helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

zrelog žita. Nestaju talasasta mora zlatnog klasja, ali niču krstine i stogovi
požnjevenog žita. Mestimično zvuk vršalica remeti vazdušnu tišinu polja, a
sveži dah žutog zrna krepi novom snagom. I svuda žene i tek stasala
mladež..." 71
Odmenjujući odsutne muškarce, pečalbare, koji, sve češće, zbog
specifičnosti posla, zatim niskih nadnica i skupih troškova prevoza, ne prekidaju
pečalbu oko Petrovdana (12. jul) radi svršavanja poljskih radova, u
istočnoj Srbiji žene su, uglavnom, i na njivama, gde se praši kukuruz, i u vinogradima,
gde zalamaju, vezuju i prskaju. Na livadama, one prevrću otkose
i plaste prosušeno seno.
Na njivi preko celog dana, pogotovo u vreme "otimanja" i "borbe" sa
prirodom, ženama u ovim krajevima jedino je ostajala noć za domaćičke poslove.
"Julska sparna noć. Teskoba sela zbijenog tipa, kuća je uz kuću i jedna
na drugoj. Noć je već davno osvojila. Po kućama još uvek užurbanost. I dan
će se skoro odeliti od noći, a tumaranje ne prestaje. Samo im je noć ostala za
svršavanje poslova, koji spadaju u deo domaćice... I noćni odmor je za
domaćice samo kratka pauza od sata i dva, razmak od ponoći do praskozorja
ili kako se na selu određuje – od prvih do drugih petlova. Sviće. Kroz puste
oblake, nisko nad selom nadvedene, jedva se probijaju novi zraci svetlosnog
snopa sunca. Škripe vratnice. Kloparaju prazni sudovi na obramicama. Dah
svežine probija sparinu, pri presipanju vode iz kofe đermova u sudove.
Džombastim putem krivih ulica, stešnjenih zbivenim kućama, preko pragova
i kroz teskobna dvorišta promiču žene, svih doba starosti, već opremljene
za rad van kućnog krova." 72
U Homolju, najsiromašnijem kraju istočne Srbije, često su se na primer,
mogle, otuda, videti da žene same oru, dok im ostavljena deca "pište ispod
vrbe, na obali reke kraj njive" 73 .
Preopterećenost seljanke poljskim radovima onemogućavala ju je da
dovoljno vremena posveti održavanju higijene kuće, spravljanju kvalitetne
hrane, pravilnoj nezi i vaspitanju dece, vođenju kućne ekonomije, naročito
unapređenju sitnih privrednih grana, prevashodno živinarstva, veoma
značajnih izvora prihoda svake seoske kuće. Sve kućne poslove obavljala je
ona zato "na brzu ruku", pogotovo u sezoni poslova na njivi. Ujutru, ona
kuću pomete "samo toliko da se kaže da je prošla metla", a i to se leti, u mnogim
kućama, nije radilo svaki dan, ponegde samo jednom nedeljno. "Za vreme
radova u polju, baš i kad bi htela, ona nema vremena da provetrava pro-
71 Isto.
72 Isto, str. 192
73 Isto.
150
storije i posteljinu; svaki član porodice leže u onakvu postelju kakvu je ostavio
ujutru pri ustajanju. Ono što je za ženu iz grada glavno, što predstavlja
težište domaćeg života, za ženu na selu je sasvim sporedno. Njivi, livadi, vinogradu,
stoci, ima da se žrtvuje sve, pa čak i najpotrebniji odmor." 74
Više pažnje kućnim poslovima žena na selu posvećivala je
prazničnim danima, kada se nije radilo u polju, niti su se, pak, radili ženski
ručni radovi. "A kad dođe nedelja ili koji praznik, onda žena ne staje ceo dan
da bi otklonila svu prašinu i nečistoću iz kuće i sa svih stvari, koja se skupljala
za nedelju dana ili duže vreme. Tada se i deca malo dovedu u red, operu
ili okupaju, te im i koža zasvetli, a odeća zabeli. Tada se i trbuhu spremi blagostanje.
Sprema se i jede više nego što treba, nego što može da se podnese."
75
Uglavnom nepismena i neprosvećena, seljanka je poslove u kući
obavljala onako kako je naučila od svoje još nepismenije i neprosvećenije
majke, s tim što je od nje, zbog deobe porodičnih zadruga, imala još manje
vremena. Kad je kuću čistila, đubre nije uvek izbacivala, već ga je za vratima
pokrivala metlom. Posteljinu je retko provetravala, i to prostirući je po travi,
koja nikad nije mogla biti dovoljno čista. Kuću sa podom od cigle čistila je
vodom tako što je, na kraju, vadila jednu ciglu, da bi se tu preostala voda slila.
Vodu posle kupanja deteta, skoro redovno, prosipala je ispod kreveta. 76
Bez elementarnih znanja o higijeni kuće, kao i o ličnoj higijeni,
neprosvećena seljanka je podložna brojnim praznovericama, pogrešnim i
štetnim običajima, čime je na najneposredniji način ugrožavala i svoje zdravlje.
Tome su posebno doprinosili porođaji na selu, sa običajima koji su ih
pratili. "Sam porođaj na selu, sa običajima koji ga prate, toliko poruši zdravlje
i lepotu naše seljanke, da je žalost slušati je kad kaže da ima 22 godine;
dok vi očekujete najmanje 40." 77 Običaj, na primer, nalaže "da se žena porađa
na slami, i to stojeći ili klečeći", zabranjujući, prethodno, bilo kakvu pripremu
ni za majku, ni za dete "jer se ne valja". Pupčanik se obično seče srpom,
izvađenim ispod strehe ambara, dok su bebine prve pelene često krpe koje se
nađu pri ruci. Skoro uobičajeno je bilo da se porodilji daje čak i rakija, kako
bi joj nestali bolovi. Dešavalo se čak da je porodilja, radi lakšeg porođaja, vezivana
za vrata, kojima se, zatim, naglo lupalo o zid, "da se istrese dete".
Budući da je žena na selu radila "kao i pre" do samog porođaja, nisu
bili retki slučajevi da se ona porodi i na njivi, u vinogradu, na putu i sl. S
74 Isto.
75 Isto, str. 193.
76 Isto.
77 Isto.
151