helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

Isticala se njegova marljivost u učenju pa se naglašavalo da je
položio ispite "sve sa odlikom", a zatim i da je otputovao na odmor da
"otpočine do trudnoga rada". 127 Njegova slava bila je i slava naroda pa je uz
crtež na kojem je prikazan uz ruskog cara, opisivano njegovo putovanje
Evropom pošto je "sretno položio ispite svoje". Posetio je "svoga kuma, silnoga
cara ruskoga", koji ga je dočekao na stanici gde se "s njim ižljubio i s njim
na carska kočija useo", a posebno je lepo "ugošćen i odlikovan od svetloga
cara i kralja Franje Josifa". 128 A Spomenak je opisao opasnost u kojoj se našao
tada već odrasli kralj na moru. Naišli su veliki talasi i dok su njegovi pratioci
uspeli da izađu na obalu, kralj je morao da se bori sa talasima, ali je on
"veštim plivanjem izišao iz matice i srećno se dohavatio obale". Autor
zaključuje da je i ovom prilikom "sam Bog" sačuvao Srbiju. 129
Ljubav kralja prema narodu, njegovo junaštvo i dobrota, trebalo je,
sa druge strane, da budu uzvraćeni odanošću mladih:
"Deco, s bliza i iz dalja, "...Srpčići će sa radošću
I iz Srpstva svog, dočekat' te, veruj, svi;
pozdravite dičnog Kralja: Ti im budi božji vesnik,
Živeo Ga Bog! Učitelj im budi ti.
...........................
Pozdrav'te Ga! Neka čuje Za Srbiju neka žive,
neka vidi svak', Neka ljube Kralja svog;
Kako Kralja slavi... Takvu Srpčad Bog pomaže,
štuje, Takav narod voli Bog"... 130
Srpski podmladak!
I recite: veći kada
Porastemo mi,
Dušman Kraljev nek pada...
Il' za Kralja svi!..." 131
Malim "Srpčićima" je poručivano da vredno uče, malim "Srpkinjicama"
da uče "porod svoj da za otadžbinu živi i mre", pa je uz usklik "Još Kosovo
osvećeno nije!" sledilo: "Srpčići! Za otadžbinu za rod i Kralja ginite! A kad
bude naše što je bilo, Srpstvo će biti silno! Jest i Bosna je naša, i Hercegovina i
Dalmacija i Maćedonija... Stara Srbija... Banat ... Bačka... Srem... Slavonija. Sve
127 Golub, 15. jul 1892, Kralj Aleksandar.
128 Golub, 1. oktobar 1891, Njegovo Veličanstvo Aleksandar I kralj Srpski na putu.
129 Spomenak, 1. septembar 1895, Kralj Aleksandar I u opasnosti.
130 Lasta, 25. mart 1894, Lasti (Tomir.).
131 Lasta, 25. mart 1894, Živeo nam Kralj! (braca-Brana).
234
je to naše sve je Srbinovo! To opet mora naše biti. Samo ljubite otadžbinu
svoju i Kralja svog! Blago narodu koji poštuje vladaoca svog..." 132
Slična poruka je sadržana i u govoru profesora Radoslava
Agatonovića na školskoj proslavi 1898. Profesor je tvrdio da je sreća što se na
mladom prestolu mlade Kraljevine nalazi mladić "svež i krepak, pun volje i
snage za rad, pun ljubavi i oduševljenja za sreću otadžbine svoje, pun
pregnuća mladićskoga žara, samopregorevanja i smelosti u radu za sreću, za
spas roda srpskoga". I dalje: "srećno je krilo, koje ga je odnihalo: srećna je Srbija
kojoj On na čelu stoji! Blažen je rod srpski, koji u Njemu gleda svog izbavioca.
Blagi Bog se smeši na rod srpski, kad mu danas [...] stavlja za vođu u
svetloj borbi oslobođenja i ujedinjenja svoga, tako mlada, tako snažna, krepka,
čila, viteška, tako mudra vladaoca, kao što je Kralj Srpski". Profesor je na
kraju nabrojao osam osnovnih dužnosti dece: dužnost prema sebi samom,
prema roditeljima, nastavnicima, školi i crkvi, okolini, otadžbini, rodu i prema
vladaocu. Objašnjavajući dužnost dece prema vladaocu, naglasio je: "Da.
On je dika i ponos naš. On je snaga i sila naša. On je ljubav i oduševljenje
naše. On je zenica oka našega, zenica roda Srpskoga. Čuvajno Ga, čuvajte Ga
i vi, jer je On predstavnik roda vašega". I dalje: "on je ideal vaš, ideal naš,
ideal svega Srpstva. Bog nam Ga posla i darova u najzgodnije vreme.
Poštujmo Ga i negujmo Ga". Profesor je zaključio: "S toga razumite dobro
dužnost svoju prema ljubljenom kralju svom: svojom mladićskom snagom,
svojom ljubavlju i neograničenom odanošću i vernošću, dajte mu još više
snage da teško breme svoje kraljevske dužnosti lakše snosi [...] Ljubite Ga i
volite Ga! Slušajte Ga i pokoravajte Mu se bezgranično, besprekorno! Jer to
od vas iziskuje sinovlja ljubav i podanička odanost; to od vas iziskuje srpska
dužnost vaša. Molite se Bogu svuda za krepko zdravlje i dug život Njegov, e
da bi dočekali srećan čas, da s Njime zajedno poletite u sveti osvetnički boj
za rod svoj. To je vaša slatka dužnost prema Njemu; to je vaša sveta dužnost
prema Kralju svom. Štujte ga i iz dubine svoga razdraganoga mladićskoga
srca, kličite Mu svuda:
'... Aleksandra da nam kralja
Blagoslovi silni Bog,
Da kraljuje, da proslavlja:
Novu sreću roda svog...'" 133
Kraljica Draga je, sudeći po dečijim listovima, bila obdarena još boljim
osobinama i okružena još većom ljubavlju. Navodilo se da je kraljica
132 Lasta, 10. maj 1894, Ljubite Otadžbinu svoju (braca-Brana).
133 Podmladak, 1. jun 1898, Govor Radosava Agatonovića, prof. niške gimn. upućen deci
na školskoj proslavi Petrov-dana, 29. jun 1898. u Nišu.
235