helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

na teme te ako pod bude potvrđi odmah se ugruva. Sad joj se (tek pošto dete
zakmeči) nađe čovek ili koja od žena u pomoć, te prihvate dete kome čim
stignu preseku i vežu pupak, zaperu ga hladnom vodom i poviju u pelene.
Nesrećna porodilja ovim najsrećnijim aktom postaje za dotičnu kuću pogana,
gadna, nečista, za to je domah meću u kakav ćor-budžak gde joj, kao psetu
prostru malo slame ili nečiste, pocepane i bačene haljine, a već je ona sama (čim je
osetila da će da rodi) obukla najgoru košulju i opasala najgoru zavijaču, koju
je odavno bacila, te su kokoške na njoj nosile ili se mačke macile. Tako u tom
ćorbudžaku (koji je bez dovoljno svetlosti), na hladnoj zemlji, na nečistoj postelji,
u nečistim haljinama, u opšte: u celokupnoj nečistoći, mora prebivati
porodilja 40 dana. Naravno ona neće sve to vreme preležati, već će se trećeg
dana dići i latiti se redovnog poslovanja. Za to vreme ona mora imati naročtio
ložicu i naročitu kalenicu iz koje će jesti i koju za to vreme 'ne valja' nikako
prati. Pored tog ni jedna porodilja za ciglo 40 dana ne sme da okusi vodu, a
sme da pije rakiju, koliko hoće" (sve podvučeno u originalu) 124 .
Kada se analiziraju statistike koje govore o najčešćim uzrocima smrti
u Srbiji krajem XIX i početkom XX veka, lako se mogu uočiti kontroverzni
podaci o, može se reći, epidemiji tuberkuloze. Srbija je, po broju obolelih od
tuberkuloze, spadala u mediteransku, ili tačnije, istočno-mediteransku zonu
koja je ovom bolešću bila najviše pogođena (2,01 do 4,56 promila stanovnika
obolelih od tuberkuloze). Po evropskim statistikama, u Beogradu je bilo više
smrtnih slučajeva od tuberkuloze nego u Rimu, Napulju, Palermu, Marseju,
Budimpešti, Beču, Barseloni, pa je glavni grad Srbije spadao u grupu gradova
sa najvećim brojem smrtnih slučajeva, kao što su Bukurešt, Sofija, Atina,
Solun, Madrid, Lisabon, Porto i Pariz 125 . Ta bolest nalazila se na drugom mestu
među uzrocima smrtnosti (odmah iza zapaljenja pluća), sa prosečnih 13
odsto od svih smrtnih slučajeva tokom čitave decenije pred Prvi svetski
rat 126 . Upadljivo je da je, na globalnom nivou, tuberkuloza dvostruko veći
broj života odnosila u gradovima nego u selima (22,13 odsto prema 10,40 odsto,
u Beogradu čak 28,02 odsto svih smrtnih slučajeva 127 ), ali je još upadljivije
da je upravo u selima od te bolesti umirao veći broj žena nego muškaraca.
U periodu od 1904. do 1908, žene su činile prosečno 14,65 odsto, a muškarci
11,34 odsto umrlih od tuberkuloze od ukupnog broja umrlih 128 . Pritom, svih
tih godina je na selu procenat umrlih žena od tuberkuloze bio veći od procenta
umrlih muškaraca 129 .
Uzrok smrti U gradovima U selima
m ž ukupno m ž ukupno
tuberkuloza 21,90 21,16 21,57 9,53 13,92 11,77
Jedino je sličan odnos važio još za "nervne bolesti", koje u statistikama
nisu bile jasnije definisane. Upozoravajući na dramatičnost "ženskog pitanja",
poznati lekar Hranislav Joksimović je zaključivao da "ženskinje u Srbiji
ima da se bori sa mnogim nedugama i teškoćama, da je njemu borba teška i
gorka, da je ono primilo na sebe veliki teret, pod kojim stenje, lomi se i pada,
da je ono toliko preopterećeno poslovima da ne može na svoja slaba leđa da
primi i nosi i onda i rano precvati i rano umire i više umire od muških. Naše
ženskinje na selu je neka vrsta belog roblja" 130 .
Drugi veliki problem koji je brinuo tadašnje lekare bila je visoka stopa
smrtnosti odojčadi i male dece. Godišnje statistike su pokazivale da je oko
četvrtine živorođene dece umiralo u prvoj godini života. Podaci za 1903. godinu
pokazuju da je u Srbiji umrlo 26,3 odsto dece u prvoj godini života i to
15,3 odsto od živorođenih 131 . Taj procenat mogao se porediti samo sa onim iz
nekih nemačkih grofovija i Rumunije, dok je u većini razvijenijih zemalja
Evrope on bio niži: u Švajcarskoj 13,2 odsto, Francuskoj 12,2 odsto, Danskoj
11,4 odsto, Švedskoj 10,4 odsto, Norveškoj 7,5 odsto, Irskoj 9,6 odsto 132 . Slični
odnosi zadržani su i do 1908. godine, kada je u Beogradu na 100 živorođenih
umrlo u prvoj godini života 22,2 deteta, u Moskvi 35,6, Bukureštu 21,7, Beču
18,3, Briselu 17,4, Parizu 10,3, Cirihu 9,5 133 . Zabrinjavajući su bili i brojevi koji
su govorili o tome da su na srpskom selu od ukupnog broja umrlih, deca do
jedne godine činila 27,2 odsto, dok su deca do 2 godine starosti iznosila 37,1
odsto od ukupnog broja umrlih 134 . Pritom, podaci pokazuju da je smrtnost
male dece na selu bila viša nego u gradu. Procenat umrle dece mlađe od 6
godina u gradu (od ukupnog broja umrlih) iznosio je 37,0 odsto, a na selu
49,9 odsto 135 .
124 St.M.M, uč, "Kako nas rađaju", u: NZ, br.12, 1902, s. 281-282.
125 J-L. Pinol, Histoire de l' Europe urbaine, II, Paris 2003, s. 93.
126 Statistički godišnjak za 1907. i 1908. godinu, s. 154.
127 Isto, s. 181.
128 Isto, s. 178.
166
129 Isto, s. 153.
130 H. Joksimović, "Zdravlje našeg ženskinja", s. 71-72.
131 Statistički godišnjak za 1903. godinu, s. 758.
132 Isto, s. 758.
133 Statistički godišnjak za 1907 i 1908. godinu, s.1068.
134 Statistički godišnjak za 1903. godinu, s. 173.
135 Isto, s. 187.
167