helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

položaju 39 . Smatralo se da se "oslobađanjem majki za radni proces putem jasala
ništa nije dobilo jer država ustvari snosi troškove za održavanje dece i
na taj način majka faktički dobija dvostruku platu" 40 .
Kao kontraargumenti iznošeni su stavovi da sve ustanove u kojima
se sprovodi briga o deci državu relativno skupo koštaju, a da su jaslice sa
razlogom najskuplje jer se u njima vodi briga o deci od 6 meseci do 3 godine
starosti, za koju je potreban više nego za druge ustanove stručan zdravstveni
kadar, dobar smeštaj, higijenski uslovi, pravilna ishrana. Kao drugo, isticani
su zabrinjavajući procenati dece koja su imala samo jednog roditelja, i to
uglavnom majku (u Bosni i Hercegovini 49,6%, u Sloveniji 39,7%), kojoj je u
ovakvim slučajevima bila neophodna pomoć države. Nije zanemarivan ni argument
da je većinu poslova oko porodice i domaćinstva obavljala žena 41 .
Godinu dana posle stupanja na snagu Uredbe koja je trebala da
reguliše otvaranje dečijih jaslica, većina sreskih i gradskih narodnih odbora
(kojima je poveren zadatak nadzora nad dinamikom otvaranja ovog tipa
ustanova za brigu o deci, od strane svih privrednih preduzeća, državnih
ustanova, narodnih društvenih organizacija i odbora u kojima je postojao interes
da se više od dvadeset dece zbrine na ovakav način) nije donela rešenja
kojima se gore pomenutim ustanovama i organizacijama nameće obaveza
otvaranja dečijih jaslica 42 . Odgovorni poverenici narodnih odbora, u mnogim
slučajevima, nisu znali za Uredbu 43 .
Kao ustanovama namenjenim brizi o deci do treće godine starosti,
jaslicama je pored vršenja vaspitne uloge poveren zadatak zdravstvene brige
koja je trebalo da predstavlja doprinos u borbi protiv oboljenja i smrtnosti 44 .
Prema podacima o procentu umrle dece do pete godine života za 45 zemalja,
Jugoslavija je zajedno sa Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Grčkom, Portugalom,
Korejom, Salvadorom, Formozom, Ekvadorom, Meksikom, Kvantungom,
Indijom, Palestinom, Cejlonom, Čileom i Egiptom, spadala 1950. godine
u grupu država sa najvećom smrtnošću dece u svetu 45 .
39 Isto.
40 ASCG, 31-83-115; Uporedni analitički pregled broja dece i osoblja u dečjim jaslama
u Beogradu iz juna 1950. godine.
41 ASCG, 19-205-1775; Problemi i stanje u dečjim i omladinskim ustanovama.
42 Službeni list FNRJ, br. 81, 22. septembar 1948.
43 AJBT, KMJ, II-7-A/16; Neki problemi iz oblasti dečje zaštite, 21. septembar 1949. godine.
44 Službeni list FNRJ, br. 48, 8. juni 1949. godine.
45 ASCG, 141-33-187; "Smernice za rad na smanjenju naše visoke dečije smrtnosti sredstvima
sa kojima danas raspolažemo", sažete prema referatima profesora dr Mateje Ambrožića i
njegovom učestvovanju u diskusiji na konferenciji Centralnog odbora AFŽ, 29. juni 1950. godine.
184
Zdravstvena služba u većini jaslica nije zadovoljavala elementarne
kriterijume. Osnovni problem predstavljali su kadrovi, tj. lekari i medicinske
sestre kojih nije bilo ni u približno dovoljnom broju. Nedostatak kadrova trebalo
je nadomestiti organizovanjem kraćih (četvoromesečnih i
šestomesečnih) kurseva za negovateljice, koje je trebalo osposobiti za rad sa
decom u jaslicama. Velika odgovornost, loši uslovi rada, dugo radno vreme,
male plate – predstavljaju faktore koji su uticali na loš odziv ili relativno brzo
napuštanje radnog mesta. Službenica Ministarstva zdravlja NR Srbije, Tatjana
Panić, opisala je u izveštaju sa puta po Hrvatskoj i Sloveniji stanje u
većem broju jaslica. Posebnu pažnju skrenula je na higijenske prilike u jaslicama
Mesnog narodnog odbora u Celju za koje kaže: "Jasle su veoma prljave
(zaudaraju na mokraću, klozeti su zaprljani izmetom, prljavom vatom i hartijom).
Deca su takođe prljava i zapuštena" 46 . Loše higijenske prilike, u većini
jaslica u zemlji, uslovile su u zimu 1947/1948. i proleće 1948. godine "epidemije
morbila, varičela, pertusisa i drugih oboljenja, što je povlačilo sa sobom
zatvaranje jasala, otpuštanje dece kući i napuštanje radnih mesta od strane
njihovih majki" 47 .
Angažovanje nedovoljno stručnog i motivisanog kadra najviše se odrazilo
na vaspitni rad sa decom. "Pri pregledu izvesnog broja dečijih domova
i jasala primećeno je da ovaj nedostatak vaspitnog rada ostavlja često teške
posledice. Skoro je opšta pojava da deca i do 18-20 meseci leže ili stoje u svojim
krevetićima satima, potpuno nezainteresovano gledajući u jednu tačku,
okreću brzo glavicom levo-desno, ne guču, niti se smeju, plaču, ne govore, a
ako im se negovateljica približi, ne pokazuju nikakvu radost. Deca se ne dižu
iz kreveta, izuzev kada se prepovijaju, sa njima se ne razgovara, ne igra itd.
Ovaj ozbiljan nedostatak u vaspitnom radu imaće za posledicu da... iz domova
i jasala izlaze deca umno zaostala, što sasvim razumljivo dovodi i do
fizičke zaostalosti, odnosno defektnosti dece." 48 Snabdevenost jaslica
igračkama bila je minimalna. Većina ih nije raspolagala nijednom igračkom.
Takvo stanje delimično je bilo posledica opšte nemaštine koja je vladala u jugoslovenskom
društvu po okončanju Drugog svetskog rata, ali i posledica
opšteprihvaćenog ubeđenja da su igračke više luksuz nego jedno od
najvažnijih pomoćnih vaspitnih sredstava za decu uzrasta od 6 meseci do 3
godine starosti 49 .
46 ASCG, 31-82-114; Izveštaj Tatjane Panić, službenice Ministarstva narodnog zdravlja
NR Srbije od 30. avgusta 1949. godine.
47 ASCG, 141-33-187; Problemi zdravstvene zaštite matera i dece.
48 ASCG, 31-84-122; Igračke za decu jaslenog doba.
49 ASCG, 141-34-189; Zaključci konferencije održane u Ministarstvu za nauku i kulturu
Vlade FNRJ 05. i 06. juli 1949. godine.
185