helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
cije (pravilno i lepo razvijeni, sa dobro razvijenim grudnim košem i jakim mišićima). Ispitivanja kičme su pokazala da je 40 odsto đaka ove gimnazije imalo iskrivljenu kičmu i, na kraju, da je 70 odsto njih imalo kvarne zube 147 . Pored tih zdravstvenih problema, školski lekar je naveo da je "kod vrlo mnogo dece" našao uvećane i otečene krajnike, slabe mišiće, visoko zastupljenu malokrvnost, slabo razvijena pluća koja dovode do "srazmerno uzanog grudnog koša i površnog disanja" 148 . Lekar je posebno naglasio da su tri četvrtine dece pri pregledu bila neoprana i u nečistom i neopranom rublju 149 . O sličnim rezultatima govorile su i statistike napravljene u većem broju gimnazija i srednjih škola u Srbiji 1908. godine. Ti podaci pokazuju da je stanje zdravlja srednjoškolaca bilo najlošije u Beogradu, gde je 40 odsto učenika bilo slabe konstitucije, 29 odsto srednje i 32 odsto vrlo dobre. Zanimljivo je da su postojale upadljive razlike između tri beogradske gimanzije. U Prvoj gimnaziji bio je veći broj đaka vrlo dobre konstitucije (229) od onih sa slabom (87), dok je u Drugoj gimnaziji stanje bilo obrnuto, pa je mnogostruko bio veći broj slabo razvijenih đaka (396) od onih koji su dobili ocenu vrlo dobar (79). Nema jasnih pokazatelja koji su bili uzroci takvom stanju, ali se može pretpostaviti da su u Prvu beogradsku gimnaziju išli đaci iz centralnih i najbolje stojećih delova grada. U gradovima u unutrašnjosti Srbije stanje je bilo nešto bolje, pa je najveći broj đaka spadao u srednje razvijene (41 odsto), nešto manje je bilo onih vrlo dobro razvijenih (33 odsto), dok je bilo najmanje onih slabo razvijenih (26 odsto) 150 . Da bi se te brojke bolje razumele, u istom broju Narodnog zdravlja dati su podaci o stanju konstitucije đaka u nemačkim školama, po kome je srednjeg sastava bilo 52 odsto, dobrog 43,4 odsto, a slabog svega 5 odsto 151 . Ti podaci korišćeni su u analizama lekara koji su upozoravali na loše stanje zdravlja stanovništva u Srbiji i apelovali da "uopšte ne stojimo ni malo dobro sa narodnim zdravljem i da smo u tome pogledu kako koje godine sve gore" 152 . Pomenuti školski lekar pokušavao je da nađe uzroke tako lošem stanju zdravlja mladih. Kao najvažniji uzrok lošeg stanja zdravlja u Beogradu naveo je nezdrave stanove, zaključivši da "u Beogradu gotovo i nema zdravih stanova, pa nije ni čudo da su nezdravi stanovi jedan od najglavnijih uzroka slabosti beogradskih stanovnika", posebno zbog toga što, kako kaže, većina beogradskih stanova oskudeva u svetlosti i čistom vazduhu, dok u većini njih vlada vlaga 153 . Molio je roditelje da se odreknu jedne od loših navika stanovanja, a to je "da se spava u najgoroj, najmanjoj i najmračnijoj sobi a da najbolju sobu namesti i zatvori i upotrebi je samo od praznika do praznika za goste" 154 . Kao druga dva uzroka lošeg stanja školski lekar je navodio "neuputnu i nedovoljnu ishranu" i nedovoljnu higijenu. Stručni časopisi upozoravali su na još jedan od uzroka slabog zdravstvenog stanja učenika – na korišćenje alkohola. Podstaknuti stavovima svetske medicine, srpski lekari su na svom godišnjem skupu doneli odluku da je "svaka upotreba alkoholnih pića kod dece potpuno nepotrebna i štetna" 155 . Takva rezolucija bila je posledica ispitivanja obavljenih u školama, koja su pokazivala da među đacima ima alkoholizma i da "nastavnici posle slava po tri dana ne mogu da rade sa decom zbog mamurluka đačkog" 156 . Kako je objavljeno u Narodnom zdravlju, na osnovu ispitivanja nastavnika, veliki broj đaka je stalno ili povremeno konzumirao alkoholna pića 157 . Ko nije nikada pio nikakvo piće Ko pije samo po kadšto (praznikom) Ko je pio rakije i konjaka Ko često ili redovno pije % 3,2% 71,5% 39% 26,2% Pored navedenih problema sa srednjoškolcima, početkom XX veka pojavio se jedan novi fenomen – đačka samoubistva. Dnevna štampa je o tome mnogo pisala, a uvodni tekst posvećen toj temi napisao je i Jovan Danić, urednik Narodnog zdravlja. Svoj članak počeo je sledećim rečima: "Ove godine desilo se u Beogradu više slučajeva samoubistava kod đaka, tako da je javnost progovorila nekoliko reči o toj žalosnoj pojavi, koja jezovitom podmuklošću preti da se pretvori u jednu tešku zarazu" 158 . Kada se pogledaju državne statistike do 1908. godine, zaista se može pratiti ozbiljan porast samoubistava u vremenu od 1898, kada je, bar po raspoloživim podacima, u Srbiji bilo izvršeno ukupno 130 samoubistava, do 1907. godine, kada je počinjeno 204 samoubistva. Posebno je upadljivo da se broj samoubistava u gradovima u tom razdoblju skoro udvostručio – sa 27 na 42. Podaci su bili posebno zabrinjavajući u Beogradu, gde je 1894. godine bilo izvršeno 9, a 1906. 18 samoubistava. Da je samoubistvima bilo više pogođeno gradsko 147 Dr Miloš Đ. Popović, "Za đačko zdravlje", u: NZ, br. 1, 1909, s.2. 148 Isto, s. 3. 149 Isto. 150 "Statistika telesnog sastava đaka srednjih škola u Srbiji", u: NZ, br. 4, 1909, s. 98. 151 "Telesni sastav đaka u nemačkim školama", u: NZ, br. 4, 1909, s. 100. 152 Dr Miloš Đ. Popović, "Da li degenerišemo?", u: NZ, 1, 1910, s. 170 153 Dr Miloš Đ. Popović, "Za đačko zdravlje", s. 3. 154 Isto. 155 Dr Miloš Đ. Popović, "Za đačko zdravlje", u: NZ, br.2 1909, s. 37. 156 Isto. 157 Isto. 158 Jovan Danić, "Đačka samoubistva", u: NZ, br. 11, 1909, s. 233. 171
stanovništvo svedoči i "profesionalna struktura" samoubica, gde su, recimo, činovnici činili 9,77 odsto samoubica, iako su oni činili svega 2 odsto ukupnog stanovništva. Država je pokušala da vodi statistiku uzroka koji su pokrenuli pojedince na taj čin, pa se na prvom mestu nalazila dugotrajna bolest, na drugom nastup ludila, zatim nepoznati i drugi uzroci. U najvećem broju slučajeva, naročito na selu, samoubistva su bivala izvršena vešanjem. Podatak koji privlači posebnu pažnju u statistikama je onaj koji potvrđuje novinske napise o porastu ove pojave među mladima 159 . godina Muški od 11-15 god. Ženski od 11-15 god. 172 Muški od 16-20 god. Ženski od 16-20 god. 1899 3 1 8 4 1900 5 1 8 8 1901 4 1 7 10 1902 2 1 10 10 1903 5 1 8 3 1904 5 1 22 12 1905 5 2 10 11 1906 4 2 21 13 1907 5 4 15 15 1908 8 4 19 12 Iz ovih brojeva se vidi da je do najvećeg porasta broja samoubistava došlo među mladima, a posebno među ženskom populacijom. Taj fenomen potvrđuju i statistike koje su beležile broj samoubistava po bračnom stanju, a koje pokazuju ubedljiv porast samoubistava kako među neudatim, tako i među udatim ženama 160 . Godina Neudate žene Udate žene 1899 3 29 1900 8 31 1901 9 28 1902 8 33 1903 3 23 1904 12 30 1905 12 36 1906 12 37 1907 16 54 1908 13 47 159 Statistički godišnjak za 1907. i 1908. godinu, s. 1037. 160 Statistički godišnjak za 1907. i 1908. godinu, s. 1036. I štampa i stručni časopisi pokušavali su da se bave uzrocima ove pojave. Najčešće se osuđivao "moderni život", koji se sve više "udaljuje od onog mirnog, patrijarhalnog doba, koje mnogi tako rado nazivaju 'staro dobro vreme'". Objašanjavalo se da je život postao mnogo brži i naporniji i da slabiji organizmi tome lako podležu. Govorilo se i o modi i o tome da je širenje smoubistava među đacima postalo sugestivno. Posebno se razmatrala mogućnost da je moderno doba promenilo odnos prema uspehu, pa loše položen školski ispit predstavlja kao jedan od razloga samoubistava 161 . Bez preciznijih podataka danas je teško utvrditi razloge ove pojave, ali zanimljivo je da i statistike pokazuju da je broj samoubistava u maju i junu bio upadljivo veći nego u drugim mesecima u godini. Poslednji test koji su maloletni građani prolazilli bio je lekarski pregled pred regrutacionom komisijom. Regrutacija za vojsku vršena je "ranije sa 20 godina, ali se zbog velikog broja nesposobnih moralo povećati na 21 godinu", pa "nećemo pogrešiti ako odatle izvedemo zaključak da se i zdravlje i telesna razvijenost u našem narodu morala smanjiti i pogoršati, dakle da uopšte ne stojimo ni malo dobro sa narodnim zdravljem i da smo u tome pogledu kako koje godine sve gore" 162 . Izveštaji regrutacionih komisija bili su neka vrsta poslednjih sistematskih pregleda i, kao takvi, dali su veoma zabrinjavajuće rezulatate. Tokom poslednje decenije pred Prvi svetski rat prosečno 32 odsto regruta bilo je privremeno ili stalno nesposobno 163 . Kriterijum na osnovu kojeg je utvrđivana sposobnost za vojsku bio je preuzet iz francuske vojske, koja je koristila kriterijume doktora Pinjea, gde su se poredili visina tela, obim prsa i težina. Rezultati komisija bili su zabrinjavajući: gotovo trećina svih regruta nije imala potrebne fizičke osobine. Vojni lekar Miloš Popović je u Narodnom zdravlju čak izneo podatak da je među varošanima čak 70–90 odsto bilo privremeno nesposbnih za vojsku, dok je među seoskom populacijom taj procenat iznosio 20–40 odsto 164 . Vojni lekari su te procente stavljali u kontekst opšteg zdravstvenog stanja stanovništva, pa su dolazili do ovakvih analiza: "valja imati na umu da je do dvadeset prve godine gotovo polovina pomrlo, da je od te polovine ostalo trideset od stotine privremeno nesposbno, dakle da je sa svim slabog sastava i da je oko 10 od stotine stalno nesposobno za vojnu službu. Dakle, da od prilike samo svako drugo muško dete dolazi na regrutaciju, a od njih opet samo svako drugo postane sposoban vojnik, a od ovih su manje od polovine samo snažni ljudi i 161 Isto, s. 235. 162 Dr M. Popović, "Da li degenerišemo?", s. 16. 163 Isto. 164 Dr M. Popović, "Privremeno nesposobni", u: NZ, br.6, 1909, s. 132. 173
- Page 35 and 36: opada 135 . To smanjenje može se u
- Page 37 and 38: 82.400 imale su obrazovanje na nivo
- Page 39 and 40: tivne forme braku slabo su razvijen
- Page 41 and 42: stanovništva, do koga je došlo od
- Page 43 and 44: ka za vreme trudnoće žene, odnosn
- Page 45 and 46: dele imovine među supružnicima, 2
- Page 47 and 48: a žene da radi van sopstvenog doma
- Page 49 and 50: nad ženama u porodici. Neke od že
- Page 51 and 52: sleno 12 ljudi, učiteljice, vaspit
- Page 53 and 54: Zdravstvena zaštita žene Jedan od
- Page 55 and 56: Stopa smrtnosti odojčadi je u prot
- Page 57 and 58: Bolesti srca i krvnih sudova, kao i
- Page 59 and 60: nim delatnostima i nedovoljnog broj
- Page 61 and 62: dečaka, bili su glavna obeležja r
- Page 63 and 64: je dovela do značajnije promene tr
- Page 65 and 66: IZVORI I LITERATURA Neobjavljeni iz
- Page 67 and 68: Od ranih godina na svoja nejaka ple
- Page 69 and 70: dele ono što imaju za jelo, iz jed
- Page 71 and 72: činile u severnoj Srbiji 43,10%, a
- Page 73 and 74: ako je i mlađi", dok u kosmajskom
- Page 75 and 76: veća, i to naročito u inokosnim d
- Page 77 and 78: druge, pak, strane, kako se porođa
- Page 79 and 80: dok je snahina "osobina" posledica
- Page 81 and 82: Dubravka Stojanović U senci "velik
- Page 83 and 84: ukupnog broja umrlih žena, na poro
- Page 85: Izuzetno su bili loši oni pokazate
- Page 89 and 90: Majka i udarnica Sanja Petrović To
- Page 91 and 92: kama i deci nisu smatrala prioritet
- Page 93 and 94: položaju 39 . Smatralo se da se "o
- Page 95 and 96: Dr Olivera Milosavljević Otac - ge
- Page 97 and 98: kroz prigodne pesmice, a starijima
- Page 99 and 100: koji su pratili njihovu smenu. Kao
- Page 101 and 102: Rođendani Kao što je vladar "otac
- Page 103 and 104: Dve godine kasnije objavljeno je da
- Page 105 and 106: "...Radosno je svako lice - 'na kra
- Page 107 and 108: "Pozdravljam Te mladi Kralju Iz car
- Page 109 and 110: U omladinskoj štampi je opisivano
- Page 111 and 112: Krunisanja, veridbe i ženidbe Mož
- Page 113 and 114: nu lađu za putovanje (jahtu) u vre
- Page 115 and 116: Od stvaranja Kraljevine SHS u deči
- Page 117 and 118: slušati roditelje, braniti pravdu
- Page 119 and 120: "brižno vaspitana", duhovita, govo
- Page 121 and 122: U slavu kralja Aleksandra i čitave
- Page 123 and 124: Pominjalo se i njegovo uspešno šk
- Page 125 and 126: vodi ka slobodi. U Glasu omladine s
- Page 127 and 128: vala da joj već postignuti rezulta
- Page 129 and 130: Redakcija je objavila i Titovu novo
- Page 131 and 132: Tvrda je vera što ti je gajimo od
- Page 133 and 134: Smrt vladara Smrt voljenih vladara,
- Page 135 and 136: "I čuvaćemo amanet taj sveti Sve
stanovništvo svedoči i "profesionalna struktura" samoubica, gde su, recimo,<br />
č<strong>in</strong>ovnici č<strong>in</strong>ili 9,77 odsto samoubica, iako su oni č<strong>in</strong>ili svega 2 odsto ukupnog<br />
stanovništva. Država je pokušala da vodi statistiku uzroka koji su pokrenuli<br />
pojed<strong>in</strong>ce na taj č<strong>in</strong>, pa se na prvom mestu nalazila dugotrajna bolest, na<br />
drugom nastup ludila, zatim nepoznati i drugi uzroci. U najvećem broju<br />
slučajeva, naročito na selu, samoubistva su bivala izvršena vešanjem.<br />
Podatak koji privlači posebnu pažnju u statistikama je onaj koji<br />
potvrđuje nov<strong>in</strong>ske napise o porastu ove pojave među mladima 159 .<br />
god<strong>in</strong>a<br />
Muški od<br />
11-15 god.<br />
Ženski od<br />
11-15 god.<br />
172<br />
Muški od<br />
16-20 god.<br />
Ženski od<br />
16-20 god.<br />
1899 3 1 8 4<br />
1900 5 1 8 8<br />
1901 4 1 7 10<br />
1902 2 1 10 10<br />
1903 5 1 8 3<br />
1904 5 1 22 12<br />
1905 5 2 10 11<br />
1906 4 2 21 13<br />
1907 5 4 15 15<br />
1908 8 4 19 12<br />
Iz ovih brojeva se vidi da je do najvećeg porasta broja samoubistava<br />
došlo među mladima, a posebno među ženskom populacijom. Taj fenomen<br />
potvrđuju i statistike koje su beležile broj samoubistava po bračnom stanju, a<br />
koje pokazuju ubedljiv porast samoubistava kako među neudatim, tako i<br />
među udatim ženama 160 .<br />
God<strong>in</strong>a Neudate žene Udate žene<br />
1899 3 29<br />
1900 8 31<br />
1901 9 28<br />
1902 8 33<br />
1903 3 <strong>23</strong><br />
1904 12 30<br />
1905 12 36<br />
1906 12 37<br />
1907 16 54<br />
1908 13 47<br />
159 Statistički godišnjak za 1907. i 1908. god<strong>in</strong>u, s. 1037.<br />
160 Statistički godišnjak za 1907. i 1908. god<strong>in</strong>u, s. 1036.<br />
I štampa i stručni časopisi pokušavali su da se bave uzrocima ove<br />
pojave. Najčešće se osuđivao "moderni život", koji se sve više "udaljuje od<br />
onog mirnog, patrijarhalnog doba, koje mnogi tako rado nazivaju 'staro dobro<br />
vreme'". Objašanjavalo se da je život postao mnogo brži i naporniji i da<br />
slabiji organizmi tome lako podležu. Govorilo se i o modi i o tome da je<br />
širenje smoubistava među đacima postalo sugestivno. Posebno se razmatrala<br />
mogućnost da je moderno doba promenilo odnos prema uspehu, pa loše<br />
položen školski ispit predstavlja kao jedan od razloga samoubistava 161 . Bez<br />
preciznijih podataka danas je teško utvrditi razloge ove pojave, ali zanimljivo<br />
je da i statistike pokazuju da je broj samoubistava u maju i junu bio upadljivo<br />
veći nego u drugim mesecima u god<strong>in</strong>i.<br />
Poslednji test koji su maloletni građani prolazilli bio je lekarski pregled<br />
pred regrutacionom komisijom. Regrutacija za vojsku vršena je "ranije<br />
sa 20 god<strong>in</strong>a, ali se zbog velikog broja nesposobnih moralo povećati na 21<br />
god<strong>in</strong>u", pa "nećemo pogrešiti ako odatle izvedemo zaključak da se i zdravlje<br />
i telesna razvijenost u našem narodu morala smanjiti i pogoršati, dakle da<br />
uopšte ne stojimo ni malo dobro sa narodnim zdravljem i da smo u tome pogledu<br />
kako koje god<strong>in</strong>e sve gore" 162 . Izveštaji regrutacionih komisija bili su<br />
neka vrsta poslednjih sistematskih pregleda i, kao takvi, dali su veoma<br />
zabr<strong>in</strong>javajuće rezulatate. Tokom poslednje decenije pred Prvi svetski rat<br />
prosečno 32 odsto regruta bilo je privremeno ili stalno nesposobno 163 . Kriterijum<br />
na osnovu kojeg je utvrđivana sposobnost za vojsku bio je preuzet iz<br />
francuske vojske, koja je koristila kriterijume doktora P<strong>in</strong>jea, gde su se poredili<br />
vis<strong>in</strong>a tela, obim prsa i tež<strong>in</strong>a. Rezultati komisija bili su zabr<strong>in</strong>javajući:<br />
gotovo treć<strong>in</strong>a svih regruta nije imala potrebne fizičke osob<strong>in</strong>e. Vojni lekar<br />
Miloš Popović je u Narodnom zdravlju čak izneo podatak da je među<br />
varošanima čak 70–90 odsto bilo privremeno nesposbnih za vojsku, dok je<br />
među seoskom populacijom taj procenat iznosio 20–40 odsto 164 . Vojni lekari<br />
su te procente stavljali u kontekst opšteg zdravstvenog stanja stanovništva,<br />
pa su dolazili do ovakvih analiza: "valja imati na umu da je do dvadeset prve<br />
god<strong>in</strong>e gotovo polov<strong>in</strong>a pomrlo, da je od te polov<strong>in</strong>e ostalo trideset od stot<strong>in</strong>e<br />
privremeno nesposbno, dakle da je sa svim slabog sastava i da je oko 10<br />
od stot<strong>in</strong>e stalno nesposobno za vojnu službu. Dakle, da od prilike samo svako<br />
drugo muško dete dolazi na regrutaciju, a od njih opet samo svako drugo<br />
postane sposoban vojnik, a od ovih su manje od polov<strong>in</strong>e samo snažni ljudi i<br />
161 Isto, s. <strong>23</strong>5.<br />
162 Dr M. Popović, "Da li degenerišemo?", s. 16.<br />
163 Isto.<br />
164 Dr M. Popović, "Privremeno nesposobni", u: NZ, br.6, 1909, s. 132.<br />
173
Change language