helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

marami kupljenoj na tačkice" 127 . Pri svemu tome ona je i majka, kojoj država
pokušava da uspostavljanjem odgovarajućih ustanova pruži pomoć u
čuvanju, podizanju i vaspitanju dece. "Mišićava od lopate i motike, udarnica
radnih brigada svedoči svojom monumentalnom ženstvenošću
(Augustičićeve i Rosandićeve stamene žene) o snazi i plodnosti, tako neophodnoj
za društveno-ekonomsku i demografsku obnovu. Taj soc-realistički
ideal počinje da se napušta relativno rano". 128 Početkom pedesetih godina, u
februaru 1952, "Politika" dobija specijalizovanu žensku stranu, odnosno
žensku rubriku, što se poklapa sa diskretnim pojavljivanjem drugačijeg trenda,
koji naglašava posebnost žene, ženstvenost. Kult lepote, kultura odevanja
i modne aktuelnosti, odbačeni posle rata, ponovo oživljavaju.
U svakom slučaju, i u narednom periodu, od sredine pedesetih godina,
prosečna stopa rasta zaposlenosti žena bila je viša od prosečne stope rasta
zaposlenosti svih. 129 Prosečna stopa rasta zaposlenosti u razdoblju od
1954. do 1964. godine za muškarce je bila 5,4 odsto za žene 7,8 odsto, a u
sledećih deset godina iznosila je za muškarce 1,6 odsto, a za žene 3,8 odsto.
Bez obzira na teškoće na koje su ponekada nailazile, a na koje je u tekstu posebno
ukazano, žene u Jugoslaviji i Srbiji sve više su se zapošljavale, njihovo
učešće među zaposlenim licima bilo je sve veće, pri čemu se obim zaposlenih
žena brže uvećavao od obima zaposlenih muškaraca. Procenat učešća žena u
ukupnoj zaposlenosti u Jugoslaviji 1954. godine bio je 24,8 odsto, 1964.- 29,2
odsto i 1974.- 33,9 odsto. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina
procentualno najviše žena u ukupno zaposlenom osoblju bilo je sa nižim
obrazovanjem, potom sa srednjim, a kao treća kategorija po procentu zastupljenosti
među zaposlenima bile su žene sa višim obrazovanjem. Početkom
sedamdesetih godina upravo ova kategorija zaposlenih žena najbrže se
uvećavala. 130 Dok je na nivou bivše Jugoslavije u tom vremenu među zaposlenim
licima bila procentualno dominantna kategorija žena sa nižim obrazovanjem,
dotle su na teritoriji Srbije najviši udeo imale one sa srednjim
stručnim obrazovanjem. 131 Krajem osamdesetih godina u Srbiji je učešće žena
127 Neda Todorović-Uzelac, Ženska štampa i kultura ženstvenosti, Beograd 1987, str. 113.
128 Neda Todorović-Uzelac, n. d. str.133.
129 Stopa rasta zapošljavanja u periodu od 1948. do 1985. godine za žene je bila 5,4 odsto
, dok je ukupna stopa rasta bila 4,6 odsto. Jugoslavija 1945-1985, str. 57.
130 Žena u privredi i društvu SFR Jugoslavije, str 11.
131 Kako su navedeni odnosi zavisni i od učešća muškaraca u grupama zaposlenih sa
pojedinim kvalifikacijama, potrebno je prikazati i kvalifikacionu strukturu zaposlenih žena u
društvenom sektoru. Na nivou Jugoslavije nekvalifikovane radnice činile su većinu među svim
zaposlenim ženama u društvenom sektoru, a potom one sa srednjim obrazovanjem. Takva
struktura zabeležena je i na području Srbije, s tim što je razlika u procentima između nekvalifikovanih
radnica i onih sa srednjim obrazovanjem bila veoma mala. Statistički bilten 788, str. 25.
66
u ukupnom broju zaposlenih prema kvalifikacijama bilo najviše u kategoriji
zaposlenih sa srednjim stepenom obrazovanja 56 odsto, među zaposlenima
sa nižim obrazovanjem bilo ih je 55,2 odsto, a sa višim 47 odsto. Učešće žena
u ukupnom broju zaposlenih sa visokim obrazovanjem bilo je 37,4 odsto, a
najmanje, od samo 7,4 odsto, bilo je među visokokvalifikovanim radnicima.
132
Ukupna zaposlenost u bivšoj Jugoslaviji od pedesetih do devedesetih
godina uvećala se za 4,5 puta, a zaposlenost žena za oko devet puta. U
tom razdoblju uvećavao se procenat učešća žena meću svim zaposlenim, a
na nivou Jugoslavije prosek se kretao oko 39 odsto. Najveći procenat zaposlenosti
žena bio je u Sloveniji (45,7 odsto), a najmanji na Kosovu (22,9 odsto).
Početkom 90’tih godina, u centralnoj Srbiji od svih zaposlenih u
društvenom sektoru 39,2 odsto bile su žene. Nivo zaposlenosti žena u bivšoj
Jugoslaviji bio je viši nego u mnogim zemljama zapadne i južne Evrope (Belgija,
Francuska, Grčka, Italija), ali je bio niži u odnosu na zemlje Severne
Evrope i Amerike. 133
U posleratnom razdoblju ukupan broj ljudi koji su bili zaposleni u
proseku je iz godine u godinu bio viši. Tako je bilo sve do kraja osamdesetih
godina, kada se broj svih zaposlenih lica smanjuje.
U promenjenim političkim prilikama, poslednja decenija XX veka na
ovom prostoru bila je obeležena raspadom jugoslovenske države i
građanskim ratom. Nepovoljna ekonomska situacija u Srbiji i SR Jugoslaviji
pogoršana je sankcijama OUN donetih juna 1992. godine. Opšte prilike karakterisale
su i drastično osimromašenje velikog dela stanovništva 134 , nestajanje
srednjeg sloja, katastrofalno stanje privrede, stalna politička uzavrelost,
reke izbeglica i ljudi bez doma i konačno, tromesečno bombardovanje SR Jugoslavije
u proleće 1999. godine. Pod takvim okolnostima došlo je do promena
ne samo u sferi zapošljavanja, već i u mnogim drugim segmentima života
ljudi u Srbiji.
Poslednjih deset godina XX veka, od 1990. godine, prema podacima
državne statistike na području SR Jugoslavije ukupan broj zaposlenih lica
132 N. Božinović, Žensko pitanje..., str. 245. Podaci se odnose na 1986. godinu.
133 Dragana Stjepanović Zaharijevski, Moć i nemoć žene, Niš, 1999, str. 125 – 126.
134 Veličina društvenog proizvoda po glavi stanovnika, obračunata prema kupovnoj
snazi nacionalne valute, pokazuje da su tokom devedesetih godina, SR Jugoslavija i Srbija spadale
među one zemlje koje su bile ispod granice siromaštva. Grupa autora, Zdravstveno stanje
stanovništva Srbije, 1986-1996, analitička studija, Institut za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan
Jovanović Batut", Beograd 1998, str. 60. Dvadesetprvi vek SR Jugoslavija dočekala je kao
siromašna zemlja, u kojoj, prema procenama objavljenim u medijima, ima oko 2,8 miliona
siromašnih. "Politika", 8. mart, 2002.
67