helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

"čuvanju Jugoslavije", dve godine pre nego što ju je na samrti "izgovorio"
kralj Aleksandar:
"Bože naše slave, "Vazduh se prolomi i vrelo gvožđe prosu,
molitvu nam primi A uz Sivu Stenu, četnik kamu drži, bled...
S Kumanova s Cera kad jutarnje sunce, htede da obasja kosu,
I Kajmakčalana; On viknu: 'Drugovi! Ura! za Kralja napred!'
Dičnog našeg Kralja Topovi grmnuše, kame sevaju, četnik viče:
Tvoj duh neka prati; 'Kralj – Otadžbina! Lance kidajmo ropstva!..." 162
Domovini podaj * * *
Sretnih dana! "...Nad tobom beli, oro,
Nek armije naše visoko širi krila;
K'o s Rudnika nekad ponosno, uzdiže krunu
kliču slavu našu unuka Karađorđa,
i zastave viju; Jugoslavijo..." 163
Bože naše slave,
Molitvu nam primi:
'Čuvaj Aleksandra,
Jugoslaviju!'" 164
A u igrokazu posvećenom kralju deca obučena kao vojnici sa kapama
od hartije, drvenim sabljama, puškama "i ostalom dečjom vojničkom
spremom" u maršu pevaju "marširala, marširala", završavajući zajedničkim
usklikom: "Život za Kralja! – Sve za otadžbinu". 165
Približavanje malih prestolonaslednika deci – podanicima, vršilo se i
preko drugih evropskih kraljeva – dece, posebno ako su bili u srodstvu sa
srpskom dinastijom. Insistiralo se na činjenici da i oni, kao i obična deca,
imaju svoje dečije probleme. U prilogu o rumunskom kralju Mihailu koji je
upravo stupio na presto sa četiri godine, navodilo se da kada su mu rekli da
je postao kralj, "on je upitao: da li će se i dalje igrati kao dosad. Mali kralj Mihailo
brat je od ujaka našem Prestolonasledniku Nj. V. Petru i mi maloj braći
želimo, da u sreći porastu i postanu ljudi". 166 Sličan tekst objavile su i Dečije
novine navodeći da deci – kraljevima (u Rumuniji, Španiji i Holandiji) glavnu
brigu odnose igračke i učenje, ali, kako se tvrdilo, oni imaju dobre majke, pa
se ne premaraju u učenju, već veliki deo svog vremena "provode na zraku,
baveći se sportom i igrom". 167
Naravno, ključno mesto u izazivanju dečije ljubavi imali su prinčevi,
posebno prestolonaslednik, kasnije mladi kralj Petar. O njegovim ličnim osobinama
nije bilo mnogo reči budući da je još bio dete, ali je zato bilo mnogo
želja o tome kakve bi osobine morao da poseduje, a koje su mu u pesničkoj
slobodi već pripisivane. Značajna prilika za veličanje četvorogodišnjeg Petra
bila je njegov ulazak u podmladak Jugoslovenskog Sokolstva. Pisac na tu
vest klikće: "Kome se nije iz dna duše izvio uzvik, jak i silan: Živeo Kralj! Živeo
Kraljević! Tko nije u sebi oćutio pobudu, poziv, da na započetoj stazi korakne
smijelijim i odrješitijim korakom, gdje mu uz bok korača Sin velikoga
kralja i unuk kralja Oslobodioca, naš budući vladar, kraljević Petar". Dalje
kaže da niko nije mogao ostati hladan kada je kraljica u zanosu rekla da jedva
čeka da kraljević obuče sokolsku odoru, a zatim i da ju je kraljević već
obukao i "koraknuo junački po svijetlim podovima i hodnicima kraljevskog
doma i uzdignuo ruku na ponosni pozdrav: Zdravo". Autor navodi da "imamo
u sadašnjem malom Petru Velikoga Kralja i Velikoga Sokola budućnosti",
kao i da je "ljubljeni kraljević" pozdravljen "glasom cijele naše ljubavi, svih
naših želja i nada":
162 Jugoslovenče, mart 1933, Četnik (Vukoman Č. Vukomanović).
163 Južnoslovenska iskra, 5. avgust 1930, Jugoslavijo! (Jovan R. Šaranović).
164 Jugoslovenče, 6. novembar 1932, Himna Jugoslovenčeta.
165 Jugoslovenče, jun 1933, Mali vojnici (Nikola Đ. Kovačević).
166 Zorica, septembar 1927, Dete kralj.
167 Dečije novine, novembar 1927, Deca kao kraljevi.
242
sl. 13 Dečije novine, septembar 1927.
243