helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 22 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ustavnosti zakona sa izričitim političkim sadržajem i značenjem (pre svega<br />
izborni zakoni)." 20<br />
Uprkos izvesnim sličnostima koje, na prvi pogled, postoje u<br />
konstitucionalnom ambijentu post – socijalističpkih država centralne i istične<br />
Evrope, pažljivije posmatranje pokazuje da među njima pistoje sušt<strong>in</strong>ske i<br />
kvalitativne razlike. Priroda ovih razlika zadire u samu sušt<strong>in</strong>u ustava i<br />
ustavnosti. Ona pruža elemente za odgovor na pitanje da li u samom ustavu<br />
postoje pouzdana merila za ocenu ustavnosti zakona, da li je ustav pouzdani<br />
oslonac i vodič ustavnim sudovima kada ocenjuju ustavnost zakona, ili je,<br />
naprotiv sporam i sam predmet ustavno – sudske zaštite (ustav). Odgovor<br />
na ovo sušt<strong>in</strong>sko pitanje je značajan, jer predodređuje stvarne izglede i<br />
mogući domet ustavnih sudova u oceni ustavnosti zakona.<br />
Ako ustav ne pruža pozdana merila za ocenu ustavnosti, a akteri<br />
socijalno – političkih procesa nisu spremni da deluju u okvirima i na<br />
pr<strong>in</strong>cipima prava, što je karakteristika jugoslovenskog primera, stvoren je<br />
ustavnopravni ambijent u kome ne postoje uslovi da ustavni sud bude<br />
pouzdan čuvar i zaštitnik ustava.<br />
OGLEDI O KRŠENJU USTAVA 1<br />
Ogledi o kršenju ustava deo su istraživačkog projekta "Ustavnost i<br />
vladav<strong>in</strong>a prava" koji se realizuje u okviru Centra za unapređenje pravnih<br />
studija. Cilj istraživanja u okviru ove deonice projekta je analiza kršenja<br />
ustava, zaštićene vrednosti koje su povređene kao i modaliteti kršenja.<br />
Kao osnovni <strong>in</strong>dikator za izbor primera koji ilustruju povrede ustava<br />
uzete su slobode i prava građana. Sušt<strong>in</strong>a ustava i razlog njegovog<br />
postojanja je garantovanje i zaštita sloboda i prava građana. Slobode i prava<br />
su sušt<strong>in</strong>ski legitimacijski pr<strong>in</strong>cip ustava. To je razlog što će ogledima biti<br />
obuhvaćene povrede ustava koja se najneposrednije odnose na slobode i<br />
prava građana.<br />
Kao modaliteti povrede ustava biće razmotreni: kršenje ustava u<br />
postupku njegovog donošenja; koncepcijske protivurečnosti u ustavu,<br />
nekonzistentnost strukture i <strong>in</strong>stituta koji je grade i veza između njih, kao i<br />
nepotpuna ustavna rešenja; neusklađenost ustava federalnih jed<strong>in</strong>ica sa<br />
saveznim ustavom; kršenje ustava aktima niže pravne snage (ustavni zakon,<br />
zakoni, podzakonski akti) i praksa ustavnih sudova.<br />
Polje istraživanja je u normativnom prostoru. Metod istraživanja<br />
normativni. Područje istraživanja i metodološki pristup u prvi plan ističu<br />
jasnoću pojmova, term<strong>in</strong>ološku preciznost, neprotivurečnost i koherentnost<br />
iosnovnih pojmova, <strong>in</strong>stituta i normi, povezanost pojmova i <strong>in</strong>stituta, logičku<br />
strukturu cel<strong>in</strong>e i dr. kao osnovne polazne parametre.<br />
20<br />
S. Vučetić: Odnos pravnog i političkog karaktera kontrole ustavnosti zakona,<br />
Pravni život, br. 12/ 1995 str. 215.<br />
18<br />
1<br />
Objavljeno u Zborniku Ustavnost i vladav<strong>in</strong>a prava, Centar za unapređenje<br />
pravnih studija, Beograd, 2000, str. 255 – 301.<br />
19
Change language