helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

plomiranih studenata, na sedam akademija i fakulteta umetnosti 57 odsto, a
u 49 viših škola 45,7 odsto.
Prosečno je u razdoblju od 1992/1997. godine na 1000 stanovnika u
Jugoslaviji bilo 17,9 žena studentkinja i 15,6 muškaraca. Učešće žena, sudentkinja
na ovom obrazovnom nivou bilo je 54 odsto od ukupnog broja svih studenata.
97
Na nedovoljnu efikasnost studiranja ukazuje činjenica da je prosečno
trajanje studija na fakultetima, akademijama i višim školama u SR Jugoslaviji
1988. godine bilo 6,5 godina. Tada je prosečno trajanje studija na fakultetima
bilo 7,1 godina.
Žene su zastupljene i na poslediplomskim studijama, a neke su stekle
i titule doktora nauka. U razdoblju od 1945. do 1964. godine doktorat je u
bivšoj Jugoslaviji odbranilo 469 žena, od ukupno 2.810 doktora nauka, a od
1965. do 1974. doktoriralo je 4.043 poslediplomaca, od čega su 784 bile žene.
Tada je među ženama sa ovom titulom, najviše bilo onih koje su doktorirale
u prirodnomatematičkim oblastima (452), zatim u društvenim (371), medicinskim
(229), poljoprivredno-šumarskim (193), a najmanje na tehničkim
oblastima (44). 98 Titulu doktora nauka od 1945. do 1990. godine u tadašnjoj
Jugoslaviji steklo je 16.480 muškraca i 4.420 žena. 99 U periodu od 1962. do
1991. godine u Srbiji je među magistrima bilo oko 30 odsto žena, a među
doktorima nauka oko 20 odsto. 100 U poslednjoj deceniji XX veka uvećavao se
broj žena specijalista, magistara i doktora nauka. Učešće žena među licima
koja su doktorirala procentualno izraženo bilo je: 1995. godine 38,79 odsto,
1996. godine 36,14 odsto i 1998. godine 39,88 odsto. 101
Navedeni podaci ukazuju da pravo na školovanje i obrazovanje u Srbiji
nije privilegija muškaraca, niti samo mogućnost predviđena zakonima,
koja je u praksi daleko od realizacije. U posleratnom razdoblju odvijao se
proces sve većeg uključivanja žena u škole na svim obrazovnim nivoima.
One su bile sve prisutnije u njima. Po svojoj zastupljenosti u školskim obrazovnim
institucijama, postepeno su se izjednačavale sa muškarcima, počev
od osnovnih škola pa do univerziteta, smanjujući nesrazmeru koja je karakterisala
stanje neposredno po završetku Drugog svetskog rata. Usmerenost
žena na pojedine obrazovne profile, veća otvorenost i zainteresovanost za
određena zanimanja, tj. feminizacija pojedinih obrazovnih profila, ne umanjuje
činjenicu da žene u Srbiji imaju jednake šanse na sticanje znanja i profesionalnih
kvalifikacija u školskim institucijama.
Visoka zastupljenost žena u nastavnom kadru osnovnih škola
karakteristična je za posleratno razdoblje. Učešće žena u nastavnom osoblju
smanjuje se što je nivo školovanja viši. One čine većinu među nastavnicima
na prvom i drugom obrazovnom nivou, ali na višim školama i fakultetima u
nastavnom osoblju prisutniji su muškaraci.
Interesanto je da je i u predratnoj Jugoslaviji, pod okolnostima u kojima
je u mnogim delatnostima bila ograničavana mogućnost zapošljavanja
žena, upravo u nastavnom školskom kadru na nižim nivoima bio, za
tadašnje prilike, visok procenat zastupljenosti žena. One su tada činile oko
polovinu zaposlenih, a na nivou srednjih škola 39,3 odsto. 102
Prema podacima iz državne statistike, krajem 90’tih godina u SR Jugoslaviji
je među nastavnicima u redovnim osnovnim školama bilo 69,3 odsto
žena, a u redovnim srednjim školama 57,9 odsto. 103
Učešće žena u nastavnom osoblju u Jugoslaviji, prema podacima iz
publikacije Ujedinjenih nacija, na drugom nivou školovanja u periodu
1992/1997. bilo je 55 odsto, a na trećem nivou 34 odsto. 104
Od ukupnog nastavnog osoblja visokoškolskih institucija godine
1998/99. žene su činile 35,7 odsto. U zvanju predavača i viših predavača žena
je bilo 68,7 odsto, među profesorima viših škola 17,2 odsto, predavačima
viših škola 42,49 odsto, stručnim i umetničkim saradnicima 52 odsto, asistentima
45,8 odsto. Među redovnim profesorima žena je bilo 19,18 odsto, vanrednim
profesorima 30,64 odsto, docentima 36,2 odsto. 105 Izneti podaci o profesorima
sa najvišim univerzitetskim zvanjima, takođe pokazuju da se udeo
žena među njima smanjuje što je zvanje više.
97 The World's Women 2000, str. 107.
98 Žena u privredi i društvu SFR Jugoslavije, osnovni pokazatelji, Beograd, 1975, str. 17. Podaci
se odnose samo na one doktore nauka koji su tu titulu stekli u Jugoslaviji.
99 N. Božinović, Žensko pitanje..., str. 230.
100 Marina Blagojević, n. d., Beograd 1997, str. 35
101 Sanja Ćopić, Žene i društvo, u: Sanja Ćopić, Brankica Grupković, Gordana Lazić, Ljiljana
Dobrosavljević-Grujić, Žene u Srbiji, Da li smo diskriminisane?, Beograd, 2001, Sekcija žena
UGS "Nezavisnost", str. 31.
58
102 Predrag Marković, Mesto žene u javnom mnjenju Beograda, "Srbija u modernizacijskim
procesima 19. i 20. veka, 2"..., str. 375.
103 Bez podataka za Kosovo i Metohiju. Izračunato na osnovu podataka koji se odnose
na školsku 1998/99 godinu. Statistički godišnjak Jugoslavije 2000, str. 373.
104 The World's Women 2000, str. 107.
105Izneti procenti izračunati su na osnovu podataka prezentovanih u: Statistički
godišnjak Jugoslavije 2000, str. 377.
59