helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

slušati roditelje, braniti pravdu i istinu, slobodu i čast srpsku, uz poruku deci
– "to ćete i vi činiti". Čitav članak je oblikovan tako da deci pruži pouku kako
ona treba da se ponašaju. Navodi se: "On će biti čovek i Srbin, to je dužnost
sviju vas. On će ljubiti vas kao što i vi, znam, da njega ljubite. Bog mu je dao
položaj da može činiti mnoga dobra, – ali nema toga položaja u kome čovek,
samo ako hoće, ne bi mogao biti od koristi svojim bližnjima i narodu svom".
Članak se završava rečima: "da živi naš mali prvak – živili i vi svi, na kojima
ostaje svet". 119
I Golub je objavio sliku "kneževića Aleksandra" u suknjici i
čizmicama uz tekst o sinu prvencu kneza Milana, "onoga uzvišenog vladaoca
srpskog, koji je proširio zemlju Srbiju". Pominje se i "dobra mati Aleksandrova,
svetla kneginja Natalija", koja se brižljivo stara "da vaspita svoga milog
sina, da bude dostojan potomak pradede Miloša". Petogodišnji Aleksandar
je opisan kao "zdrav, bistar, mio i okretan, pa je izgleda da će dobro i
učiti, što ćemu kao budućem vladaocu trebati, te se možemo nadati, da će Srbija
u njemu dobiti dična vladara, koji će zemlju Srbiju hteti i moći unaprediti,
da bude velika i bogata i u svačem napredna. Daj Bože da tako bude". 120
Iako je bio dete, od Aleksandra se ipak primarno očekivalo da "osveti Kosovo":
"A na braću, teb' nek' seća
što ti j' Babo rek'o,
'Iako se srpski steg
po vrh Niša vije,
Jošte tužno Kosovo
Osvećeno nije'". 121
* * *
"...Jest s pradede tvog Miloša I u nami valja radost
Zrak slobode Srbu sinu, Razigran j' srca čila
a taj zračak usavrši pa ti sreću čestitamo
Mihajlo dični sin mu, Kraljeviću diko mila!
A tvoj otac i poslednje I padamo na kolena
zrake ropstva sa nas skide Moleći se za te Bogu
I sad evo gde predobi Želeći ti neka dobra
divnu krunu Nemanjinu. kaka s' samo želit mogu!" 122
.......................................
A u ime dece, učenik Jakov Popović je 1884. izgovorio zavet
Obrenovićima: "hvala i svetao vam spomen u potomstvu vašem; a našem
dičnom kralju Milanu I ovde pred svetiteljevim likom u ime sve dece kličem:
živeo nam hrabri gospodaru! živela dobrotvorka kraljica Natalija, živeo prestolonaslednik
Aleksandar". 123
Aleksandru Obrenoviću kao kralju pripisivane su sve osobine njegovih
predaka. Neven je pisao da će svaki mladi čitalac biti zahvalan što će dobiti
sliku "novoga kralja drage nam Srbije, mlađanoga kralja Aleksandra I",
jer iako je još dete, "njegovi su učitelji puno zadovoljni s njime; hvale mu vrednoću,
hvale mu bistrinu uma, hvale mu nežnost srca, hvale mu srpsku svest,
shvatanje svoga visokog zadatka". Pisalo se i da govori ruski, francuski,
nemački i engleski, "al mu je kao i svakom Srbinu najmiliji jezik srpski; da se
sa Srbinom razume, to mu je glavno, to mu je najdičnije, to mu je nasvetije –
to mu je kao kralju od Srbije, i najpotrebnije". Neven je podsećao da je prvi broj
lista "bio ukrašen slikom detenceta – prestolonaslednika kneževića Aleksandra,
koji se onda tek spremio da uči čitati. On je bio prvi pretplatnik Nevenov.
I kad smo se onda time podičili, nismo ni pomišljali, da ćemo mu se tako
brzo pokloniti, kao kralju Srbije". Zaključuje, "umudri, bože, nastavnike njegove,
da pokažu remek, šta može učiniti vaspitanje na onome, kome bog i
priroda nisu uskratili darova svojih. A mlađanome Kralju daj bože života – u
žvotu naroda; zdravlja – u zdravlju naroda; sreće – u sreći i ljubavi naroda".
124 I Golub je pisao slično: "znamo da bi svaki Srbin a osobito Srpče, rado
da vidi mladoga kralja, uzdanicu naroda srpskog: za to ga evo donosimo u
slici onakoga kakav je sad". List se pohvalio da je njegovu sliku objavio kada
je još bio dete, "a sad je odrastao dečko, zdrav i lep telom, i čio i razborit dušom;
učitelji njegovi ga hvale da dobro i rado uči, da već sad osim svoga slatkoga
srpskog jezika govori još i francuski, nemački i engleski". Zaključivao je
"daj Bože, da živ, zdrav i srećan bude, da vlada zemljom svojom sebi na slavu
i narodu svome na diku i ponos". 125 Aleksandru su posvećeni i stihovi:
"...Kralj Aleksandre slavo naša, Car Dušana Silnog putem
Čuvaj, brani, ljubi nas Povedi nas Kralju ti,
Tebi život žrtvujemo, Srcem, dušom ustaćemo,
To je naše pesme glas! Do jednoga zato svi!.... 126
...............................
119 Neven, br. 1, 1880, Naš prvi predbrojnik (u.).
120 Golub, 1. april 1881, Na mlađima svet ostaje.
121 Golub, 1. septembar 1881, Kneževiću Aleksandru (A. Đ. Nuša).
122 Srpče, 15. mart 1882, Pozdrav Kraljeviću Aleksandru (M.J. Mitrović).
232
123 Srpče, 15. mart 1884, Besede.
124 Neven, br. 4, 1889, Aleksandar I kralj Srbije.
125 Golub, br. 4, 1889, Aleksandar I, kralj od Srbije.
126 Golub, 15. septembar 1892, Spomenica ili Pozdrav Njegovom Veličanstvu Kralju
Aleksandru I (St. Bolmanac, sveštenik).
233