helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

A. L. Šemjakin
"Svet detinjstva" u Srba
u putnim beleškama P. A. Rovinskog
P. A. Rovinski i njegovi radovi o Srbiji
Kao i mnogi predstavnici njegove generacije "ljudi šezdesetih godina"
Pavel Apolonovič Rovinski (1831–1916) bio je mnogostrano nadaren: istaknuti
slavista koji je u istoriju nauke ušao svojim temeljnim delom o istoriji
i etnografiji Crne Gore 1 , pronicljivi novinar, istaknuti pedagog, a još i neumorni
putnik, koji je u bukvalnom smislu reči proputovao pola sveta, od
Amerike do Kine. Tridesetak godina je proveo na Balkanu.
Rodio se u Saratovskoj guberniji, u plemićkoj porodici. Imao je sjajno
obrazovanje – godine 1848. završio je Saratovsku gimnaziju (gde je drugovao
sa A. N. Pipinom i N. G. Černiševskim), a zatim je sa zlatnom medaljom diplomirao
na istorijsko-filološkom fakultetu Kazanskog univerziteta. Bez obzira
što se smatralo da je to "jedan od najskromnijih provincijskih univerziteta"
2 , na njemu je bilo i izuzetaka. Katedru slovenske dijalektologije držao je
poznati naučnik V. I. Grigorovič, koji tek što se vratio sa svog putovanja po
slovenskim državama. Njemu bi Rovinski trebalo da bude zahvalan za svoja
1 Rovinskij P.A. Černogorija v ee prošlom i nastojaščem. T. 1. SPb., 1888; T.2. Č.1. SPb.,
1897; T.2. Č.2. SPb., 1901; T.3. Pg., 1915.
2 Pypin A.N. Moi zametki. M., 1910. S.30.
292
slavistička interesovanja 3 ... Pošto je dobio diplomu, on se preselio u Peterburg,
gde je počeo da se bavi proučavanjem istorije Slovena i novinarstvom.
Rovinski je po svojim idejnim pogledima bio sledbenik Černiševskog,
učestvovao je u revolucionarnom pokretu, svoje priloge je objavljivao
u demokratskim izdanjima tog vremena – časopisu "Sovremennik" i u
novinama "Očerki". Bio je aktivni član tajnog društva "Zemlя i volя" (1862–
1863) 4 .
Baš su ga ove okolnosti sprečile da 1862 godine ostvari naučno putovanje
u inostranstvo, njega mu je usrdno preporučivao V. I. Grigorovič – Rovinski
nije dobio odobrenje za odlazak, s obzirom da je opštio sa zlonamernim
licima." 5 Ne znajući međutim još kakva je konačna odluka vlasti, on je
razradio "Plan putovnja po slovenskim zemljama", gde je pisao: "Odabrao
sam južnoslovenske zemlje..." Postavljen je glavni cilj za sticanje saznanja prilikom
posete južnih Slovena; namera je bila da se "prouči njihov unutrašnji
život, istorijat svakodnevice i prosvete", pri čemu "proučavanje savremenosti
mora poslužiti tumačenju i dopuni istorije..." 6 Rovinskom je tek šest godina
kasnije pošlo za rukom da ostvari svoj plan, kad je najzad imao mogućnost
da se uputi kod Južnih Slovena – ovaj put kao dopisnik solidnih prestoničkih
nоvina "Sankt-Peterburške vedomosti ".
Srbiju je izabrao kao mesto svog boravka, i to nije bilo slučajno. Mirno
izvođenje turskih garnizona iz svih tvrđava u Kneževini 1867 g., stvaranje
Balkanskog saveza i priprema zajedničkog ustanka protiv Turaka, privlačili
su povećani interes ruske javnosti. "Bilo je to posebno vreme – sećao se kasnije
Rovinski – na Srbiju su bile usredsređene želje i nade čitavog slovenskog
juga. Jedni su u njoj videli svoj spas, drugi su je se plašili". 7
I tako je dakle početkom marta 1868 g. stigao u Beograd i ostao u Srbiji
do jula naredne godine. U leto 1869 g., preko Novog Sada, Vukovara,
Osijeka on se zaputio u Zagreb, a u septembru se preselio u Švajcarsku... Posle
dugotrajnog prekida, on je još nekoliko meseci leto–jesen 1878 g. proveo
kao dopisnik u Srbiji. Bilo je to njegovo drugo i poslednje putovanje u Srbiju.
3 Tam že. S.38; Dolobko M.G. P.A.Rovinskij // Žurnal Ministerstva Narodnogo
Prosveščenija. 1916. Kn.7. S.17.
4 Sm.: Pantelev L.F. Vospominanija. M., 1958; Grosul V.Â. Rossijskie revoljucionery v
Jugo-Vostočnoj Evrope, Kišinev, 1973; Ádin V.N. Spodvižnik Černyšenvskogo. Volgograd, 1983.
5 Kotljarskaja L.A., Frejdenberg M.M. Iz istorii otečestvennoj slavistiki: P.A.Rovinskij.
Kalinin, 1988. 20.
6 Cit. po: Ádin V.N. Spodvižnik Černyševskogo... S.81.
7 Rovinskij P.A. Bolgarskij hajduk Panajot i ego zapiski // Otečestvennye zapiski. 1878.
Kn.8. S.349, 351.
293