helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

Od stvaranja Kraljevine SHS u dečijim listovima ne samo da se
umnožilo idolopoklonstvo, već je uvedena i nova etikecija do tada retko primenjivana.
Ne samo kraljevo ime i titula, već i sve ostale reči koje su se odnosile
na njega, pisane su velikim slovom. Čak i list specifičnog profila kao
što je Glasnik saveza trezvene mladeži koji je edukovao omladinu o štetnosti alkohola
i duvana, na naslovnoj strani je objavljivao vest o veridbi kralja Aleksandra
Karađorđevića. Osim idolopokloničke sadržine, ovaj tekst je zanimljiv
upravo zbog reči pisanih velikim slovom: "Vest o radosti, koja je zavladala
u Kraljevom Domu, povodom strećno izvršene veridbe Nj. V. Kralja
Aleksandra I sa Nj. V. Kneginjom Marijom Rumunskom, našla je puno radosnog
izraza u Savezu Trezvene Mladeži. Naš Veliki Dobrotvor i osvedočeni
prijatelj Saveza Trezvene Mladeži, Nj. V. Alekasandar I dolazi iz Sinaje ispunjen
radošću, što je pogodio nepodeljivu želju celoga naroda, da nađe Visoku
zaručnicu, dostojnu Njegove ljubavi i domaće sreće. On je u radosti i sreći
burno svuda pozdravljen kao Visoki Verenik i Savez Trezvene Mladeži,
učestvuje u radosti svoga Velikog Dobrotvora i kliče: Živeli Visoki Verenici!
Živeo Nj. V. Kralj Aleksandar I! Živela Nj. V. Kneginja Marija". 104
Za približavanje vladara deci paradigmatičan je i tekst o proševini
buduće kraljice Marije. Opisani su napori rumunskog ministra da princezu
zainteresuje za prosca, kralja Aleksandra. "On joj je govorio samo o jednom
mladom čoveku koji je živio u Beogradu, bez oca i bez majke, bez žene i bez
prijatelja. Ovom mladom heroju, – koji je morao poneti naočare što je
pogoršao vid, čitajući generalštabne mape često i pri svetlosti sveće za vreme
svetskog rata". Autorka zaključuje da posle uspešne proševine "Aleksandar,
'siromah Sandro', kao što ga je ona već zvala, neće više biti sam, daleko tamo
u svom dvoru u Beogradu". 105
104 Glasnik Saveza trezvene mladeži, februar 1922, Veridba Nj. V. Kralja.
105 Dečije novine, mart 1928, Detinjstvo i mladost Kraljice Marije (Marta Bibesko, princeza).
228
Zašto deca vole vladara
Veličina vladara proističe iz nadindividualnih svojstava koja im se
pripisuju, označavajuči ih ili kao izraz Božje volje, ili kao volje nacije, ili kao
volje nekog doba. Zato im se "same od sebe nude pozajmice" u obliku osobina,
predanja i anegdota "u kojima se upravo iskazuje neka strana narodnog
tipa", 106 odnosno, u vidu poželjnih vrlina, a u zavisnosti od političkih zahteva
doba. Zato je centralno mesto u deci sugerisanom odnosu prema vladaru bila
njihova ljubav koja ne samo da je prirodna, već je i njihova dužnost. Zaveti
koje su deca davala, bez obzira da li su bili samo mali podanici, skauti, sokoli,
pioniri ili omladinci, najbolje su oslikavali vrednosti koje su im sugerisane
kroz vaspitni sistem. Zaveti kraljevima odnosili su se u prvom redu na velike
borbe u budućnosti i primarno su nosili poruku herojstva i samožrtvovanja
za velike ciljeve i za samog vladara. Vreme kraljevine Srbije obeleženo je porukama
kraljevima i prestolonaslednicima da osvete Kosovo 107 i ostvare
Dušanovo carstvo, 108 a deca su se zaklinjala (odnosno odrasli u ime dece), da
će dati život za "sveti amanet", 109 da će se "krvca liti", 110 da će "seći
dušmanina", 111 da će "vaskrsnuti" stara slava, 112 uz osnovnu poruku da je
"svaki Srbin vojnik". U vreme kraljevine Jugoslavije još je bilo takvih poru-
106 J. Burkhart, Razmatranja o svetskoj istoriji, Beograd, 1996, s. 268, 273.
107 "... i tako tužno Kosovo polje osta opet pod Turcima. No ako da Bog, skoro će biti
naše. Kad vi moji mali budete odrasli ljudi, vi ćete osvetiti tužno Kosovo polje" (Mala Srbadija,
br. 16, 1890, Tužno Kosovo, D.J.S.).
108 "... Srbin sam, Srbin – dušmane drhti!/ Dva su mi mora granice stare/ Neću se
plašit’ ni same smrti/ Podići Srpstvu carske oltare!" (Đački napredak, 1-15. jun 1910, Srbin sam, Srbin,
Mih. J. Zastavniković).
109 "... Deda mi je bio junak pravi/ pa i ja ću pravi junak biti,/ jedva čekam da se zakrvavi/
Kosovo ću slavno osvetiti" (Golub, 15. januar 1905, Kad se setim, Stevan Zebić).
110 "... Mnogo puta piteše ga mati:/ Kaži, čedo, što ću te pitati:/ Hoćeš li se s
dušmanima biti,/ I za Srpstvo svoju krvcu liti?/ Ded mi kaži, moje milo zlato!/ A ono joj odgovara
na to:/ Hoću, majko, i rođen sam za to" (Mala Srbadija, 15. april 1887, Hoću majko i rođen sam
za to, Ljuba M. Vojinović).
111 "... Kad ću babo, kad ću i ja/ u boj sveti s tobom poći?/ Kad ću babo ka pobednik/ s
glavom turskom majci doći?" (Srpče, 15. jun 1882, Na kućnom pragu).
"... O što nemam snage!/ Pa ako sam dete,/ Te da satrem srpske/ Dušmane proklete/..."
(Mala Srbadija, 1. mart 1887, Srpkinjica, Ljub. M. Vojinović).
112 "... Domovino, krvava i mila,/ Je l’ ti dosta krvi od sinova,/ Nije, nije, ja ti čujem
reči,/ Dok ne vidiš vaskrs svojih snova" (Mala Srbadija, mart 1907, Moja domovina, Mil. M.
Petrović).
229