helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

uvek koristila isto sredstvo – ljubav prema vladaru kao otelovljenju patriotizma.
Zato se u ovom tekstu isključivo obraća pažnja na onaj deo vaspitnog
rada kroz dečiju štampu u Srbiji i srpskim listovima u Vojvodini do 1918, kao
i u listovima koji su u vreme egzistencije Jugoslavije izlazili u Beogradu, koji
se odnosio na različito shvatano rodoljublje i posebno, na deci sugerisan odnos
prema prvom čoveku u državi. Ljubav prema vladaru koja se iskazivala
kao ljubav prema otadžbini/domovini, imala je dominantno mesto u rodoljubivom
vaspitanju, bez obzira da li se radilo o kralju, prestolonasledniku ili
šefu partije, odnosno, o Obrenovićima, Karađorđevićima ili, u socijalizmu o
Titu. Na isti način, u srpskim dečijim listovima početkom XX veka veličani
su i Petrovići, a u onima koji su izlazili u Vojvodini u vreme egzistencije
Austro-Ugarske, nije izostalo ni iskazivanje ljubavi Habzburzima.
Dečiji i omladinski listovi u ovom tekstu analizirani su zajedno iz
više razloga. Prvo, zato što se iz profila listova teško može izdvojiti ono što je
specifično namenjeno deci od onoga namenjenog omladini, drugo, zato što
ni pojmovi mladež i omladina nisu uvek označavali istu grupaciju. Nekada su
se oni odnosili upravo na najmlađe – decu, nekada na nešto starije –
srednjoškolce, nekada na mlade ljude, a nekada na sve generacije mladih.
Kako bi se prezentacijom samo onih listova koji su eksplicitno namenjeni deci,
izgubio važan deo uvida u celinu ideološko-vaspitnog rada, u ovom tekstu
su analizirani svi listovi namenjeni mladima, bez obzira da li su se
obraćali deci, srednjoškolcima, mladeži, mladom naraštaju ili omladini, skautima,
podmlatku ili pionirima, i bez obzira da li im je namena bila pedagoška, zabavna,
nastavna, vaspitna, umetničko-književna ili poučna.
Listovi za mlade su, generalno, imali dva načina preko kojih je iskazivano
rodoljubivo vaspitanje dece: prvi, namenjen deci od strane odraslih, i
drugi, kada su deca pokazivala šta su usvojila. Za razliku od listova objavljivanih
krajem XIX i početkom XX veka u kojima su uglavnom odrasli pisali
tekstove i pesmice namenjene deci, od stvaranja Kraljevine SHS, u ovo su se
uključila i deca, veličajući vladare u svojim prigodnim pesmicama i sastavima.
Tako je, na primer, list Zorica imao rubrike: "Mala zorica", "Dom i škola" i
"Đački glasnik". Posle Drugog svetskog rata gotovo svi listovi su imali prigodnu
rubriku za decu: Pioniri rubriku "Pioniri saradnici", "Zmaj rubriku
"Dečji radovi", Kekec rubriku "Iskre"... Retki listovi, uglavnom oni koji su izlazili
pri školama, bili su isključivo sastavljeni od đačkih tekstova.
Prvi dečiji listovi uglavnom su imali sličan profil. Primarna funkcija
im je bila upravo rodoljubivo vaspitanje, pa su obavezno počinjali rodoljubivratak
pojmu otadžbina devedesetih godina ukazivao je upravo na odbacivanje jugoslovenske
ideje.
190
vom pesmom a tek zatim je sledio obrazovni i zabavni sadržaj. Kasnije, kada
je i listova bilo više, razlikovali su se po profilu utoliko što su retki bili
isključivo namenjeni dečijoj zabavi i učenju. Neki su imali dominantno patriotski
sadržaj, neki manje, ali se veličanje vladara umnožavalo bez obzira na
profil časopisa, naročito od stvaranja jugoslovenske države. Već po simbolima
isticanim na naslovnim stranama i po svojim zaglavljima, štampa za mlade
je sugerisala primarni ideološki poklič vremena i ključne aktuelne patriotske
vrednosti. Takve sintagme poznate su bile kroz istoriju i imale "magičnu
moć" i "mobilizatorsku snagu oživljavanja slika i uspomena", 6 a njihovo stalno
ponavljanje (u zaglavljima listova) bio je preduslov za usađivanje u svest.
List Lasta iz poslednje decenije XIX veka imao je na naslovnoj strani sliku laste,
guslara, grb sa "samo sloga Srbina spasava", Vidov-dan, Cveti 1815. i natpise:
Kraljevina Srbija, Crna Gora, Slavonija, Stara Srbija, Makedonija, Bosna i Hercegovina,
Dalmacija, Srem, Banat, Bačka, već time sugerišući gde su "srpske zemlje".
7 Golub iz 1905. na naslovnoj strani je imao Vuka Karadžića, Dositeja
Obradovića, svetog Savu, Obilića, guslara, Kosovku devojku i natpise Cetinje,
Prizren, Novi Sad i Beograd. Mala Srbadija 1906. kao simbole je isticala Vuka
Karadžića, Obilića, svetog Savu, hajduk Veljka, gusle i Bibliju. Zorica iz
dvadesetih godina imala je crtež tri dečaka u narodnim nošnjama koje obasjava
sunce dok im devojčica nosi cveće, Otadžbina iz 1924. grb sa dvoglavim
orlom i četiri ocila, Dečije novine iz 1928. u zaglavlju su imale tri zagrljena
dečaka sa prepoznatljivim kapama (Srbi, Hrvati i Slovenci) kako čitaju novine...
Slično značenje imale su i ključne parole isticane na naslovnim stranama.
Tako je list Otadžbina 1924. u zaglavlju imao parolu "Za kralja i
Otadžbinu", Nova Srbadija 1940. "Jako srpstvo – jaka Jugoslavija", a kompleti
godišnjaka lista Dečije novine posvećivani su zlatotiskom na koricama
članovima vladarske porodice. Komplet za 1927-1928. posvećen je "Njezinom
Veličanstvu Kraljici Mariji", komplet za 1928-1929. "Njegovom Veličanstvu Aleksandru
I Kralju Srba, Hrvata i Slovenaca", a komplet za 1929-1930. "Njegovom
Visočanstvu Prestolonasledniku Petru". Ratni Glas omladine je imao nadnaslov
"Smrt fašizmu – sloboda narodu", posleratni Pioniri parolu "Za domovinu – s Titom
– napred", a Mladi borac – "Sve snage za našu prvu petoletku"...
Većina listova je u prvim brojevima i eksplicirala šta im je primarni cilj
u vaspitnom radu. Oni namenjeni najmlađima, uglavnom su ih definisali
6 S. Moskovisi, Doba gomile, I, s. 243-244.
7 "Mila deco, srpska deco,/ pogledajte – blago nama/ ovu sliku, dragu sliku,/ na Lastinim
koricama.../ A kuda će ona proći -/ Koja zemlja Lasti gove -/ Na trakama sve to piše,/ To su
zemlje Srbinove!" (Lasta, 10. maj 1894, Naslovnoj slici, braca-Brana).
191