslov da za njega mora
62
Član 47 stav 3 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim
slobodama, član 73 stav 1 Nacrta ustava vlade Republike Srbije i član 72 stav 3 Nacrta
ustava predsednika Republike.
63
Član 47 stav 4 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim
slobodama, član 73 stav 2 Nacrta ustava vlade Republike Srbije i član 72 stav 4 Nacrta
ustava predsednika Republike.
64
Član 47 stav 1 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim
slobodama i član 72 stav 1 Nacrta ustava predsednika Republike
65
Član 21 stav 2 Nacrta ustava vlade Srbije.
66
Član 47 stav 5 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim
slobodama i član 72 stav 5 Nacrta ustava predsednika Republike
202
glasati većina od ukupnog broja poslanika iz svake države članice, 67 dok se
za usvajanje zakona u narodnoj skupštini Republike Srbije, prema nacrtu
ustava predsednika Republike zahteva većina glasova prisutnih poslanika,
uz uslov da sednici prisustvuje više od polovine ukupnog broja poslanika. 68
5. Prava na očuvanje nacionalnog identiteta
Set prava koja su vezana za očuvanje nacionalnog identiteta
garantovana su u oba nacrta ustava koje razmatramo. Sistematizovana
najvećim delom u jednom od članova u delu ustava koji uređuje ljudska i
manjinska prava, u posebnom odeljku u kome su grupisana posebna prava
pripadnika nacionalnih manjina, pravo na očuvanje nacionalnog identiteta
obuhvata više posebnih prava.
Najveći broj prava iz ove grupe do sada nisu bila garantovana
Ustavom Srbije, već su uređivana zakonima. Takav konceptualni pristup
pravima pripadnika nacionalnih manjina koja se odnose na očuvanje
njihovog nacionalnog identiteta odrazio se i na njihovu prirodu i mesto u
celini pravnog sistema. Ova prava imala su status zakonskih, a ne ustavnih
prava koja se kvalitativno razlikuju. 69 Sadržaj ovih prava definisao je
zakonodavac, što je određivalo i njihov kvalitet. Aktuelni zakonodavac je
definisao sadržaj ovih prava i mogao je lako menjati sadržaj i obim garancija
u ovom domenu, jer u tome, čak ni na nivou osnovnih garancija nije bio
vezan posebnim ustavnim odredbama. 70
Nacrti ustava koji su predmet naše pažnje polaze od međunarodnih
standarda ljudskih prava u ovoj oblasti kao i od rešenja sadržanih u Povelji o
ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. 71
67
Član 23 Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora.
68
Član 99 Nacrta ustava predsednika Republike.
69
Šire o tome videti: dr Z. Đinđić: Osnovna prava i ustavno pravna država,
Theorija, br. 1 – 2 / 1995 str. 36 i dalje; dr V. Koštunica: Politički sistemi i osnovna prava,
Theorija br. 1 – 2/1987, str. 53 i dalje; dr M. Pajvančić: Ustavno pravne pretpostavke
osnovnih prava u postsocijalističkim društvima, Glasnik Advokatske komore Vojvodine,
br. 1 – 2/ 1995 str. 30 – 39; dr M. Pajvančić: Tipologije sloboda i prava građana u literaturi,
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br. 1992 godine str. 47 – 56.
70
Šire o tome videti: dr M. Pajvančić: Ustavni okviri unutar kojih su zajamčene
slobode i prava građana, Arhiv za pravne i društvene nauke, br. 2 – 3/ 1991, str. 230 –
237.
71
Član 52 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim
slobodama.
203