helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

Bogoslovija Sv. Save u Rakovici imala je u svom nastavnom planu
pored 14 verskih i 13 opšteobrazovnih predmeta (psihologiju sa logikom, pedagogiju
sa metodikom, ruski, grčki i latinski jezik, higijenu, predvojničku
obuku i dr.). Računajući i verske predmete, broj nastavnih časova u ovoj
školi nedeljno je iznosio: u I razredu 29 časova, u II razredu 31, u III razredu
32, u IV razredu 34 i u V razredu 32 časa.
Školske 1957/58. bogoslovija je iz Rakovice delom premeštena u
zgradu Bogoslovskog fakulteta na Karaburmi. Sinod je februara 1959. tražio
od Komisije za verska pitanja Izvršnog veća NR Srbije sredstva u visini od 54
miliona dinara za proširenje bogoslovije u Rakovici. 41 Dušan Kašić (izabran
za rektora na Saboru SPC 1960. godine), rektor bogoslovije, posetio je SKVP
5. maja 1961. sa namerom da uruči pozive za proslavu godišnjice osnivanja
bogoslovije. Žalio se na nedostatak prostorija, teškoće sa udžbenicima i nedostatak
nastavnika.
Tokom 1960. godine bio je dozvoljen upis izvesnom broju svršenih
bogoslova (25) na Filozofski fakultet u Beogradu. Upis je odobren odlukom
uprave fakulteta i to na grupama za klasičnu filologiju, srpskohrvatski jezik i
književnost i istočne i zapadne slovenske jezike i književnost. U obrazloženju
fakulteta bilo je navedeno da će na tim grupama moći sa uspehom da studiraju,
a imajući u vidu da su u bogoslovske škole stupali kao deca kada nisu
mogli svojom voljom da biraju školu, te da će biti korisniji zajednici ako im
se omogući nastavak školovanja. 42
SPC je 1964. godine na teritoriji SR Srbije imala 164 polaznika bogoslovije
u Beogradu, 111 polaznika bogoslovije u S. Karlovcima i 161 polaznika
u Prizrenu. Na PBF je bilo 48 redovnih i 58 vanrednih studenata. 43
Monaška škola u Ovčar Banji sa 15 slušalaca radila je tokom 1961. godine i
očekivalo se da Sabor donese odluku o njenom prerastanju u petogodišnju
školu.
Stara i poznata bogoslovija u Sremskim Karlovcima nije bila ponovo
otvorena posle rata, već je tamo otvoreno jedno odeljenje bogoslovije Sv. Sava
iz Beograda, marta 1964. Patrijarh German je u nekoliko navrata intervenisao
kod SKVP da se reši pitanje iseljenja stanara iz zgrade bogoslovije i da
se bogosloviji vrati zgrada seminara u kojoj je bio smešten Poljoprivredni institut.
44 Od 1967. to je postala nezavisna institucija. 45
41 AJ, SKVP, 144-35-327.
42 AJ, SKVP, Informacija RKVP NRS za maj-juni 1961. godine, 144-54-444.
43 AJ, SKVP, Zapisnik sa sednice SKVP od 23.2.1965.godine, 144-84-598.
44 AJ, SKVP, Zabeleška o razgovoru patrijarha Germana sa Petrom Šegvićem, 17. 11.
1966. i Zabeleška o razgovoru patrijarha Germana i Milutina Morače 21. 12. 1966, 144-97-634.
326
Na osnovu obilaska stručne ekipe iz Zavoda za unapređenje opšteg i
stručnog obrazovanja APV, tokom školske 1965/66. načinjen je izveštaj o stanju
u Bogosloviji u Sremskim Karlovcima. U školi su se nalazili uglavnom
učenici slabijeg socijalnog sastava. Najviše je bilo učenika čiji su roditelji bili
zemljoradnici, uglavnom slabijeg ili srednjeg imovnog stanja, ali ih je u manjem
broju bilo i iz tzv. "gazdačkih porodica". Učenici su bili iz različitih delova
zemlje, ali u najvećem broju iz Vojvodine. Razlozi zbog kojih su upisali
školu su bili raznovrsni, ali preovladavali su materijalni momenat ili
činjenica što nisu mogli da upišu neku drugu školu. U izveštaju se kao razlog
upisa u Bogosloviju u Sremskim Karlovcima navodi i "privlačnost Sremskih
Karlovaca", ali i religijsko vaspitanje u porodici. Uticaj škole na život i rad
gradske sredine nije se posebno osećao u S. Karlovcima, mada je ocenjeno da
je karlovačka bogoslovija "liberalnije" organizovana od drugih sličnih škola,
da se učenici više kreću, češće odlaze u bioskope, pokazuju čak i neke znake
kršenja bogoslovske discipline. 46
Stručnjake iz Zavoda za unapređenje opšteg i stručnog obrazovanja
APV u školi su dobro primili i očekivali izvesnu pomoć u radu. Ocenjeno je
da je u školi "jako izražena dogmatičnost u radu" i da preovladava verbalno
znanje, "verbalnim načinom sticano." Bogoslovija je dobijala verska glasila, a
veze sa Patrijaršijom su bile vrlo jake. Komisija je zaključila da je škola
prilično izolovana "od opštih strujanja", da su programi zastareli, a način rada
prevaziđen, te da su kriterijumi ocenjivanja skolastički i formalistički.
Školske 1965/66. u Sremskim Karlovcima je bilo 135 učenika koji su
spavali i hranili se u istoj zgradi u kojoj su imali nastavu. U Bogosloviji se pored
učionica i internata sa spavaonicama, kuhinje sa trpezarijom i
nastavničke zbornice, nalazio i Arhiv SANU, privatni stanovi pojedinih na-
45 Sabor SPC je na zasedanju 1963. stavio u dužnost Sinodu da preduzme mere za
oslobađanje crkvenih zgrada u Sremskim Karlovcima, kako bi se u njih smestilo nekoliko odeljenja
Bogoslovije Sv. Save. SPC se žalila zbog nacionalizacije zgrada Seminara, Stefaneuma i Fondova,
ali bez efekta. Sinod SPC se obratio 13. i 23. 7. 1964. SKVP, tražeći novčanu pomoć za
opravku zgrade bivših srpskih crkveno-narodnih fondova u Sremskim Karlovcima, u kojoj je
trebalo da se smesti jedan odsek Bogoslovije Sv. Save iz Beograda. Za izvođenje radova je
traženo 40 miliona dinara. SKVP je donela odluku na sednici od 27. 7. 1964. da odobri sredstva u
iznosu od 5 miliona dinara, a Komisija za verske poslove Srbije da izdvoji takođe 5 miliona. Na
ponovni zahtev Sinoda od 6. 10. za dodelu veće sume, dodeljeno je još 4,5 miliona dinara. U
međuvremenu, Sinod je tražio da se pomenuta zgrada trajno dodeli SPC na korišćenje, na šta su
državni organi pozitivno odgovorili i odlučili da Skupštini opštine Novi Sad isplate nadoknadu
od 53 miliona dinara za ustupanje zgrade koja je inače nacionalizovana i ranije je pripadala SPC.
Posle izvesnih teškoća, Savezni sekretarijat za budžet je ipak isplatio Narodnom odboru opštine
Novi Sad predviđenu nadoknadu. AJ, SKVP, Zapisnik sa sednice užeg dela SKVP 4. 12. 1964,
144-70-527 i 81-570; Glasnik, januar 1964. i juni 1967.
46 AJ, SKVP, Izveštaj o obilasku verskih škola na teritoriji APV, 144-96-633.
327