helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

izvršeno na naročito svirep ili naročito ponižavajući način, ili kada ga je
izvršilo više lica. Godine 1994. uneta je još jedna izmena koja je za delo silovanja
povlačila teže kažnjavanje, a to je silovanje maloletnog ženskog lica. 233
Član 103 Krivičnog zakona Republike Srbije predviđao je
kažnjavanje za silovanje samo ženskog lica i to onog sa kojim se ne živi u
bračnoj zajednici. Drugim rečima, ovaj zakon sve do 2002. godine, kada su
učinjene odgovarajuće izmene, nije sankcionisao izvršenje silovanja nad licem
sa kojim se živi u braku kao krivično delo. Upravo zbog toga pojedini
autori naglašavali su da je takav Krivični zakon Srbije bio među najkonzervativnijim
krivičnim zakonima u svetu, uključujući i zemlje istočne Evrope i
bivše jugoslovenske republike (Sloveniju, Hrvatsku, Makedoniju). 234
Ženske organizacije niz godina su upozoravale da bi trebalo zakonima
sankcionisati, odnosno uvesti termine "nasilje u porodici", "sindrom
pretučenih žena", "silovanje u braku"... 235
Februara 2002. godine usvojen je Predlog zakona o izmenama i dopunama
Krivičnog zakona. Pored drugog, predviđeno je i uvođenje posebnog
člana krivičnog zakona koji reguliše kažnjavanje nasilja u porodici. 236
Članom 118a Krivičnog zakona Republike Srbije predviđena je novčana kazna
ili kazna zatvora do tri godine za svako lice koje "upotrebom sile ili
ozbiljnom pretnjom da će napasti na život ili telo povređuje ili ugrožava telesni
ili duševni integritet člana porodice". Ukoliko se to čini uz upotrebu
oružja ili opasnog oruđa, ili sredstva kojim mogu da se nanesu teške telesne
povrede, kojim može da se teško naruši zdravlje, predviđena je kazna zatvora
od šest meseci do pet godina. Kazna zatvora od dve do deset godina
predviđa se za slučaj nanošenja teških telesnih povreda ili trajnog i teškog
narušavanja zdravlja člana porodice, kao i ako "je delo izvršeno prema maloletniku".
Minimalna kazna predviđena za slučaj kada je usled nasilja nastupila
smrt člana porodice je deset godina zatvora. 237
Pored uvođenja krivičnog dela nasilja u porodici, učinjene su i izmene
koje se odnose na krivično delo silovanja. Zakonom o izmenama i dopunama
Krivičnog zakona Republike Srbije, u tekstu člana 103, izostavljen je
233 Vesna Nikolić-Ristanović, n. d. str. 32.
234 Vesna Nikolić-Ristanović, n. d., str. 32-33.
235 N. J. ,Upozorenje žena, porotesno pismo 15 nevladinih organizacija, "Blic", 10. februar
2001.
236 G. Novaković, M. Nikić, Zatvorska kazna za nasilje u porodici, "Politika", 27. februar
2002.
237 Krivični zakon Republike Srbije, Službeni glasnik, Beograd, 2002. Nasilje u porodici,
član 118a, str, 76. Član koji se odnosi na nasilje u porodici uveden je Zakonom o izmenama i dopunama
Krivičnog zakona Republike Srbije, Službeni glasnik RS, broj 10/2002.
94
deo odredbe po kojoj se kažnjava lice koje prinudi na obljubu žensko lice "sa
kojim ne živi u bračnoj zajednici". Drugim rečima, posle navedenih izmena
moguće je sankcionisati silovanje i nad ženskom osobom sa kojom se živi u
braku. 238 Za krivično delo silovanja predviđena je kazna zatvora najmanje u
trajanju od godinu dana. Ukoliko je nastupila teška telesna povreda ženskog
lica ili je delo izvršeno od strane više lica, ili na naročito svirep i ponižavajući
način, kao i u slučaju da je za posledicu imalo trudnoću ili težu zaraznu bolest,
za počinioca tog dela predviđena je kazna zatvora minimalno u trajanju
od tri godine. Za silovanje maloletnog lica ili je ukoliko je usled njega nastupila
smrt ženskog lica, predviđena je kazna zatvora u trajanju od najmanje
pet godina. 239
Zlostavljanje dece u porodicama nije retkost. Među 15.000 slučajeva
zlostavljanja dece, koji su prijavljeni Savetovalištu protiv nasilja u porodici,
nevladinoj organizaciji, godišnje je u proseku primano oko 3000 prijava o
zlostavljanju. Počinioci nasilja u porodici najčešće su bili supruzi i vanbračni
partneri (u 78 odsto slučajeva). Zabeleženi su, međutim i slučajevi nasilja sina
nad majkom ili oca nad odraslom ćerkom. Nasilje nad decom nisu činili
samo pojedini očevi. Prema podacima te organizacije, na deset slučajeva u
kojima su deca bila žrtve, nasilje nad njima u šest slučajeva počinio je otac, a
u četiri majka. 240
Istraživanje o nasilju nad ženama, koje je obuhvatilo 700 žena kako
iz gradskih, tako i iz seoskih sredina, sprovelo je Viktimološko društvo Srbije.
Rezultati ovog istraživanja su deprimirajući, jer je po njima, gotovo svaka
druga žena pretrpela neki od vidova psihičkog nasilja u porodici (46,1 odsto
od svih ispitanih slučajeva), a svaka treća je doživela fizički napad od nekog
člana porodice (30,6 odsto od ispitanih slučajeva). U poređenju sa
istraživanjima koja su urađena u nekim drugim zemljama, procenti žena koje
su bile žrtve fizičkog nasilja u okviru porodice, ovde su znatno viši (npr. Makedonija-
21 odsto, Mađarska- 13 odsto, zemlje zapadne Evrope oko 20 odsto).
Prema ovom istraživanju Viktimološkog društva Srbije najčešći počinioc
fizičkog nasilja u porodici je suprug (74,8 odsto), otac (12,1 odsto), majka (5,6
odsto), brat ili sestra (4,7 odsto) i konačno, bivši partner (4,2 odsto). Fizičko
nasilje u porodici najčešće se ispoljava u formi šamaranja (12,9 odsto od ispitanih
žena doživelo je taj vid nasilja) i prebijanja (9 odsto). Ovim se, međutim
ne iscrpljuju sve manifestacije i oblici kroz koje se ispoljava fizičko nasilje
238 Krivični zakon Republike Srbije, član 103, str. 66. Takođe videti: Aleksandar Roknić,
Saša Gajin, Policija u borbi protiv muškaraca nasilnika, "Danas", 28. jun 2002.
239 Krivični zakon Republike Srbije, isto.
240 Katarina Đorđević, Pakao u toplom gnezdu, "Politika", 19 septembar 2001.
95