helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia helsinške sveske 23 - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
"naglog preloma" i oštrog zaokreta ka modernizaciji. Srpski građanski zakonik, koji je donet 1844. i ostao na snazi do 1946. godine, sačuvao je zadružni princip kolektivne svojine zemlje, a dozvolio podelu velike familije 49 . Time je otvorio put neograničenom usitnjavanju zemljišnog poseda. Preovlađujući mali posed isključivao je mogućnost intenzivne poljoprivredne proizvodnje, a nedostatak domaćeg i stranog kapitala – razvoj industrije koja bi apsorbovala viškove poljoprivrednog stanovništva. U kranjem rezultatu javilo se ekstremno siromaštvo 50 . Usitnjavanje zemljišnog poseda dovelo je do prezaduženosti seljaka; to je rezultiralo prodajom egzistencijalnog minimuma, odnosno stvaranjem seljaka bezemljaša. Na ovaj proces država je reagovala Zakonom o okućju 51 . Sličnu meru poznavale su i druge zemlje Istočne i Srednje Evrope. Ali, za razliku od njih, u Srbiji nije bilo agro-kapitalističkih odnosa ni u začetku 52 . Seljaci su bili vezani za posed, od kojeg nisu mogli "ni da žive, ni da umru" 53 , a kako nije smeo biti prodat, ovaj maleni posed nastavio je da se deli. Osnovna funkcija Zakona o okućju bila je socijalna: sprečiti stvaranje seoskog proletarijata po cenu jednakosti u siromaštvu 54 . Ali, u toku čitavog veka koliko se Zakon o okućju održao na snazi 55 , njegovi pobornici su uključivali u argumentaciju njemu u prilog nacionalne i političke motive. Po 49 Velikom familijom smatra se ona između 20 i 40 članova. 50 Prema podacima jedne ankete koju je među svojim članovima sproveo Savez srpskih zemljoradničkih zadruga od 1910. do 1912. godine – "u predvečerje Prvog svetskog rata dve trećine imanja (organizovanih u zadruge) raspolagalo je sa manje zemlje nego što je bilo neophodno za pokrivanje egzistencijalnog minimuma. Najmanje 5 % je zato tražilo dodatni prihod izvan poljoprivrede. Više od polovine nije imalo potpunu zapregu, trećina nijedan plug, niti bilo koju zemljoradničku alatku, 18 % nije imalo sopstvenu kuću, 28 % je živelo u izuzetno nezdravom smeštaju, 30 % uveče nije imalo svetla, 38 % nijednom nije spavalo u krevetu". Cit. prema: Mari – Žanin Čalić, Socijalna istorija Srbije... s. 70. 51 Knez Miloš je 1836. godine zabranio zaduživanje egzistencijalnog minimuma (kuća, bašta, dva vola i jedna krava); 1861. pridodata je površina zemlje od dva dana oranja (1,15 hektara); 1897. i 1898. – površina zemlje je povećana na šest dana oranja (3,45 hektara), stambeni prostor, stočna vuča i inventar. Isto, s. 40. 52 Isto, s. 42-43. 53 Cit. prema: Isto, s. 41. 54 Jedan od poverljivih ljudi Nikole Pašića, vođe Narodne radikalne stranke, pisao je da je Zakon o okućju "jedan ekonomski najkorisniji zakon za našu zemlju", jer je njime "obezbeđen opstanak našega naroda, koji je uglavnom zemljoradnik tako da u Srbiji ne može biti beskućnika, kao što ih ima po svim drugim državama". Sa pravilnom primenom ovog zakona – "Srbija bi bila najsrećnija zemlja na svetu". Jer je poznata istina: "da samo ekonomski slobodni mogu biti politički slobodni". Avrama Petrović, Uspomene. Priredila Latinka Perović, Gornji Milanovac, 1988, s. 43. 55 Zakon o okućju ostao je na snazi do tridesetih godina XX veka, sa tendencijom da se proširi na celu Jugoslaviju, što je naišlo na otpor. 18 njima, cilj pomenutog zakona je bio da se "u narodu održi jedna relativna jednakost u posedu i jedinstvo narodnog života. Na ovaj način, okućje je... otežalo stvaranje socijalnih i klasnih suprotnosti... Time je u narodu ojačala ljubav i osećaj dužnosti prema otadžbini i državi" 56 . Država je, dakle, normirala i garantovala jednakost državljana. Ona je postavila branu njihovoj proletarizaciji. Za uzvrat, oni su postali njena jedina rezerva u borbi za očuvanje celine naroda. I to na dva načina: konzerviranjem socijalnih odnosa institucija u kojima se srpski narod održao pod Turcima, održavalo se jedinstvo sa delovima naroda koji nisu bili oslobođeni, i jačalo se jedinstvo srpskog naroda kao proleterskog naroda prema velikim državama kapitalističkog Zapada. Iako razvoj Srbije od 1830. do 1878. godine, od autonomije do nezavisne države, karakteriše paralelnost elemenata patrijarhalnog i modernog društva, zatvorenost Srbije u njene tradicionalne ustanove – zadrugu i opštinu, to jest istrajavanje na njihovim principima, i posmatrači i istoričari uočavaju kao konstantu. U pitanju su ne toliko ustanove koliko mentalitet koji se u njima formirao. Drugim rečima: "Opštinski mentalitet... u čijoj je osnovi bio koletivizam proširio se na čitav socium, što je označavalo snažan primat korporacije nad ličnošću i rastvaranje individualnih interesa u zajedničkim. Na svim nivoima – od porodice do države" 57 . Zadruga sa svojim ekonomskim i socijalnim funkcijama, sa svojim sistemom vrednosti, nalazi se u temeljima ideologije srpskog socijalizma šezdesetih i sedamdesetih godina, odnosno radikalnizma osamdesetih godina XIX veka. Kvintesencija te ideologije je narodna država nasuprot modernoj državi koja uvodi vladavinu prava, izgrađuje institucije i stvara upravljački stalež - birokratiju 58 . Sa ovog stanovišta odlučujuća je bila decenija od 1878. do 1888. godine. Tada su se profilisale dve različite ideologije (liberalna i radikalna) i formulisana su dva različita programa razvoja Srbije (modernizacija nezavisne države Srbije i ujedinjenje celog srpskog naroda u jednu državu). Do podele je došlo u malobrojnoj srpskoj inteligenciji: "Prosti narod može se kazati bio je nezadovoljan sa rezultatom (granice – L. P.) ali se nije upuštao u dalja ispitivanja. Inteligencija pak podelila se u dva razna tabora" 59 . 56 Isto, s. 41. 57 A. L. Šemjakin, Tradicionnoe obpčestvo i vjzovj modernizacii. Serbia poslednoj treti XIX – načala XX v. glazami russkih... s. 642. 58 Latinka Perović, Narodna država u: Srpski socijalisti XIX veka, Beograd, 1995, s. 121- 124. 59 Pismo Nikole Pašića A. I. Zinovjevu, Latinka Perović, Milan Piroćanac – zapadnjak u Srbiji XIX veka u: Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka... 3, s. 13. 19
Za pristalice jednog tabora, državna nezavinost predstavljala je za Srbiju mogućnost da iziđe "iz granica patrijarhalne države" i stane u redove "naroda jevropskih". "Veliki politički uspeh kakav je predstavljalo sticanje nezavisnosti stavio je Srbiji u prvu dužnost utakmicu s Evropom, utakmicu na putu prosvete, na putu rada, na putu unutrašnjeg preobražaja po pravima i zahtevima modernih država" 60 Sa vladom (1880–1883), koja je bila formirana od zapadnjaka 61 , započeo je drugi ciklus modernizacije Srbije – i to po engleskom modelu: reforma "odozgo", zakoni po uzoru na zapadnoevropske zakone, koja je imala da se završi donošenjem liberalnog ustava, odnosno utemeljenjem parlamentarnog načina vladavine. Ova modernizacija imala je sinhron karakter: odnosila se na ekonomiju, politiku, obrazovanje, zdravlje. Tako je ona rezultirala zakonima o slobodi štampe, slobodi udruživanja i organizovanja, nezavisnom sudstvu, obaveznom osnovnom školovanju, narodnom zdravlju, zaštiti stoke, izgradnji prve železničke pruge, narodnoj banci, ustanovljenju stajaće vojske. Borbe koje su oko ovih zakona vođene u Narodnoj skupštini nisu u srpskoj istoriografiji proučene u meri koju zaslužuju 62 . One su bile nepomirljive, a u nekim slučajevima kao kad je donošen zakon o izgradnji prve železničke pruge, imale su karakteristike građanskog rata. Novine u privredi, pravu, obrazovanju, zdravstvu, vojsci nailazile su na čvrstu branu tradicionalnizma. Već je uočeno da je jedna od bazičnih pretpostavki tradicionalizma ideja kontinuiteta, t.j. "solidarnosti pkoljenja živih sa pokoljenjima mrtvih" 63 , ili "učešća minulih pokoljenja u savremenosti" 64 . Taj kontinuitet, ta trajna veza živih sa mrtvima kroz pokoljenja, taj strah potomaka od suda preaka – i svrtavaju srpsko društvo u tradicionalna društva, koja su, kako kaže Lisjen Fevr – "jednom zasvagda svoju prošlost uredila zvanično i pragmatično". To jest, ova su društva "pod slikom koju su sebi stvorila o svom aktuelnom životu, o svojim kolektivnim ciljevima, o vrlinama koje su neophodne kako bi se oni ostvarili, projektovala svojevrsnu 60 Cit. prema: Latinka Perović, Politička celita i modernizacija u prvoj deceniji nezavisnosti srpske države, u: Srbija u modernizacijskim procesima XX veka... s. 237. 61 Zapadnjacima su smatrani liberali Jovana Ristića i naprednjaci (Milutin Garašanin, Milan Piroćanac, Stojan Novaković, Čedomilj Mijatović). Vid. Latinka Perović, Milan Piroćanac – zapadnjak u Srbiji XIX veka u: Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka 3. Uticaj elite... 62 Vid. Nikola Pašić u Narodnoj skupštini. Priredili Latinka Perović, knj. 1,2; Dubravka Stojanović, knj. 3; Đorđe Stanković, knj. 4, Beograd, 1997, 1998. 63 E. Šackij, Utopija i tradicija, Moskva, 1990, s. 230. Cit. prema: A. L. Šemjakin, Tradicionnoe obščestvu i vjzovj modernizacii... s. 644. 64 K. Manhejm, Konservativnnaja mjsl / K. Manhejm, Diagnoz našego vremeni, Moskva, 1994, s. 610. Cit. prema: Isto, s. 644. 20 prefiguraciju te realnosti: uprošćenu, ali u izvesnom smislu uveličanu i ukrašenu veličanstvenošću, nenadmašnim autoritetom tradicije kojoj tu uzvišenost i svetost podaruje religija". 65 Zato se ova društva teško okreću budućnosti: ona donosi neizvesnost, a njihov identitet je sav u prošlosti, kroz narodni epos i veru, on je dovršen. Stvarnost, zapravo, nije ni postojala; prošlost je odgovarala slici koja je o njoj stvorena u narodnom stvaralaštvu; budućnost se zamišljala kao obnovljena prošlost. Pomenute borbe su nagoveštavale kako će se moderni zakoni pretvoriti u mrtvo slovo na papiru, to jest, da se oni neće sprovoditi ne samo zbog nedostatka obučenih izvršilaca već zbog pasivne rezistencije njihovom duhu i ogromne snage inercije. Usredsređenost na jedan cilj: ujedinjenju srpskog naroda podređivan je svaki pojedinačni interes i svaka razlika smatrana izdajom. Reforma "odozgo" prekinuta je 1883. godine. Zbog razoružanja narodne vojske, koje je bilo posledica ustanovljenju stajaće vojske, došlo je do Timočke bune koja je ugušena u krvi. Srpsko-bugarski rat 1885. godine bio je novi udarac reformama. Drugi tabor bio je svrstan u Narodnu radikalnu stranku, prvu političku partiju u Srbiji (1881–1882). U deceniji pre formalnog organizovanja, kroz socijalističke listove i časopise, konstituisana je ideologija: narodna država; narodna samouprava i narodna partija. Politički progoni, politički procesi, emigracija, cenzura i zabrana listova, a pre svega vrlo nepomirljiva opozicija u Narodnoj skupštini od 1874. godine, koja se nazivala socijalističkom i radikalnom, predstavljali su onu dugu pripremu osnova i za formalno organizovanje političke partije, čim je zakon 1880. godine dao za to mogućnost. Kroz ideju narodne države kao velike zadruge, radikali su emanirali temeljnu instituciju srpskog patrijarhalnog društva i mentaliteta koji se na njenim osnovama vekovima stvarao. Otuda tako snažan otpor ideji moderne države: socijalno složene, sa podelom vlasti i institucijama. I naročito od nje odvojenog društva. Suprotstavljanje državnoj organizaciji koja se razlikovala od narodne države, u kojoj je putem narodne samouprave narod upravljao sobom i u narodnoj partiji nalazio svog političkog reprezentanta – imalo je dvojak učinak. U isto vreme, u neprosvećenom narodu, seljak na malom posedu nije mogao razviti nikakvu modernu proizvodnju. To je uticalo na njegove male potrebe, ambivalentan odnos prema državi: između podaništva i bezvlašća, i na predmoderni karakter društva. 65 Lisjen Fevr, Borba za istoriju. Priredila Dubravka Stojanović, Beograd, 2004, s. 99. 21
- Page 1 and 2: Br. 23 Biblioteka Helsinške SVESKE
- Page 3 and 4: Sadržaj: ● Dr Latinka Perović S
- Page 5 and 6: su se prva dva zbornika pojavila u
- Page 7 and 8: drugog, neke od ovih zemalja su i n
- Page 9: ka, odnosno na početku XX veka, bi
- Page 13 and 14: neraciju, prožimano vaspitanje u
- Page 15 and 16: od nacionalne pripadnosti, Srpska p
- Page 17 and 18: Intelektualne elite su predstavljal
- Page 19 and 20: Zakonodavac je omogućio da građan
- Page 21 and 22: ustanovljavanju novog poretka i eta
- Page 23 and 24: dato je članom 191 Ustava, a odnos
- Page 25 and 26: TABELA 1. NEPISMENO STANOVNIŠTVO S
- Page 27 and 28: dece u gimnazije. Ženskoj deci je,
- Page 29 and 30: Vrsta škole TABELA 4. STUDENTI U S
- Page 31 and 32: Rad i zaposlenost žena Centralno p
- Page 33 and 34: novi radnici, često se izbegavaju
- Page 35 and 36: opada 135 . To smanjenje može se u
- Page 37 and 38: 82.400 imale su obrazovanje na nivo
- Page 39 and 40: tivne forme braku slabo su razvijen
- Page 41 and 42: stanovništva, do koga je došlo od
- Page 43 and 44: ka za vreme trudnoće žene, odnosn
- Page 45 and 46: dele imovine među supružnicima, 2
- Page 47 and 48: a žene da radi van sopstvenog doma
- Page 49 and 50: nad ženama u porodici. Neke od že
- Page 51 and 52: sleno 12 ljudi, učiteljice, vaspit
- Page 53 and 54: Zdravstvena zaštita žene Jedan od
- Page 55 and 56: Stopa smrtnosti odojčadi je u prot
- Page 57 and 58: Bolesti srca i krvnih sudova, kao i
- Page 59 and 60: nim delatnostima i nedovoljnog broj
Za pristalice jednog tabora, državna nezav<strong>in</strong>ost predstavljala je za<br />
Srbiju mogućnost da iziđe "iz granica patrijarhalne države" i stane u redove<br />
"naroda jevropskih". "Veliki politički uspeh kakav je predstavljalo sticanje<br />
nezavisnosti stavio je Srbiji u prvu dužnost utakmicu s Evropom, utakmicu<br />
na putu prosvete, na putu rada, na putu unutrašnjeg preobražaja po pravima<br />
i zahtevima modernih država" 60<br />
Sa vladom (1880–1883), koja je bila <strong>for</strong>mirana od zapadnjaka 61 ,<br />
započeo je drugi ciklus modernizacije Srbije – i to po engleskom modelu: re<strong>for</strong>ma<br />
"odozgo", zakoni po uzoru na zapadnoevropske zakone, koja je imala<br />
da se završi donošenjem liberalnog ustava, odnosno utemeljenjem parlamentarnog<br />
nač<strong>in</strong>a vladav<strong>in</strong>e. Ova modernizacija imala je s<strong>in</strong>hron karakter: odnosila<br />
se na ekonomiju, politiku, obrazovanje, zdravlje. Tako je ona rezultirala<br />
zakonima o slobodi štampe, slobodi udruživanja i organizovanja, nezavisnom<br />
sudstvu, obaveznom osnovnom školovanju, narodnom zdravlju,<br />
zaštiti stoke, izgradnji prve železničke pruge, narodnoj banci, ustanovljenju<br />
stajaće vojske.<br />
Borbe koje su oko ovih zakona vođene u Narodnoj skupšt<strong>in</strong>i nisu u<br />
srpskoj istoriografiji proučene u meri koju zaslužuju 62 . One su bile nepomirljive,<br />
a u nekim slučajevima kao kad je donošen zakon o izgradnji prve<br />
železničke pruge, imale su karakteristike građanskog rata. Nov<strong>in</strong>e u privredi,<br />
pravu, obrazovanju, zdravstvu, vojsci nailazile su na čvrstu branu tradicionalnizma.<br />
Već je uočeno da je jedna od bazičnih pretpostavki tradicionalizma<br />
ideja kont<strong>in</strong>uiteta, t.j. "solidarnosti pkoljenja živih sa pokoljenjima mrtvih"<br />
63 , ili "učešća m<strong>in</strong>ulih pokoljenja u savremenosti" 64 .<br />
Taj kont<strong>in</strong>uitet, ta trajna veza živih sa mrtvima kroz pokoljenja, taj<br />
strah potomaka od suda preaka – i svrtavaju srpsko društvo u tradicionalna<br />
društva, koja su, kako kaže Lisjen Fevr – "jednom zasvagda svoju prošlost<br />
uredila zvanično i pragmatično". To jest, ova su društva "pod slikom koju su<br />
sebi stvorila o svom aktuelnom životu, o svojim kolektivnim ciljevima, o vrl<strong>in</strong>ama<br />
koje su neophodne kako bi se oni ostvarili, projektovala svojevrsnu<br />
60 Cit. prema: Lat<strong>in</strong>ka Perović, Politička celita i modernizacija u prvoj deceniji nezavisnosti<br />
srpske države, u: Srbija u modernizacijskim procesima XX veka... s. <strong>23</strong>7.<br />
61 Zapadnjacima su smatrani liberali Jovana Ristića i naprednjaci (Milut<strong>in</strong> Garašan<strong>in</strong>,<br />
Milan Piroćanac, Stojan Novaković, Čedomilj Mijatović). Vid. Lat<strong>in</strong>ka Perović, Milan Piroćanac –<br />
zapadnjak u Srbiji XIX veka u: Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka 3. Uticaj elite...<br />
62 Vid. Nikola Pašić u Narodnoj skupšt<strong>in</strong>i. Priredili Lat<strong>in</strong>ka Perović, knj. 1,2; Dubravka<br />
Stojanović, knj. 3; Đorđe Stanković, knj. 4, Beograd, 1997, 1998.<br />
63 E. Šackij, Utopija i tradicija, Moskva, 1990, s. <strong>23</strong>0. Cit. prema: A. L. Šemjak<strong>in</strong>, Tradicionnoe<br />
obščestvu i vjzovj modernizacii... s. 644.<br />
64 K. Manhejm, Konservativnnaja mjsl / K. Manhejm, Diagnoz našego vremeni, Moskva,<br />
1994, s. 610. Cit. prema: Isto, s. 644.<br />
20<br />
prefiguraciju te realnosti: uprošćenu, ali u izvesnom smislu uveličanu i<br />
ukrašenu veličanstvenošću, nenadmašnim autoritetom tradicije kojoj tu<br />
uzvišenost i svetost podaruje religija". 65 Zato se ova društva teško okreću<br />
budućnosti: ona donosi neizvesnost, a njihov identitet je sav u prošlosti, kroz<br />
narodni epos i veru, on je dovršen.<br />
Stvarnost, zapravo, nije ni postojala; prošlost je odgovarala slici koja<br />
je o njoj stvorena u narodnom stvaralaštvu; budućnost se zamišljala kao obnovljena<br />
prošlost.<br />
Pomenute borbe su nagoveštavale kako će se moderni zakoni pretvoriti<br />
u mrtvo slovo na papiru, to jest, da se oni neće sprovoditi ne samo<br />
zbog nedostatka obučenih izvršilaca već zbog pasivne rezistencije njihovom<br />
duhu i ogromne snage <strong>in</strong>ercije. Usredsređenost na jedan cilj: ujed<strong>in</strong>jenju srpskog<br />
naroda podređivan je svaki pojed<strong>in</strong>ačni <strong>in</strong>teres i svaka razlika smatrana<br />
izdajom.<br />
Re<strong>for</strong>ma "odozgo" prek<strong>in</strong>uta je 1883. god<strong>in</strong>e. Zbog razoružanja narodne<br />
vojske, koje je bilo posledica ustanovljenju stajaće vojske, došlo je do<br />
Timočke bune koja je ugušena u krvi. Srpsko-bugarski rat 1885. god<strong>in</strong>e bio je<br />
novi udarac re<strong>for</strong>mama.<br />
Drugi tabor bio je svrstan u Narodnu radikalnu stranku, prvu<br />
političku partiju u Srbiji (1881–1882). U deceniji pre <strong>for</strong>malnog organizovanja,<br />
kroz socijalističke listove i časopise, konstituisana je ideologija: narodna<br />
država; narodna samouprava i narodna partija. Politički progoni, politički procesi,<br />
emigracija, cenzura i zabrana listova, a pre svega vrlo nepomirljiva opozicija<br />
u Narodnoj skupšt<strong>in</strong>i od 1874. god<strong>in</strong>e, koja se nazivala socijalističkom i<br />
radikalnom, predstavljali su onu dugu pripremu osnova i za <strong>for</strong>malno organizovanje<br />
političke partije, čim je zakon 1880. god<strong>in</strong>e dao za to mogućnost.<br />
Kroz ideju narodne države kao velike zadruge, radikali su emanirali<br />
temeljnu <strong>in</strong>stituciju srpskog patrijarhalnog društva i mentaliteta koji se na<br />
njenim osnovama vekovima stvarao. Otuda tako snažan otpor ideji moderne<br />
države: socijalno složene, sa podelom vlasti i <strong>in</strong>stitucijama. I naročito od nje<br />
odvojenog društva. Suprotstavljanje državnoj organizaciji koja se razlikovala<br />
od narodne države, u kojoj je putem narodne samouprave narod upravljao<br />
sobom i u narodnoj partiji nalazio svog političkog reprezentanta – imalo je<br />
dvojak uč<strong>in</strong>ak. U isto vreme, u neprosvećenom narodu, seljak na malom posedu<br />
nije mogao razviti nikakvu modernu proizvodnju. To je uticalo na njegove<br />
male potrebe, ambivalentan odnos prema državi: između podaništva i<br />
bezvlašća, i na predmoderni karakter društva.<br />
65 Lisjen Fevr, Borba za istoriju. Priredila Dubravka Stojanović, Beograd, 2004, s. 99.<br />
21
Change language