helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Dubravka Stojanović<br />
U senci "velikog narativa":<br />
Stanje zdravlja žena i dece u Srbiji<br />
početkom XX veka<br />
Mi moramo ljudski materijal da<br />
kapitališemo ako hoćemo dalje da opstanemo.<br />
160<br />
Dr Jovan J. Jovanović, 1905.<br />
Posle procesa modernizacije, koji duže od veka oblikuju savremena<br />
društva, često se kao jedan od njihovih najvećih dometa uzima produžavanje<br />
životnog veka i poboljšanje kvaliteta života stanovništva. Moderno, <strong>in</strong>dividualizirano<br />
društvo stavilo je nač<strong>in</strong> života pojed<strong>in</strong>ca na mesto jedne od svojih<br />
najviših vrednosti, kao meru uspešnosti države i društva. Razvijenost država<br />
sve se manje merila njihovom površ<strong>in</strong>om, a sve više standardom njihovih<br />
građana. To nije bila samo puka fraza – radilo se upravo o sušt<strong>in</strong>i moderne,<br />
o stvarnoj promeni prioriteta: od kolektivnog i imperijalističkog sistema<br />
vrednosti do novog poretka ideala koji u svoj centar stavlja čoveka, pojed<strong>in</strong>ca.<br />
Promena ideala postala je moguća počevši od poslednjih decenija<br />
XIX veka. Proces urbanizacije tekao je, od osamdesetih god<strong>in</strong>a, uporedo sa<br />
procesima masovnog opismenjavanja, sa podizanjem stepena kulture<br />
življenja i naučnim otkrićima koja će, kao nikada do tada, pomeriti granice<br />
moderne medic<strong>in</strong>e. Komb<strong>in</strong>acija svih tih faktora postepeno je dovela do spoznaje<br />
da život i smrt nisu stvar "božije volje", već da je svaki ljudski život neprocenjiva<br />
vrednost u čije očuvanje društvo treba da uloži svoju najveću<br />
energiju. Razliku između razvijenih i nerazvijenih društava sve je više č<strong>in</strong>io<br />
upravo odnos prema životu i smrti pojed<strong>in</strong>aca, a produženje životnog veka,<br />
smanjenje smrtnosti žena i dece, naročito novorođenčadi, postalo je jedno od<br />
ključnih merila razvijenosti.<br />
Prelaz između dva stoleća bio je, i u srpskoj istoriji, vreme promena.<br />
Učestale smene ustava i d<strong>in</strong>amičan život političke elite svedočili su o<br />
društvu koje preispituje svoje političke orijentacije, koje traži nač<strong>in</strong> da premosti<br />
nerazvijenost. Najveći deo svojih mogućnosti elita je uložila u političku<br />
modernizaciju i stalne pokušaje da okonča proces, kako se tada govorilo, nacionalnog<br />
oslobođenja i ujed<strong>in</strong>jenja. Pitanja razvoja društva bivala su potiskivana<br />
pred, kako je izgledalo, većim značajem političkog napretka, a ima dokaza<br />
da je elita u nerazvijenosti društva videla garanciju uspešnog ostvarenja<br />
njegovih nacionalnih cijeva 104 . U vreme kada su mnoga evropska društva<br />
doživljavala dramatične promene koje su omogućile stvaranje modernih, <strong>in</strong>dividualiziranih<br />
"društava blagostanja", srpsko društvo stajalo je petrifikovano,<br />
gotovo nepromenjeno tokom nekoliko decenija koje su prethodile Prvom<br />
svetskom ratu. U vremenu najvećih nacionalnih ambicija, koje Dimitrije<br />
Đorđević naziva i vremenom balkanskih imperijalizama 105 , srpska<br />
rukovodeća elita nije kao važnu temu uviđala stanje zdravlja i stopu smrtnosti<br />
onih koji u epskom govoru staju u kolektivno ime "nejači" – žena i dece.<br />
Nisu nađeni podaci da je ta tema za<strong>in</strong>teresovala predstavnike političke elite,<br />
iako su stručnjaci, lekari, na te probleme redovno ukazivali u svojim<br />
stručnim glasilima. Svesni novih prioriteta modernih društava, uticajni lekari<br />
podsećali su da, "ukoliko se društvo i država više razvijaju i usavršavaju, u<br />
toliko se veća vrednost polaže pojed<strong>in</strong>cu i njegovom životu" 106 . Apeli Srpskog<br />
lekarskog društva preko njegova dva glasila Srpskog arhiva za celokupno<br />
lekarstvo i Narodnog zdravlja nisu nailazili na odgovarajuću reakciju ni države,<br />
ni društva.<br />
Autori koji su pisali za specijalizovane medic<strong>in</strong>ske časopise često su<br />
svoje članke poč<strong>in</strong>jali konstatacijom da "naš narod jako opada i fizički i duhovno"<br />
107 i da je "bezuslovan zaključak da se degenerišemo" 108 . Njihove svestrane<br />
analize godišnjih državnih statistika svedoče o svesti stručne javnosti<br />
da je stanje opšte zdravstvene kulture bilo veoma loše i da je, po mnogim parametrima,<br />
Srbija delila mesto sa najmanje razvijenim državama u Evropi.<br />
104 O tome detaljniije u: D. Stojanović, "Ulje na vodi. Politika i društvo u modernoj istoriji<br />
Srbije", u: Srbija 1804–2004. Tri viđenja ili poziv na dijalog, Beograd 2005, s.115–149.<br />
105 D. Đorđević, Ogledi iz novije balkanske istorije, Beograd 1989, s. 55-86.<br />
106 "Čime je uslovljena telesna razvijenost kod ljudi?", u: Narodno zdravlje (dalje NZ). Lekarske<br />
pouke narodu. Dodatak Srpskom arhivu za celokupno lekarstvo, br. 2, 1910, s. 31.<br />
107 "Zdravstvene prilike u Obrenovcu", u: NZ, br.4, 1906, s 90.<br />
108 "Da li degenerišemo?", u: NZ, br. 1, 1910, s. 16.<br />
161
Change language