helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

Balkana, koja je u očima Evrope imala jedinu vrednost a to je što je bila etnografski
muzej pod otvorenim nebom." 31
Ova sintetička formula zapadnog pogleda koju je izvela naučnica,
organski korespondira i sa razmišljanjima Rovinskog, koji je u svom prvom
eseju kritikovao knjigu austrijskog putnika Feliksa Kanica, priznavši ipak, da
je ona "najpotpunije delo o Srbiji" 32 . U nekom smislu bi se moglo reći da je
baš nesaglasnost sa Kanicom izazvala njegova srpska istraživanja... Pa šta
mu je Rovinski inkriminisao? Pre svega to, što Kanic nije "putovao po Srbiji...
iz naučnih razloga" 33 , već radi "popularizacije među Nemcima i sprovođenja
određene ideje, tendencije" 34 . Pritom, autor "ni za trenutak ne može da zaboravi
o tom ogromnom rastojanju između njega, čoveka visoke civilizacije i,
poluvarvarskim Srbinom" 35 . Takav snishodljivo-tendenciozni prilaz automatski
je promašio i prilikom ocene konkretnih stvari: "G. Kanic... ima posebnu
sposobnost ili sklonost on posmatrane pojave ističe u lažnoj svetlosti i pridaje
im lažno tumačenje" 36 .
Moglo bi se, dakle, konstatovati da su Kanicovi pogledi, a isto tako i
drugih posmatrača iz "prosvećene" Evrope na Srbiju potpuno odgovarali zapadnom
suprotstavljanju svoj–tuđi, sa očiglednim i imanentnim apriori
predubeđenjem... I kao posledica toga – "Stranci veću pažnju poklanjaju spomenicima
iz prošlosti, nemuštoj prirodi, a ne narodu, u čiju život oni nemaju
ni želje, ni sposobnosti da uđu. Sve pojave narodnog života oni posmatraju
iz daleka i s visine, shvataju ih površno i tumače ih po svom nahođenju, ili
prema svojim subjektivnim nazorima, a često pod jakom intuicijom neke
političke tendencije" 37 .
A Rovinski? Njegov odnos prema Srbiji i prema Srbima bio je principijelno
drukčiji. Prvo, kao Rus, on ovu zemlju i njen narod shvata kao svoje.
"Sve ono što je u Srbiji nedostupno svakom strancu, nama je potpuno otvoreno.
Tamo se vi osećate među svojima, iako u drukčijim okolnostima..." I to
znači: "Ako odbacite sve nebitno, pred vama će se javiti prisni tip Ukrainca."
38 . Pri takvom poimanju stvari niokakvoj dihotomiji mi–oni nije moglo biti
31 Todorova M. Imaginarni Balkan. Beograd, 1999. S. 196. Baš je ovako "etnografski muzej"
gde postoji samo "prošlost i sadašnjost" nazvao Balkan učeni putnik iz SAD – Vilijam Sloan
(sm.: Sloan Nj.M. The Balkans: A Laboratorj of Historj. New York, 1914. P.VII, 3, 56).
32 Rovinskij P.A. Dva mesjaca v Serbii... S.386.
33 Tam že. S.381.
34 Tam že. S.377.
35 Tam že. S.379.
36 Tam že. S.378.
37 Tam že. S.386.
38 Rovinskij P.A. Naši otnošenija k serbam... S.187.
296
reči. Sloveni za njega zaista nisu bili samo predmet proučavanja (ili isprazne
radoznalosti kao što je to slučaj za mnoge na Zapadu). "Ja ih nisam samo posmatrao
i proučavao – pisao je kasnije – ja sam živeo i delovao sa njima. Tako
je bilo u Češkoj, zatim u Srbiji, isto se desilo i u Crnoj Gori" 39 . Važno je što i u
takvom, opšte komplementarnom kontekstu Rovinski posebno izdvaja Srbe:
"Karakter i naš kulturni nivo – približavaju nas Srbima više, nego ostalim
Slovenima..." 40
Zato je razumljivo, što je opisujući Srbiju, Rovinski bio prinuđen da
poredi sve viđeno sa Rusijom – pisao je A.N. Pipinu, on stalno "upoređuje...
sa svojom domovinom". I valja reći, da su poređenja koja je pravio veoma
ograničena, "pošto ja primenjujem ista merila ocenjivanja prema srpskom narodu
i Rusiji" 41 . Takvo ograničenje je bilo strano zapadnom poimanju, već
smo pominjali da je u njegovoj osnovi bio stereotip superiornosti (svojevrsna
"prezumpcija civilizacijske nadmoći" 42 ), tome je odgovarala očigledna
različitost prilaza, to jest dva suprotna "merila" karakteristična za svaki etnocentrizam:
jedno za sebe, drugo – za "domoroce"...
A sada se okrenimo neposredno predmetu koji posmatra Rovinski.
Pa šta je on konkretno proučavao? Odgovor na ovo pitanje u njegovim
različitim varijantama nije teško otkriti – ruski putnik je pre svega želeo da
vidi "kako živi običan narod" 43 . Drukčije nije ni moglo da bude, ako se imaju
na umu njegovi narodnjački pogledi. "Narodnjak u politici, on je i u nauci bio
narodnjak – konstatovao je s pravom M.T. Dolobko. – Privlačio ga je narod,
instinktivno je težio da mu zaviri u dušu, da se stopi sa njim, da se srodi sa
njim. Odatle potiču njegova etnografska interesovanja, odatle, posle
nemogućnosti etnografskih istraživanja na svom tlu (na tlu svoje domovine),
njihovo prenošenje na tle najbližeg rođačkog naroda" 44 .
Pri tom se Rovinski u svojim esejima ne ograničava samo na opis
života i svakodnevice Srba, pred njim je mnogo važniji zadatak, koji se kao
vodeni znak na hartiji – pojavljuje u njegovoj kritici knjige Kanica. Pa prema
tome, "bez obzira na detaljan opis narodne odeće, mesta stanovanja, stvari u
domaćinstvu, običaja, obreda i slika iz narodnog života, vi u knjizi ne pronalazite
baš ono što tražite – prikaz narodnog života, sliku (prikaz naroda, kao
živog i aktivnog organizma (izdvojio autor A.Š.)". Takav prilaz Rovinski je
39 On že. Černogorija v ee prošlom i nastojaščem. T.1... S.IV.
40 On že. Naši otnošenija k serbam... S.187.
41 Cit. po: Kotljarskaja L.A., Frejdenberg M.M. Iz istorii otečestvennoj slavistiki: P.A. Rovinskij
v Černogorii... S.72.
42 Gordon A.V. Novoe vremja kak tip civilizacii. M., 1996. S.45.
43 Rovinskij P.A. Vospominanijaiz putešestvija po Srbii v 1867 godu... S.25.
44 Dolobko M.G. P.A.Rovinskij... S.18.
297