helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

Problem su bili i troškovi u jaslicama, jer je u proseku po jednom detetu
bilo potrebno više od sume 248 koja je bila pokrivena doprinosima fonda i
cenom koju su roditelji plaćali. Preciznije, 1946. godine roditelji nisu plaćali
izdržavanje dece u jaslama. Od sledeće, 1947. godine, roditelji su delimično
participirali u troškovima, ali je taj doprinos bio gotovo simboličan, tako da
je država dotirala oko 90 odsto troškova za decu. Novembra 1951. godine jaslice
su prešle na samostalno izdržavanje, što je uslovilo povećanje sume koju
su davali roditelji. Tada je broj jaslica počeo da opada, a broj upisane dece
se prepolovio. Samo od novemra do aprila 1951. na teritoriji cele Srbije ukinuto
je 27 jaslica, koje su do tada primale 887-moro dece. Od navedenog broja,
u Beogradu su ukinute tri takve ustanove, sa 120 mesta.
Decu koju su ispisali iz jaslica roditelji su najčešće slali rođacima u
selo ili su ih kod kuće čuvali stariji brat ili sestra. Zaposleni roditelji su se
snalazili i tako što su svoju decu odvodili u komšiluk, a nekad ih i ostavljali
same u stanu. Šta se sve dešavalo sa decom koja su povučena iz jaslica
svedoči i potresan primer radnice iz "Oktobarske slobode" koja je svoje dvoje
dece ostavljala same kod kuće "i to tako što najstarije veže za krevet, a mlađe
u krevet". 249
Razvoj državnih ustanova za čuvanje dece može da se sagleda na
primeru jedne beogradske opštine. Prve dečije jaslice u Novom Beogradu, po
broju stanovnika danas najvećoj beogradskoj opštini, oivičenoj Savom i Dunavom,
s jedne i Zemunom s druge strane, vezuju se za 1. juli 1951. godine.
Stambeni blokovi u ovom delu Beograda bili su u izgradnji, a taj prostor još
uvek daleko od svoje sadašnje fizionomije i naseljenosti. Prvih meseci u jaslicama
su radile uglavnom bolničarke. Ubrzo su bile angažovane dečije negovateljice.
Pored negovateljica jaslice su imale i kuvaricu, ekonoma i administrativnog
radnika. Godine 1954. one su registrovane kao Dečije jaslice broj
16. Jednim delom samostalno su se izdržavale, a delimično ih je dotirao grad
Beograd. Novac za hranu, režijske troškove i drugo obezbeđivao se iz uplata
koje su plaćali roditelji dece upisane u jaslice, a delimično i od dotacija Narodnog
odbora opštine Novi Beograd. Angažovani zdravstveni radnici
isplaćivani su iz Gradskog fonda. Pomoć u tekstilu, kao i u nekim namirnicama
(brašno, šećer, mleko u prahu, puter i drugo) dobijana je preko gradskog
Crvenog krsta iz UNR-ine pomoći. Rad u ovoj ustanovi organizovan je u dve
248 U izveštaju o dečijoj zaštiti koji se odnosi na 1951. godinu zapisano je da je bila
obezbeđena suma od 3.250 dinara po jednom detetu, ali da ona nije bila dovoljna. A. Beograda,
Konferencija..., Dečija zaštita 1951.
249 A. Beograda, Konferencija..., K. 2. Izveštaj o obilasku preduzeća i ustanova po pitanju
problema žene-radnice.
98
smene, od 5 do 17 časova. Jaslice su mogle primiti 80-toro dece. Deca starosti
od 2 meseca do 3 godine koja su ovde boravila bila su podeljena u nekoliko
grupa. Postojalo je odeljenje za bebe od 2 do 8 meseci, od 8 do 12 meseci,
odeljenje za decu starosti od godinu do dve i odeljenje za decu od 2 do 3 godine.
Jaslice su imale i zasebnu prostoriju "laktarijum", gde su majke mogle
dojiti svoje bebe kada su ih ostavljale u jaslicama i kada su dolazile po njih.
Majke su tu mogle, u posebnim flašicama, ostavljati svoje mleko za ishranjivanje
beba. Najmlađa deca starosti do 12 meseci imala su ishranu koju je
određivao lekar, a obroke su dobijali na svaka tri sata. Starija deca imala su
tri glavna obroka. Novobeogradske jaslice proširene su krajem 1960. godine,
kada im je data još jedna zgrada i omogućen smeštaj za još 50-oro dece, uzrasta
od 2 do 3 godine. Sedam godina kasnije, ove jaslice integrisane su sa ustanovom
za dnevni boravak dece. 250
Prvo dečije zabavište u ovoj beogradskoj opštini formirano je 1. septembra
1952. godine. Zabavište je bilo predviđeno za čuvanje dece starosti od
3 do 7 godina, a smešteno je u delu zgrade u kojoj su bile dečije jaslice. Prvih
dana u njemu je radila samo jedna žena, koja se brinula i za pripremanje hrane
i za čuvanje dece. Sama je donosila mleko za decu, iz Beograda, ponekad i
peške. Pomagale su joj u radu majke dece koja su bila u zabavištu, ali i neke
članice ženske organizacije i žene iz Društva prijatelja dece. Dva meseca kasnije,
u zabavište dolazi i učiteljica, zaposlena kao vaspitač. Tada je u
zabavištu bilo 18-toro dece, a uskoro, sve više. Školske 1953/ 54. godine
zabavište je premešteno u drugi objekat, u kojem je okupljeno 50-toro dece i
zaposlena je još jedna učiteljica. Sledeće godine zabavište je ponovo preseljeno
i smešteno u odgovarajuće prostorije u vilu ispod Bežanijske kose, koju je
Narodni odbor adaptirao za potrebe zabavišta. U zabavištu su radile tri
učiteljice, kuvarica, spremačica i upravnik. Godine 1955. zabavište je reorganizovano,
odnosno formirano je obdanište "Moša Pijade", kao samostalna
ustanova. Obdanište je primalo samo decu zaposlenih roditelja, a prvenstvo
prilikom upisa imala su deca samohranih majki, kao i ona iz ekonomski
ugroženih porodica. Narodni odbor opštine Novi Beograd izdvojio je izvesnu
sumu novca za opremanje zgrade, preuređenje dvorišta i td. Taj novac
nije bio dovoljan, pa su prikupljani i dobrovoljni prilozi od nekih preduzeća.
Obdanište je imalo dnevni boravak, dve prostorije za odmor dece, ali i veliko
dvorište u kojem su se deca igrala i provodila puno vremena. Kada je osnovano,
obdanište je primalo 40-toro dece, ali ih je ubrzo bilo već 60, uz to,
često i oko dvadesetak molbi za prijem nove dece. U obdaništu je bilo zapo-
250 Rastemo zajedno, Novi Beograd, Deca u vrtićima, Predškolska ustanova "11 april", Novi
Beograd, Monografija dečijih vrtića Novog Beograda, Beograd 1998, str. 19- 21.
99