helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
i novac, i to u poslednje vreme. Zemlju obavezno ako ima živu braću. Živa braća joj daju njen deo." 59 Ekonomski položaj seljaštva između dva svetska rata uticao je, umnogome, i na način ulaženja devojke u brak. Dok su pre Prvog svetskog rata "otmice" devojaka vršene, uglavnom, kada njeni roditelji nisu zadovoljni izborom zeta, po oslobođenju i u vreme poljoprivredne krize, pogotovo, učestale su dogovorene otmice, kako bi se izbegli troškovi oko veridbe i svadbe, a kod javnosti, do čijeg je stava seljaštvu bilo veoma stalo, stvorio se utisak da nije u pitanju siromaštvo i računica, pošto otetoj devojci otac ne mora da pravi svadbu. 60 Primera radi, prema sećanju nekoliko meštana sela Rakovice, od 59 sklopljenih brakova, u razdoblju od 1918. do 1933. godine, čak 38 devojaka je "oteto". 61 Dugotrajno ratovanje Srbije (1912-1918), osim uticaja na izmenu načina sklapanja braka na selu i na češću pojavu tzv. "ranih" brakova, mnogostruko je izmenilo i ekonomski položaj žene–seljanke. Već u toku rata, ona je, usled mobilizacije muškaraca, pored uloge majke i domaćice, prihvatila na sebe i skoro sve "muške" poslove. "Šta su izdržale jadne seljanke radeći teške poslove, čak i poslove koje su do tada samo ljudi radili. Orale su, kopale, sejale, žnjele, plastile, radile od jutra do mraka, često gonjene bajonetom i kundakom, samo da bi neprijatelj što bolju žetvu imao. Gajile su stoku, krile i mučile se, pa često i glavom plaćale, ako su htele sakupiti i zaštititi svoju imovinu. Na kuluk su išle, kamenje vukle, džakove tovarile i najteže poslove radile, bez ikakvog priznanja od obesnog neprijatelja, a uz to su još i porez plaćale, ratne zajmove davale i hranile onu soldatesku po selima." 62 Izdržavši sve ovo, nezaštićena i ostavljena na milost i nemilost neprijatelja, izložena oskudici i najosnovnijih životnih potreba, i brojnim drugim nevoljama, a uz to brižna za najmilijima, koji su krvarili na raznim bojištima i puna bola za onima koji su zauvek ostali na ratištu, seljanka je sačuvala svoje ognjište i uspravnog čela dočekala oslobođenje, pokazavši se kao dostojna previše gordog muškarca. "U ratu je seljanka položila ispit. Pala je gordost muževa i sinova, one su prihvatile sve poslove. Sve muške poslove. Orale su i porez plaćale, pazar vezivale i činovnike podmićivale. Muževi su se vratili sa rušilačkog dela i našli sve u redu. Postideli se malo ljudi, žena – seljanka je bila čovek. Više nego čovek: bila je radnik, organizator." 63 59 Isto, str. 188. 60 Isto. 61 Isto. 62 Isto. 63 Isto. 146 Po završetku rata, položaj žene na selu nije se, međutim, bitnije popravio. Naprotiv, u odnosu na predratno stanje, bio je znatno teži. Zbog ogromnih ljudskih žrtava u ratu, selo u Srbiji je bilo prepuno udovica, na čija se pleća, zauvek, svalio teret vođenja domaćinstva, i to u uslovima znatne razorenosti gazdinstva: stočni fond je, u velikoj meri, bio opljačkan; poljoprivredni inventar uništen; zalihe hrane odnete; dobar deo zgrada porušen, pa i spaljen. Primera radi, u kačerskom srezu, u kome je, početkom 1911. godine, bilo 3.318 domaćinstava, muža je u ratu izgubilo 920 žena, tako da su, prosečno, svaka 3,61 domaćinstva imala po jednu udovicu. 64 U naročito teškom ekonomskom položaju nalazile su se udovice u sitnim, inokosnim domaćinstvima, pogotovo one sa većim brojem sitne dece. Bez muža, najsposobnije radne snage, koji je svojim radom izvan gazdinstva obezbeđivao neophodne dodatne prihode, one, na malom posedu i sa skromnim živim i mrtvim poljoprivrednim inventarom, i još sa nedovoljno radnih ruku, nisu mogle da obezbede, često, ni najnužnije potrebe ishrane. 65 Osim sa ekonomskim, udovice su se suočavale i sa drugim teškoćama. Bez dovoljno autoriteta, onog koji je imao muž – otac, sa rđavim nasleđem iz perioda okupacije, one su nailazile i na teškoće u vaspitanju, pogotovo odraslije muške dece. Tako su, na primer, udovice iz vračarskog sreza u beogradskom okrugu, na zborovima, organizovanim u cilju otvaranja novih škola, često uzvikivale: "Hoćemo školu, dobri gospodine. Deca su nam podivljala, skitaju se po selu, kradu, pa i nas napadaju." 66 Ekonomski položaj žene na selu u Srbiji između dva svetska rata nije otežan samo time što je među njima naglo porastao broj udovica, već i preorijentacijom u poljoprivredi, od stočarstva ka zemljoradnji; i njenoj sve većoj tržišnosti, kao i ubrzanim raspadanjem seoskih porodičnih zadruga – pojavama, koje, su, upravo, došle do izražaja po završetku Prvog svetskog rata. Dok je stočarstvo dominiralo nad zemljoradnjom, a kućne zadruge bile preovladujući oblik porodičnog života, od privrednih poslova, žene su, skoro jedino, obavljale poslove u mlekarstvu, uzgajivale su živinu i obrađivale vrt – baštu, s tim što je u zadrugama postojala i mogućnost izvesne specijalizacije (jedna žena je više radila oko mleka, druga oko spremanja hrane, treća oko odeće i sl.) kao i redarstva, kada su se žene u zadruzi periodično smenjivale na određenim poslovima. Preorijentacijom na zemljoradnju, i to ekstenzivnim privređivanjem, potreba za ženskom radnom snagom, za njenim direktnim učešćem u privrednim poslovima, bila je mnogo 64 Isto, str. 189 65 Isto. 66 Isto. 147
veća, i to naročito u inokosnim domaćinstvima, u kojima je ona, uz muža, najčešće bila i jedina sposobna radna snaga. Izuzetno naporni poljoprivredni poslovi svaljuju se sve više i na pleća žene. I ona i muž podnose sve nedaće i terete, što prate poljoprivrednu proizvodnju, umnogome zavisnu od prirode i njenih ćudi, "Studeni vetrovi fijuču preko njiva i lugova i svojim hladnim i nevidljivim rukama umivaju izborano lice orača. A on, poguren pod teretom briga i rada, priteže ledene ručice pluga, da brazda bude dublja i da plod bude bolji. Vočiće vodi seljanka, veran sapatnik orača. Idu njih dvoje zajedno, gaze po njivi, paraju leđa zemljina sjajnim plugom, a pogled im luta u neizvesnost i nazire žuto klasje. Studeni vetrovi igraju ledeno kolo oko njih, a njih dvoje zagreva rad i nada..." 67 I dok se žena u privrednim poslovima sve češće nalazi neposredno uz muža, za nju, i dalje, ostaju brojni poslovi, koje ona obavlja sama. Ona mora i da kuva, i da pere, gradina je skoro samo njena briga, kao i onaj najvažniji posao – podizanje dece. Pre odlaska na njivu, ona ujutru mora mnoge druge poslove da obavi, zbog čega je, redovno, prva na nogama. Dim na odžacima u ranu zoru znači da je žena već za naćvama, spremajući, prvo, hleb, a onda i ostalu hranu za taj dan, dok ostali ukućani spavaju: "Pošto spremi decu, pomaže mužu da zapregne volove, otvara mu vratnice i ispraća ga u njivu, vraća se zatim da namiri živinu i svinje, da se sa sunčevim rađanjem natovari eventualno i malim detetom i obramicom sa hranom, koju nosi mužu u polje, gde mu je sasvim ravna, možda i vrednija." 68 Radeći na njivi ceo dan, ne odmarajući se ni kad to muškarac-muž čini, jer to vreme koristi da podoji dete, nabere travu za svinje, ili obavi neki drugi posao, ona nešto ranije odlazi kući, žureći da, ponovo, preuzme domaćičke poslove: da spremi večeru, pomuze stoku i ukuva mleko, namiri decu, stare i bolesnike, opere i okrpi odeću, pospremi kuću, ukoliko to nije ujutru uradila. U krevetu je poslednja. U celini uzevši, preko cele godine, žena na selu skoro i nema odmora, za razliku od muškaraca, kojima je to nekad i moguće. "Preko leta postoji jedno vreme nekog odmora do kukuruznog branja. Tada muškarci malo odahnu. Ali, žena ni tada ne miruje. Čeka je konoplja, čeka je lan, gradina, vađenje luka, pranje rublja, i uvek negovanje dece. Kad nastupe kasni jesenji dani, kad se i drva svezu kući, muškarac se, preko zime, uglavnom, odmara. I tada ima posla: briga oko stoke, možda nešto ograđivanja, pregledanje alata i popravljanje, no sve su to, manje-više, laki poslovi. Ne zamaraju. Čovek ima dovoljno vremena da se ispava i da odmori umorno telo. Tako muškarac. Ženski poslovi, međutim, ne prestaju ni tu. Tek u zimu žena radi ženske poslove, a preko leta je radila, uglavnom, muške poslove. Najteži i najnaporniji posao žene je tkanje. Dok je vunu za vreme leta oprala, lan i konoplju priredila, svršila je veliki posao. Svako povesmo i svaka kudelja na preslici odnela je mnogo, mnogo ženske snage. U tome muškarac nije učestvovao. Dok, s jeseni, muškarci idu na prela da se nadrugivaju, da se sastanu, žene na tim istim prelima predu, prepredaju – rade važan posao. A kad se kasnije i priredi razboj za tkanje, onda žena po ceo dan, pa i dobar deo noći, pri slaboj svetlosti, u zagušljivoj sobici, lupa na razboju, nogama gazi, izvlači čunak i pritiskuje ga. Ona gubi svoja leđa, kvari svoje oči i pluća – gubi onu dragocenu snagu koja je preko potrebna našem seoskom detetu. A sve se to mora. Bez toga i ne može biti, ako nećemo dogodine da idemo goli i pocepani, ako hoćemo da odenemo sebe i svoju decu, ako hoćemo da kćerima spremimo ruvo za udaju. I pored toga teškog rada, žena treba da skuva, treba decu da pazi, treba živinu i svinju da nahrani – a kad ne bi ustala pre muških, kad im ne bi spremila okrepu u rano jutro, to bi joj se teško zamerilo." 69 Žene na selu različito su opterećene u pojedinim krajevima Srbije, ali i u gazdinstvima, čak i istog sela, u zavisnosti od karaktera i vrste poljoprivredne proizvodnje, te opštih socijalno-ekonomskih prilika. U selu Rakovici, u vračarskom srezu, u domaćinstvu koje čine muž, žena i četvoro male dece, a čiji je osnovni izvor prihoda prodaja mleka u Beogradu, domaćica, prema sopstvenom kazivanju, ustaje u dva sata izjutra. "Obučem se, umijem se. Spava mi se, a greota je. Uzmem kante pa ajd u štalu. Uđem, odmah dam kravama zob, dam zob i konju, malo podrinem štalu. Već je pola tri, muž ustaje. Pošto sam namirila konja i krave, počinjem da muzem, muž mi pomaže. Pošto su krave pomužene, muž se sprema, ja spremam konja. Ispratim muža, vratim se i ložim šporet. Vodu izvadim iz bunara, sejem brašno, mesim hleb. Ponekad hleb kupujemo. Skuvam malo mleka za decu. (...) Budim decu. Dok sam decu nahranila već je pet sati. Onda pustim stoku na pašu. Očistim štalu, spremim ručak. Ako se ne radi u polju, šijem i krpim." 70 Žene su posebno bile opterećene u pečalbarskim krajevima, gde i u vreme žetve odmenjuju muškarce. "Retko je gde još tako veliki udeo žene u održavanju kuće i u tolikoj meri značajan i po čitavo gazdinstvo, kao što je to u istočnoj Srbiji, gde je ona u vremenu žetve ne samo stub kuće već i odmena muža u polju... U prolazu kroz Zaplanje, Visok, Nišavlje, Svrljig i Zaglavak, svuda skoro iste slike. Ispod oštrih srpova povijaju se i padaju rukoveti do- 67 Isto, str. 190 68 Isto. 148 69 Isto, str. 191. 70 Isto. 149
- Page 23 and 24: dato je članom 191 Ustava, a odnos
- Page 25 and 26: TABELA 1. NEPISMENO STANOVNIŠTVO S
- Page 27 and 28: dece u gimnazije. Ženskoj deci je,
- Page 29 and 30: Vrsta škole TABELA 4. STUDENTI U S
- Page 31 and 32: Rad i zaposlenost žena Centralno p
- Page 33 and 34: novi radnici, često se izbegavaju
- Page 35 and 36: opada 135 . To smanjenje može se u
- Page 37 and 38: 82.400 imale su obrazovanje na nivo
- Page 39 and 40: tivne forme braku slabo su razvijen
- Page 41 and 42: stanovništva, do koga je došlo od
- Page 43 and 44: ka za vreme trudnoće žene, odnosn
- Page 45 and 46: dele imovine među supružnicima, 2
- Page 47 and 48: a žene da radi van sopstvenog doma
- Page 49 and 50: nad ženama u porodici. Neke od že
- Page 51 and 52: sleno 12 ljudi, učiteljice, vaspit
- Page 53 and 54: Zdravstvena zaštita žene Jedan od
- Page 55 and 56: Stopa smrtnosti odojčadi je u prot
- Page 57 and 58: Bolesti srca i krvnih sudova, kao i
- Page 59 and 60: nim delatnostima i nedovoljnog broj
- Page 61 and 62: dečaka, bili su glavna obeležja r
- Page 63 and 64: je dovela do značajnije promene tr
- Page 65 and 66: IZVORI I LITERATURA Neobjavljeni iz
- Page 67 and 68: Od ranih godina na svoja nejaka ple
- Page 69 and 70: dele ono što imaju za jelo, iz jed
- Page 71 and 72: činile u severnoj Srbiji 43,10%, a
- Page 73: ako je i mlađi", dok u kosmajskom
- Page 77 and 78: druge, pak, strane, kako se porođa
- Page 79 and 80: dok je snahina "osobina" posledica
- Page 81 and 82: Dubravka Stojanović U senci "velik
- Page 83 and 84: ukupnog broja umrlih žena, na poro
- Page 85 and 86: Izuzetno su bili loši oni pokazate
- Page 87 and 88: stanovništvo svedoči i "profesion
- Page 89 and 90: Majka i udarnica Sanja Petrović To
- Page 91 and 92: kama i deci nisu smatrala prioritet
- Page 93 and 94: položaju 39 . Smatralo se da se "o
- Page 95 and 96: Dr Olivera Milosavljević Otac - ge
- Page 97 and 98: kroz prigodne pesmice, a starijima
- Page 99 and 100: koji su pratili njihovu smenu. Kao
- Page 101 and 102: Rođendani Kao što je vladar "otac
- Page 103 and 104: Dve godine kasnije objavljeno je da
- Page 105 and 106: "...Radosno je svako lice - 'na kra
- Page 107 and 108: "Pozdravljam Te mladi Kralju Iz car
- Page 109 and 110: U omladinskoj štampi je opisivano
- Page 111 and 112: Krunisanja, veridbe i ženidbe Mož
- Page 113 and 114: nu lađu za putovanje (jahtu) u vre
- Page 115 and 116: Od stvaranja Kraljevine SHS u deči
- Page 117 and 118: slušati roditelje, braniti pravdu
- Page 119 and 120: "brižno vaspitana", duhovita, govo
- Page 121 and 122: U slavu kralja Aleksandra i čitave
- Page 123 and 124: Pominjalo se i njegovo uspešno šk
i novac, i to u poslednje vreme. Zemlju obavezno ako ima živu braću. Živa<br />
braća joj daju njen deo." 59<br />
Ekonomski položaj seljaštva između dva svetska rata uticao je,<br />
umnogome, i na nač<strong>in</strong> ulaženja devojke u brak. Dok su pre Prvog svetskog<br />
rata "otmice" devojaka vršene, uglavnom, kada njeni roditelji nisu zadovoljni<br />
izborom zeta, po oslobođenju i u vreme poljoprivredne krize, pogotovo,<br />
učestale su dogovorene otmice, kako bi se izbegli troškovi oko veridbe i<br />
svadbe, a kod javnosti, do čijeg je stava seljaštvu bilo veoma stalo, stvorio se<br />
utisak da nije u pitanju siromaštvo i računica, pošto otetoj devojci otac ne<br />
mora da pravi svadbu. 60 Primera radi, prema sećanju nekoliko meštana sela<br />
Rakovice, od 59 sklopljenih brakova, u razdoblju od 1918. do 1933. god<strong>in</strong>e,<br />
čak 38 devojaka je "oteto". 61<br />
Dugotrajno ratovanje Srbije (1912-1918), osim uticaja na izmenu<br />
nač<strong>in</strong>a sklapanja braka na selu i na češću pojavu tzv. "ranih" brakova, mnogostruko<br />
je izmenilo i ekonomski položaj žene–seljanke. Već u toku rata, ona<br />
je, usled mobilizacije muškaraca, pored uloge majke i domaćice, prihvatila<br />
na sebe i skoro sve "muške" poslove. "Šta su izdržale jadne seljanke radeći<br />
teške poslove, čak i poslove koje su do tada samo ljudi radili. Orale su, kopale,<br />
sejale, žnjele, plastile, radile od jutra do mraka, često gonjene bajonetom i<br />
kundakom, samo da bi neprijatelj što bolju žetvu imao. Gajile su stoku, krile i<br />
mučile se, pa često i glavom plaćale, ako su htele sakupiti i zaštititi svoju<br />
imov<strong>in</strong>u. Na kuluk su išle, kamenje vukle, džakove tovarile i najteže poslove<br />
radile, bez ikakvog priznanja od obesnog neprijatelja, a uz to su još i porez<br />
plaćale, ratne zajmove davale i hranile onu soldatesku po selima." 62<br />
Izdržavši sve ovo, nezaštićena i ostavljena na milost i nemilost neprijatelja,<br />
izložena oskudici i najosnovnijih životnih potreba, i brojnim drugim<br />
nevoljama, a uz to brižna za najmilijima, koji su krvarili na raznim bojištima i<br />
puna bola za onima koji su zauvek ostali na ratištu, seljanka je sačuvala svoje<br />
ognjište i uspravnog čela dočekala oslobođenje, pokazavši se kao dostojna<br />
previše gordog muškarca. "U ratu je seljanka položila ispit. Pala je gordost<br />
muževa i s<strong>in</strong>ova, one su prihvatile sve poslove. Sve muške poslove. Orale su<br />
i porez plaćale, pazar vezivale i č<strong>in</strong>ovnike podmićivale. Muževi su se vratili<br />
sa rušilačkog dela i našli sve u redu. Postideli se malo ljudi, žena – seljanka je<br />
bila čovek. Više nego čovek: bila je radnik, organizator." 63<br />
59 Isto, str. 188.<br />
60 Isto.<br />
61 Isto.<br />
62 Isto.<br />
63 Isto.<br />
146<br />
Po završetku rata, položaj žene na selu nije se, međutim, bitnije popravio.<br />
Naprotiv, u odnosu na predratno stanje, bio je znatno teži. Zbog<br />
ogromnih ljudskih žrtava u ratu, selo u Srbiji je bilo prepuno udovica, na čija<br />
se pleća, zauvek, svalio teret vođenja domać<strong>in</strong>stva, i to u uslovima znatne razorenosti<br />
gazd<strong>in</strong>stva: stočni fond je, u velikoj meri, bio opljačkan; poljoprivredni<br />
<strong>in</strong>ventar uništen; zalihe hrane odnete; dobar deo zgrada porušen, pa i<br />
spaljen. Primera radi, u kačerskom srezu, u kome je, početkom 1911. god<strong>in</strong>e,<br />
bilo 3.318 domać<strong>in</strong>stava, muža je u ratu izgubilo 920 žena, tako da su,<br />
prosečno, svaka 3,61 domać<strong>in</strong>stva imala po jednu udovicu. 64<br />
U naročito teškom ekonomskom položaju nalazile su se udovice u<br />
sitnim, <strong>in</strong>okosnim domać<strong>in</strong>stvima, pogotovo one sa većim brojem sitne dece.<br />
Bez muža, najsposobnije radne snage, koji je svojim radom izvan gazd<strong>in</strong>stva<br />
obezbeđivao neophodne dodatne prihode, one, na malom posedu i sa<br />
skromnim živim i mrtvim poljoprivrednim <strong>in</strong>ventarom, i još sa nedovoljno<br />
radnih ruku, nisu mogle da obezbede, često, ni najnužnije potrebe ishrane. 65<br />
Osim sa ekonomskim, udovice su se suočavale i sa drugim<br />
teškoćama. Bez dovoljno autoriteta, onog koji je imao muž – otac, sa rđavim<br />
nasleđem iz perioda okupacije, one su nailazile i na teškoće u vaspitanju, pogotovo<br />
odraslije muške dece. Tako su, na primer, udovice iz vračarskog sreza<br />
u beogradskom okrugu, na zborovima, organizovanim u cilju otvaranja<br />
novih škola, često uzvikivale: "Hoćemo školu, dobri gospod<strong>in</strong>e. Deca su nam<br />
podivljala, skitaju se po selu, kradu, pa i nas napadaju." 66<br />
Ekonomski položaj žene na selu u Srbiji između dva svetska rata nije<br />
otežan samo time što je među njima naglo porastao broj udovica, već i preorijentacijom<br />
u poljoprivredi, od stočarstva ka zemljoradnji; i njenoj sve većoj<br />
tržišnosti, kao i ubrzanim raspadanjem seoskih porodičnih zadruga – pojavama,<br />
koje, su, upravo, došle do izražaja po završetku Prvog svetskog rata.<br />
Dok je stočarstvo dom<strong>in</strong>iralo nad zemljoradnjom, a kućne zadruge<br />
bile preovladujući oblik porodičnog života, od privrednih poslova, žene su,<br />
skoro jed<strong>in</strong>o, obavljale poslove u mlekarstvu, uzgajivale su živ<strong>in</strong>u i<br />
obrađivale vrt – baštu, s tim što je u zadrugama postojala i mogućnost izvesne<br />
specijalizacije (jedna žena je više radila oko mleka, druga oko spremanja<br />
hrane, treća oko odeće i sl.) kao i redarstva, kada su se žene u zadruzi<br />
periodično smenjivale na određenim poslovima. Preorijentacijom na zemljoradnju,<br />
i to ekstenzivnim privređivanjem, potreba za ženskom radnom snagom,<br />
za njenim direktnim učešćem u privrednim poslovima, bila je mnogo<br />
64 Isto, str. 189<br />
65 Isto.<br />
66 Isto.<br />
147
Change language