helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

stavnika i drugih stanara. Zgrada nije bila sasvim uređena, niti su higijenski
uslovi odgovarali potrebama. Ekipa stručnjaka koja je obišla školu ocenila je
da je nastavnički kadar dobar ali nedovoljan i da profesori često predaju po
nekoliko predmeta i istovremeno rade i kao vaspitači u internatu. Kod
učenika je primećena zainteresovanost za rad ali slaba kultura govora i nedovoljna
pismenost.
Na predlog episkopa šabačko–valjevskog Jovana, Sinod SPC je 1965.
za nastavnika Bogoslovije u Sremskim Karlovcima postavio Mladomira
Todorovića 47 , sina sveštenika Alekse Todorovića iz Minhena. Intervencijom
episkopa Jovana sprečen je izbor za nastavnika bogoslovije protosinđela Stefana
Čakića, starešine manastira Krušedol. 48 U bogosloviji su skretali pažnju
na nerešenost problema pozivanja učenika na odsluženje vojnog roka, prava
na socijalnu zaštitu, povlastice u saobraćaju.
Episkop Stefan dalmatinski ponovo je 1964. godine otvorio bogosloviju
u Krki, koja je trajala dve godine i obučavala starije za sveštenički poziv,
49 a potom je 1966. otvorena Monaška škola u manastiru Ostrog. 50 Prema
jednoj analizi SKVP iz 1964. godine SPC je imala 1500 sveštenika i monaha
manje nego pre rata, što nije bilo adekvatno smanjenju stvarnih potreba vernika.
SPC je istovremeno imala 835 upražnjenih parohija, a u nekim eparhijama
taj broj je iznosio 50 odsto. Od 1945. do 1960. bogoslovije je završilo 520
polaznika a rukopoloženo je samo 302, ostali su napustili crkvu. Crkva je u
proseku godišnje dobijala 19 novih sveštenika i pretila je i opasnost da ako se
ovakav trend nastavi, vernici u nekim krajevima zemlje neće moći u
budućnosti da zadovolje ni najosnovnije verske potrebe.Tokom 1970. bilo je
ukupno 767 učenika i studenata, još uvek nedovoljno za sve potrebe, ali svakako
korak napred.
47 Državni organi su posebnu pažnju posvećivali licima koje je SPC slala na dalje
školovanje u inostranstvo posle završenog PBF, pošto se radilo o perspektivnim najvišim funkcionerima
SPC. Mladomiru Todoroviću, sinu prote Alekse Todorovića, nije bilo dozvoljeno 1958.
da školovanje nastavi na Duhovnoj akademiji u Moskvi. On je održavao kontakte sa ocem, njegova
pošta je bila strogo kontrolisana i Udba je smatrala da je odlazak u Moskvu samo izgovor
da dobije pasoš i napusti zemlju. Kao negativan primer dopuštanja da se u inostranstvu školuju
lica koja će kasnije postati episkopi naveden je slučaj Pavla Stojčevića koji je 1957. postao episkop.
AJ, SKVP, 144-26-280.
48 AJ, SKVP, 144-90-606.
49 Episkop dalmatinski Stefan rekao je septembra 1964. u jednom razgovoru sa Milanom
Smiljanićem da je glavni cilj otvaranja bogoslovije to što nema dovoljno sveštenika, pa se
dešava da se vernici obraćaju katoličkim sveštenicima koji im govore da između dve veroispovesti
nema velike razlike. Tako se po njegovom mišljenju sve više gubila i nacionalnost i pravoslavlje
u Dalmaciji. AJ, SKVP, 144-76-565.
50 Mitropolit Danilo je izneo predlog o otvaranju škole u manastiru Ostrog na zasedanju
Sabora SPC 1966. godine. AJ, SKVP, 144-102-650-655.
328
Episkop braničevski Hrizostom, koji je godinama vodio računa o
školovanju učenika sa svoje eparhije u bogoslovijama i nastojao da što više
svršenih bogoslova ostane u svešteničkom pozivu, pisao je početkom sedamdesetih
godina o lošem uspehu đaka. "Inače, u bogoslovijama imamo ukupno
23 učenika. Na kraju prvog polugođa od njih 23 niko nije bio odličan, niko
vrlo dobar. Bilo je samo 5 dobrih i – 18 slabih. Poneki su imali po 4 pa i po
5 slabih ocena, ili ukupno: na 23 učenika 32 slabe. "Kadrovi" stvarno nisu
bogzna kakvi. Ali sve mi se čini da su u naše vreme i slabi učenici više znali,
i tečnije slovenski čitali i sigurnije pevali, nego ovi sadašnji. Čudo je, ipak, da
naši bogoslovi sada za pet godina tako malo nauče baš onoga 'što im je lebac'...".
51
Verske škole RKC
RKC je 1939. imala dva teološka fakulteta, 14 viših teoloških škola,
32 srednje verske škole i 20 novicijata sa ukupno 2.827 polaznika. Dvadeset
godina kasnije, tačnije 1957, RKC je na teritoriji FNRJ imala dva fakulteta, 6
visokih teoloških škola, 11 srednjih verskih škola i 12 novicijata. Ukupan broj
polaznika bio je oko 1800. Tri godine kasnije bilo je već 7 visokih škola, 13
srednjih škola ili malih semeništa i tri puta više novicijata (38). Ukupan broj
učenika kretao se oko 2.300. RKC je 1965. godine imala 39 škola sa 3.266 polaznika,
dok je SPC imala 5 škola sa 626 polaznika, a IVZ 2 škole sa 246 polaznika.
52
Škole za spremanje sveštenika (na osnovu kanonskih propisa, a po
prethodnoj saglasnosti Vatikana-Kongregacije za sjemeništa i univerzitete)
otvarale su, izdržavale i njima rukovodile biskupije i redovnici. Nije bio redak
slučaj da više biskupija otvara zajedničku školu. Pored toga, i mnogi redovi
imali su škole za podizanje svog podmlatka, tzv. novicijate. U Jugoslaviji
je 1960. bilo 18 novicijata za redovnike i 20 novicijata ženskih redova.
Novcijati nisu bili škole u klasičnom smislu. U njih su dolazili učenici
završenih srednjih škola za spremanje sveštenika, koji su provodili izvesno
vreme u "kušnji." To vreme koristilo se da bi se ispitale sklonosti određenih
kandidata za red. Režim u novicijatima je bio znatno teži nego u drugim verskim
školama.
Školovanje u ovim školama bilo je veoma jeftino, često besplatno, a
učenici su dolazili iz siromašnih krajeva, najviše iz Hercegovine i Dalmatin-
51 Episkop Hrizostom: život i rad, priredila Gordana Žujović, Beograd, 1990, str. 109.
52 AJ, SKVP, Odnosi između države i Pravoslavne crkve, 144-100-637-648.
329