helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
na izlaz dva puta nedeljno. Sličan režim bio je i u Rakovici. Tokom 1953. i 1954. bilo je izvesnih trvenja i nesporazuma između grupe učenika i profesora (održana su tri štrajka učenika zbog strogog kućnog reda, loše ishrane, strogih nastavnika i sl.), pa je Sinod bio prinuđen da interveniše slanjem svojih izaslanika. Ovi učenici su kasnije dobili vrlo loše karakteristike. 25 Krajem 1960. godine u Bogosloviji u Prizrenu je došlo do protesta učenika IV godine protiv režima i načina života u školi. Desetak bogoslova je izrazilo želju da napusti Bogosloviju. Njih devet je posle obavljenih razgovora bilo isključeno. 26 Većinu đaka u Prizrenskoj bogosloviji činila su deca iz siromašnih seoskih porodica; gotovo 80 odsto i njihova osnovna znanja su bila oskudna. Od 1947. do 1955. ovu školu je završilo 120 učenika od čega su 102 bila sa sela, 8 sinovi sveštenika, 9 sinovi zanatlija i 5 sinovi službenika. Osipanja u toku godine nije bilo mnogo. Učenici su dolazili iz raznih krajeva ali najviše ih je bilo iz Srbije. Jaka tradicija za odlazak u bogoslovije postojala je u leskovačkom kraju, ali dosta kandidata je dolazilo i iz timočke i šabačke eparhije. Sveti arhijerejski Sabor je maja 1952. godine doneo Uredbu o Srpskim pravoslavnim bogoslovijama s pravom javnosti. Sve škole SPC stajale su pod neposrednim nadzorom eparhijskog arhijereja u čijoj eparhiji su se nalazile. Vrhovni nadzor nad školama vršio je Sinod. Po članu 5, izdržavanje bogoslovija padalo je na teret budžeta opštih crkvenih potreba, kao i doprinosa učenika i dobrovoljnih priloga drugih fizičkih i pravnih lica. Propisano je da školovanje u bogoslovijama traje pet godina i da nastavni plan i program bogoslovija propisuje Sabor, a uvodi u život Sinod. 27 Naredne godine bio je donet i Pravilnik o vladanju i životu učenika pravoslavnih bogoslovija u internatu, gde je po članu 1 propisano da su pravoslavne bogoslovije škole sa internatskim uređenjem. Članom 5 učenicima je bilo strogo zabranjeno da stvaraju bilo kakve organizacije, da se učlanjuju u organizacije drugih škola ili političkih grupacija, da sazivaju ili održavaju političke skupove, demon- 25 U Prizrenskoj bogosloviji je prvo došlo do sukoba između sinđela Stefana Čakića, suplenta bogoslovije i razrednog starešine IV razreda i profesora Vojina Rakića. Sukob je izbio oko načina ophođenja prema učenicima. Čakić se žalio patrijarhu i tražio prijem, ali je odlukom od 20. jula 1954. bio otpušten. Posle toga je izbila afera u vezi sa saslušavanjem nekih učenika bogoslovije. Protiv izvesnih sveštenika iz Prizrena bile su dostavljene prijave zbog homoseksualnosti i pokušaja da privuku učenike bogoslovije (Čedomir Simić i Čedomir Vasiljević). AJ, SKVP, 144-10-180. 26 AJ, SKVP, Informacija republičke Komisije za verska pitanja za period novembar-januar 1960/61, 144-52-442. 27 Uredba o srpskim pravoslavnim bogoslovijama, Beograd, 1952; Glasnik SPC, br.7-8, julavgust 1952. 322 stracije i štrajkove, da pišu parole i pokreću listove. 28 Jedan od profesora Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, dr Dušan Glumac, pisao je Saveznoj komisiji za verske poslove, 1954. godine, o stanju na fakultetu i u bogoslovijama sledeće: "Sistem koji Vikentije, German i ostali nastoje stvoriti u tim školama je direktno protivan i štetan za narodnu državu. Oni nastoje ̉kao kod katolikả stvoriti zasebnu klerikalnu gardu sveštenika koji će jedino znati za poslušnost episkopu i za interes svoj tj. ̉crkvẻ jer oni sebe identifikuju sa crkvom, pri čemu žele da potpuno odvoje i udalje od naroda te svoje ̉slugẻ, kao dobre ̉vojnikẻ svoje kaste, kako bi što lakše vladali nad tim narodom. Opasnost od klerikalizma u srpskoj crkvi je suviše velika, i ne sme se ravnodušno gledati na to, jer se ima i suviše posla i sa rimokatoličkom." 29 Sinod SPC je 27. juna 1956. tražio da bogoslovije u Prizrenu i Rakovici dobiju rang koje su imale i u predratnoj Jugoslaviji, tj. rang srednjih škola. Broj učenika u ovoj bogosloviji je rastao i pored teškoća, pa je 1960. bilo 160 učenika, a 1961/2. školske godine 166 polaznika. RKVP NRS konstatovala je te godine da ima više interesenata za upis u bogoslovije nego što ima slobodnih mesta. 30 Sveti Arhijerejski Sinod SPC uputio je 24. aprila 1962. predstavku SKVP u kojoj se žalio da pravoslavno sveštenstvo, profesori bogoslovije i učenici u Prizrenu bivaju svakodnevno napadani na ulicama, vređani, ponižavani, posebno od omladine i školske dece. Od toga nije bio izuzet ni episkop raško–prizrenski Pavle. SKVP je ovu predstavku uputila Izvršnom veću NR Srbije, koje je odgovorilo 5. maja iste godine da je RKVP preko Oblasne komisije za verska pitanja u Prištini zamolila za intervenciju nadležnih organa SUP, školskih vlasti i organizacija NO u Prizrenu. 31 Incidenti su se na- 28 Glasnik SPC, br. 6, juni 1953; Državna potpuna realna gimnazija u Prizrenu uputila je 10. 4. 1952. pismo rektoru bogoslovije i nastavničkom kolegijumu bogoslovije u Prizrenu, u kome su protestovali što nastavnici i učenici nisu uzeli učešća u demonstracijama povodom Trsta. Zahtevali su da se nastavnici javno izvine zbog uvrede, inače će "u protivnom biti prinuđeni da svoju uvređenu nacionalnu čast brane zakonskim putem". Međutim, demonstracije su trajale dva dana, a prvog dana demonstracija u njima su učestvovali i učenici bogoslovije. Drugog dana učenici srednjih škola ponovo su demonstrirali i tom prilikom su upali u prostorije bogoslovije, vređali učenike i pozivali ih da se pridruže ponovo demonstracijama. Kada je to bilo odbijeno, predstavnici omladinskih organizacija i upravnici škola u Prizrenu tražili su izvinjenje. AS, ZKVP NRS, G-21, f-13; AJ, SKVP, 144-6-120. 29 AJ, SKVP, 144-10-176. 30 AJ, SKVP, Informacija o radu verskih zajednica i svešteničkih udruženja i našem radu po verskim pitanjima, 144-61-487. 31 AJ, SKVP , 144-62-488. 323
stavili, pa je 22. maja 1964. došlo do novog napada na učenike u Prizrenu, povodom čega je episkop Pavle uputio predstavku Sinodu SPC. 32 SKVP je bila nezadovoljna radom Bogoslovije u Prizrenu, a glavne primedbe bile su to što se u ovoj školi "hvali Zapad i napada socijalizam". Profesori su u materijalima SKVP okarakterisani kao "neprijatelji našeg društvenog uređenja", što se "negativno odražava na vaspitavanje svešteničkog podmlatka". Za jedan deo nastavnika smatralo se da su "naročito reakcionarni i verski fanatici". Jedan od tih profesora govorio je đacima: "Deco, komunizam i crkva su dva najveća protivnika i dijametralno su suprotni jedno drugom, a kako smo mi nosioci i zaštitnici crkve, razumljivo je da treba da budemo neprijatelji komunizma i svakoga onoga ko gradi komunizam." Uz sve ovo, episkop Pavle i rektor Muždeka nisu dozvoljavali prosvetnim radnicima da izvrše inspekciju škole. Nemanja Marković, predsednik Komisije za verska pitanja SR Srbije, zalagao se za Muždekino smenjivanje. 33 Glavni odbor SUPS žalio se SKVP februara 1965. da je Uprava bogoslovije u Prizrenu, tj. arhimandrit Metodije Muždeka, odbio da primi novčana sredstva dodeljena od strane Saveza kao pomoć učenicima škole, kao što je odbio da primi i Vesnik. Muždeka je tražio odobrenje od episkopa raško–prizrenskog Pavla. 34 Vaspitanje učenika u ovim školama bilo je prožeto "velikosrpskim idejama", a neke verske proslave, kao Sv. Sava, korišćene su da se to raspoloženje jasno manifestuje. 35 Bogoslovija Sv. Save u Rakovici je počela sa radom 1947. godine, pošto u Sremskim Karlovcima nije bilo moguće pokrenuti nastavu jer su zgradu zauzeli državni organi. Seminar Sv. Save u Rakovici otvoren je tek u jesen 1949. godine. Bilo je 35 učenika. Zbog nedostatka ogreva seminar nije radio tokom zime. Od 1951. dužina školovanja na obe bogoslovije porasla je na 5 godina. 36 Broj učenika je postepeno rastao, pa ih je 1951/52. bilo 116. Dozidane su nove spavaonice, instalirani vodovod i đačka kupatila. 37 Bogoslovija je počela da radi kao redovna škola sa punim radnim vremenom tek od 1952. godine. 38 Bogoslovija u Rakovici imala je školske 1953/54. oko 170 polaznika i 11 nastavnika. Živeli su strogim internatskim životom. Rektor je bio arhimandrit Jovan Velimirović. 32 AJ, SKVP , 144-79-366. 33 AJ, SKVP, Zapisnik sa sednice Republičke komisije za verska pitanja SR Srbije, 26. 6. 1964, 144-83-597. 34 AJ, SKVP , 144-88-602. 35 AJ, SKJ, 507, Ideološka komisija, VIII, II (2-b-149, 1-10). 36 AJ, SKVP, 144-4-84. 37 Glasnik SPC, 1.1 (19.1) 1952, br.1. 38 AS, ZKVP NRS, G-21, f-13. 324 Od 1947. do 1955. školu je završilo 100 učenika. Školske 1953/54. u ovu bogosloviju bilo je upisano 178 učenika, a na kraju prvog polugođa ostao je 161 učenik. Veliki broj učenika dolazio je u ovdeu iz eparhija van NR Srbije (banjalučka, gornjo - karlovačka, dalmatinska, zahumsko–hercegovačka i dr.). Svi upisani redovni učenici uplaćivali su doprinos za izdržavanje u internatu, koji je bio isti kao i u bogosloviji u Prizrenu. Pored rektora, arhimandrita Jovana Velimirovića, bila su još 4 aktivna i 1 honorarni profesor, 3 suplenta i 2 predmetna nastavnika, dva honorarna službenika, ekonom i 4 poslužitelja. Troškovi izdržavanja učenika u ovoj bogosloviji bili su nešto niži od onih koje je crkva imala za bogosloviju u Prizrenu, jer je bogoslovija Sv. Save imala prihode od manastira i manastirskih imanja. Ekumenski savet crkava je i ovu bogosloviju pomagao u 1953. i 1954. godini hranom, polovnom obućom i odećom. U internatu su postojali vodovod i kanalizacija, tako da je održavanje čistoće bilo zadovoljavajuće, kao i zdravlje učenika. Juna 1954. doneta je Uredba o skraćenom kursu za privatno polaganje bogoslovije, radi što bržeg osposobljavanja svešteničkih kandidata. Tokom 1957. bogoslovija je imala blizu 100 vanrednih učenika. Za svakog vanrednog učenika (a to su mogla biti i starija lica), preporuku je morao da podnese nadležni episkop ili sveštenik. Bogoslovije nisu oskudevale u kandidatima, ali u SPC je stalno vladala nestašica kadrova. Mnoge parohije su bile bez sveštenika, posebno u NR Hrvatskoj i NR BiH. 39 Pored toga, prosek godina pravoslavnog sveštenstva u celoj zemlji prelazio je 55. Iz ovih podataka državni organi su izvlačili pozitivne zaključke o svom radu. "Vođena je dosada akcija izvlačenja bogoslova iz bogoslovskih škola i odvlačenja svršenih bogoslova od svešteničkog poziva. U tome pogledu su nesumnjivi rezultati. No s druge strane oni mogu da se okreni i protiv nas. Našom akcijom odvajamo od verskih škola i svešteničkog poziva isključivo one mladiće koji nisu u velikoj meri ophrvani verskom i klerikalnom disciplinom. To je nesumnjivo dobro s gledišta tih samih mladića, kao i s gledišta umanjivanja crkvenog kadra. No s druge strane takve naše mere i uspesi deluju selektivno na budući sveštenički kadar. Odlaze demokratskije orijentisani i tolerantnije raspoloženi ljudi a ostaju klerikalno disciplinovaniji i verski zatucaniji." 40 39 Posle rata SPC u NR BiH nije dobila nijednog svršenog bogoslova sve do polovine pedesetih godina. Tada se iz NR BiH školovalo u drugim republikama 64 bogoslova. AJ, SKVP, 144-137-742-752. 40 Učenicima koji su pohađali škole za sveštenike pružane su povoljne mogućnosti za prelazak u opšteobrazovne škole-gimnazije, a negde su postojali i posebni fondovi za davanje stipendija takvim učenicima. AJ, SKVP, 144-23-293. 325
- Page 111 and 112: Krunisanja, veridbe i ženidbe Mož
- Page 113 and 114: nu lađu za putovanje (jahtu) u vre
- Page 115 and 116: Od stvaranja Kraljevine SHS u deči
- Page 117 and 118: slušati roditelje, braniti pravdu
- Page 119 and 120: "brižno vaspitana", duhovita, govo
- Page 121 and 122: U slavu kralja Aleksandra i čitave
- Page 123 and 124: Pominjalo se i njegovo uspešno šk
- Page 125 and 126: vodi ka slobodi. U Glasu omladine s
- Page 127 and 128: vala da joj već postignuti rezulta
- Page 129 and 130: Redakcija je objavila i Titovu novo
- Page 131 and 132: Tvrda je vera što ti je gajimo od
- Page 133 and 134: Smrt vladara Smrt voljenih vladara,
- Page 135 and 136: "I čuvaćemo amanet taj sveti Sve
- Page 137 and 138: duboko usadio Tito". U Šapcu "osvi
- Page 139 and 140: "I on stupa na tle prestonice svoje
- Page 141 and 142: zašto vole svoju učiteljicu: "na
- Page 143 and 144: "Tito - to je bratstvo i jedinstvo
- Page 145 and 146: države i obezbeđivanja "stare sla
- Page 147 and 148: A. L. Šemjakin "Svet detinjstva" u
- Page 149 and 150: Balkana, koja je u očima Evrope im
- Page 151 and 152: ograničavanjem detetovog života -
- Page 153 and 154: samo molitve i ponešto od svetog p
- Page 155 and 156: Kod Srba, kao etničke grupe, takva
- Page 157 and 158: "nek mu je prokleto i poslednje kol
- Page 159 and 160: očekivalo se da rade na "pridobija
- Page 161: počeo 10. oktobra 1947. godine. 16
- Page 165 and 166: stavnika i drugih stanara. Zgrada n
- Page 167 and 168: internatskog tipa i učenici su pos
- Page 169 and 170: Alaudin u Prištini. Pokrenuta je i
- Page 171 and 172: dalje nego do čitanja i pisanja u
- Page 173 and 174: udućnost gledao je s pesimizmom: "
- Page 175 and 176: nasleđivali od svojih očeva, kole
- Page 177: Dr Andrej Leonidović Šemjakin (19
na izlaz dva puta nedeljno. Sličan režim bio je i u Rakovici. Tokom 1953. i<br />
1954. bilo je izvesnih trvenja i nesporazuma između grupe učenika i profesora<br />
(održana su tri štrajka učenika zbog strogog kućnog reda, loše ishrane,<br />
strogih nastavnika i sl.), pa je S<strong>in</strong>od bio pr<strong>in</strong>uđen da <strong>in</strong>terveniše slanjem svojih<br />
izaslanika. Ovi učenici su kasnije dobili vrlo loše karakteristike. 25 Krajem<br />
1960. god<strong>in</strong>e u Bogosloviji u Prizrenu je došlo do protesta učenika IV god<strong>in</strong>e<br />
protiv režima i nač<strong>in</strong>a života u školi. Desetak bogoslova je izrazilo želju da<br />
napusti Bogosloviju. Njih devet je posle obavljenih razgovora bilo<br />
isključeno. 26<br />
Već<strong>in</strong>u đaka u Prizrenskoj bogosloviji č<strong>in</strong>ila su deca iz siromašnih<br />
seoskih porodica; gotovo 80 odsto i njihova osnovna znanja su bila oskudna.<br />
Od 1947. do 1955. ovu školu je završilo 120 učenika od čega su 102 bila sa sela,<br />
8 s<strong>in</strong>ovi sveštenika, 9 s<strong>in</strong>ovi zanatlija i 5 s<strong>in</strong>ovi službenika. Osipanja u toku<br />
god<strong>in</strong>e nije bilo mnogo. Učenici su dolazili iz raznih krajeva ali najviše ih<br />
je bilo iz Srbije. Jaka tradicija za odlazak u bogoslovije postojala je u<br />
leskovačkom kraju, ali dosta kandidata je dolazilo i iz timočke i šabačke<br />
eparhije.<br />
Sveti arhijerejski Sabor je maja 1952. god<strong>in</strong>e doneo Uredbu o Srpskim<br />
pravoslavnim bogoslovijama s pravom javnosti. Sve škole SPC stajale<br />
su pod neposrednim nadzorom eparhijskog arhijereja u čijoj eparhiji su se<br />
nalazile. Vrhovni nadzor nad školama vršio je S<strong>in</strong>od. Po članu 5, izdržavanje<br />
bogoslovija padalo je na teret budžeta opštih crkvenih potreba, kao i dopr<strong>in</strong>osa<br />
učenika i dobrovoljnih priloga drugih fizičkih i pravnih lica. Propisano<br />
je da školovanje u bogoslovijama traje pet god<strong>in</strong>a i da nastavni plan i program<br />
bogoslovija propisuje Sabor, a uvodi u život S<strong>in</strong>od. 27 Naredne god<strong>in</strong>e<br />
bio je donet i Pravilnik o vladanju i životu učenika pravoslavnih bogoslovija<br />
u <strong>in</strong>ternatu, gde je po članu 1 propisano da su pravoslavne bogoslovije škole<br />
sa <strong>in</strong>ternatskim uređenjem. Članom 5 učenicima je bilo strogo zabranjeno da<br />
stvaraju bilo kakve organizacije, da se učlanjuju u organizacije drugih škola<br />
ili političkih grupacija, da sazivaju ili održavaju političke skupove, demon-<br />
25 U Prizrenskoj bogosloviji je prvo došlo do sukoba između s<strong>in</strong>đela Stefana Čakića,<br />
suplenta bogoslovije i razrednog stareš<strong>in</strong>e IV razreda i profesora Voj<strong>in</strong>a Rakića. Sukob je izbio<br />
oko nač<strong>in</strong>a ophođenja prema učenicima. Čakić se žalio patrijarhu i tražio prijem, ali je odlukom<br />
od 20. jula 1954. bio otpušten. Posle toga je izbila afera u vezi sa saslušavanjem nekih učenika<br />
bogoslovije. Protiv izvesnih sveštenika iz Prizrena bile su dostavljene prijave zbog homoseksualnosti<br />
i pokušaja da privuku učenike bogoslovije (Čedomir Simić i Čedomir Vasiljević). AJ,<br />
SKVP, 144-10-180.<br />
26 AJ, SKVP, In<strong>for</strong>macija republičke Komisije za verska pitanja za period novembar-januar<br />
1960/61, 144-52-442.<br />
27 Uredba o srpskim pravoslavnim bogoslovijama, Beograd, 1952; Glasnik SPC, br.7-8, julavgust<br />
1952.<br />
322<br />
stracije i štrajkove, da pišu parole i pokreću listove. 28 Jedan od profesora Bogoslovskog<br />
fakulteta u Beogradu, dr Dušan Glumac, pisao je Saveznoj komisiji<br />
za verske poslove, 1954. god<strong>in</strong>e, o stanju na fakultetu i u bogoslovijama<br />
sledeće: "Sistem koji Vikentije, German i ostali nastoje stvoriti u tim školama<br />
je direktno protivan i štetan za narodnu državu. Oni nastoje ̉kao kod katolikả<br />
stvoriti zasebnu klerikalnu gardu sveštenika koji će jed<strong>in</strong>o znati za<br />
poslušnost episkopu i za <strong>in</strong>teres svoj tj. ̉crkvẻ jer oni sebe identifikuju sa crkvom,<br />
pri čemu žele da potpuno odvoje i udalje od naroda te svoje ̉slugẻ,<br />
kao dobre ̉vojnikẻ svoje kaste, kako bi što lakše vladali nad tim narodom.<br />
Opasnost od klerikalizma u srpskoj crkvi je suviše velika, i ne sme se<br />
ravnodušno gledati na to, jer se ima i suviše posla i sa rimokatoličkom." 29<br />
S<strong>in</strong>od SPC je 27. juna 1956. tražio da bogoslovije u Prizrenu i Rakovici<br />
dobiju rang koje su imale i u predratnoj Jugoslaviji, tj. rang srednjih škola.<br />
Broj učenika u ovoj bogosloviji je rastao i pored teškoća, pa je 1960.<br />
bilo 160 učenika, a 1961/2. školske god<strong>in</strong>e 166 polaznika. RKVP NRS konstatovala<br />
je te god<strong>in</strong>e da ima više <strong>in</strong>teresenata za upis u bogoslovije nego što<br />
ima slobodnih mesta. 30<br />
Sveti Arhijerejski S<strong>in</strong>od SPC uputio je 24. aprila 1962. predstavku<br />
SKVP u kojoj se žalio da pravoslavno sveštenstvo, profesori bogoslovije i<br />
učenici u Prizrenu bivaju svakodnevno napadani na ulicama, vređani,<br />
ponižavani, posebno od omlad<strong>in</strong>e i školske dece. Od toga nije bio izuzet ni<br />
episkop raško–prizrenski Pavle. SKVP je ovu predstavku uputila Izvršnom<br />
veću NR Srbije, koje je odgovorilo 5. maja iste god<strong>in</strong>e da je RKVP preko Oblasne<br />
komisije za verska pitanja u Prišt<strong>in</strong>i zamolila za <strong>in</strong>tervenciju nadležnih<br />
organa SUP, školskih vlasti i organizacija NO u Prizrenu. 31 Incidenti su se na-<br />
28 Glasnik SPC, br. 6, juni 1953; Državna potpuna realna gimnazija u Prizrenu uputila<br />
je 10. 4. 1952. pismo rektoru bogoslovije i nastavničkom kolegijumu bogoslovije u Prizrenu, u<br />
kome su protestovali što nastavnici i učenici nisu uzeli učešća u demonstracijama povodom Trsta.<br />
Zahtevali su da se nastavnici javno izv<strong>in</strong>e zbog uvrede, <strong>in</strong>ače će "u protivnom biti pr<strong>in</strong>uđeni<br />
da svoju uvređenu nacionalnu čast brane zakonskim putem". Međutim, demonstracije su trajale<br />
dva dana, a prvog dana demonstracija u njima su učestvovali i učenici bogoslovije. Drugog dana<br />
učenici srednjih škola ponovo su demonstrirali i tom prilikom su upali u prostorije bogoslovije,<br />
vređali učenike i pozivali ih da se pridruže ponovo demonstracijama. Kada je to bilo odbijeno,<br />
predstavnici omlad<strong>in</strong>skih organizacija i upravnici škola u Prizrenu tražili su izv<strong>in</strong>jenje. AS,<br />
ZKVP NRS, G-21, f-13; AJ, SKVP, 144-6-120.<br />
29 AJ, SKVP, 144-10-176.<br />
30 AJ, SKVP, In<strong>for</strong>macija o radu verskih zajednica i svešteničkih udruženja i našem radu<br />
po verskim pitanjima, 144-61-487.<br />
31 AJ, SKVP , 144-62-488.<br />
3<strong>23</strong>
Change language