helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

ka, 113 ali su dominirale one koje su govorile o zahvalnosti kralju za stvaranje
nove države, uz poruku: "čuvaćemo Jugoslaviju". Titu se zahvaljivalo za izvojevanu
slobodu, pobedu nad fašizmom, srećno detinjstvo a obećavano mu
je da će deca "vredno učiti", "nastaviti njegovo delo" i "čuvati bratstvo i jedinstvo".
114 Za razliku od kraja XIX i početka XX veka, kada se od dece očekivalo
da prošire državu, odnosno, oslobode "neoslobođenu braću" po cenu
života, 115 od trenutka stvaranja Jugoslavije od dece se tražilo da brane i
unapređuju izvojevano sa porukom o sigurnijem životu, a od trenutka stvaranja
komunističke Jugoslavije i sa porukom o pravednijem životu.
Međutim, ratnička simbolika zadržana je i u novostvorenoj državi.
Kako su i prva i druga Jugoslavija stvorene u ratu, nije slučajno da je prva
osobina koja se pripisivala kraljevima, prestolonaslednicima, ali i Titu, bila
junaštvo, a tek zatim sva ostala poželjna lepa svojstva – dobrota, odanost,
darežljivost... Upravo zato je uniforma u svim prilikama imala veliki značaj.
Nju su nosili kraljevi, simbolizujući svoje ratne zasluge, prestolonaslednici
su se slikali u dečijim uniformama ukazujući na budućnost kada će krenuti u
odlučujući boj, Tito se slikao u maršalskoj uniformi simbolizujući partizansku
borbu. Temeljenje harizme vladara na slici njegovog junaštva nije
slučajno. Upravo vladarevo "harizmatsko junaštvo ima krupnu ulogu u
obezbeđenju plebiscitarne podrške", 116 posebno njegovo neodvajanje od naroda
u ratu, na čemu je propaganda bazirala izgradnju kulta, kao što je upravo
u prekidu ovakvog ponašanja, u slučaju Petra II 1941. godine, pronađen
primarni motiv za njegovo osporavanje.
Srpče je 1883. objavilo sliku dečaka od sedam godina u uniformi,
čizmama, sa puškom i potpisom "srpski prestolonaslednik, kraljević Aleksandar",
Neven je povodom njegovog stupanja na presto objavio sliku dečaka
u uniformi sa sabljom, Lasta portret kralja Aleksandra Obrenovića u uniformi.
Kraljevi Petar i Aleksandar Karađorđević slikani su isključivo u uniformi,
mladi Petar kao dete je slikan uglavnom u civilnom odelu, a od otprilike
113 "... Ja već gajim tople želje:/ kad porastem da ću prvi/ Jugoslaviju, ako treba,/ Natopiti
svoje krvi..." (Zorica, novembar 1932, Pesma mladih Jugoslovena, Đeka R. Kljejić).
114 "... Mi čekamo od vas da nas vi učite/ da volimo knjigu, da radimo bolje/ ljubavi za
zemlju da nas naučite,/ jer će svaki rudnik, fabrika i polje,/ jer će cela zemlja samo naša biti!/ Pre
nego nam ruke uzmu sva bogatstva/ mi ćemo učenjem znanja osvojiti,/ Pioniri, deca jedinstva i
bratstva!" (Pioniri, 1. jun 1946).
115 "... I gde tane i gde sablja sudi,/ ti ćeš stajat smelo, uspravljeno,/ bićeš vojnik, dragi
mališane,/ ali moraš još unapred znati,/ kad na branik tvoja noga stane/ sam će tebe babo oružati/
Doboš lupa...Ti ćeš pravi biti/ I hrabro se u bojni red vini/ jer ja ću te i sam ponuditi/ našoj majci,
našoj Otadžbini..." (Podmladak, 20. decembar 1897, I ti ćeš biti vojnik, V.de Laprade, posrbio Vojislav
M.Č.).
116 T. Kuljić, Tito, sociološkoistorijska studija, s. 39.
230
desete godine života i u uniformi, dok su Titove slike (portret u uniformi) bile
prisutne, ali u dečijim listovima nisu dominirale.
S druge strane, dobrota kraljeva iskazivala se preko beleženja njihovih
dobrotvornih akcija, pomoći siromašnima, dok su dobre osobine prestolonaslednika
obe dinastije prikazivane kroz naglašavanje njihove ljubavi prema
školi. Titova dobrota je slikana kroz praksu poseta pionira njegovom domu
i kroz brigu o njihovom školovanju.
Ne samo aktuelni vladari, već i oni iz prošlosti, ako su činili kontinuitet
sa aktuelnim, imali su samo lepe osobine i u skladu sa "zavetom", primarno
ih je krasilo junaštvo. Takav je slučaj sa knezom Mihailom u vreme
Obrenovića. Povodom godišnjice smrti opisivan je kao "genije srpskog naroda",
koji je sav život posvetio ostvarenju njegovih ideala, "oslobođenju i ujedinjenju
njegovu, voljan i gotov da za tu svoju misao žrtvuje sve, pa i život
svoj". Zaključivalo se da mu nije bilo suđeno da ostane dugo na mestu "sa
koga mišljaše da podigne srpski narod do najveće slave i moći". Nazivan je
neumrlim, plemenitim, "dobrim genijem", 117 ali je primarno uzdizan zbog
svog rodoljublja:
"Oj veliki duše Srpstva celog
za Srbinstvo samo što si žarko disao
za nj' živeo, za nj' i život dao,
poginuti neće tvoja misao". 118
U opisu malog Aleksandra Obrenovića dominirala je njegova
učenost, mio karakter, vrednoća. Odrasli Aleksandar je hrabar i dobar plivač,
mada se davalo naslutiti i da je krut vladar. Već u prvom broju Nevena objavljen
je članak o prvom pretplatniku lista. Uz sliku deteta od četiri godine u
haljinici, sledi da se uredništvo zareklo da će doneti "salik onoga deteta, koje
se prvo prijavi, da će ovaj list držati". Navodi se da je prvi "predbrojnik" Nevena
"mali Aleksandar", kojem se poručuje "da bog da i od sada i celoga svoga
veka prvačio u svakom dobrom i korisnom delu". Postavlja se pitanje, "a
ko je i čiji je naš mali prvak" i odgovara da je to "potomak onoga Srbina, koji
se, kao i mnogi od vas rodio u prostoj srpskoj kućici, – al su ga dela njegova
podigla visoko", odnosno, da je potomak kneza Miloša, "koji je pokrenuo i
poveo Srbadiju da iščupa Srbiju iz turskih nokata", zatim potomak Mihaila i
Milana, kao i "sin one nežne majke, kneginje Natalije, koja je za oba ta rata, sa
ostalim čestitim Srpkinjama lebdela nad srpskim ranjenicima". O samom
Aleksandru piše da je "još malen, al je zdrav, bistar, mio i okretan", da će
117 Podmladak, april 1898, Knez Mihailo (dr. Mih. R.I.).
118 Srpče, 15. decembar 1882. Pred spomenikom knjaza Mihaila (Srpčići).
231