helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

druge, pak, strane, kako se porođaj na selu, iako očekivan sa nestrpljenjem,
pogotovo ako je prvi, smatran "prljavim", porodilja se smešta u najzabitiju
prostoriju, podrum, ili neko drugo skrovito mesto, a da ne bi prljala posteljinu,
pod nju se stavljaju stare suknje, prljave krpe, ili ponjave, kojim se pokriva
stoka. Neretko, seljanka se porađala u štali, među stokom, često i sama.
"Zabelila je zora. Zagorka se prevrće po krevetu. (...) Zamučila se je. U jednom
momentu ona se reši, ustane junački, ogrne se maramom i pređe
dvorište, uđe u štalu. Tamo su goveda mirno preživala. Ona dohvati iz jasala
poderan džak, i prostre ga. Poklekne, a glavu nasloni na jasle. Posle nekog
vremena jedan jak napon (...) zaplače se dete. Oseti olakšanje. Polako se spusti
na džak. Pogleda na male prozore štale: bio je dan. Počeo je hvatati strah!
Prvo joj je dete i ne zna kako će ga odvojiti od sebe, čelo joj se orosi znojem.
Otvoriše se vrata, na njima se ukaže svekar. Ona se pritaji, zastidi. 'Oh samo
da dođe stara', ali dete se zaplače, svekar se osvrne: "Zar već, snajko, ajde
nek ti je sa srećom, a šta je? Muško, odgovori ona malaksalo; nek dode Naja.
– Tako, dijete, tetoši je stara, da nađemo srp. Svu sam decu od sebe njime
odvojila, i vadi ga ispod streje, obrisa ga keceljom. Njime preseče pupak deteta.
'Drži ti pupak, saću ja naći pređu'. Majka drži pupčanu vrpcu, preko prstiju
joj curi krv, nešto joj čudno bubnja u slepoočnicama, orosila se znojem,
oblila je krv, ona se obeznani – 'Ništa to nije, kaže stara, biće ti lakše, napi se
ti samo malo rakije'." 78
Osim neuslovnih porođaja, zdravlje seljanke narušavali su brojni, i
nestručno izvedeni abortusi, "pobačaji". Vršeni, uglavnom, kod za to
"čuvenih" žena u selu, pa čak i samostalno. Nisu bili retki slučajevi da su se
takvi pobačaji završavali i smrću porodilje. "Pije se kamfor u ljutoj rakiji... Pije
se ‘vučja’ trava. Ta trava prouzrokovala je mnogo smrtnih slučajeva." 79
Koliko je ovo bilo rasprostranjeno svedoči i naređenje Načelstva
kruševačkog okruga načelniku ražanjskog sreza, od 18. februara 1919. godine:
"Imam izveštaj da se po mnogim mestima bave babičarskim poslom žene
koje nemaju nikakvih kvalifikacija za taj rad. Na taj način dovodi se u opasnost
život i zdravlje mnogih porodilja i mnogog novorođenčeta, a osim toga
daje se široki mah zločinim postupcima za izazivanje preranih porođaja kod
neprosvećenih i lakoumnih ženskinja. Da bi se tom zlu što brže i što
uspešnije stalo na put, naređujem načelstvu da u svom okrugu vrši, na podnet
način, najbrižljiviji nadzor u tom pogledu, da na osnovu opštinskih izveštaja
vodi u evidenciji sve trudne ženskinje, naročito one koje su van braka zatrudnele,
i da im za vremena skreće pažnju na fakat da se o njihovom plodu
78 Isto, str. 194.
79 Isto.
152
vodi računa, i osim toga da u slučaju svakog pobačaja i svakog nenadležnog
mešanja u babičarski posao preduzme sve zakonske mere i prema materi i
prema samozvanoj babici." 80
Nepismena i neprosvećena seljanka, koja je zbog toga nekad i život
gubila, bila je, međutim, nosilac duhovnog života u porodici, a ne njen, pismeniji
i prosvećeniji, muž. Vezana za kuću, mnogo više od muža, ona je
čuvar narodne medicine, riznice predrasuda, praznoverica, veštica, nečistih
sila. Održanje narodne tradicije njeno je delo. Ona sprovodi običaje i u njih
slepo veruje, čime je, zapravo, najverniji zaštitnik formalne strane religije,
"koja kod prostijeg sveta često zamenjuje i samu veru". Sva važnija pitanja
nege i vaspitavanja deteta, budućeg čaveka, koja traže velika fizička i
psihička naprezanja, takođe, u isključivoj su skoro nadležnosti majke, koja
budući da je nepismena i neprosvećena, u ovom poslu polazi, prevashodno,
od sebe i svoje porodice. "Detetu treba uliti u glavu sve poglede koje ima
majka, kuća. I kao što je dete rođeno na priliku svojih roditelja, ono se mora i
vaspitavati u duhu svojih roditelja." 81
Izuzetan značaj žene u svim oblastima života na selu u Srbiji između
dva svetska rata priznavan je kroz brojne i veoma rasprostranjene izreke:
"Žena je temelj kuće", "Kuća ne leži na zemlji, već na ženi", "Dobra domaćica
podupire tri ćoška kuće", "Više domaćica iznosi iz kuće u kecelji, nego što
domaćin unosi sa šestoro kola" i dr.
Mada izuzetna uklopljenost seljanke u sveukupan život na selu pretpostavlja
njenu sposobnost da se za sopstvenu slobodu izbori, pa i da je primi,
ona je, još uvek, u podređenom položaju prema mužu, "stvorenje niže od
njih". Karakteristične su, u tom smislu, izjave jednog broja seljaka o
mogućnosti uvođenja prava glasa i za žene: "Neka samo moja žena proba da
glasa, ja ću je odmah zaklati... ljuti se starešina jedne velike zadruge. – Gde će
i žene da glasaju! – uzbuđuje se drugi. – To ne može da bude nikad! –
ograđuje se treći. – Ala će biti batina! Bože ti moj! ... trlja ruke četvrti." 82
Smatrajući da je žena dužna da sluša i služi muža, da mu rađa i neguje
decu, muškarac u seoskoj porodici na različite načine nastoji da obezbedi
pokornost svoje žene. Svoj autoritet, veoma često, održava izuzetno grubim
odnosom, i to već od početka bračnog života. "Ako se nova mlada, koja
ne zna kakav je red u toj kući, požali mladoženji (noću u vajatu) na kakve
teškoće, mladoženja je sutradan popsuje pred zadrugarima, te ona nema
80 Istorijski arhiv Niš, Načelstvo sreza ražanjskog, k-1, br. 954, 1919.
81 Isto.
82 Isto. str. 195.
153