helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

* * *
Srpski period života i stvaralaštvo P. A. Rovinskog pominjani su više
puta, kako u ruskoj, tako i u srpskoj (crnogorskoj) naučnoj literaturi. Na
različite načine on ima svoje mesto u radovima A. N. Pipina 8 , M. M.
Vukičevića 9 , M. G. Dolobko 10 , V. G. Karaseva 11 , V. J. Grosula 12 , L. A. Kotljarske
i M. M. Frajdenberga 13 , N. I. Hitrovo 14 , S. J. Ivanova 15 , A. A. Rumjanceve
16 , a takođe i kod Latinke Perovič 17 i Pavla Radusinovića 18 ... U okvirima bibliografije
radova Rovinskog objavljen je i potpuni spisak njegovih članaka i
eseja, napisanih o Srbiji i u Srbiji. 19
Rovinski se tri puta vraćao svom boravku u Srbiji 1868–1869. Prvo,
1868-1870 g., što bi se reklo, po svežem tragu, on je u "Vesniku Evrope" objavio
eseje "Dva meseca u Srbiji (iz uspomena sa putovanja)" 20 i "Beograd, njegovo
uređenje i društveni život" 21 . Prema oceni stručnjaka, ovi radovi
8 Pypin A.N. Russkoe slavjanovedenie v XIX stoletii // Vestnik Evropy. 1889. Kn. 9.
S.291.
9 Vukičevič M.M. P.A.Rovinskij i serby // Izvestija Imperatorskogo Russkogo
Geografičeskogo Obščestva. 1916. T.52. B'š.7.
10 Dolobko M.G. P.A.Rovinskij... S. 16-25
11 Karasev V.G. Serbskij demokrat Živoin Žuevič. M., 1974. S.84-103; 291-299.
12 Grosul V.Â. Rossijskie revoljucionery v Jugo-Vostočnoj Evrope... S.318-343; On že.
Revoljucionnaja Rossija i Balkan (1874-1883). M., 1980. S.236-276.
13 Kotljarskaja L.A., Frejdenberg M.M. Iz istorii oteчestvennoj slavistiki: P.A. Rovinskij...
S.29-42; Oni že. Iz istorii otečestvennoj slavistiki: P.A.Rovinskij v Černogorii. Kalinin, 1989. s.22-
27.
14 Hitrova N.N. P.A.Rovinskij o Serbii // P.A.Rovinskij (1831-1916) i ego vremja. Kalinin,
1988. S.37-47.
15 Ivanov S. Á. Rovinskij o serbskom narode (Opyt etnopsihologičeskoj harakteristiki)
// P.A. Rovinskij (1831-1916) i ego vremja... S.54-66.
16 Rumjanceva A.A. Položenie serbskoj ženščiny v 1860-e gg. (po svidetel'stvu P.A.Rovinskogo)
// Problemy slavjanovedenija v trudah molodyh učenyh. M., 2003. S.27-37.
17 Perović L. P.A.Rovinski o Srbiji 1868. godine // Perović L. Srpsko-ruske revolucionarne
veze. Beograd, 1993. S.41-46; Ona že. Predgovor // Rovinski Pavel Apolonovič. Zapisi o Srbiji
(1868-1869). Novi Sad, 1994. S.7-22; Ona že. Drugi o nama // Perovic L. Ljudi, dogadjaji i knjige.
Beograd, 2000. S.162-165.
18 Radusinović P. Pavle Apolonovič Rovinski – stazama njegovog života i rada. Podgorica,
1996.
19 Sm.: Bibliografija pečatnyh trudov P.A.Rovinskogo // Kotljarskaja L.A., Frejdenberg
M.M. Iz istorii otečestvennoj slavistiki: P.A.Rovinskij... S.60-70.
20 Rovinskij P.A. Dva mesjaca v Serbii (iz putevyh vospominanij) // Vestnik Evropy.
1868. Kn.11. S.364-386.
21 On že. Belgrad, ego ustrojstvo i obščestvennaja žizn'. I-II. // Vestnik Evropy. 1870.
Kn.4. S530-579; Kn.5. S.132-188.
294
"označavaju novu etapu u spisateljskom i idejnom razvoju Rovinskog..." 22
Zatim, pod uticajem antiturskog pokreta u Hercegovini 1875–1876 g., u istom
časopisu objavljeni su pisani po sećanju i "na brzinu" 23 , "Sećanja sa putovanja
po Srbiji 1867 godine" 24 i "Srbska Morava (sećanja sa puta po Srbiji 1867 godine)"
25 . I najzad, 1878 godine, Rovinski objavljuje tri značajna članka: "Rusija i
Sloveni Balkanskog poluostrva" 26 , "Bitka kod Kamenice, kraj Niša (maja 1809
godine)" 27 i "Bugarski hajduk Panajot i njegove beleške" 28 . U ovu grupu spadaju
i radovi iz prethodne godine: "Naš odnos prema Srbima" 29 ... U ovim kasnijim
publikacijama – "mnogo dubljim, promišljenim i temeljnim" – autor ne
razmišlja toliko o stvarnim događajima, koliko o psihologiji čitavog naroda,
ili njegovog pojedinog dela. On "kao da se izdiže iznad konkretne stvarnosti...
prelazeći na analizu mnogo dubljih slojeva narodnog života". Znalci nas
uveravaju da takve njegove stranice "mogu da uđu u bilo koju istorijsku hrestomatiju
o Srbiji XIX veka" 30 .
Ali zašto? Zbog čega su kolege tako visoko ocenile pisanje Rovinskog
o Srbiji, i zašto je ono pravo otkriće za svakog ko istražuje socijalnu i
kulturnu istoriju Srbije? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje valja analizirati
naučnikov prilaz objektu svojih posmatranja, osobenosti njegovog
stvaralačkog metoda. Pri tom on to čini svrsishodno u svetlosti kontrasta, to
jest na fonu odgovarajućih predstava Evropejaca – savremenika...
Počnimo od toga, da je o Srbiji i o Balkanu pisao veliki broj evropskih
putnika. Svi njihovi radovi su praktično prožeti opštim odnosom prema
narodima ovog regiona, što je činjenično i istorijski obrazložila Marija Todorova:
"Ranije aristokratsko ne prihvatanje egalitarnih seoskih društava zamenjeno
je predrasudama gradske, buržuaske i racionalne kulture prema onom
što je smatrano sujevernom, iracionalnom i zaostalom ruralnom tradicijom
22 Kotljarsaja L.A., Frejdenberg M.M. Iz istorii otečestvennoj slavistiki: P.A.Rovinskij...
S.38.
23 Oni že. Iz istorii otečestvennoj slavistiki: P.A.Rovinskij v Černogorii... S.22.
24 Rovinskij P.A. Vospominanija iz putešestvija po Serbii v 1867 godu // Vestnik
Evropy. 1875. Kn.11. S.5-34; Kn.12. S.699-725.
25 On že. Serbskaja Morava (vospominanija iz putešestvija po Serbii v 1867 godu) //
Vestnik Evropy. 1876. Kn.4. S.517-558.
26 On že. Rossija i slavjane Balkanskogo poluostrova // Drevnjaja i novaja Rossija. 1878.
T.1. № 2. S.144-169.
27 On že. Bitva u Kamenicy, bliz Niša (v mae 1809 g.): epizod iz istorii vojn za
osvoboždenie // Drevnjaja i novaja Rossija. 1878. T.2. № 5. S. 53-63.
28 On že. Bolgarskij hajduk Panajot i ego zapiski... 345-388.
29 On že. Naši otiošenija k serbam (poučenie iz prošlogo i nastojaščego) // Drevnja i
novaja Rossija. 1877. T.1 № 2. S.174-191.
30 Kotljarskaja L.A., Frejdenberg M.M. Iz istorii otečestvennoj slavistiki: P.A.Rovinskij v
Černogorii... S.24.
295