helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

izdržavanje, imovinske odnose vezane za porodicu, kao i sudske postupke
koji se odnose na bračne i porodične sporove, i odredbe o ličnom imenu. 193
U sklopu teksta Zakona, konkretizovano je i pravo predviđeno Ustavom
Republike Srbije na slobodno odlučivanje o rađanju dece, koje se može
ograničiti samo radi zatite zdravlja (član 4).
Brak je definisan kao "...zakonom uređena zajednica života žene i
muškarca"(član 26), za čije je zaključenje potrebno "...da dva lica različitog
pola izjave pred nadležnim organom, na način propisan zakonom, saglasnost
da stupi u brak" (član 27). 194 Zakon garantuje ravnopravnost bračnih
drugova u braku (član 28), kao i to da oni "...zajednički i sporazumno
odlučuju o svim pitanjima od zajedničkog interesa" (član 29), da su "...dužni
da se uzajamno izdržavaju" i da izdržavaju "bračnog druga koji nema dovoljno
sredstava za život, a nesposoban je za rad ili ne može da se zaposli"(član
30). Brak prestaje u slučaju smrti bračnog druga, proglašenja bračnog druga
umrlim, poništenja i razvoda braka (član 31).
Lice mlađe od 18 godina života ne može stupiti u brak. Od takvog
načelnog stava međutim, postoje izuzeci. Sud može dozvoliti maloletnom licu
starijem od 16 godina da stupi u brak "ako utvrdi da je ono dostiglo telesnu
i duševnu zrelost, potrebnu za vršenje dužnosti u braku"(član 49).
Prilikom zaključenja braka supružnicima je omogućeno da se sporazumeju
da li će kao svoje zajedničko prezime uzeti prezime jednog od
bračnih drugova, da li će svako zadržati svoje, ili će svom prezimenu dodati
prezime drugog bračnog druga, ili će jedan bračni drug uzeti prezime drugog
i dodati mu svoje prezime (član 402). Praksa preuzimanja muževljevog
prezimena, na ovim prostorima veoma je duga. Ona preovlađuje i u drugoj
polovini 20 veka. Do današnjih dana uobičajeni način regulisanja porodičnog
prezimena nakon zaključenja braka, jeste da žena uzima prezime svog supruga.
Uprkos tome, danas nije retkost da žena svom prezimenu doda
muževljevo. Takav način određivanja prezimena sve je češći. 195
193 Ilija Babić, Komentar Zakona o braku i porodičnim odnosima, Službeni list SRJ, Beograd,
1999.
194 Zakon o braku i porodičnim odnosima dozvoljava zaključenje braka samo između
lica različitog pola, drugim rečima onemogućava legalizovanje homoseksualnih zajednica.
195Pojedina istraživanja su pokazala da žena u 80 odsto slučajeva prihvata muževljevo
prezime. Procenat žena koji svom prezimenu dodaju muževljevo popeo se sa 1 – 2,5 odsto iz
šezdesetih godina na 10 odsto, krajem devedesetih. Istraživanje je sprovedeno u Novom Sadu.
Svenka Savić, u istraživanju "Seksizam u jeziku", objavljenom u knjizi Mapiranje mizoginije u Srbiji,
koju je priredila Marina Blagojević, smatra da je dodavanje svog prezimena muževljevom u
stvari prelazna faza u sticanju svesti žena "o mogućnosti zadržavanja znaka za devojački identitet".
Neodlučne neveste, "Politika", 9. maj 2001.
82
Jedna od osnovnih karakteristika pravnog položaja supružnika jeste
da su oni po svojim pravima i dužnostima u braku izjednačeni. Pred ovim
Zakonom "bračni drugovi su ravnopravni u svim ličnim i imovinskim odnosima"
(član 67), nezavisni su u izboru rada i zanimanja (član 65), a
izdržavanju porodice doprinose "... srazmerno svojim mogućnostima" (član
69).
Roditelji su izjednačeni i ravnopravni u vršenju roditeljskog prava i
u ispunjavanju dužnosti prema svojoj deci. Prava i dužnosti roditelja prema
maloletnoj deci podrazumevaju staranje o njihovom životu i zdravlju, podizanju,
pravilnom vaspitavanju i obrazovanju dece, staranje o njihovom
školovanju, upravljanje imovinom deteta u njegovu korist do punoletsva deteta
i td. "Ako je jedan roditelj umro, ili je proglašen za umrlog, ili nije poznat,
ili je lišen roditeljskog prava, roditeljsko pravo pripada drugom roditelju"(član
113). Po pravima i dužnostima izjednačena su deca rođena u braku
sa onom rođenom van braka.
Imovinski odnosi u braku postavljeni su na sledeći način. Imovina
koju je jedan bračni drug imao u vreme zaključenja braka, kao i ona koju je
tokom braka jedan od supružnika dobio na poklon, stekao nasledstvom, ili
drugim oblikom besteretnog sticanja, ostaje samo u njegovom vlasništvu,
kao njegova posebna imovina. U skladu sa tim, on može samostalno rasopolagati
sa njom. Imovina koju su bračni drugovi stekli radom u bračnoj zajednici
je njihova zajednička imovina. Ukoliko bračni drugovi ne mogu da se
sporazumeju oko deobe zajedničke imovine, član 328 Zakona o braku i
porodičnim odnosima precizira: "U slučaju da do sporazuma ne dođe, koliki
je udeo svakog bračnog druga u zajedničkoj imovini određuje se prema njegovom
doprinosu, procenjujući sve okolnosti. Pri tome će se voditi računa ne
samo o ličnom dohotku i drugim prihodima svakog bračnog druga, već i o
pomoći jednog bračnog druga drugome, staranju o deci, o njihovom voćenju
domaćih poslova, staranju i održavanju imovine i o svakom drugom obliku
rada i saradnje u upravljanju, održavanju i povećavanju zajedničke imovine."
Postupak za razvod braka pokreće se tužbom jednog ili oba bračna
druga, ili predlogom za sporazumni razvod. Bračni drug može tražiti razvod
"ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili kad se iz drugih razloga
ne može ostvarivati svrha braka (nestalost, duševna bolest i slično)" (član
83). Ovde bi ukazali i na jedan deo člana 84 Zakona, čija je intencija zaštita
trudne žene u slučaju razvoda braka, a koja u suštini, ograničava pravo na
razvod na osnovu tužbe jednog od bračnih drugova pod specifičnim okolnostima.
Zakonodavac dozvoljava razvod braka za vreme trudnoće žene samo
uz sporazum, tj. "bračni drugovi mogu samo sporazumno tražiti razvod bra-
83