helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

Krunisanja, veridbe i ženidbe
Možda i više nego rođendani, svetkovine povodom krunisanja ili
ženidbi vladara pokazivala su značenje pojma "dva tela kralja", 77 odnosno,
razliku između "prestiža funkcije i prestiža ličnosti". U slučaju kraljeva dominirao
je "prestiž funkcije", gde je već samo pripadanje konkretnoj porodici
donosilo deo prestiža koji se po tradiciji za nju vezuje, bez obzira na stvarnu
ličnu vrednost samog vladara. 78 Zato su ovakvi datumi, veridbe i ženidbe,
samo uslovno pripadali njihovom privatnom životu, postajući dani od
državnog značaja, sa ispoljavanjem velikog idolopoklonstva. Posebno mesto
opštenarodnog praznika imala su krunisanja kao potvrda veličine naroda.
Sve ove prilike izazivale su narodna veselja sa velikim nadama da će promene
u privatnom životu vladara doneti narodu blagostanje a državi dugo
priželjkivanu slavu. 79 U Titovom slučaju, gde su kombinovani "prestiž funkcije",
odnosno moć, i "prestiž ličnosti", koja već "samom svojom pojavom
šarmira, osvaja, podvrgava sugestiji", 80 ovakvih slavlja nije bilo, pa se idolopoklonstvo
završavalo na njegovom rođendanu i u vreme državnih praznika,
posebno Dana Republike.
Praksa "dugotrajnih gozbi koje su prekidala alegorijska prikazivanja
(entremets), vreme javnih svetkovina prilikom kneževskih venčanja ili stupanja
na presto nekog vladara, kad je celo gradsko stanovništvo pozivano da se
divi dvorskoj povorci u svečanom odelu" 81 bila je rasprostranjena u Evropi
već u XV veku, a u Srbiji se njeno praktikovanje, bez bitnog osavremenjivanja,
nastavilo i u XX veku.
Proglašenje kraljevine 1882, u dečijim listovima tretirano je kao
opštenarodna radost primarno zbog potvrde nacionalne veličine. Tako se list
Srpče tada i pokreće, sa željom da se "uplete u venac, kojim današnji naraštaj
sa svetim strahopoštovanjem, u licu svoga viteškog Kralja, kruniše dela i
junačko požrtvovanje svojih predaka", koji nisu dočekali da vide ostvarenje
sl. 10 Zmaj, maj 1961.
220
77 "Poglavar države je shvatan kao ličnost sa dva tela: jedno je bilo prirodno i smrtno, a
drugo nadprirodno, političko i besmrtno" (T. Kuljić, Oblici lične vlasti, s. 95).
78 S. Moskovisi, Doba gomile, I, s. 223-224.
79 "...A ja vam želim, Srpčići, svima/ U ovoj školskoj godini:/ Da Bog da, da se nauka
prima,/ I Srpstvo milo sjedini!/ Da dođe srećno doba, i ora,/ Zablista Srpske Krune sjaj,/ I od Timoka,
do oba mora/ Obasja Srpstva svaki kraj" (Mala Srbadija, septembar 1906, Srpčićima,
Maksimović).
80 S. Moskovisi, Doba gomile, I, s. 224.
81 Š. Senjobos, Uporedna istorija evropskih naroda, Beograd, 1991, s. 204.
221