Monografija univerziteta umetnosti 98 - Fakultet dramskih umetnosti

UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU

1937 /1957

Univerzitet 

umetnosti 

u Beogradu 

/1997

Glavni urednik 

prof. Svetozar Rapaji} 

prorektor Univerziteta umetnosti u Beogradu 

^lanovi redakcije: 

Prof. Zoran Vukovi} 

prorektor Univerziteta umetnosti 

Prof. Sr|an Hofman 

dekan Fakulteta muzi~ke umetnosti 

Prof. Branko Miqu{ 

dekan Fakulteta likovnih umetnosti 

Prof. dr Branko Vujovi} 

dekan Fakulteta primewenih umetnosti i dizajna 

Prof. dr Qiqana Mrki}-Popovi} 

dekan Fakulteta dramskih umetnosti 

Lektor: 

Milutin Petrovi} 

Likovno grafi~ki urednik: 

docent Ilija Kneèvi} 

Urednik fotografije: 

Dragoslav Mirkovi} 

Fotografije: 

Tatjana Simonovi}, Dragoslav Mirkovi}, Danilo Vasi}, 

Vladimir Tatarevi}, Goran Basari}, Milan Miletin 

i foto dokumentacija Rektorata 

Univerziteta umetnosti u Beogradu 

Izdava~: 

Univerzitet umetnosti u Beogradu, Kosan~i}ev venac 29 

[tampa: 

Zavod za grafi~ku tehniku 

Tehnolo{koñmetalur{kog fakulteta u Beogradu, Karnegijeva 4

Nastavno-umetni~ko-nau~no ve}e Univerziteta 

umetnosti u Beogradu, na sednici odrànoj 18. oktobra 

1995. godine, donelo je odluku da se izda Monografija 

Univerziteta umetnosti u Beogradu, na srpskom 

i engleskom jeziku, u okviru proslave 60. godina 

visoko{kolske umetni~ke nastave u Srbiji i 40. godina 

od osnivawa Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Sada{wi Kolegijum Rektorata Univerziteta umetnosti 

u sastavu: rektor red. prof. Radmila Bako~evi} 

i prorektori: red. prof. Zoran Vukovi}, 

red. prof. Gradimir Petrovi} i red. prof. Slavenko 

Saletovi}, zahvaquje 

Saveznom ministarstvu za razvoj, nauku i ìvotnu sredinu 

Ministarstvu prosvete Republike Srbije 

Ministarstvu za kulturu Republike Srbije 

Ministarstvu za nauku i tehnologiju Republike Srbije, 

koji su pomogli {tampawe ove Monografije i omogu}ili 

da, iako sa zaka{wewem, Monografija na radost svih 

ugleda svetlost dana. 

U Beogradu, 

prole}e 2000. 

Rektor 


Red. prof. Radmila Bako~evi}

SADR@AJ 

Re~ rektora /9/ 

Rektori i prorektori /15/ 

Univerzitet umetnosti u Beogradu /23/ 

Fakultet muzi~ke umetnosti /33/ 

Nastava (37) 

Dekani i prodekani (85) 

Nastavnici i saradnici (87) 

Se}awa (98) 

Fakultet likovnih umetnosti /103/ 

Nastava (113) 



Se}awa (128) 

Fakultet primewenih umetnosti i dizajna /133/ 

Nastava (143) 



Se}awa (174) 

Fakultet dramskih umetnosti /177/ 

Nastava (183) 



Se}awa (216) 

Izdava~ka delatnost /223/

Red. prof. 

Darinka Mati}-Marovi}, 

rektor Univerziteta 

umetnosti u Beogradu 

(1989–1998)

RE^ REKTORA 

Godina 1997. za Univerzitet umetnosti predstavqa dvostruki jubilej: 60 

godina od osnivawa prve umetni~ke visoke {kole u Srbiji – Muzi~ke 

akademije (koja je u po~etku ukqu~ivala i Dramski odsek) i Likovne (po 

tada{wem nazivu – Umetni~ke) akademije – kao i 40 godina od osnivawa 

Umetni~ke akademije, ovoga puta kao zajednice ~etiri umetni~ke visoke 

{kole. U me|uvremenu (1948) osnovane su i akademije za primewenu i za 

pozori{nu umetnost. Ovaj ~etvorolist najvi{ih umetni~ko-pedago{kih 

ustanova prerastao je 1973. godine u dana{wi Univerzitet umetnosti, a 

dotada{we akademije postale su fakulteti u okviru Univerziteta. 

Tokom XIX veka, u okviru konstituisawa srpske dràve, paralelno sa 

procesom uspostavqawa sistema op{teg i stru~nog {kolovawa i podizawa 

wegovog nivoa od Dositejeve i Kara|or|eve Velike {kole do Univerziteta, 

javqa se i misao o potrebi obrazovawa u oblasti umetnosti. 

Svest o potrebi {kolovawa umetnika morala je da nadvlada naivnoracionalisti~ko 

shvatawe umetnosti kao suvi{nog luksuza i isto tako 

naivni romanti~arski koncept umetnika kao Bogom danog bi}a, ~ije stvarawe 

zavisi iskqu~ivo od iskre boànskog nadahnu}a. 

Romanti~arski pojmovi o srpskom barbarogenijskom umetniku ustupaju 

mesto ideji o sistemati~nom i osmi{qenom obu~avawu umetnika. 

Ovakve ideje javqaju se u po~etku stidqivo, sporadi~no i li~nom inicijativom 

i stoga naj~e{}e ostaju neostvarene. Dràva je veoma retko i 

uglavnom odbojno reagovala na takve predloge, a predstavnici naroda ~esto 

su bavqewe umetno{}u i »lepim ve{tinama« poistove}ivali sa dokolicom 

i neozbiqnim i nedostojnim aktivnostima. 

U takvoj atmosferi vredno je zabeleìti pionirske poduhvate, zasnovane 

na inicijativi pojedinaca, kao {to su bili privatna muzi~ka {kola 

Milana Milovuka polovinom pro{log veka i muzi~ka {kola Teodora- 

To{e Andrejevi}a, osnovana 1888, kao i privatna {kola Steve Todorovi}a, 

u kojoj su |aci pored crtawa i slikawa u~ili i pevawe, telesno ve`bawe i 

ma~evawe, koja je radila od 1857. do 1863. godine. I dok su inicijative za 

osnivawe »ìvopisnog u~ili{ta« i »praviteqstvene {kole muzike« 

propadale, dogodio se i jedan zna~ajan, iako kratkotrajan izuzetak: u okviru 

Narodnog pozori{ta, kao dràvne ustanove, osnovana je 1869. godine 

Gluma~ka {kola pod vo|stvom Alekse Ba~vanskog, {kolovanog glumca sa 

me|unarodnom karijerom. Ova {kola je, za ono vreme, imala veoma napredan 

i ozbiqan nastavni plan, a ciq joj je bio da stvori mlade glumce koji 

}e biti ne samo tehni~ki obu~eni, nego i umetnici na ozbiqnom kulturnom 

i intelektualnom nivou. 

(9

Ipak, kontinuirano i sistematsko obrazovawe umetnika po~iwe tek 

krajem XIX veka. 1895. godine osniva se »Srpska crta~ka i slikarska 

{kola« koja 1905. godine postaje »Umetni~ko-zanatska {kola« –ukqu~ivawem 

disciplina vezanih za primewene umetnosti. 1899. godine, u krilu 

Beogradskog peva~kog dru{tva osniva se Srpska muzi~ka {kola, koja do 

danas deluje kao Muzi~ka {kola »Mokrawac«, a zatim i Muzi~ka {kola 

»Stankovi}« 1911. godine. Period posle Prvog svetskog rata donosi zna- 

~ajnu kvalitativnu promenu, kada se ponovo otvara Umetni~ka {kola, reorganizovana 

kao dràvna ustanova, a formira se i Dràvna pozori{na 

{kola, sa gluma~kim i baletskim odsekom. 

Od osnivawa prvih akademija 1937. godine, kao samostalnih visokih 

{kola, do wihovog udruìvawa u Univerzitet umetnosti zaokruèn je 

proces konstituisawa na{eg visokog umetni~kog {kolstva. 

Dana{wi koncept podrazumeva, prvo, veoma selektivan prijem studenata, 

i izvo|ewe nastavnih oblika u malim grupama ili individualno 

({to omogu}uje maksimalno posve}ivawe pa`we svakom studentu, odnosno 

mentorski rad), kao i nalaèwe ravnoteè izme|u teorijskog i kreativnog 

obu~avawa i ukqu~ivawe studenata u procese prakti~ne umetni~ke delatnosti 

i na fakultetu i u drugim ustanovama umetnosti i kulture. Moè 

se slobodno re}i – a to ne kaèmo samo mi, nego se to mnogo puta dokazalo 

i u susretima sa drugim srodnim {kolama – da je takav na{ koncept dao i 

daje vrhunske rezultate, koji su se potvr|ivali i u najteìm godinama, 

uprkos svakojakim, objektivnim i subjektivnim te{ko}ama i preprekama. 

Danas je Univerzitet umetnosti najvi{a ustanova umetni~kog obrazovawa 

u Srbiji. Delatnost wegovih nastavnika i studenata veoma je uticala 

na razvoj kulture i umetnosti u prostorima prethodne kao i sada{we 

Jugoslavije, a tako|e – {to smatramo posebno zna~ajnim – Univerzitet je 

stekao i zavidan me|unarodni ugled. Nema zna~ajnije ustanove kulture i 

umetnosti u Srbiji u kojoj ne rade biv{i studenti Univerziteta umetnosti, 

a fakulteti i akademije umetnosti u drugim gradovima osnivani su 

preuzimawem delova programa i u~e{}em kadrova poteklih sa na{ih fakulteta. 

Mnogo je onih koji su svoju karijeru, posle zavr{etka na{ih studija, 

sa uspehom nastavili u inostranstvu. Na{i studenti svoje radove 

Velika plaketa Univerziteta 


(rad vajara prof. Vojina 

Stoji}a) 

Na prethodnoj strani: 

Rektorski lanac 

Univerziteta umetnosti 

u Beogradu 

(rad vajara prof. Vojina 

Stoji}a) 

(11

12) 

predstavqaju ravnopravno sa ve} iskusnim profesionalnim umetnicima 

i osvajaju zna~ajne me|unarodne nagrade. Iza svih tih rezultata stoji predan 

pedago{ki rad, ali i delatnost drugih stru~nih, administrativnih i 

upravnih tela na{eg Univerziteta, mnogih qudi koji su deo svoje umetni~ke 

karijere i profesionalnog anga`mana nesebi~no posvetili wegovoj 

afirmaciji i razvoju. 

Nastavni kadar umetni~kih fakulteta formirao se od vrhunskih umetni~kih 

imena na{e zemqe. Oni su svoja znawa i iskustva prenosili na 

mlade nara{taje sa predano{}u, qubavqu i po`rtvovawem. Nastojali su, 

pri tom, da ostvare sintezu razli~itih umetni~kih i pedago{kih iskustava, 

te da svojim studentima prenesu vrhunsko profesionalno ume}e, 

neguju}i istovremeno i eti~nost i najvi{e moralne vrednosti, daju}i tako 

poseban smisao i vrednost svakom umetni~kom ~inu. Radilo se i u te- 

{kim uslovima, ali sa uvek jasnom vizijom i ciqem. Pogled na protekle 

decenije rada, zato, sve nas ispuwava i ponosom, jer je u svakodnevnom ìvotu 

fakulteta uvek vladao duh borbe za napredak, za podizawe profesionalnih 

standarda i stalnu modernizaciju nastavnih procesa. 

Izdavawe ovakve zajedni~ke monografije sva ~etiri fakulteta umetnosti 

i wihovog Univerziteta, prilika je da izrazimo najdubqu zahvalnost 

svim wihovim pregaocima, u pro{losti kao i danas, uz èqu da nam 

ovaj op{ti pogled pruì i nadahnu}e i snagu za nova pregnu}a, jer je pred 

nama zadatak pripreme generacija studenata koje }e, kao budu}i umetnici 

i stvaraoci, zakora~iti u dvadesetprvi vek. 

Maj, 1998. god. 

Rektor 


Red. prof. Darinka Mati}-Marovi}

REKTORI I PROREKTORI 

UNIVERZITETA UMETNOSTI

Akademik Sreten Stojanovi} 

rad akademika prof. Mladena Srbinovi}a 

Akademik Mihailo Vukdragovi} 

rad prof. Mom~ila Antonovi}a 

Sreten Stojanovi} rektor 1957–1958 

Mihailo Vukdragovi} rektor 1958–1959 

Marko êlebonovi} prorektor 1958–1959 

(15

16) 

Akademik \or|e Andrejevi}-Kun 

rad prof. Slobodana \uri~kovi}a 

Vjekoslav Afri} 

rad prof. Boìdara Xmerkovi}a 

\or|e Anadrejevi}-Kun rektor 1959–1963 

Du{an Mati} prorektor 1959–1963 

Vjekoslav Afri} rektor 1963–1965 

Bruno Brun prorektor 1963–1965

Bruno Brun 

rad prof. Mom~ila Markovi}a 

Jovan Kratohvil 

rad prof. Slavoquba ^vorovi}a 

Bruno Brun rektor 1965–1971 

Mihailo Petrov prorektor 1965–1967 

\or|e Bo{an prorektor 1967–1969 

Ogwenka Mili}evi} prorektor 1969–1971 

Jovan Kratohvil rektor 1971–1973 

Dragoslav Stojanovi}-Sip prorektor 1971–1973 

Vladimir Markovi} prorektor 1971–1973 

(17

18) 

Dragoslav Stojanovi} - Sip 

rad prof. Zorana Pavlovi}a 

Ratko \urovi} 

Dragoslav Stojanovi}-Sip rektor 1973–1976 

Ratko \urovi} prorektor 1973–1976 

Vladimir Markovi} prorektor 1973–1975 

Vojin Stoji} prorektor 1975–1977 

Berislav Popovi} prorektor 1975–1977 

Ratko \urovi} rektor 1976–1977 


Berislav Popovi} prorektor 1976–1977

Rado{ Novakovi} 

rad prof. Boìdara Xmerkovi}a 

Aleksandar Obradovi} 

Rado{ Novakovi} rektor 1977–1979 


Aleksandar Obradovi} prorektor 1977–1979 

Rajko Nikoli} prorektor 1977–1979 

Horhe Mikieli prorektor-student 1977–1979 

Aleksandar Obradovi} rektor 1979–1983 

Rajko Nikoli} prorektor 1979–1981 

Vojislav Todori} prorektor 1979–1983 

dr Dejan Kosanovi} prorektor 1979–1983 

Boìdar Milinkovi} prorektor-student 1979–1980 

Predrag Stamenkovi} prorektor-student 1980–1981 

Bogdan Kr{i} prorektor 1981–1983 

Radivoj Marinkovi} prorektor-student 1981–1983 

(19

20) 

Vojin Stoji} 

rad prof. Milice Stevanovi} 

Nandor Glid 

rad prof. Miodraga Vuja~i}a-Mirskog 

Vojin Stoji} rektor 1983–1985 

Bogdan Kr{i} prorektor 1983–1985 

Berislav Popovi} prorektor 1983–1985 

Vladan Slijep~evi} prorektor 1983–1985 

Mihailo Jankovi} prorektor-student 1983–1985 

Nandor Glid rektor 1985–1989 

Branislav Proti} prorektor 1985–1989 

Milenko Stefanovi} prorektor 1985–1989 

Vladan Slijep~evi} prorektor 1985–1987 

Zlatko Markovi} prorektor-student 1985–1987 

Qubi{a \oki} prorektor 1987–1989 

Qiqana Simi} prorektor-student 1987–1989 

Darinka Mati}-Marovi} prorektor 1989

Vladan Slijep~evi} 

izabran za rektora 1989 

Vladan Slijep~evi} rektor* 

Darinka Mati}-Marovi} rektor 1989–1998 

Radomir [aranovi} prorektor 1989–1991 

Zoran Pavlovi} prorektor 1989–1996 

Boìdar Xmerkovi} prorektor 1989–1996 

Ivan Despotovi} prorektor-student 1989–1991 

Svetozar Rapaji} prorektor 1991–1998 

Jelena Vukomanovi} prorektor-student 1991–1994 

Gradimir Petrovi} prorektor 1996–1998 

Vladimir Komad prorektor 1996–1997 

Zoran Vukovi} prorektor 1997–1998 

Radmila Bako~evi} rektor 1998– 

Gradimir Petrovi} prorektor 1998– 

Zoran Vukovi} prorektor 1998– 

Slavenko Saletovi} prorektor 1998– 

*izabran juna 1989. preminuo septembra 1989. pre stupawa na funkciju 

Radmila Bako~evi} 

(21

UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU 

Obrazovawe umetnika oduvek je bilo predmet rasprave. Postoje razli~iti 

pristupi ovoj osetqivoj temi, ali se u krajwoj analizi oni mogu podeliti 

na dve, ~esto su~eqene grupe. Jednu ~ine oni koji smatraju da se daroviti 

mladi qudi mogu obu~avati samo zanatu, onome {to i sam Aristotel naziva 

ªtehne´ (ve{tina). Ideja majstorske radionice podrazumeva velikog 

umetnika, poznavaoca odre|ene umetni~ke discipline, koji svojim u~enicima 

prenosi tajne koje je otkrio stvaraju}i svoja umetni~ka dela. Akcenat 

je, uglavnom, na prakti~nom radu, dok je teorijska analiza vezana samo 

za konkretan kreativni rad. Druga grupa zahteva opse`no teorijsko obrazovawe, 

stroge edukativne standarde, izu~avawe istorije i teorije umetnosti, 

nau~noistraìva~ki rad i akademske titule. Univerzitet umetnosti 

u Beogradu predstavqa redak primer uspe{nog kombinovawa oba pomenuta 

modela {kolovawa umetnika. Ovaj univerzitet nastao je udruìvawem 

~etiri srodna fakulteta. Fakulteta muzi~ke umetnosti, Fakulteta likovnih 

umetnosti, Fakulteta primewenih umetnosti i dizajna i Fakulteta 

dramskih umetnosti (pozori{ta, filma, radija i televizije). Malo je 

visoko{kolskih ustanova u svetu koje {koluju tako raznovrsne umetnike i 

stru~wake raznih profila u oblastima muzi~ke, primewenih, dramskih i 

likovnih umetnosti. Treba tako|e naglasiti da su studije na ovom Univerzitetu 

pozivne, selektivne i nagla{eno individualne. 

[kolovawe umetnika u Srbiji po~iwe u 19. veku, ali tek 20. stole}e 

donosi osnivawe visoko{kolskih institucija. Godine 1937. u Beogradu su 

formirane dve visoke {kole: Muzi~ka akademija (u koju je bio ukqu~en i 

Dramski odsek) i Umetni~ka akademija, posve}ena prou~avawu likovnih 

umetnosti. Akademija za primewene umetnosti i Akademija za pozori{nu 

umetnost osnovane su deceniju kasnije, posle Drugog svetskog rata, 1948. 

godine. Nova socijalisti~ka dràva bila je veoma zainteresovana za umetnost. 

Preuzela je na sebe ulogu nekada{wih mecena. [kolovawe je bilo 

besplatno, a akademije su, kao samostalne ustanove, bile vezane neposredno 

za Savet za prosvetu NR Srbije. Naravno, razvijale su se u okviru op{teg 

{kolskog sistema. Ostale visoke {kole u republici, prema zakonskim 

propisima, bile su organizovane u jedinstveni beogradski univerzitet. U 

èqi da {kolovawe umetnika bude vezano za jedinstvenu organizaciju, 

Narodna skup{tina NR Srbije donosi 10. juna 1957. godine zakon kojim se 

osniva Umetni~ka akademija u Beogradu, kao zajednica visokih umetni~kih 

{kola. Ona postaje najvi{a umetni~ko-nau~no-obrazovna ustanova u 

republici. Wen zadatak je da objedini delatnost Muzi~ke akademije, Akademije 

likovnih umetnosti, Akademije primewenih umetnosti i Akade- 

(23

24) 

mije za pozori{nu umetnost. Za vr{ioca du`nosti rektora Umetni~ke 

akademije postavqen je poznati vajar Sreten Stojanovi}, profesor Akademije 

likovnih umetnosti. 

Naravno, novoosnovana Umetni~ka akademija trebalo je da re{i niz 

problema. Osim specifi~nih oblasti kojima su se akademije ~lanice bavile, 

bilo je i drugih aspekata koji su isticali posebnost ovih visoko- 

{kolskih ustanova unutar obrazovnog sistema. Pre svega, vrlo mali broj 

studenata, rigorozna selekcija, posebni ispiti za proveru sklonosti i 

sposobnosti kandidata i veliki broj nastavnika i saradnika koji su obavqali 

mentorski rad. Kao primer navodimo broj kandidata i broj primqenih 

studenata u posledwih nekoliko godina. 

Godina Prijavqeni Upisani Indeks 

1991/92 1.597 389 4,11 

1992/93 1.704 431 3,95 

1993/94 1.957 374 5,23 

1994/95 1.842 330 5,58 

1995/96 1.792 342 5,24 

1996/97 1.753 361 4,26 

1997/98 1.602 386 4,15 

Ovako ekskluzivno koncipirana nastava zahtevala je ogromne materijalne 

izdatke od dràve koja je akademije u potpunosti finansirala. Sa druge 

strane, reìm studija umetnosti bio je, a i danas se u tome ni{ta nije promenilo, 

daleko stroì nego na ve}ini visokih {kola. Pomenimo da za 

polagawe ispita iz mati~nih predmeta postoji samo jedan rok na kraju 

{kolske godine. Padawe na tim ispitima povla~i gubitak {kolske godine, 

bez obzira na prosek iz svih ostalih predmeta. Na pojedinim grupama 

godinama je postojao jo{ sloèniji sistem: sve do ~etvrte godine student 

je mogao biti eliminisan iz daqeg studirawa, ako ne poloì ispit iz mati~nog 

predmeta (gluma, reìja, slikarstvo, vajarstvo, dizajn, dirigovawe 

i sl.). Nije bilo ponavqawa godine. Gubilo se pravo na {kolovawe. 

Osim problema finansirawa, Umetni~ka akademija morala je da re{i 

i problem radnog prostora. Specifi~na nastava zahtevala je posebno prilago|en 

prostor, a sve ~etiri akademije radile su u starim, nenamenskim, 

ste{wenim zgradama. Nastava se nije odvijala u jednoj zgradi ve} u vi{e 

objekata, ponekad udaqenih i na razli~itim krajevima grada. Godine 1962. 

Umetni~ka akademija po~ela je da traì prostor na kome bi sve ~etiri 

{kole dobile nove, namenske zgrade, a ujedno stvorile jedno umetni~ko i 

obrazovno jezgro u kome bi se okupili i razvijali i nastavnici i studenti. 

Povoqna lokacija na|ena je na Novom Beogradu gde je 1968. po~ela gradwa 

Akademije za pozori{te, film, radio i televiziju. Ova gra|evina zavr{ena 

je 1974. godine. Naàlost, nedostatak sredstava odloìo je gradwu 

ostale tri {kole na, ~ini se, neodre|eno vreme. Ostaje nada da }e se ova 

sjajna zamisao ipak realizovati u budu}nosti. 

Drugi zadatak Umetni~ke akademije bio je da ~etiri akademije umetnosti 

u potpunosti ukqu~i u op{ti sistem visokih {kola, da se izbori za

~itav niz posebnosti unutar obrazovnog sistema, od na~ina finansirawa, 

preko prijemnih ispita do kriterijuma za izbor nastavnika i saradnika. 

Trebalo je uskladiti i me|usobnu saradwu, ujedna~iti diplome i re{iti 

goru}i problem nedostatka odgovaraju}ih uxbenika za studije umetnosti. 

Tako|e se zapo~elo sa uspostavqawem veza sa sli~nim {kolama u svetu. 

Umetni~ka akademija postala je ~lan zna~ajnih me|unarodnih udru- 

èwa i bila zapaèn i uticajan ~lan ovih institucija. Da bi se sve to 

uspe{no obavilo formiran je Savet Umetni~ke akademije. Bio je to najvi- 

{i samoupravni organ koji su sa~iwavali predstavnici ~etiri akademije 

i predstavnici dru{tvene zajednice. 

Godine 1973. izmewen je Zakon o visokom {kolstvu SR Srbije. 

Akademije su promenile dotada{we nazive u Fakultet muzi~ke umetnosti, 

Fakultet likovnih umetnosti, Fakultet primewenih umetnosti i 

dizajna i Fakultet dramskih umetnosti (pozori{ta, filma, radija i televizije). 

I sama Umetni~ka akademija prerasla je u Univerzitet umetnosti 

u Beogradu. Stalna izdvojenost iz Beogradskog univerziteta nagla- 

{avala je potrebu za priznavawem posebnosti ovih visokih {kola. 

Promena naziva {kole nije bila formalne prirode. Ime fakulteta obavezivalo 

je nekada{we akademije da posvete dodatnu pa`wu nau~nom radu, 

da omogu}e svojim polaznicima sticawe magistarskih i doktorskih titula, 

da po~nu rad na formirawu instituta koji bi se, u okviru fakulteta, 

bavili i nau~nim radom. Naravno, ideja majstorske radionice nikada nije 

napu{tena. I danas se prednost daje stru~no-umetni~kom radu. 

Ko rukovodi Univerzitetom umetnosti? Univerzitet umetnosti predstavqa 

i zastupa, kao izabrani poslovodni organ, rektor. On se bira na 

dve godine iz redova redovnih profesora fakulteta umetnosti. Rektor je 

li~nost istaknuta u svojoj struci, poznata javnosti, osoba koja objediwuje 

umetni~ke i pedago{ke kvalitete. Rektoru u radu pomaù tri prorektora. 

Rektori univerziteta 

iz Srbije, Republike Srpske 

i Makedonije na proslavi 

40 godina Univerziteta 

umetnosti i 60 godina 

visoko{kolske umetni~ke 

nastave u Srbiji. 

(25

26) 

Koncertna delatnost u 

Sve~anoj sali Rektorata 

Univerziteta umetnosti 

Oni se, tako|e, biraju na dve godine iz redova redovnih profesora onih 

fakulteta sa kojih nije rektor. Od 1977. godine wima se pridruìo i stu- 

ªdent-prorektor u èqi da u~e{}e i uticaj studenata na rad Univerziteta 

bude {to neposrednije. Time se nagla{ava stalno prisutna ideja Univerziteta 

umetnosti da je student uvek subjekt, a ne objekt nastave. Rektor i 

prorektori koordiniraju svoj rad na sastancima Kolegijuma Rektorata u 

kojima u~estvuje i generalni sekretar Univerziteta umetnosti. Sve neposredne 

operativne zadatke Univerziteta umetnosti obavqa wegova stru~na 

slu`ba, kojom rukovodi generalni sekretar. 

Godine 1973. formirano je posebno savetodavno i radno telo Univerziteta 

umetnosti ñ Kolegijum dekana i prodekana. Wega ~ine rektor, prorektori, 

dekani i prodekani svih udruènih fakulteta uz u~e{}e generalnog 

sekretara. Kolegijum razmatra najva`nije probleme od zajedni~kog 

interesa. Time se ubrzava dono{ewe zajedni~kih stavova i doprinosi 

uspe{nijem re{avawu svih va`nih pitawa o kojima se na tom nivou raspravqa. 

Novi Zakon o usmerenom obrazovawu i vaspitawu Srbije stupio je na 

snagu aprila 1986. godine. On je doneo zna~ajnu promenu uloge Univerziteta 

umetnosti. U nekim nadle`nostima ona je kvalitativno izmewena. 

Osnovano je novo telo: Nastavno-umetni~ko ve}e Univerziteta umetnosti, 

koje ~ine po ~etiri redovna profesora sa svakog fakulteta umetnosti i 

Kolegijum Rektorata. Ovo Ve}e je preuzelo od Saveta dono{ewe odluka ili 

formirawe mi{qewa o izboru nastavnika i saradnika na fakultetima, o 

predlozima doktorskih disertacija, o nastavnim planovima i programima, 

o stru~nim profilima i kadrovskim problemima, o studentskom standardu, 

umetni~ko i nau~no-istraìva~kim projektima itd. Zaista zna~ajna 

promena, s obzirom da dràva kao finansijer u potpunosti prepu{ta da 

odluku o izboru nastavnika, nastavnim planovima i programima, donose 

iskqu~ivo qudi sa Univerziteta umetnosti.

Proslava ~etrdesete godi{wice postojawa Univerziteta umetnosti 

poklopila se sa {ezdesetom godi{wicom visoko{kolske umetni~ke nastave 

u Srbiji. Tako je 1997. godina bila savr{ena prilika za sumirawe reultata 

ove institucije. A oni su zaista impresivni, {to najboqe ilustruje 

slede}a tabela koja pokazuje broj diplomiranih studenata Univerziteta 

umetnosti od osnivawa pojedinih fakulteta do 1996. godine: 

Osnovne studije 

Specijalisti~ke 

Magistara 

Doktora 

FMU 

(1937-1996) 

2.894 

20 

316 

6 

FLU 

(1937-1996) 

1.779 

– 

831 

4 

FPUD 

(1948-1996) 

2.075 

FDU 

(1948-1996) 

Fakultet muzi~ke umetnosti imao je u jednom periodu i prvi stepen 

studija koji je zavr{ilo 810 studenata (u Beogradu 646, u Novom Sadu 105 i u 

Ni{u 59). 

Izdava~ka delatnost Univerziteta umetnosti prema{ila je po~etnu 

nameru obezbe|ivawa uxbenika za studente i postala predmet interesovawa 

{ireg kruga ~italaca. Danas se ova izdawa mogu na}i i u javnim i u 

privatnim bibliotekama, a mnoga predstavqaju raritete. Brojna kapitalna 

dela prvi put su prevedena i objavqena u izdawu Univerziteta umetnosti. 

Neka od ovih dela nagra|ena su zna~ajnim nagradama. 

Tokom proteklih godina uspostavqene su brojne i va`ne me|unarodne 

veze. Studenti i nastavnici Univerziteta umetnosti dobijali su veliki 

broj stipendija za usavr{avawe u inostranstvu, a mnogi istaknuti umetnici 

i predava~i gostovali su na na{im fakultetima. Zahvaquju}i 

BEMUS-u, BITEF-u, FEST-u i drugim smotrama me|unarodnog zna~aja 

dobijane su prave informacije o svim tokovima savremene umetnosti, bilo 

je mogu}e neposredno se upoznati sa wima. Beograd je bio kulturna prestonica, 

u wemu su se susretali umetnici sa svih meridijana. Ne treba isticati 

da je u~e{}e nastavnika i studenata Univerziteta umetnosti u ovim 

doga|awima bilo nezaobilazno. 

Posledwa dekada bila je vreme velikih promena i mo`da najteì period 

od postanka Univerziteta umetnosti. Te{ko je i nabrojati sve probleme 

sa kojima se Univerzitet umetnosti, kao i ~itavo na{e dru{tvo, suo~io. 

Raspadom SFRJ promenila se i politi~ka i ekonomska i kulturna 

slika na{e zajednice. Nastala kriza pogodila je i visoko {kolstvo. U 

takvim uslovima Univerzitet umetnosti suo~avao se svakodnevno sa ogromnim 

problemima. Trebalo je sa~uvati ste~ene pozicije, odràti nivo 

nastave, u sve oskudnijim materijalnim i sve sloènijim politi~kim prilikama. 

Zahvaquju}i izuzetnom timu Rektorata, na ~elu sa rektorom, redovnim 

profesorom Fakulteta muzi~ke umetnosti, gospo|om Darinkom Mati}-Marovi}, 

Univerzitet umetnosti je uspeo da sa~uva ste~eni nivo i 

ugled. 

49 

105 

– 

1.888 

– 

60 

20 

UU 

8.700 

69 

1.312 

30 

(27

28) 

U tim oskudnim i te{kim vremenima, dobijawe nove zgrade Rektorata, 

1. aprila 1993. godine, grani~ilo se sa nemogu}im. Otmeno zdawe na Kosan- 

~i}evom vencu, sme{teno u staro urbano jezgro, unutar nekada{wih gradskih 

zidina, bilo je idealan dom za budu}e umetnike. Ovaj veliki prostor, 

opremqen sa izuzetnim ukusom, odi{e mirnom elegancijom. Deo pripada 

Rektoratu, a deo studentima Fakulteta primewenih umetnosti i dizajna. 

Ova gra|evina, sme{tena na budu}em beogradskom Monmartru, slobodno se 

moè nazvati jednim od najlep{ih Rektorata na ovim prostorima. 

U leto 1997. godine doneta je odluka da se osnuje Centar za elektronsku 

umetnost, sa sedi{tem u Rektoratu Univerziteta umetnosti. Ovaj Centar 

je organizaciona jedinica Univerziteta umetnosti i osnovan je kao specijalizovana 

umetni~ka radionica za kreaciju i finalizaciju slike i 

zvuka. Ciq Centra je da podsti~e i unapre|uje umetni~ku i nau~no istra- 

ìva~ku delatnost u oblasti elektronske umetnosti. Zadaci Centra su: 

ñ ostvarivawe zajedni~kih i individualnih projekata nastavnika, 

saradnika, studenata poslediplomskih studija i, izuzetno, studenata 

osnovnih studija i umetnika van Univerziteta umetnosti; 

ñ istraìvawe i obrazovawe u svim oblastima elektronske umetnosti, 

sa ciqem dostizawa najvi{eg kvaliteta, u skladu sa savremenim svetskim 

tokovima; 

ñ podizawe kvaliteta redovne nastave putem stru~nog usavr{avawa i 

prezentacije specifi~nih nastavnih jedinica; 

ñ organizovano predstavqawe doma}oj i svetskoj javnosti rezultata 

rada Centra; 

ñ prevo|ewe u digitalni zapis i ~uvawe projekata nastalih u Centru 

kao i zna~ajnih radova nastalih na fakultetima Univerziteta umetnosti. 

Zahvaquju}i ugledu institucije Univerzitet umetnosti uspeo je da i u 

najteìm vremenima sa~uva svoje ~lanstvo u svim zna~ajnim i uglednim 

me|unarodnim stru~nim udruèwima. Diplome ovog Univerziteta nostrifikovane 

su {irom sveta, a svr{eni studenti uspevaju da dobiju posao u 

struci, stipendije za magistarske i doktorske studije i u onim dràvama 

koje su prekinule sve druge oblike saradwe sa SR Jugoslavijom. 

Po~etkom devedesetih postojala je u Evropi, pa i u svetu, izrazita tendencija 

ujedna~avawa univerzitetske nastave, uskla|ivawa programa i diploma. 

Osnovane su mnoge organizacije, Erazmus, Tempus, Cepes, nagla{avala 

se ideja o transmobilnosti visoko{kolskog obrazovawa. 

Govorilo se da }e biti mogu}e da neko zapo~ne studije u Portugaliji, a 

zavr{i u Velikoj Britaniji. Umetni~ke {kole te{ko su se uklapale u ovaj 

program. Ono {to u prirodnim naukama, pre svega, moè biti od ogromne 

koristi, ne bi dalo èqene rezultate u obrazovawu umetnika. 

U svetu postoje mnoge {kole koje se na razli~ite na~ine bave obrazovawem 

umetnika. Osim ve} pomenute podele na zagovornike majstorske 

radionice i one koji daju prednost izu~avawu teorije umetnosti, postoje 

i druge razlike. Neke su {kole dràvne, neke privatne. Na jednima se 

dobija akademsko zvawe, druge nude samo majstorsko pismo. Izvesne {kole, 

kao fakulteti Univerziteta umetnosti, kombinuju}i oba metoda, uspevaju

da ogroman broj wihovih diplomaca ostane, kako se to popularno kaè, u 

profesiji. Dok se neke inostrane umetni~ke {kole hvale podacima po 

kojima pet posto wihovih zavr{enih studenata postiè rezultate u umetni~kim 

oblastima za koje su ih obrazovali, na Univerzitetu umetnosti taj 

procenat je daleko ve}i. Skoro devedeset odsto diplomiranih studenata 

ovog Univerziteta ìve i rade bilo kao slobodni umetnici, bilo kao zaposleni 

u odgovaraju}im institucijama umetnosti i kulture. 

Na ovom Univerzitetu neobi~no je visok procenat |aka koji uspe{no 

zavr{avaju zapo~ete studije, odnosno, osipawe polaznika u toku studija je 

neuporedivo mawe nego na drugim univerzitetima, kako kod nas, tako i u 

svetu. Zvani~ni statisti~ki podaci Ministarstva za prosvetu SR Srbije 

pokazuju da fakulteti Univerziteta umetnosti spadaju u najefikasnije u 

republici, a Univerzitet umetnosti u celini ubedqivo je najuspe{niji 

me|u svim univerzitetima u Srbiji. 

Vrednost jedne {kole moè se meriti uspehom wenih profesora ili 

uspehom wenih |aka. Ili, i jednim i drugim. Pi{u}i o slavnoj wujor{koj 

umetni~koj {koli ªXulijard´ , jedan ameri~ki autor kaè da se spisak 

wenih profesora i studenata moè ~itati kao izvod iz kwige ªKo je ko u 

Americi´. Isto se moè re}i za nastavnike i |ake Univerziteta umetnosti 

u Beogradu. ê{}e nego u svetu profesori ovog Univerziteta su i 

nastavnici i poznati umetnici. Za ve}inu su upravo umetni~ki rezultati 

osnovni uslov za izbor u vi{e nastavni~ko zvawe. Li~nosti vezane za ovu 

instituciju ~ine umetni~ku elitu zemqe. Nema umetni~ke oblasti, manifestacije 

ili ustanove u kojoj ve}inu ne ~ine profesori i studenti Univerziteta 

umetnosti. 

Mnogi univerziteti na Zapadu, naro~ito ameri~ki, àle se da je promena 

stavova univerzitetskog osobqa do koje je do{lo pedesetih godina, 

imala za posledicu slabqewe ose}awa zajedni{tva i interesovawa za 

Dodela Velike zlatne plakete 

Univerzitta umetnosti 

ªSreten Stojanovi}´ 

Srpskoj akademiji nauka 

i umetnosti 

(29

30) 

Promocija doktora nauka 

na Univerzitetu umetnosti 

nastavu, ~ak i na elitnim fakultetima. Zbog sve ve}eg broja studenata akademske 

institucije postajale su sve bezli~nije. Te tendencije nisu nikada 

zaustavqene. Analiti~ari kaù da nove generacije profesora, po svemu 

sude}i, nisu vezane ni za svoju instituciju, ni za svoje studente, na na~in 

na koji su to bile ranije generacije. U stvari, one kao da podsti~u uni{tewe 

i posledwih ostataka zajedni{tva na fakultetima. Kritika zapadne 

kulture izazvala je jo{ ve}e podele i me|u profesorima i me|u studentima, 

budu}i da se razli~ite grupe studenata (mada nipo{to sve) mnogo vi{e 

identifikuju sa sopstvenom grupom nego sa fakultetom ili univerzitetom 

kao celinom. A na pitawe: {ta }e se desiti u budu}nosti, istraìva~i 

odgovaraju da je malo verovatno da }e tradicionalna ideja zajednice 

koju sa~iwavaju profesori i studenti u dogledno vreme biti ponovo uspostavqena 

na nivou fakulteta i univerziteta. Te institucije su sada, kaù 

oni, za tako ne{to suvi{e velike. 

Univerzitet umetnosti i wegovi fakulteti uspeli su da sa~uvaju izra- 

èno ose}awe zajedni{tva, pripadnosti grupi izabranih i posve}enih. 

Oni su bili i ostali elitisti~ki u najboqem smislu re~i. 

Nema sumwe da }e promene do kojih je do{lo u na{oj zemqi neminovno 

uticati i na na~in obrazovawa umetnika. [kolovawe ovakvih profila 

uvek je bilo skupo, naro~ito ako se nastava izvodi na na~in od koga 

Univerzitet umetnosti ne èli da odstupi: selektivnost, mali broj studenata, 

rad sa mawim grupama ili individualno, mentorski rad. Pre nekoliko 

godina uvedene su nove kategorije finansirawa studija na svim fakultetima 

u SR Jugoslaviji. Odmah se pokazalo da }e svaki oblik pla}enih 

studija biti najskupqi ba{ na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (izuzimaju}i 

privatne {kole ~ija se diploma ne priznaje kao visoko obrazo-

vawe). Period koji dolazi bi}e obeleèn bolnim prelazom na nove na~ine 

finansirawa i upravqawa. Uvek }e biti onih koji }e predlagati pove}awe 

broja studenata, mawu selektivnost i onih koji }e tvrditi da bi to uni- 

{tilo duh Univerziteta umetnosti i ukinulo dragoceno ose}awe zajedni- 

{tva. Ali, ma kakva re{ewa budu}ih problema bilo, neophodno je sa~uvati 

kvalitet, dokazano uspe{ne metode i renome Univerziteta umetnosti. 

April 1998. god. VESNA JEZERKI] 

(31

FAKULTET MUZI^KE UMETNOSTI 

Datumom osnivawa Fakulteta muzi~ke umetnosti u Beogradu smatra se dan 

osve}ewa i otvarawa dràvne Muzi~ke akademije. Bila je to nedeqa, 21. novembar 

1937. godine, kada je velikom sve~ano{}u, uz prisustvo najvi{ih 

dràvnih izaslanika, ~lanova diplomatskog kora i najistaknutijih muzi~kih 

poslenika, zvani~no, posle niza administrativnih priprema, zapo~ela 

sa radom prva visoka muzi~ka {kola u Srbiji. Utemeqewem ove 

ustanove prvi put je u nacionalnim okvirima zaokruèn sistem muzi~kog 

{kolovawa. Dotad, ono se zavr{avalo na konzervatorijskom nivou u dvema 

privatnim beogradskim muzi~kim {kolama ñ Beogradskoj muzi~koj {koli 

(danas Muzi~ka {kola ªMokrawac´, osnovana 1899) i Muzi~koj {koli 

ªStankovi}´ (osnovana 1911), kao i novosadskoj ñ ªIsidor Baji}´ (osnovana 

1908). Dugotrajne rasprave, koje su vo|ene jo{ od po~etka dvadesetih godina, 

o potrebi udruìvawa kadrovskih potencijala uspe{nih i priznatih beogradskih 

muzi~kih {kola, te wihovog stavqawa pod dràvni patronat, 

nisu dale plodove, i napokon su zavr{ene osnivawem nove ustanove, Muzi~ke 

akademije, kao dràvne institucije najvi{eg ranga i, uporedo s wom, 

sredwe muzi~ke {kole. Tako je kona~no stvorena mogu}nost da se sve ve}e 

potrebe za {kolovawem kadrova raznih profila u muzi~ki ve} zna~ajno 

razvijenoj sredini zadovoqavaju na jednostavniji i primereniji na~in, a 

ne odlaskom mladih muzi~ara u razne evropske centre ñ visoke {kole u 

Pragu, Berlinu, Be~u, Minhenu, Lajpcigu, Parizu, koji su bili dostupni 

samo malobrojnima. 

Postavqawe osnove ove nove institucije povereno je stru~noj komisiji 

koju su ~inili kompozitor i muzikolog Kosta Manojlovi}, potom prvi 

rektor Akademije, kompozitor Stevan Hristi} i violinista i kompozitor 

Petar Stojanovi}. Oni su izradili nastavne planove i programe za 

studije na sedam odseka ñ za kompoziciju i dirigovawe, solo-pevawe, klavir, 

violinu, violon~elo, pozori{nu umetnost i nastavnike muzike. Postavqen 

je nastavni~ki kadar za osnovne predmete, obezbe|eni po~etni 

materijalni uslovi (zgrada, fonoteka i biblioteka, instrumenti) i upisana 

prva generacija u kojoj je bilo 39 studenata. Na samom po~etku rada 

Akademije wen rektor, Kosta Manojlovi}, uspeo je da obezbedi zna~ajna 

sredstva za spoqa{wu i unutra{wu opremu zgrade dodeqene na privremeno 

kori{}ewe, o ~emu nam svedo~e se}awa jednog od prvih nastavnika klavira 

iz onog vremena, Emila Hajeka. On je u svojim se}awima povodom dvadesetpetogodi{wice 

rada Akademije po~etne uslove za rad klavirskog 

odseka ocenio kao izuzetno inspirativne jer je smatrao da je u to doba Muzi~ka 

akdemija u Beogradu bila u pogledu klavira najboqe opremqena muzi~ko-pedago{ka 

ustanova u Evropi. 

(33

34) 

Prve godine rada Akademije obeleène su postepenim pove}awem broja 

studenata (83 u {kolskoj godini 1939/40) i nastavnika (27 u toj istoj godini), 

prvim javnim koncertima studenata, kao i jasnijim formirawem fizionomije 

pojedinih odseka. No ve} na samom po~etku taj uzlet je prekinut 

ñ aprilski rat 1941. obustavio je nastavu. Ona je nastavqena 12. maja, ali u 

te{kim uslovima, te je prvoj generaciji od dvanaest svr{enih studenata 

omogu}eno da diplomira tek u leto te, 1941. godine. Mada Akademija tokom 

ratnih godina formalno nije prekidala rad, bilo je to tek vreme vegetirawa, 

jer je zgrada bila o{te}ena bombardovawem, pojedini nastavnici u zarobqeni{tvu 

ili progawani od okupatorske vlasti, studenti odvo|eni na 

prisilni rad, nije bilo ogreva, bilo je poku{aja me{awa vlastodràca u 

rad {kole. Stoga je zadatak tada{wih rektora Akademije ñ Petra Kowovi- 

}a i, zatim, Stevana Hristi}a - da organizuju minimum postojawa i aktivnosti 

bio vrlo sloèn. Uslovi za rad su se neprekidno pogor{avali, tako 

da u {kolskoj 1943/44. nijedan student nije diplomirao, a redovna nastava 

bila je onemogu}ena sve do marta 1945. godine, kada je u oslobo|enom Beogradu, 

jo{ pre zavr{etka Drugog svetskog rata, obnovqena delatnost Akademije. 

Po ugledu na tada{wi sovjetski sistem muzi~kog {kolstva, tada je izvr{ena 

prva od brojnih reformi organizacione strukture Akademije (ukinuti 

su pozori{ni i, privremeno, do 1946, nastavni~ki odsek), niì razredi 

sredwe {kole prikqu~eni su Pripremnoj {koli, a vi{i razredi 

Akademiji, ~ije je trajawe produèno na sedam godina. Ovakva organizacija 

rada {kole pokazala se nepodesnom, te su 1948. godine, u dogovoru sa 

drugim srodnim institucijama u Jugoslaviji (koje su tada postojale jo{ u 

Zagrebu i Qubqani), izra|eni novi planovi studija, sa ponovnim razdvajawem 

sredweg (~etvorogodi{weg) i visokog obrazovawa (u trajawu od ~etiri 

ili pet godina, u zavisnosti od odseka). Zbog ~estih organizacionih 

promena broj studenata je u prvim poratnim godinama dosta varirao 

(1946/47. bio je dostigao 295, da bi 1948/49. opao na 162). Mada se u rad {kole 

ukqu~io veliki broj novih nastavnika, ose}ao se nedostatak kadrova u 

mnogim oblastima. Kao najzna~ajnije promene mogu se izdvojiti one koje se 

odnose na uvo|ewe u nastavni plan pojedinih duva~kih instrumenata (flaute, 

klarineta i fagota), koji su se do tada mogli izu~avati samo u sredwim 

i vojnim {kolama. Tako je i na Akademiji zapo~ela delatnost katedre za duva~ke 

instrumente. Tih godina je bilo zna~ajno i osnivawe katedre za 

istoriju muzike i muzi~ki folklor, ~ime u okriqu Akademije zapo~iwe 

izu~avawe jugoslovenske i svetske muzi~ke istorije, a nov impuls dobijaju 

i istraìvawa na{eg bogatog folklornog nasle|a (posebno posle 1961. godine, 

kada se diferenciraju studije glavnih predmeta na istoriju muzike i 

muzi~ki folklor, kao a i b grupa novog, sedmog odseka). Me|utim, i ova nova 

organizacija muzi~kog {kolovawa, sa specifi~nim administrativnim 

jedinstvom sredwe i visoke {kole, nije odgovarala op{tem {kolskom sistemu 

u kojem je razdvajawe ovih stupweva jasno izvr{eno. Zbog toga je 1955. 

godine do{lo do novih promena: administrativno su razdvojene sredwa 

muzi~ka {kola ªJosip Slavenski´ i Muzi~ka akademija, da bi se nedugo potom 

ova prikqu~ila asocijaciji drugih visokih umetni~kih {kola, te je 

tako 1957. godine, u vreme kada je proslavqana dvadesetogodi{wica postojawa 

na{ih prvih visokih umetni~kih {kola, osnovana Umetni~ka akademija.

Iste godine su po prvi put na Muzi~koj akademiji uvedene poslediplomske 

studije i time stvorena mogu}nost da najboqi nastave usavr{avawe 

sticawem magisterijuma umetnosti i magisterijuma nauka. Razvoj se ogledao 

i u daqem pove}awu broja nastavnika i studenata, otvarawu novih odseka, 

kao i odeqewa nastave I stepena u Novom Sadu i Ni{u, 1962. godine. Potrebe 

za kadrovima bile su velike, te su neko vreme postojali stepeni studija 

za vi{e i visoko obrazovawe, kako bi brojni kandidati brè ostvarili za 

poslove u prosveti traèni minimum dokvalifikacije po zavr{etku sredwe 

{kole. Stepenasta nastava je, na izri~ite zahteve studenata, ukinuta 1975. 

godine. U toku pomenutih promena, Akademija je 1973. godine promenila 

ime u Fakultet muzi~ke umetnosti (istovremeno sa drugim umetni~kim 

{kolama, kao i wihovom asocijacijom koja je dobila status samostalnog 

beogradskog Univerziteta umetnosti). 

Nastava na Fakultetu organizovana je na osam odseka ñ za kompoziciju, 

dirigovawe, solo-pevawe, klavir i harfu, guda~ke instrumente, duva~ke 

instrumente, istoriju muzike i muzi~ki folklor (docnije muzikologiju i 

etnomuzikologiju), muzi~ku teoriju (docnije op{tu muzi~ku pedagogiju). 

Vremenom je pove}avan broj instrumenata koji se mogu studirati (otvarawem 

klasa orguqa, gitare, klavsena, udaraqki). Novi kvalitet studija duva- 

~kih instrumenata omogu}en je uvo|ewem mogu}nosti za upoznavawe sa 

brojnim alternativnim na tre}oj godini studija (pikolo-flautom, altflautom, 

Es-klarinetom, bas-klarinetom, engleskim rogom, kontrafagotom, 

alt-trombonom), dok je tuba uvedena kao glavni predmet. Na etnomuzikologiji 

je omogu}eno studirawe orske narodne tradicije, a prikupqawe, 

~uvawe i istraìvawe folklorne i umetni~ke tradicije u na{oj zemqi 

preuzeo je fono-arhiv osnovan u sklopu katedre za muzikologiju i etnomuzikologiju. 

Otvorene su tako|e studije medijskih predmeta, kao fakultativnih 

u toku redovnih studija na drugim odsecima, ali i sa mogu}no{}u 

poslediplomske specijalizacije. Od 1985. godine na Fakultetu postoji mogu}nost 

sticawa stepena doktora nauka iz oblasti muzikologije, etnomuzikologije, 

muzi~ke teorije i pedagogije. Na katedri za kompoziciju nastava 

je osavremewena otvarawem elektronskog studija. Posebnu vrednost ima 

impozantan bibliote~ki fond Fakulteta koji ukqu~uje preko 110.000 naslova 

kwiga, ~asopisa, nota, plo~a i diskova, {to ovu biblioteku ~ini i 

danas najzna~jnijom i najve}om muzi~kom bibliotekom u Jugoslaviji. 

U radu Fakulteta vrlo va`nu ulogu ima delatnost ansambala ñ simfonijskog 

orkestra i velikog hora, kao i niza kamernih, me|u kojima su najzna~ajniji 

Akademski ènski hor Collegium musicum (koji 1997. godine proslavqa 

25 godina postojawa i uspe{nog rada) i guda~ki kamerni orkestar 

koji je po svom osniva~u i prvom dirigentu poneo ime Du{ana Skovrana 

(danas je to samostalni profesionalni ansambl izrastao iz studentskog 

orkestra). Tako, pored nastavne, umetni~ka i, tako|e, nau~na aktivnost 

studenata i nastavnika ~ini bitan sastavni deo svakodnevnog rada, {to 

posebno doprinosi poboq{awu kvaliteta studija i sve ve}oj dru{tvenoj 

afirmaciji delatnosti Fakulteta, koja ima i svoju internacionalnu dimenziju, 

jer wegovi studenti sa uspehom u~estvuju i dobijaju nagrade na vode- 

}im svetskim umetni~kim takmi~ewima. 

Za {est decenija rada na Fakultetu su na osnovnim studijama diplomirala 

3182 studenta, a diplome poslediplomskih studija ponelo je 414 ma- 

(35

36) 

gistara umetnosti ili nauka, dodeqena je 31 specijalisti~ka diploma i 

promovisano {est doktora nauka. Nastavni~ki kolegijum fakulteta danas 

~ini 160 nastavnika i saradnika. Ove brojke u pore|ewu sa po~ecima rada 

{kole deluju impresivno, ali posredno upozoravaju i na ve} decenijama 

postoje}i akutni problem: neodgovaraju}i prostor u kojem Fakultet radi 

od osnivawa. Jo{ te davne 1937. godine bilo je planirano da se za potrebe 

Akademije izgradi novo, funkcionalno zdawe, ali ni ti, niti brojni potowi 

planovi (poput onog o izgradwi kompleksa Univerziteta umetnosti 

na Novom Beogradu), naàlost nisu ostvareni, a re~i koje je prvi rektor 

Akademije, Kosta Manojlovi} uputio prisutnima kada je obeleàvana prva 

godi{wica rada {kole, zvu~e kao i danas aktuelna èqa: 

ªAli se ve} ove godine, kao najhitniji problem, postavqa pitawe nove 

zgrade za Muzi~ku akademiju, reprezentativne zgrade za na{ najve}i Muzi- 

~ki zavod. Ta zgrada treba da ima: 

Veliku koncertnu dvoranu sa 3.000 sedi{ta, orguqom, velikim podiumom 

za orkestar i hor, u kojoj }e se, uz najniè cene, mo}i prire|ivati simfonijski 

i vokalno instrumentalni koncerti. Jer na umetnost ñ koju dr- 

àva izda{no pomaè stvarawem visokih umetni~kih {kola ñ nemaju pravo 

samo oni, koji su materijalno dobro situirani, nego, naprotiv, i najvi{e: 

{iroke narodne mase, iz ~ije su sredine izlazili i izlazi}e, kao iz kakvog 

velikog grmena, oni koji }e stvarati muzi~ka dela, po kojima }e nas svet i 

istorija znati u sva vremena i u sve vekove. 

Daqe, 

Malu koncertnu dvoranu sa binom i 500 sedi{ta, za kamernu muziku i 

pozori{nu umetnost. 

U toj novoj zgradi, izgra|enoj po posledwim rezultatima higijene, akustike, 

arhitekture i tehnike, Muzi~ka Biblioteka, Muzi~ki Arhiv i Muzi~ki 

muzej moraju imati dovoqne i udobne za rad prostorije.´ 

Osnovne organizacione jedinice na Fakultetu su katedre, u kojima su 

okupqeni nastavnici i saradnici srodnih predmeta. Danas postoji trinaest 

katedara, koje uglavnom nose nazive odseka Fakulteta (od I do VII), uz 

dodatak katedre za teorijske predmete, katedre za solfe|o, katedre za kamernu 

muziku, poliinstrumentalne katedre (~iji rad ukqu~uje harfu, orguqe, 

gitaru, ~embalo i udaraqke) i katedre za medijske predmete. Pra}ewem 

razvoja pojedinih katedara najboqe se mogu sagledati istorijat i rezultati 

rada na Fakultetu. 

DR SOWA MARINKOVI]

NASTAVA 

Do osnivawa Muzi~ke akademije 1937. godine mladi muzi~ari su bili prinu- 

|eni da odlaze na studije u inostranstvo da bi sticali nu`na teorijska znawa, 

upoznavali se sa bogatom tradicijom evoropske muzike i aktuelnim stilskim 

tendencijama u wenom razvoju. Ta praksa zapo~ela je jo{ od vremena J. 

Marinkovi}a i S. Mokrawca. Prvi poku{aji da se u Beogradu stvore uslovi 

za muzi~ko-teorijsku nastavu na jednom vi{em stupwu, koji podrazumevaju 

potrebe budu}ih kompozitora, vezani su za dve beogradske sredwe muzi~ke 

{kole ñ Srpsku muzi~ku {kolu (najvi{e zahvaquju}i delovawu S. Mokrawca 

i, u razdobqu izme|u dva svetska rata, Miloja Milojevi}a) i Muzi~ku 

{kolu ªStankovi}´. Na tu dobru tradiciju nadovezuje se ideja osniva~a 

Akademije da se kao wen prvi odsek utemeqi kompozitorski, sa Stevanom 

Hristi}em kao prvim nastavnikom (1937-1951), da bi se potom u wegov rad 

tokom nastupaju}ih decenija ukqu~ile i druge istaknute kompozitorske 

li~nosti jugoslovenske muzike ñ Milenko @ivkovi} (1937-1964), Miloje 

Milojevi} (1939-1946), Predrag Milo{evi} (1939-1974), Stanojlo Raji~i} 

(1939-1977), Mihovil Logar (1944-1972), Josip Slavenski (1945-1955), Marko 

Taj~evi} (1945-1965), Aleksandar Obradovi} (1954-1992), Vasilije Mokrawac 

(1956-1984), Enriko Josif (1956-1984), Petar Ozgijan (1964-1979) i Petar 

Bergamo (1966-1972). 

Po~etak rada ovog odseka na Akademiji smatrao se istorijskim datumom 

u na{oj nacionalnoj muzici, istinskom prekretnicom u wenom razvoju. 

Velika o~ekivawa su dobila potvrdu u rezultatima koji su postignuti radom 

odseka ve} u prvim godinama wegovog postojawa, a posebno u periodu 

posle Drugog svetskog rata. Pedagogija usmerena na stvarawe kreativnih 

li~nosti izuzetno je osetqiva i sloèna disciplina, i nalaèwe odgovaraju}eg 

profila studija nije bilo nimalo jednostavno. U evropskoj muzi~koj 

praksi postojali su (i danas postoje) razli~iti modeli takvih studija. I na 

beogradskoj visokoj {koli mewali su se nastavni planovi i programi, prate}i 

razne mene u umetni~kim i politi~kim tokovima. Ipak se kao konstante 

u pedago{kom konceptu mogu izdvojiti wegovi osnovni elementi: 

zahtev za temeqnim savladavawem osnovnih teorijskih disciplina, potreba 

upoznavawa klasi~nih i savremenih metoda komponovawa, osvajawe prakti~nih 

iskustava i stalna provera postignutih rezultata. Studenti kompozicije 

bili su usmeravani na otvorenost i zainteresovanost za aktuelne 

stvarala~ke tokove, te su po pravilu usavr{avawe nastavqali u inostranstvu 

(Be~u, Londonu, Parizu, Rimu, Darm{tatu, kasnije na univerzitetima u SAD), 

gde su imali priliku da se upoznaju sa novim idejnim i stilskim smerovima 

i savremenim tehni~kim dostignu}ima u oblasti muzi~kog stvarala{tva. 

KATEDRA ZA 

KOMPOZICIJU 

(37

38) 

Odsek za kompoziciju na Muzi~koj akademiji bio je izuzetno brojan jer 

je tokom niza godina uìvao reputaciju odseka na kojem se sti~u najkompleksnija 

op{ta teorijska znawa, tako da je on bio rasadi{te ne samo budu- 

}eg kompozitorskog podmlatka, ve} su wegovi studenti postavqali temeqe 

drugih teorijskih i nau~nih disciplina ñ harmonije, polifonije, analize, 

~ak i istorije muzike. Posebno je ipak zna~ajno da su gotovo svi savremeni 

srpski kompozitori od vokacije i profesije diplomirali kompoziciju 

na Muzi~koj akademiji (Fakultetu muzi~ke umetnosti) u Beogradu, a ovu su 

{kolu zavr{ili i neki kompozitori drugih jugoslovenskih, odnosno balkanskih 

naroda. 

Danas, 1997. godine, klase kompozicije i orkestracije drè redovni 

profesori Rajko Maksimovi} (od 1963), Sr|an Hofman (od 1974), Vlastimir 

Trajkovi} (od 1975), {ef katedre, i Zoran Eri} (od 1977). Na katedri deluju 

i asistent-pripravnik Isidora @ebeqan (u klasi prof. Vlastimira Trajkovi}a), 

i asistent angaòvan preko trì{ta rada Goran Kapetanovi} (u 

klasi profesora Zorana Eri}a). Na Fakultetu je 1985. godine osnovan Tonski 

studio u kojem je angaòvan vi{i stru~ni saradnik in`. \or|e Petrovi}, 

koji pored poslova u Tonskom studiju tako|e predaje fakultativni 

predmet snimawe muzike. 

Nastava kompozicije na Fakultetu odvija se u sistemu klasa, koje se 

smatraju najpogodnijim vidom pedago{kog delovawa za formirawe samostalnih 

umetnika-stvaralaca. Ovaj nastavni proces ne podrazumeva samo 

ªtransfer znawa i iskustva´, ve} je re~ i o jednom visoko individualizovanom, 

personalizovanom odnosu kao podlozi za umetni~ko, dakle, duhovno 

vaspitawe. U istoriji beogradske nastave kompozicije uvek je postojalo 

vi{e klasa ñ majstorskih radionica ñ {to je dobro jer, razumqivo je, sistem 

individualne nastave i ima smisla samo u uslovima ªkonkurencije´, 

odnosno, kada studenti imaju mogu}nost slobodnog izbora izme|u vi{e 

klasa ñ izbora izme|u vo|stva koja, makar da su sva pedago{ki kompetentna, 

ipak nude razli~ite individualne, dakle, nu`nom i subjektivne umetni~ke 

poetike.

Nastavni plan i program odseka za kompoziciju pretrpeli su krupniju 

promenu 1975. godine, kada se teì{te ispitnih zahteva preme{ta sa 

striktnih definicija u morfolo{kom pravcu ({to je pogodovalo neoklasi~arskom 

stilskom usmerewu ñ usmerewu mogu}em ali ne i jedino legitimnom) 

ka zahtevima za savladavawe odre|enih instrumentalnih ili vokalno-instrumentalnih 

medija ñ od solisti~kih zahvata do velikog orkestra. 

Da je ta promena dala novi podsticaj uspe{nom razvoju odseka svedo~e podaci 

o zapaènim rezultatima koje wegovi studenti postiù ne samo u Srbiji, 

na me|unarodnoj tribini kompozitora u Beogradu, ve} i u inostranstvu, 

na presti`nim me|unarodnim festivalima. 

Izu~avawe umetnosti dirigovawa u na{oj sredini ima dugu tradiciju. Prva 

znawa iz ove oblasti sticali su |aci Srpske muzi~ke {kole u Beogradu, 

kao i {kole ªStankovi}´, jer je postojala velika potreba za dirigentima i 

rukovodiocima brojnih horskih, kasnije i instrumentalnih ansambala. 

Ta, po~etna znawa bila su osnova koju su mnogi od wih nadogra|ivali na 

visokim {kolama u raznim evorpskim muzi~kim centrima, poha|awem 

specijalisti~kih kurseva poznatih dirigenata (Niki{a, Motla, Taliha, 

Doleìla, Djede~eka, Malka i dr.). Kako su na{i prvi istaknuti dirigenti 

naj~e{}e po osnovnoj vokaciji bili kompozitori (Mokrawac, Marinkovi}, 

Bini~ki, Hristi}, Paunovi}, Kosta Manojlovi}), nije neobi~no 

{to su u prvom nastavnom planu Muzi~ke akademije studije kompozicije i 

dirigovawa bile predvi|ene na istom ñ prvom odseku. Mada se me|u imenima 

wegovih prvih studenata nalaze i neki budu}i dirigenti (Milo Asi}, 

Lazar Buta, @ivojin Zdravkovi}, Du{an Skovran), rad na odseku, u klasi 

koju je imao Stevan Hristi}, bio je prvenstveno usmeren na studije kompozicije. 

Prvi diplomirani studenti dirigovawa kao glavnog predmeta na 

Muzi~koj akademiji pojavquju se tek posle pedesetih godina. Wihov broj se 

u toj deceniji iz godine u godinu neprekidno pove}avao, te je 1959. godine 

odsek odvojen kao zaseban. Dirigentske klase vodili su Petar Kowovi} (u 

kra}em periodu posle postavqewa 1939), Mihailo Vukdragovi} (1944–1972), 

Kre{imir Baranovi} (1946–1956), Predrag Milo{evi} (1939–1974) i @ivojin 

Zdravkovi} (1949–1983). Delovawe wihovih prvih svr{enih studenata 

bivalo je sve osetnije u na{em muzi~kom ìvotu ñ za dirigentskim pultom 

u operi i na koncertima posebno bivaju zapaèni Borislav Pa{}an, Franc 

Klinar, Dragi{a Savi}, Vojislav Simi}, Van~o âvdarski, Angel [urev. 

Po~etkom pedesetih godina na katedri su bila angaòvana jo{ dva, tada 

mlada dirigenta ñ Du{an Skovran (1951–1974) i Vojislav Ili} (1951–1979), 

koji su, pored redovnih nastavni~kih aktivnosti, bili pokreta~i zna~ajnih 

kamernih umetni~kih ansambala Akademije. 

Dirigent i muzi~ki pisac Du{an Skovran osnovao je 1965. godine guda~ki 

kamerni ansambl koji je svoje nastupe zapo~eo pod imenom Kamerni 

orkestar Muzi~ke akademije i Akademski kamerni orkestar (kasnije Akademski 

kamerni orkestar Jeunesses musicales). înili su ga najboqi studenti 

guda~kog odseka, a iskusna ruka wihovog dirigenta i pedagoga znala~ki 

je vodila ansambl uz bri`qivo negovawe visokog profesionalnog nivoa 

svirawa, tehni~ki sigurne i mladala~ki nadahnute interpretacije dela 

razli~itih stilskih epoha. Ansambl je vrlo brzo stekao zna~ajnu doma}u i 

stranu reputaciju, neprekidno je potrv|ivao svoju izuzetnu vrednost to- 

KATEDRA ZA 

DIRIGOVAWE 

(39

40) 

kom vi{egodi{weg kontinuiranog rada u kojem uprkos ~estim, prirodnim 

smenama ~lanova orkestra, nije bilo ve}ih oscilacija u kvalitetu. Nastupao 

je na brojnim koncertima (gostovao je u Poqskoj, Ma|arskoj, Belgiji, 

Nema~koj, Francuskoj, [vajcarskoj, Italiji...), snimao na radiju i televiziji 

sa vode}im solistima, uspe{no u~estvovao na festivalima omladinskih 

orkestara (Lozana, Aberdin). Posle prerane smrti svog osniva~a, jedno 

vreme je nastupao bez dirigenta, da bi od 1975. rukovo|ewe orkestrom preuzeo 

iskusni violinski pedagog, a od tog vremena i zna~ajni dirigent Aleksandar 

Pavlovi}. Od tada ansambl nastupa pod imenom Kamerni orkestar 

Du{an Skovran i wegov daqi umetni~ki uspon se nastavqa. Neguju}i precizan, 

nijansiran i dinami~ki izdiferenciran zvuk, ispoqavaju}i brigu 

za odgovaraju}e isticawe svake pojedine li~nosti izvo|a~a, Pavlovi} je 

stvorio ansambl izuzetnog kvaliteta koji je od 1980. godine po~eo da nastupa 

kao profesionalni i danas je jedan od najzna~ajnijih u muzi~kom ìvotu 

zemqe. 

U okvirima rada katedre za dirigovawe potekla je i inicijativa za 

osnivawe drugog zna~ajnog kamernog ansambla ñ akademskog me{ovitog hora 

pod rukovodstvom Vojislava Ili}a (1965). Iz ovog ansambla se 1971. godine 

izdvojio ènski kamerni hor Collegium musicum pod rukovodstvom Darinke 

Mati}-Marovi}. On ve} decenijama uìva ugled ne samo jednog od najboqih 

horskih ansambala u na{oj sredini, ve} ima i zna~ajnu me|unarodnu 

reputaciju, kao dobitnik na desetine presti`nih internacionalnih nagrada 

(Areco, Langolen, Goricija, London, Berlin) i, podjednako, kao uspe- 

{ni ambasador kulture svoje zemqe na brojnim gostovawima (u toku ~etvrt 

veka postojawa imali su koncerte u 26 zemaqa sveta). Collegium je tako|e 

uspe{ni u~esnik festivala u êhoslova~koj, Meksiku, Norve{koj, Francuskoj, 

Kubi, Rumuniji, Nema~koj, Bugarskoj, Italiji, Austriji, Portugaliji, 

[paniji, Poqskoj, Gr~koj i dr. Posebnu ulogu koju ovaj hor ima u srpskoj 

muzici ilustruje podatak da su wegovo visoko profesionalno ume}e i 

magi~na harizmati~nost dirigenta inspirisali na desetine na{ih kom-

pozitora da im posvete svoja dela. Istinski je zadivquju}e da je hor tokom 

godina postojawa uspeo da sa~uva prepoznatqiv zvuk, uprkos ~iwenici da 

ansambl stalno mewa ~lanice. Malo je umetni~kih kolektiva koji su u tako 

dugom vremenskom periodu uspeli da o~uvaju ugled i zadrè se na umetni~kom 

vrhu i te zasluge se prvenstveno mogu pripisati umetni~kom direktoru 

i dirgentu hora ñ Darinki Mati}-Marovi}. O wenoj brizi za budu}nost 

ansambla svedo~i i podatak da posledwih godina hor sa uspehom nastupa i 

pod vo|stvom wenog svr{enog studenta, danas mladog dirigenta i nastavnika 

Biqane Radovanovi}. 

Nova generacijska promena na katedri za dirigovawe nastupila je sedamdesetih 

godina, kada su za nastavnike izabrani Darinka Mati}-Marovi} 

(od 1971), Stanko [epi} (od 1974), Mladen Jagu{t (1975–1978) i Jovan 

[ajinovi} (od 1976), {ef katedre za dirigovawe. Pored studija dirigovawa 

kao glavnog predmeta koje ovi profesori vode na osnovnim i poslediplomskim 

studijama, veoma je zna~ajna i wihova delatnost vezana za velike 

ansamble Fakulteta ñ Me{oviti hor, koji radi pod rukovodstvom Darinke 

Mati}-Marovi} i Simfonijski orkestar pod rukovodstvom Stanka [epi}a. 

Umetni~ki projekti koje u svojoj redovnoj delatnosti realizuju ovi 

ansambli izuzetno su zapaèni u na{em muzi~kom ìvotu ñ oni se prate i 

o~ekuju sa posebnim interesovawem {ire muzi~ke javnosti i zbog toga na 

najboqi na~in reprezentuju visoke profesionalne domete rada {kole. O 

tome svedo~e osvojene internacionalne i doma}e nagrade, brojna gostovawa 

i priznawa, a iznad svega kontinuirana, dobro osmi{qena politika 

umetni~kog vo|stva ansambala koji su danas spremni za uspe{nu realizaciju 

najsloènijih projekata. 

Radom katedre obuhva}ena su i predavawa dirigovawa kao sporednog 

predmeta (na odseku za muzi~ku pedagogiju i kompoziciju), izvanredno zna- 

~ajnog u formirawu profila budu}ih nastavnika muzike. Na ovom predmetu 

nastavu su odràvali Lambra Dimitrijevi} (u Ni{u 1962–1964, u Beogradu 

1981–1983), Slobodan Bursa} (1984–1993), a od 1980. red. prof. Branko \urkovi}. 

U nastavi dirigovawa i radu ansambala angaòvana su i dva mlada dirigenta 

ñ docent Biqana Radovanovi} i asistent Vesna [ouc, a na predmetu 

svirawe partitura vanr. prof. Aleksandar Vuji} (od 1974) i docent Dragoqub 

Peri} (od 1981). Izvanredno dragocena je umetni~ka saradwa Aleksandra 

To{kova (od 1984) i Sowe Radojkovi} (od 1993). Ipak, za mlade dirigente 

je od posebnog zna~aja iskustvo koje se sti~e u neposrednom radu sa 

orkestrom. Tu priliku im pruàju kolegijalna saradwa sa Simfonijskim 

orkestrom Fakulteta, ali i drugim profesionalnim ansamblima u Beogradu 

ñ Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Beograd, Orkestrom vojske 

Jugoslavije, kao i Beogradskom operom, koji se angaùju za godi{we i 

diplomske ispite. 

Katedra za solo-pevawe zapo~ela je sa radom od osnivawa Muzi~ke akademije, 

postavqawem prvih honorarnih nastavnika ñ Olge Vukmirovi} (od 

1939. wu nasle|uje Nika Kuneli-Monastri) i Milorada Jovanovi}a, a odlukom 

Ministarstva prosvete i Jelke Stamatovi}-Nikoli}. Po~eci rada 

bili su relativno skromni jer je na studije bio upisan veoma mali broj polaznika 

(dvoje u prvoj godini rada i petoro u drugoj i tre}oj), te pravi razvoj 

odseka zapo~iwe po zavr{etku Drugog svetskog rata. Po~etkom 1945. go- 

KATEDRA ZA 

SOLO-PEVAWE 

(41

42) 

dine Akademija je dobila prvog stalnog nastavnika za solo-pevawe, Jelku 

Stamatovi}-Nikoli} (radila je do 1964), a naredne godine jo{ dva istaknuta 

umetnika i nastavnika zapo~iwu svoju pedago{ku delatnost ñ Josip 

Rijavec (do 1959) i Nikola Cveji} (do 1970). Broj studenata se zna~ajno pove}ao 

(1949/50. bilo ih je 16), nastavnici su se veoma mnogo angaòvali na 

izboru najboqih glasovnih potencijala me|u u~enicima sredwih muzi~kih 

{kola i rezultati su bili vidni. U narednih petnaestak godina rada 

diplomiralo je vi{e od 40 studenata, me|u wima velikani na{e i svetskih 

operskih scena, poput Branka Pivni~kog, Biserke Cveji}, Branka Cveji}a, 

Milice Miladinovi}, Du{ana Popovi}a, Radmile Bako~evi}, Zvonimira 

Krneti}a, \ur|evke âkarevi}, Radmile Tirnani}, Danice Mastilovi}, 

Olivere Miqakovi}, Julijane Anastasijevi} i dr. Angaòvani su i novi 

nastavnici: Zlata \un|enac (1953–1964), Branko Pivni~ki (1957–1976), 

Zdenka Zikova (1964–1975), Anita Mezetova (1969–1978) i Biserka Cveji} 

(1978–1993), koji su obezbedili stalni visoki nivo u delovawu katedre. 

Nastava na odseku za solo-pevawe odvija se kroz redovne ~asove i ve`be, 

ali podjednaku va`nost imaju i javni nastupi studenta, prvo na javnim 

i internim ~asovima u samoj {koli, ali i izvan we ñ na susretima studenata 

jugoslovenskih visokih muzi~kih {kola, me|unarodnim gostovawima, 

internacionalnim takmi~ewima, konkursima za mlade izvo|a~e kao 

{to su bili ªJugoslovensko takmi~ewe mladih muzi~kih umetnika´ u Zagrebu, 

ªMe|unarodno takmi~ewe muzi~ke omladine´ u Beogradu, kao i novoosnovani 

konkursi ñ ªPetar Kowovi}´ u Beogradu, ªObzorja na Tisi´ u 

Novom Be~eju i dr. O pedago{kim uspesima svedo~e ne samo brojne nagrade 

koje dobijaju na{i mladi peva~i, ve} i samostalne produkcije operskog 

studija Akademije: Mocartovog zing{pila Bastijen i Bastijena, Hajdnovog 

Apotekara (1951), Perslove Kraqice vila (1953), Rosinijevog Seviqskog 

berberina (1958), îmarozinog Tajnog braka (1959. i 1974), Verdijeve Travijate 

(1966), Hazonove Bra~ne agencije i Verdijevog Don Karlosa (1973), Mocartove 

Tako ~ine sve (1975), Fjoravantijeve Seoske peva~ice (1976), îmarozinog 

Razo~aranog muà i Bizeove \amile (1977) i [ajiove Prosidbe 

(1980). U operskom studiju bili su angaòvani brojni nastavnici ñ peva~ki 

pedagozi, reìseri i dirigenti Nikola Cveji}, Bogdan Babi}, Du{an 

Miladinovi}, Oskar Danon i Slobodan Turlakov. U okviru rada studija 

posebna pa`wa posve}uje se stilskoj interpretaciji predstava u celini, 

ali i pojedina~nih uloga, a ~esto su javno prikazivani odlomci iz pojedinih 

opera. Kontinuitet u tom radu potvr|uje i posledwi uspe{ni projekat 

operskog studija (realizovan pod rukovodstvom Dejana Miladinovi}a) ñ 

Pu~inijeva Sestra An|elika izvedena u Bitef-teatru 1996. godine (klavirska 

saradwa Aleksandra Kolarevi}a i \or|a Stankovi}a). 

Na profilisawe dana{weg lika katedre uticali su brojni umetnici 

koji su duè ili kra}e u~estvovali u wenom radu, pored dosad pomiwanih i: 

Julijana Anastasijevi} (1964–1972), Bogdan Babi} (1949–1957), Jovanka Bjegojevi} 

(1975–1981), Olivera Vidovi} (1972–1974), Zora Vladarski (1948–1965), 

Jovan Gligorijevi} (1977), Lujo Davi~o (1938–1941), Oskar Danon (1963–1971), 

Divna \okovi} (1950–1951), Davorin @upani} (1949–1950), Vidosava Jovanovi} 

(1960–1961), Zoran Jovanovi} (1964–1968), Katarina Juri~i} (1970–1972), 

Qiqana Karunovi}-@upan~i} (1954–1956), Jelena Matijevi} (1947–1952), Du- 

{an Miladinovi} (1958–1962), Vera Novakovi} (1980–1982), Ana Rado{evi}

(1957–1962), Ruìca Savi} (1968–1987), Gita Stefanovi}-Radi} (1948–1956). 

Mila Stojanovi} (1951–1957), Aleksandar Stojanovi} (1956–1966), Slobodan 

Turlakov (1974–1995), Milorad Feodorovi} (1979–1987), Dragomir Radivojevi} 

(1978–1992) i dr. 

Danas na katedri za solo-pevawe postoji pet klasa: redovnih profesora 

Radmile Bako~evi}, {efa katedre, Irine Arsikin, Aleksandre Ivanovi}, 

Radmile Smiqani} i Zvonimira Krneti}a (dugogodi{weg {efa 

katedre koji je odnedavno u penziji). Metodiku nastave solo-pevawa predaje 

Irina Arsikin. Operski studio vode Dejan Miladinovi} (od 1995) i 

Aleksandar Kolarevi} (od 1978). Uz istaknute pedagoge kao asistenti se angaùju 

mladi peva~i, kako bi se omogu}ilo da steknu najboqa iskustva za 

budu}i pedago{ki rad: Sneàna Stamenkovi} (1990–1992), Duwa Simi} 

(1992–1994), Sawa Osti} (1994–1996), Violeta Pan~etovi} (od 1996) i Katica 

Nikoli} (od 1996). Za uspe{no odvijawe nastave neprocewivo je dragocena 

pomo} umetni~kih saradnika: Qubice Gruji} (od 1987. godine, u klasi 

Radmile Smiqani}), Mirjane Kr{qanin (od 1988, u klasi Radmile Bako~evi}), 

Maje [qivan~anin-Rajkovi} (od 1991, u klasi Irine Arsikin), Ivane 

Stokovi} (od 1993, u klasi Aleksandre Ivanovi}) i Mitre Nedeqkov (od 

1996, u klasi Zvonimira Krneti}a). Kao demonstrator u klasi Irine Arsikin 

u {kolskoj 1996/97. radio je dirigent \or|e Stankovi}. 

Na katedri za solo-pevawe se, pored glavnog predmeta, operskog studija 

i ve`bi iz glavnog predmeta, koje drè nastavnici solo-pevawa sa 

(43

44) 

KATEDRA ZA KLAVIR 

svojim klavirskim saradnicima, organizuje i nastava italijanskog jezika, 

koji je neophodan za upoznavawe sa operskom literaturom. Nastavu su od 

po~etka vodili Gita Radi} (1948–1956), Aleksandar Stojanovi} (1956–1966), 

Katarina Ju~i} (1970–1972), Olivera Vujovi} (1972–1974), da bi od 1974. nastavu 

preuzela i uspe{no je do danas vodila Ranka Glixi}-[epi}. 

Na katedri je, dodu{e u skromnoj meri, ali ipak zastupqena i izdava~ka 

delatnost. Objavqene su kwige koje pomaù uspe{nost nastave: Nikola 

Cveji}, Izbor vokaliza za visoki glas, 1952, Nikola Cveji}, Savremeni 

belkanto, 1980, Zvonimir Krneti}, Prevodi solo-pesama, 1978, Ranka Glixi}-[epi}, 

Zbirka tekstova iz italijanskog jezika namewena studentima 

solo-pevawa, 1978. 

Na{i poznati umetnici osnovali su fondove za nagra|ivawe najuspe{nijih 

studenata, iz kojih se nagrade tradicionalno dodequju na Dan 

studenata 4. april. To su fondovi ªJelene Mihajlovi}´ (osnovan 13. januara 

1975), ªAleksandra Trifunovi}a´ (osnovan 12. maja 1976), ªDanice Mastilovi}´ 

(osnovan 7. aprila 1977), ªAnite Mezetove´ (osnovan 11. novembra 1980) 

i ªBiserke Cveji}´ (osnovan 10. novembra 1985). 

Za {ezdeset godina postojawa katedra za solo-pevawe dala je veliki doprinos 

na{oj peva~koj umetnosti ne samo stvarawem generacija istaknutih 

solista poznatih {irom sveta, ve} i formirawem velikog broja dobrih 

peva~a koji daju visok profesionalni nivo na{im brojnim horskim 

ansamblima, {to je zna~ajno uticala na stalno poboq{awe kvaliteta na- 

{eg muzi~kog ìvota. Za daqi razvoj na{e peva~ke umetnosti posebnu va`nost 

ima pedago{ki rad u ovoj oblasti, jer je upravo na Fakultetu formiran 

dana{wi nastavni~ki kadar u sredwim muzi~kim {kolama, ~ime se na 

najboqi na~in obezbe|uje pravovremeni odabir i priprema budu}ih peva~a. 

[ezdeset godina katedre za klavir Fakulteta muzi~ke umetnosti dug je period 

postojawa ako se posmatra bogatstvo i razu|enost wenog dosada{weg 

delovawa. Danas najbrojnija katedra Fakulteta, kako po broju nastavnika i 

saradnika tako i po broju studenata, zapo~ela je svoj rad 1937. godine sa 

skromnih devet slu{alaca glavnog predmeta i ~etiri veoma ugledne li~nosti, 

wihovih profesora, koji su, ujedno, postavili temeqe savremene nastave 

instrumenta u visoko{kolskoj ustanovi: Emil Hajek (1937–1963), ]iril 

Li~ar (1937–1956), Jelica Krsti}-Popovi} (1937–1972) i Olga Mihailovi} 

(1939–1978). U isto vreme glavni predmet klavir predavali su i nastavnici 

angaòvani u sredwoj {koli pri Akademiji ñ Stanica Botori} (1937–1947), 

Alisa Be{evi} (1937–1957), Danica Stanisavqevi} (1937–64), Miroslava 

Mokrawac (1940–61), Jelena Nenadovi} (1944–64; 1978–79), Desanka Velimirovi} 

(1944–1951) i Milka \aja (1945–1962). Wihova plodna dugogodi{wa 

delatnost bila je neophodna spona u radu odseka do dolaska prvih mladih 

pijanista {kolovanih na Muzi~koj akademiji. [kolovawe profesionalnih 

pijanista-izvo|a~a postavqeno kao osnovni ciq plana i programa 

studija, i umetni~ka delatnost kao izuzetno va`na aktivnost profesora 

glavnog predmeta i danas defini{u rad katedre. 

Muzi~ko-pijanisti~ko {kolovawe u Srbiji nije autohtono; istorijski 

razvoj koji je prethodio osnivawu Akademije pokazao je da je na{a sredina, 

èqna novih znawa i na poqu umetnosti, uvek bila plodno tle za

pravo, iskreno i dobronamerno znala~ko seme drugih kultura. Mnogobrojne 

ª{kole´ koje se razlikuju ponekad i su{tinski u pogledu svojih puteva 

ka ostvarewu krajweg ciqa ñ vrhunskog izvo|ewa, obeleìle su svojim sna`nim 

uticajima generacije i generacije pijanista koji su se {kolovali na 

na{oj Akademiji. Po~ev{i od pra{ke {kole Emila Hajeka, preko francuske 

{kole ~uvenog pedagoga Svetislava Stan~i}a, u~enika posledweg Listovog 

|aka, Hajnriha Barta u Berlinu, koju unose na beogradsku Akademiju Melita 

Lorkovi}, Stanka Vriwanin i, ne{to kasnije, Mirjana Vukdragovi}, 

svoje mesto su na{li uticaji pojedinih velikih svetskih pijanista i pedagoga 

kao {to su Maks Pauer iz Lajpciga (Andreja Preger), Gvido Agosti, 

\ino Gorini i Vin~enco Vitale iz Italije (Darinka Mihailovi}-Pavlovi}, 

Sr|an Grbi}, Zorica Dimitrijevi}-Sto{i}, Nevena Popovi}, Tijana 

Humo), Alfred Korto, Lazar Levi, Aldo îkolini, Pjer Sankan iz Francuske 

(Vera Veqkov, Sr|an Grbi}, Jasmina Gavrilovi}, Dubravka Jovi~i}), 

Kendal Tejlor iz Londona (Du{an Trbojevi}, Jasmina Gavrilovi}, Dubravka 

Jovi~i}), Branka Musulin iz Nema~ke (Nikola Rackov), Jan Ekijer iz 

Poqske (Milo{ Ivanovi}) i mnogi drugi. Ovakvo obiqe znawa stvorilo 

je nepresu{nu riznicu informacija koje su u ìù pedago{kih interesovawa 

i usmeravawa postavile neprekidne kontakte sa svetskim tokovima 

pijanizma, naro~ito u posledwe dve decenije kada i u svetu i kod nas brisawem 

umetni~kih granica i uspostavqawem brzih komunikacija pojam ª{kola´ 

postepeno gubi nekada{wi zna~aj. 

Ubrzo po osnivawu Akademije, ve} po~etkom ~etrdesetih godina, a naro~ito 

posle Drugog svetskog rata, u rad katedre se aktivno ukqu~uju prvi 

nastavnici koji su se tu {kolovali (Milica Marjanovi} /1942–1978/, Vera 

Veqkov /1945–1984/, Vlastimir [karka /1948–1983/, Arsen Triva /1948–1982/, 

Olga Popov /1954–1978; 1980–1981/). Interesantno je da su, bez obzira na 

raznolikost i bogatstvo stranih uticaja, osnovu nastavnog kadra katedre 

uvek ~inili pijanisti koji su se {kolovali na na{oj Akademiji, a svoja 

znawa i stilska opredeqewa upotpuwavali usavr{avawem u inostranstvu. 

Profesori klavirske katedre su, istovremeno, ve} decenijama iz generacije 

u generaciju stub muzi~kog ìvota Beograda, Srbije i Jugoslavije, da 

navedemo samo neke: Vera Veqkov (1945–1984), Du{an Trbojevi} (1957–1990), 

Zorica Dimitrijevi}-Sto{i} (od 1958), Darinka Mihailovi}-Pavlovi} 

(od 1960), Mirjana Vukdragovi} (1963–1996), Sr|an Grbi} (od 1970), Nikola 

Rackov (od 1970), Olga Jovanovi} (1978–1990), Nevena Popovi} (od 1979), 

Dubravka Jovi~i} (od 1979), Aleksandar [andorov (od 1989) i mnogi drugi. 

Neometani razvoj dugi niz godina omogu}io je da svaka nova generacija od- 

{kolovana na na{oj Akademiji dobija sve ve}u potvrdu u zemqi i inostranstvu 

kroz brojne nagrade i priznawa za svoja li~na umetni~ka dostignu}a, 

kao i pedago{ke rezultate kroz delatnost svojih studenata. 

Ovakav tempo razvoja neprestano je uticao na pove}avawe interesovawa 

za studije klavira, pa se od nekada{wih devet slu{alaca glavnog predmeta 

1937. godine stiglo do preko 200 studenata osnovnih i poslediplomskih 

studija 1997. godine. Taj porast interesa za studije klavira zasnovan je 

na realnim mogu}nostima kasnijeg zapo{qavawa u niìm i sredwim muzi~kim 

{kolama, mada se time stvara i odre|ena nesrazmera izme|u prevashodno 

umetni~kog opredeqewa samih studija i budu}eg pedago{kog zanimawa. 

(45

46) 

Brojnost studenata i sama priroda posla uneli su odre|eni takmi~arski 

duh u atmosferu rada katedre iz kojih je sedamdesetih godina proistekla 

potreba osnivawa fondova za nagra|ivawe najboqih i najperspektivnijih 

mladih pijanista (Fond ªEmil Hajek´, Fond ªOlga Mihailovi}´, Fond 

ªKatarina A}imovi}´, Fond ªJelena Pavlovi}´, Fond ªSlobodanka Milo- 

{evi}-Savi}´). Tih istih godina nastavni profil katedre se bitno izmenio 

pre svega po broju novih profesora i saradnika-asistenata koji su u 

periodu od 1970. do 1990. zapo~eli u woj svoj rad. Iskustvo ve} formiranih 

pijanista i pedagoga (Olga Jovanovi}, Mirjana [uica-Babi} /1976–1994/, 

Igor Lazko /1981–1992/, Arbo Valdma /od 1984/, Konstantin Bogino /od 1984/, 

Jokut Mihailovi} /1989/), {irina obrazovawa i interesovawa nekada najboqih 

studenata Fakulteta, u to vreme na po~etku svojih umetni~kih i pedago{kih 

karijera (Zora Mihailovi} /1975–1992/, Nevena Popovi}, Dubravka 

Jovi~i}, Jasmina Gavrilovi} /1980–1997/, Tijana Humo-Rijavec /od 

1984/, Ninoslav @ivkovi} /od 1985/, koji je diplomirao na Akademiji umetnosti 

u Novom Sadu), do{li su do punog izraàja u veoma ìvoj i izuzetno 

plodotvornoj razmeni znawa i ideja sa tada{wim istaknutim profesorima 

katedre (Andreja Preger, Olga Mihailovi}, Vera Veqkov, Mirjana 

Vukdragovi}, Du{an Trbojevi}, Darinka Mihailovi}-Pavlovi}, Vlastimir 

[karka, Arsen Triva, Olga Popov), grade}i realne nade u perspektivu 

dostizawa reputacije jedne od veoma uglednih evropskih muzi~kih visokih 

{kola. Osnivawe pijanisti~kog Memorijala koji je poneo ime rodona~elnika 

katedre, Emila Hajeka, i koji je od samog po~etka imao me|unarodni 

karakter, i ukqu~ivawe u presti`nu evropsku asocijaciju klavirskih pedagoga 

ñ EPTA (European Piano Teachers Association) ñ ukazali su na potrebu 

i spremnost katedre da se {to brè i adekvatnije ukqu~i u najnovije evropske 

i svetske umetni~ko-pedago{ke tokove. 

Ovakav tempo razvoja katedre naglo je prekinut posledwim istorijskim 

doga|ajima. Mnogi profesori i saradnici su oti{li sa Fakulteta 

(K. Bogino, I. Lasko, S. Drakuli}, Z. Mihailovi}, J. Gavrilovi}); pojedini 

su nastavili saradwu u vidu specifi~nog oblika skoncentrisane blok-nastave 

(A. Valdma, L. Stankovi}). Sticajem prirodnih okolnosti, u penziju 

su oti{li D. Trbojevi}, O. Jovanovi}, M. [uica-Babi} i M. Vukdragovi}, 

koji su iz svog entuzijazma nastavili da ugra|uju svoje znawe i iskustvo kako 

u najmla|e generacije studenata, tako i u mladu generaciju nastavnika i 

saradnika (Aleksandar [andorov /od 1989/, Lidija Stankovi} /od 1989/, 

Aleksandra Pavlovi} /1992/, Deana Patakovi} /1992/, Marija \uki} /1992/, 

Dejan Sinadinovi} /1992/, Branko Pen~i} /1992/, koji su u stalnom radnom 

odnosu, i saradnici-asistenti angaòvani preko Republi~kog zavoda za 

trì{te rada, Dejan Sto{i}, Irina Skerl, Nata{a [ar~evi}, Tatjana Milosavqevi}, 

Jelena Jovanovi}-Petrovi}, Gordana Sinadinovi} i Vladimir 

Cviji}), da {to pre steknu neophodna iskustva i zapo~nu samostalan rad. 

Na katedri se tako|e odràva metodika nastave klavira, u okviru koje 

studenti glavnog predmeta poha|aju teorijski i prakti~an vid nastave. 

Od samog osnivawa katedra za klavir je obuhvatala i nastavu uporednog 

klavira za studente nastavni~kog odseka, dirigovawa, kompozicije, solopevawa, 

a kasnije i muzikologije i etnomuzikologije. Ovaj predmet su svojevremeno 

predavali profesori sredwe muzi~ke {kole pri Akademiji, zatim 

predava~i, a sa izmenom zakona ñ stru~ni saradnici. Od poznatih

pedagoga koji su kao predava~i i saradnici ugradili sebe u ovaj oblik nastave 

klavira bili su Branisalava Stevanovi} (1956–76), Desanka Zrni} (1956–87), 

Veroslava Staki}-Popovi} (1956–90), Ruìca Rankovi} (1956–91), Vera Bogdanovi} 

(1958–69), Jela Kr{i} (1960–69), Qiqana ]orovi} (1961–88), Ivanka 

Simonovi}-Sekvi (1975–83) i Zagorka Popovi} (1978–83). Uporedo sa uvo- 

|ewem zvawa stru~ni saradnik, ovaj vaàn predmet u jednom trenutku je 

pretvoren u ve`be ñ klavirskim praktikum ñ {to nije odgovaralo wegovoj 

osnovnoj nameni, naro~ito na odsecima za kompoziciju, dirigovawe, orguqe 

i muzikologiju. 

Posledwom izmenom naziva predmeta ñ klavirska muzika ñ kao i novim 

nastavnim planom i programom data je perspektiva wegovog daqeg razvoja. 

Pored osnovne, prakti~ne nastave klavira, uvedena su predavawa iz 

raznih oblasti klavirske muzike, na kojima se izu~avaju karakteristike i 

na~ini izvo|ewa dela standardne pijanisti~ke literature i analiti~ki 

pristupa wihovom estetskom vrednovawu. Tako|e je uvedena obavezna koncertna 

praksa u okviru koje se kroz diskusije o izvedenim programima izo- 

{trava kriti~ki sud studenata i istovremeno oboga}uje wihovo poznavawe 

literature. 

Predmet klavirska muzika predaju danas stru~ni saradnici Sr|an Dimitrijevi} 

(od 1985), Dragoqub [obaji} (od 1985), Milanka Mi{evi} (od 

1989), Ingrid Raji} (od 1988), Bosiqka Stri~evi} (1991–1995), Ruìca Rankovi} 

(1956–1991), Bojana \aji} (od 1996), Zorana Grbi} (od 1996) i umetni~ki 

saradnik Milorad Feodorovi} (od 1979). Trud i napor koji saradnici 

na ovom predmetu ulaù u svim oblastima nastave, wihova bogata izdava~ka, 

predva~ka, nau~no-istraìva~ka i koncertna delatnost ukazuju na sve 

ve}u potrebu izdvajawa ove grupe nastavnika u zasebnu katedru u kojoj bi 

do{la do izraàja specifi~nost predmeta i postojala ve}a mogu}nost za 

afirmaciju saradnika koji ga predaju. 

Po~etak rada Muzi~ke akademije u Beogradu bio je zasnovan na visokoprofesionalnim 

stremqewima koja su osmi{qena u skladu sa najvi{im standardima 

kako u izboru li~nosti nastavnika, tako i u odnosu na opremu 

prostora, formirawe nastavnih planova i na~in ostvarewa pedago{kog 

procesa rada. Beograd je u ~etvrtoj deceniji XX veka ve} imao solidnu tradiciju 

umetnosti svirawa na guda~kim instrumentima na ~ije formirawe 

su uticale tada vode}e evropske guda~ke {kole (ruska, francuska, ~e{ka, 

ma|arska i druge). Po~etak je, gledaju}i iz dana{we perspektive, bio skroman 

i oprezan, ali u isto vreme temeqan, studiozan i kvalitetan. Velika je 

sre}a {to je osnove visoko{kolske guda~ke pedagogije postavio prof. Petar 

Stojanovi} (1937–1945), zna~ajan umetnik svog doba, vrstan violinista, 

kompozitor i organizator muzi~kog ìvota. Wegovo bogato iskustvo ste- 

~eno u vode}im evropskim centrima, Budimpe{ti i Be~u, plodno je ugra- 

|eno u kulturni ìvot Beograda. 

Koncept da se u jednoj umetni~ko-pedago{koj instituciji ostvari 

potpuni proces izgra|ivawa umetnika-interpretatora, od identifikacije 

talenata i po~etnih lekcija, preko pra}ewa wihovog razvoja do pune 

umetni~ke zrelosti, bio je tada (a i danas je) vrlo redak u svetskim razmerama. 

Objediwavawe svih nivoa nastavnog procesa u okviru jedne institucije, 

Muzi~ke akademije u Beogradu, rad vrhunskih pedagoga sa u~enicima 

KATEDRA ZA GUDA^KE 

INSTRUMENTE 

(47

48) 

svih uzrasta, podrazumevao je studiozan rad na ªduga~ke staze´ uz odbacivawe 

tendencije brzog uspeha po svaku cenu. Me|u prvim nastavnicima Akademije, 

pored Petra Stojanovi}, bili su violinistkiwa Marija Mihailovi} 

(1937–1956) i violon~elista Jure Tkal~i} (1937–1941), dok su u sredwoj 

{koli pri Akademiji predavali: violinu @ivorad Grbi} (od 1937, potom 

profesor na Akademiji 1945–1954), Milan Dimitrijevi} (od 1937, potom 

profesor na Akademiji 1944–1972) i Jovan Zorko (1939–1942), violon~elo 

Jovan Mokrawac (od 1937, potom profesor na Akademiji 1947–1949) i kontrabas 

Dragoqub @ivanovi} (1938–1951). U prvoj {kolskoj godini na violinu 

su bila upisana samo dva studenta i sedam u~enika sredwe {kole, na 

violon~elo jedan student i ~etiri u~enika i na kontrabas jedan u~enik. U 

prvom periodu rada (do okon~awa Drugog svetskog rata) studije je zavr{ilo 

samo {est studenata ñ dvoje na violini, jedan na violi i troje na violon~elu. 

Me|utim, postavqeni koncept nastave, polako ali sigurno, dokazao 

se u nacionalnoj pedago{koj praksi kao pouzdan i postavio je temeqe 

kontinuiranog i sigurnog razvoja, sazrevawa i pune afirmacije. Ona se, 

vi{estruko u pro{losti i sve bogatije u sada{wosti, potvrdila i u internacionalnim 

razmerama. Danas se sa zadovoqstvom moè konstatovati 

da veliki broj vaspitanika Fakulteta muzi~ke umetnosti sa zapaènim 

uspehom razvija svoju profesionalnu delatnost {irom sveta, doslovno na 

svim kontinentima. Za to su zaslu`ne brojne generacije pedagoga koji su 

svoj radni vek ugradili u razvoj nacionalne guda~ke pedagogije, odnosno 

umetnosti svirawa na guda~kim instrumentima. 

Violinu su na visokoj {koli predavali Meri @eèq (1944–1963), Merima 

Dragutinovi} (1944–1963), Lazar Marjanovi} (1945–1979), Petar To{kov 

(1948–1982), Margarita Nuri-Haxi} (1954–1965), Qudevit Pap (1956–1971), 

Vladimir Markovi} (1956–1985), Aleksandar Pavlovi} (1961–1995), Rajko 

Doj~inovi} (1962–1987), Jovan Kolunxija (asistent 1974–1983, red. prof. 

1989–1992), Sreten Krsti} (1975–1979), Julka Petrovi} (1978–1992), Nenad 

Daleore (1980–1983), Sr|an Gruji} (1984–1989), Jelena Mi{evi} (1986–1988). 

Danas su nastavnici na Fakultetu muzi~ke umetnosti red. prof. Dejan Mihailovi} 

(1962–1967, potom od 1980), {ef katedre, red. prof. Fern Ra{kovi} 

(od 1971), red. prof. Milutin Kosanovi} (od 1978), van. prof. Tatjana 

Oluji} (od 1981), docent Gordana Matijevi} (od 1989), docent Qubomir Mihailovi} 

(od 1989), van. prof. Marija Jokanovi} (od 1990), docent Jasna Maksimovi}-Veselinov 

(od 1993), asistent Ivana A}imoski (od 1993). Metodiku 

nastave predaje Vladimir âbrenovi} (od 1985). 

U nastavi violon~ela posle odlaska Jure Tkal~i}a i Jovana Mokrawca, 

tokom niza godina bio je veoma izraèn problem angaòvawa stalnog profesora. 

U kra}em periodu kao nastavnici su radili Mirko Dorner (1947–1956), 

@ilber Zalongi (1954–1959), Erih Ajzenbrand (1954–1955), Rene Forest 

(1958–1963), \or|e Ili} (1958–1959), Stanislav Apolin (1970–1972), Ksenija 

Jankovi} (1989–1991). Kadrovski problemi razre{eni su angaòvawem Viktora 

Jakov~i}a (1961–1996), u ~ijoj klasi je studije zavr{ilo ~etrdesetak 

violon~elista, pa se s razlogom moè ista}i da je u Beogradu savremena 

{kola violon~ela izgra|ena prvenstveno zaslugom wegove dugogodi{we 

uspe{ne pedago{ke i umetni~ke delatnosti. Pove}awe interesovawa za 

ovaj guda~ki instrument pratilo je i pove}awe broja nastavnika. Danas 

klase violon~ela, pored jo{ uvek aktivnog Viktora Jakov~i}a, vode red.

prof. Fransoaz Jakov~i} (od 1972), docent Sandra Beli} (od 1989), red. prof. 

I{tvan Varga (od 1996), a u nastavi u~estvuju asistent Dejan Boì} (1996) i 

umetni~ki saradnik Ladislav Mezei za predmet ~itawe s lista i orkestarska 

literatura. 

Pitawe nastave viole tako|e dugo nije bilo razre{eno na odgovaraju}i 

na~in. Prve klase su vodili honorarni nastavnik Dimitrije Dorjan 

(1955–1956), docent Ladislav Miranov (1957–1961), na{ istaknuti violinista 

i violista Branko Pajevi} (1962–1975) i docent Zlatko Stahuqak 

(1975–1979). Pravi uspon i vrhunski rezultati u ovoj oblasti guda~ke pedagogije 

postignuti su angaòvawem danas red. prof. Petra Ivanovi}a (od 

1977), a ne{to kasnije i asistenta Petra Mladenovi}a (1986–1988) i docenta 

Dejana Mla|enovi}a (od 1989), kao i asistenta Pante Veli~kovi}a (od 

1993). 

Na kontrabasu, posle privremenog angaòvawa Branka @ivanovi}a 

(1962–1965), Milana Prosenika (1965–1966), Juraja Pe~evskog (1967–1974) i 

Josipa Novosela (1975–1977), stabilizacija nastave je zapo~ela izborom Neboj{e 

Igwatovi}a (od 1978). Za dvadesetak godina rada u wegovoj klasi je 

(49

50) 

KATEDRA ZA DUVA^KE 

INSTRUMENTE 

diplomirao niz odli~nih kontrabasista koji rade u doma}im i svetskim 

orkestrima ili se bave pedago{kim radom u sredwim muzi~kim {kolama. 

Danas klasu kontrabasa vodi i docent Slobodan Geri} (angaòvan od 1991). 

U katedri za guda~ke instrumente radi i niz vrsnih umetni~kih saradnika 

ñ Sloboda \uki} (1977-1979, potom od 1980), Istra Pe~vari (od 1980), 

Aleksandra Lalovi} (od 1989), Vesna Pantovi} (od 1993), Sawa Petkovi} 

(od 1996), Ivana Milovanovi} (od 1996), Bojana Zagorac (od 1996) i Gordana 

Marijanovi} (od 1996). 

Sa katedre za guda~ke instrumente potekle su dve zna~ajne inicijative 

koje su bitno doprinele poboq{awu nivoa pedago{kog procesa rada. Pedesetih 

godina formirana je pri Muzi~koj akademiji ªogledna {kola´ u 

kojoj su studenti i stariji u~enici sredwe {kole (tada jo{ uvek u sastavu 

Akademije) imali priliku da realizuju pedago{ku praksu pod nadzorom i 

mentorstvom svojih nastavnika. Na ovaj na~in je zaokruèn edukativni 

proces u~enika i studenata u svim vidovima mogu}ih profesionalnih aktivnosti: 

koncertnom solisti~kom izvo|a{tvu, kamernoj muzici, orkestarskom 

muzicirawu i u posebno organizovanoj pripremi za pedago{ki 

rad. Kako se ªogledna {kola´ nije uklapala u tada{wi obrazovni sistem, 

vrlo brzo je ukinuta, ali ova ideja je u modifikovanom vidu doìvela realizaciju 

formirawem [kole za muzi~ke talente u ]upriji (1973/74). Wen 

zadatak je da najsposobnijoj deci iz cele Srbije omogu}i internatsko {kolovawe 

u guda~koj struci, po posebnom nastavnom planu i programu, kako 

bi se u skra}enom vremenu pripremili za upis na Fakultet. Nastavnici 

Fakulteta kontinuirano prate wihov razvoj, i ova {kola od osnivawa do 

danas egzistira kao rasadnik vrsnih guda~a. Treba podvu}i da je obe inicijative 

pokrenuo tada{wi {ef katedre za guda~ke instrumente, Lazar 

Marijanovi}, koji je bio i prvi rukovodilac [kole za muzi~ke talente u 

]upriji. Posle wega tu du`nost su obavqali Vladimir Markovi}, Aleksandar 

Pavlovi}, Petar Ivanovi} i Milutin Kosanovi}. 

U razdobqu pre Drugog svetskog rata ni na jednoj od postoje}ih visokih muzi~kih 

{kola u tada{woj Jugoslaviji nije bilo mogu}nosti za studije duva~kih 

instrumenata, harfe i kontrabasa. Ovim instrumentima ni u sredwim 

{kolama nije posve}ivana potrebna pa`wa, a nastavu su obavqali 

uglavnom honorarni nastavnici, bez mnogo entuzijazma. Zbog toga se u na- 

{im orkestrima onog vremena ose}ao ozbiqan nedostatak doma}ih kadrova 

ñ u duva~kim grupama nalazili su se gotovo iskqu~ivo stranci. 

Prvi na{i kadrovi formirani su zahvaquju}i postojawu Vojne muzi~ke 

{kole u Vr{cu, kroz koju je pro{lo oko 3.500 obdarene dece. Mada su u 

ovoj {koli ona sticala minimalna muzi~ka znawa, ipak se me|u wima izdvojio 

jedan mawi broj posebno talentovanih, koji su potom upornim radom 

i èqom za daqim napredovawem uspevali da obezbede {kolovawe u 

inostranstvu, te su se tako pojavili na{i prvi zna~ajni koncertni muzi- 

~ari. Upravo je iz ovog malog jezgra odli~nih muzi~ara posle rata krenula 

afirmacija i unapre|ewe nastave duva~kih instrumenata. 

Zna~ajnu prekretnicu u razvoju na{e pedagogije duva~kih instrumenata 

predstavqalo je osnivawe odseka za duva~ke instrumente, harfu i kontrabas 

u Sredwoj muzi~koj {koli pri Muzi~koj akademiji u Beogradu 1938. 

godine. Tada je nabavqen prvi instrumentarijum i tako zapo~eo rad na si-

stematskom odgoju muzi~kog podmlatka ñ duva~a. Polaznici su pored nastave 

glavnog predmeta ñ flaute, oboe, klarineta, fagota, horne, trube, 

trombona, harfe i kontrabasa ñ poha|ali i muzi~ko-teorijske i op{teobrazovne 

predmete, {to je davalo mogu}nost {ireg muzi~kog obrazovawa 

nego dotad. Me|utim, rat je izazvao prekid ovih pozitivnih tokova razvoja, 

te se moè re}i da istorijat katedre za duva~ke instrumente na Muzi~koj 

akademiji zapo~iwe posle 1945. godine, kada je u okviru jedinstvenog 

sedmogodi{weg sistema {kolovawa planom predvi|eno i osnivawe odseka 

za duva~ke instrumente i kontrabas. Tako su prvi put duva~ki instrumenti 

stekli ravnopravnost sa ostalim instrumentima, a studentima ovog 

odseka omogu}eno je da se usavr{avaju podizawem muzi~kog obrazovawa na 

akademski nivo. 

Prvi {ef novoformiranog odseka bio je Stanojlo Raji~i}. Pred wim 

su se na{li brojni materijalni i kadrovski problemi, pre svega u vezi sa 

nabavkom instrumentarijuma i notnog materijala. Prvi angaòvani nastavnici 

bili su Jakov Srejovi} (flauta), Josip Medven (oboa), Bruno Brun 

i Frawo Partli} (klarinet), Ivan Tur{i~ (fagot), Ivan Perko (horna), 

Borislav @ivojinovi} (truba), Anton Houf (trombon), Anton Nedvidek 

(timpani) i Dragoqub @ivanovi} (kontrabas). Potreba za dobrim orkestarskim 

muzi~arima u to vreme je bila veoma velika, posebno za dobrim 

duva~ima, jer su orkestre tada mahom napustili svi strani muzi~ari. 

Reformom Akademije 1947. godine do{lo je do promene na duva~kom odseku. 

Na Akademiji su zadràni samo flauta (Jakov Srejovi}), klarinet 

(Bruno Brun) i fagot (Ivan Tur{i~), a odseku je prikqu~ena i harfa (Josip 

Pikeq). Za {efa katedre prvi put je postavqen nastavnik sa odseka ñ Bruno 

Brun, koji se moè smatrati jednim od najzaslu`nijih li~nosti za solidnu 

postavku osnova i takvu organizaciju rada koja je garantovala daqu 

ekspanziju i uspe{nost. Na po~etku nastava ostalih duva~kih instrumenata 

odràvana je u pripremnoj {koli ñ sredwoj muzi~koj {koli pri Akademiji, 

nad kojom su nadzor vr{ili nastavnici Akademije. Rezultati rada 

su se vrlo brzo pokazali. Studenti Akademije su ~esto javno nastupali, a 

nisu izostala ni prva me|unarodna priznawa: klarinetista Ernest A~kun 

i fagotista Boìdar Tumpej nagra|eni su u Minhenu, klarinetista Milenko 

Stefanovi} u Minhenu, Moskvi, Pragu i @enevi. 

Podstaknuta dobrim rezultatima uprava Akademije je 1960. godine 

usvojila predlog tada{weg dekana Milenka @ivkovi}a da se uvedu i ostali 

duva~ki instrumenti: u {kolskoj 1960/61. po~ela je nastava oboe (Josip 

Medven) i trube (Alojz Strnad), a 1961/62. horne (Du{an Busan~i}) i trombona 

(Anton Houf). Oni postavqaju ~vrste i solidne temeqe pedagogiji 

duva~kih instrumenata obezbe|uju}i kadar ne samo svojih naslednika na 

Akademiji, ve} i u sredwim muzi~kim {kolama, tako da se pove}avao ukupan 

nivo muzicirawa na duva~kim instrumentima. 

Nova generacija predava~a zapo~iwe sa radom krajem {ezdesetih i 

po~etkom sedamdesetih godina. Trombon je predavao Vinko Vale~i} (1966– 

1995), a za trubu je postavqen Dimitar Angelov (1967–1995). U jednom kra}em 

periodu obou je predavao Miklo{ Barta (1966–1971), da bi ga potom smenio 

istaknuti umetni i pedagog Qubi{a Petru{evski (od 1972), danas {ef 

katedre za duva~ke instrumente. Nastavu klarineta preuzeo je jedan od najboqih 

studenata Bruna Bruna ñ Milenko Stefanovi} (1976–1995), a za fla- 

(51

52) 

KATEDRA ZA 

MUZIKOLOGIJU I 

ETNOMUZIKOLOGIJU 

utu su iste godine izabrana dva nastavnika ñ Miodrag Azawac (1976–1996) i 

Tahir Kulenovi} (od 1976). Posle kra}eg perioda rada Boìdara Tumpeja 

(1982–1983), nastavu fagota je preuzeo Marijan Bolfan (1983–1993). Od ovog 

razdobqa, sa izborom ªdruge generacije´ nastavnika, zapo~iwe i nova etapa 

u razvoju katedre. Ona je dala veliki broj izuzetnih umetnika solista i 

koncertanata, ali i izvrsnih orkestarskih muzi~ara, odli~nih pedagoga u 

osnovnim i sredwim {kolama, a tako|e obezbedila sjajan nastavni~ki 

podmladak na visoko{kolskim institucijama. To svojom delatno{}u ñ 

koncertnom i pedago{kom ñ posebno potvr|uje najmla|a generacija profesora 

na Fakultetu muzi~ke umetnosti: hornista Stjepan Rabuzin (od 1982), 

fagotista Mirko Isaeski (od 1994), trombonista Aleksandar Ben~i} (od 

1994), klarinetista Ante Grgin (od 1995), truba~ Mladen \or|evi} (od 1995) 

i flautista Qubi{a Jovanovi} (zapo~eo je sa radom kao profesor za kamernu 

muziku 1994. godine, a danas predaje i flautu). 

Zahvaquju}i posebom razumevawu i angaòvawu tada dekana Fakulteta, 

prof. Darinke Mati}-Marovi}, u {kolskoj 1986/87. godini nabavqeni su 

srodnici pojedinih duva~kih instrumenata, te je ukupna nastava dobila jedan 

novi kvalitet (to su bili pikolo flauta, alt flauta, engleski rog, bas 

klarinet, Es-klarinet, kontrafagot). Tako|e je uvedena tuba kao glavni 

predmet, ~ime se ide ukorak sa svetskim visoko{kolskim institucijama. 

O~ekuje se da ovaj instrumentarijum bude oboga}en i pikolo trubom, visokom 

F-hornom i oboom deamore. 

Za odvijawe nastave i uspehe studenata na nastupima i takmi~ewima 

posebno su zaslu`ni i umetni~ki saradnici na katedri za duva~ke instrumente 

ñ Jovanka Radi} (1958–1996), Qiqana Vukajlovi} (od 1965), Nata{a 

Dorijan (od 1978), Melita Ben~i} (od 1996) i Dragica Toski} (od 1996). 

Izu~avawe muzikolo{kih disciplina na univerzitetskom nivou u Srbiji 

zapo~iwe posle Drugog svetskog rata osnivawem odeqewa za istoriju muzike 

(1948) i muzi~ki folklor (1949) na beogradskoj Muzi~koj akademiji (danas 

Fakultetu muzi~ke umetnosti u sklopu Univerziteta umetnosti). Prvi 

nastavnici na katedri bili su Stana \uri}-Klajn (1950–1971), doajen na{e 

istoriografije, pisac prve istorije srpske muzike, Petar Kowovi} i Nikola 

Hercigowa (1949–1974), zna~ajni jugoslovenski kompozitori i muzi~ki 

pisci, Miodrag Vasiqevi}, etnomuzikolog i dr Marija Koren (1969–1972), 

muzikolog. Osnivawe Odseka za muzikologiju i etnomuzikologiju bilo je 

od izuzetnog zna~aja za razvoj ovih nau~nih disciplina, jer sa wihovim delovawem 

zapo~iwe kontinuirano {kolovawe stru~waka ovog profila. Po- 

~eci su bili skromni. Iz prvih generacija {kolovawe je zavr{io veoma 

mali broj studenata: do {kolske 1961/62. godine jedanaest, a do kraja sedme 

decenije samo jo{ pet. Tek jedan deo od ovog broja posvetio se nau~noistra- 

ìva~kom radu ñ me|u imenima prvih jedanaest diplomaca nalaze se i Milo{ 

Velimirovi}, Dragoslav Ortakov, Roksanda Pejovi}, Dimitrije Stefanovi} 

i Marija Koren. 

Zna~ajniji razvoj odseka moè se pratiti od po~etka sedamdesetih godina 

kada nastupaju brojne promene. Na katedri su angaòvani za predmet 

istorija jugoslovenske muzike Vlastimir Peri~i} (od 1971), za op{tu istoriju 

muzike Mirjana Veselinovi} (od 1973), Roksanda Pejovi} (od 1975) i 

Nade`da Mosusova (od 1977), za estetiku Milan Damwanovi} (od 1977), za

muzi~ki folklor pored Dragoslava Devi}a (od 1962) i Dimitrije Golemovi} 

(od 1979). Broj studenata se zna~ajno pove}ao (o tome uverqivo svedo~i 

podatak o broju svr{enih studenata: od osnivawa do kraja 1996. na muzikologiji 

je diplomiralo 79 studenata, a na etnomuzikologiji 50). No, promene 

se pre svega ogledaju u nastojawima katedre da se studenti od prvih godina 

studija usmeravaju na nau~noistraìva~ki rad. Da bi se obezbedila mogu}nost 

objavqivawa uspelih seminarskih radova, eseja i osvrta studenata, na 

Fakultetu je pokrenut ~asopis studenata ªMuzika i re~´ (od 1971. do 1979. 

iza{lo je jedanaest brojeva ~asopisa), koji su ure|ivali uglavnom studenti 

muzikologije i etnomuzikologije. Potom je {tampawe radova nastavqeno u 

tematskim zbornicima. 

Dva zbornika su se pojavila 1985. godine: prvi je bio pod naslovom Barok 

i rokoko; drugi zbornik ~ine radovi posve}eni delu Stevana Hristi}a, 

a izdat je povodom obeleàvawa stogodi{wice kompozitorovog ro|ewa. 

Tre}i zbornik, iz 1986. godine, obuhvatio je radove posve}ene kompozitorskom 

stvarala{tvu Petra Krsti}a. êtvrti zbornik pojavio se 1988. godine, 

a povodom proslave godi{wice Fakulteta, te je pod naslovom Muzika u anti~kim 

i sredwovekovnim epovima objedinio radove studenata ra|ene na prvoj 

i drugoj godini studija. Kao doma}in XV susreta muzi~kih akademija Jugoslavije, 

Fakultet je 1989. godine objavio zbornik radova studenata iz cele 

zemqe, koji su ~itani na susretima muzikologa, etnomuzikologa i teoreti- 

~ara muzike 1988. Naredna dva zbornika posve}ena su stvarala{tvu Koste 

Manojlovi}a (1990) i Stanislava Bini~kog (1991), a u pripremi su zbornici 

sa radovima etnomuzikologa, te nekoliko sa seminarskim radovima iz oblasti 

op{te istorije muzike posve}enim delima [enberga i Veberna, Bokerinija, 

Mocarta i Vagnera. U saradwi sa Udruèwem kompozitora Srbije 

publikovano je nekoliko diplomskih radova studenata. Mladi muzikolozi 

objavqivali su radove i u ~asopisu Univerziteta umetnosti ª4F´, a najuspeliji 

tekstovi su publikovani i u vode}im stru~nim ~asopisima (ªZvuk´, 

ªNovi Zvuk´, ªZbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku´). 

Da bi se {to ve}em broju uspe{nih studenata omogu}ilo da po okon- 

~awu studija nastave da se bave nau~noistraìva~kim radom na magistarskim 

i doktorskim studijama, a potom i samostalnim nau~noistraìva- 

~kim radom, pri katedri je osnovan Zvu~ni arhiv koji omogu}ava za{titu i 

nau~nu obradu zvu~nog materijala, rukopisa i prepisa nota jugoslovenskih 

kompozitora i bogate snimqene gra|e za etnomuzikolo{ka prou~avawa. Teme 

poslediplomskih i doktorskih studija na muzikologiji i etnomuzikologiji 

deo su stalnih istraìva~kih projekata ~iji su nosioci ~lanovi Katedre: 

Razvoj i ostvarewa srpske umetni~ke muzike i Karta dijalekata 

muzi~ke i horske narodne tradicije Srbije. 

Katedra je po~ev od 1987. godine bijenalno organizovala me|unarodni 

nau~ni skup ªFolklor i wegova umetni~ka transpozicija´ i tim povodom 

izdavala zbornike radova (Folklor i wegova umetni~ka transpozicija I- 

III, 1987, 1989, 1991). Aprila 1995. godine skup je odràn po ~etvrti put pod 

imenom ªFolklor ñ muzika ñ delo´ sa temama Folklor i wegova umetni~ka 

transpozicija i Identitet i alteritet umetni~kog dela, a radovi su 

tako|e objavqeni u posebnom zborniku (na srpskom i engleskom jeziku). U 

1997. godini odràn je peti skup sa temom Izuzetnost i sapostojawe, na 

kojem je u~estvovalo preko 40 referenata iz zemqe i inostranstva. 

(53

54) 

KATEDRA ZA 

MUZI^KU TEORIJU 

U saradwi sa Udruèwem kompozitora i muzi~kih pisaca Srbije organizovana 

su dva muzikolo{ka skupa (Miloje Milojevi} ñ kompozitor i muzikolog, 

1986. godine, i Aspekti interpretacije, 1988), posle kojih su tako- 

|e {tampani radovi u istoimenim zbornicima. 

Danas se broj ~lanova katedre znatno pove}ao te je wena aktivnost bogatija 

i razgranatija. Angaòvawem etnokoreologa Olivere Vasi} (od 1991) 

studentima je pruèna mogu}nost da prou~avaju narodne igre Srbije i Balkana. 

Pod rukovodstvom stru~waka Katedre radi i Centar za prou~avawe narodnih 

igara Srbije koji pruà dragocenu pomo} amaterskim udruèwima. 

Katedra je organizovawem predavawa i kurseva ostvarila saradwu sa muzikolozima 

i kompozitorima iz Velike Britanije, Nema~ke, Sovjetskog Saveza, 

Poqske, Rumunije. 

U rad katedre ukqu~eni su nastavnici za predmete op{ta i nacionalna 

istorija muzike (red. prof. u penziji Vlastimir Peri~i}, red. prof. u penziji 

dr Roksanda Pejovi}, vanred. prof. dr Mirjana Veselinovi}, docent 

dr Sowa Marinkovi}) i saradnici asistenti mr Tijana Popovi}-Mla|enovi}, 

mr Marija Masnikosa, mr Dragana Stojanovi}-Novi~i}, mr Vesna 

Miki}, mr Tatjana Markovi}, te u okviru istraìva~kih projekata katedre 

mr Ivana Perkovi}, Valentina Radoman i Dragana Jeremi}. Primewenu 

estetiku i teoriju umetnosti predaju vanred. prof. dr Du{an Pajin i 

docent dr Mi{ko [uvakovi}. Na etnomuzikologiji su angaòvani red. 

prof. u penziji dr Dragoslav Devi} i vanred. prof. dr Dimitrije Golemovi}, 

{ef katedre. Etnokoreologiju i etnologiju predaje docent dr Olivera 

Vasi}. Saradnici na ovim predmetima su asistenti mr Mladen Markovi}, 

mr Sawa Radinovi} i mr Mirjana Zaki}. Predmete usmena narodna kwièvnost 

i metodologija nau~nog rada predaje nau~ni saradnik Instituta za 

kwièvnost i umetnost u Beogradu dr Nenad Qubinkovi}. Psihologiju i pedagogiju 

predaje red. prof. Filozofskog fakulteta dr Ksenija Rado{. Istoriju 

umetnosti asistent Filozofskog fakulteta mr Slobodan Miju{kovi}. 

engleski jezik mr Milijana Grkajac, a nema~ki jezik Zorana Kozomari}. 

Katedra za muzi~ku teoriju jedna je od najbrojnijih na Fakultetu jer obuhvata 

nastavnike velikog broja predmeta vezanih za razli~ite oblasti muzi~ke 

teorije ñ harmoniju, polifoniju, analizu i metodiku nastave. Nastavnici 

ove katedre nastavu drè na svim odsecima Fakulteta, a sam na~in izu~avawa 

teorijskih disciplina prilago|ava se specifi~nim potrebama studenata 

odre|enog odseka. Na ovoj katedri bavqewe umetno{}u smatra se ekvivalentom 

teorijskog rada, jer je i u samom na~inu izu~avawa teorijskih 

disciplina na Fakultetu izrazito nagla{ena prakti~na komponenta kao 

nerazdvojivi i bitni element teorijskih spoznaja. Zato samo mawi broj ~lanova 

katedre pokazuje interes za izrazitiju afirmaciju nau~nog rada u ovoj 

oblasti (u~e{}em na simpozijumima razli~itog profila, objavqivawem 

radova u ~asopisima i zbornicima, pisawem uxbenika i priru~nika), dok 

je ve}ina aktivna u razli~itim oblastima umetni~kog stvarala{tva (kompozicija, 

dirigovawe, izvo|a{tvo), a neki u svom radu spajaju vi{e razli- 

~itih delatnosti. Drugi vaàn segment rada nastavnika katedre manifestuje 

se u pra}ewu svih vidova obrazovawa (nièg i sredweg muzi~kog i 

op{teobrazovnog), {to ukqu~uje i saradwu sa razli~itim {kolama i institucijama 

sistema zaduènim za {kolstvo.

Prilikom osnivawa Muzi~ke akademije formiran je odsek za nastavnike 

muzike koji je do danas vi{e puta mewao svoj naziv, karakter i namenu 

(odsek za muzi~ku teoriju, danas odsek za muzi~ku pedagogiju). Aktivnost 

nastavnika teorijskih predmeta obi~no se vezivala za formirawe i razvoj 

ovog odseka. Sveukupna delatnost katedre za muzi~ku teoriju ne retko se poistove}ivala 

sa pomenutim odsekom, a angaòvanost wegovih ~lanova razmatrala 

prvenstveno (katkad i iskqu~ivo) na osnovu rada ovog odseka. Ne 

treba, me|utim, izgubiti iz vida da je rad na teorijskim disciplinama, 

wihovom pedago{kom i nau~nom utemeqewu, angaòvao ne samo profesore 

okupqene na odseku za nastavnike muzike, ve} i one koji su bili ~lanovi 

odseka za kompoziciju i dirigovawe. Posebno je bila rasprostrawena 

praksa da profesori odseka za kompoziciju predaju i teorijske predmete. 

Spoj kompozitorske delatnosti i rad na teorijskim disciplinama, kao su- 

{tinski logi~an i opravdan na odre|eni na~in traje i danas. To pokazuje 

ve} i ~iwenica da katedra za muzi~ku teoriju u svojim redovima ima prvenstveno 

~lanove koji su po obrazovawu kompozitori. Teoreti~ari su zastupqeni 

u znatno mawem broju, a u posledwe vreme sve je vi{e muzikologa 

koji pokazuju interes za rad na ovoj katedri. Ipak, sve ve}e interesovawe za 

poslediplomske i, odnedavno, doktorske studije iz oblasti muzi~ke teorije, 

verovatno }e u doglednoj budu}nosti uticati na zna~ajniju zastupqenost 

nau~nog rada. 

Rad na profilisawu nastave teorijskih predmeta, i wihovo utemeqewe 

kao posebnih nau~nih disciplina, zapo~ela je grupa nastavnika anga- 

òvanih na tada postoje}em nastavni~kom odeqewu: Kosta Manojlovi}

56) 

(1937–1947), profesor za istoriju muzike, harmoniju i srpsko-pravoslavni 

crkveni stil), Milenko @ivkovi} (1937–1964, profesor za kompoziciju, 

harmoniju i kontrapunkt) Miodrag Vasiqevi} (1938–1963, profesor za 

intonaciju, folklor i metodiku muzi~ke nastave), Miloje Milojevi} 

(1939–1946, profesor za kompoziciju, harmoniju, kontrapunkt, muzi~ke oblike 

i metodiku nastave pevawa), Petar Kowovi} (1939–1951, profesor za 

dikciju u vokalnom stavu, instrumentaciju, dirigovawe i istoriju pozori{ta), 

Josip Slavenski (u sredwoj muzi~koj {koli pri Akademiji profesor 

harmonije od osnivawa 1937, a od 1945. na Akademiji profesor za kompoziciju), 

Dragutin ôli} (1939–1978, profesor za teorijske predmete), 

Marko Taj~evi} (1945–1965, profesor za kompoziciju, harmoniju i kontrapunkt), 

Petar Bingulac (1945–1965), Qubica Mari} (1945–1968, profesor za 

harmoniju i kontrapunkt). Od zna~aja je bila i delatnost nekih ~lanova 

odeqewa za kompoziciju i dirigovawe (Stevana Hristi}a, Mihovila Logara, 

Du{ana Skovrana, Vlastimira Peri~i}a /1954–1993, kasnije profesor 

na katedrama za muzi~ku teoriju i muzikologiju/, Aleksandra Obradovi}a, 

Vasilija Mokrawca, Enrika Josifa, Milutina Radenkovi}a /1957–1986, 

kasnije profesor na katedri za muzi~ku teoriju/). Ukqu~ivawem u rad na 

ovim disciplinama novih li~nosti, koji su na Muzi~ku akademiju pristigli 

tokom {ezdesetih godina ñ Du{an Kosti} (1964–1992), Dejan Despi} 

(1965–1995), Konstantin Babi} (1966–1992), Radomir Petrovi} (1966–1983) i 

Berislav Popovi} (1967–1996) ñ dat je bitan doprinos izu~avawu teorijskih 

disciplina i podizawu nivoa nastavnog procesa. Izvesno vreme na 

nastavi teorijskih predmeta (tokom {ezdesetih i sedamdesetih godina) 

bili su angaòvani i Rajko Maksimovi}, Petar Ozgijan, Vlastimir Trajkovi} 

i Zoran Eri}, koji su kasnije postali nastavnici na katedri za kompoziciju. 

Andija Galun se posle nekoliko godina provedenih na katedri za 

muzi~ku teoriju posvetio nastavi orguqa. 

U posleratnom periodu su nastali prvi uxbenici, teorijski radovi 

razli~itog obima i dubine zahvata problema, kao i prevodi strane literature. 

Uz uvaàvawe svega {to je u tim po~etnim decenijama rada Akademije 

u~iweno, ~ini se da posebno treba ista}i zna~aj delatnosti Vlastimira 

Peri~i}a i Dejana Despi}a. Angaòvawem na izradi fundamentalne 

uxbeni~ke literature za teorijske discipline (harmonija, kontrapunkt i 

muzi~ki oblici), doprineli su da se nastava na ovim predmetima podigne 

na univerzitetski nivo. O vrednosti ovih dela govori i podatak da su kao 

obavezna literatura kori{}eni ne samo na beogradskoj, ve} i na svim drugim 

jugoslovenskim visokim {kolama. Tako|e, svojim radovima su bitno 

uticali na formirawe nau~nog utemeqewa teorijskih disciplina. 

Ve} u ovom periodu bile su izraène tendencije ka diferencirawu 

odre|enih specijalnosti u nastavi i istraìva~koj delatnosti, {to je 

rezultiralo profilisawem nekoliko osnovnih oblasti delovawa (solfe- 

|o, teorijski predmeti i metodike razli~itih disciplina). Ova usmerewa 

posebno su do{la do izraàja prilikom formirawa katedri ñ razdvajawem 

katedre za solfe|o (osnovana 1972) i katedre za muzi~ku teoriju. 

Sedamdesetih godina na katedri za teoriju muzike po~iwe da radi 

Mirjana @ivkovi} (od 1976). Reformom nastavnog plana i programa uvedene 

su obavezne ve`be kao bitni segment procesa obrazovawa koji je znatno 

unapredio nivo znawa studenata. Pove}awe broja ~asova omogu}ilo je da

se u rad ukqu~i nova generacija saradnika me|u kojima su bile li~nosti izuzetnog 

stvarala~kog i stru~nog potencijala ñ Milan Mihajlovi} (od 1975), 

Miloje Nikoli} (od 1977) i Vuk Kulenovi} (1979–1995). 

Osamdesetih godina u rad katedre je ukqu~ena grupa mla|ih saradnika 

koji su tada tek formirali svoja stru~na i pedago{ka opredeqewa: Svetislav 

Boì} (od 1980), Slobodan Raicki (od 1981), Anica Sabo (1982), Katarina 

Miqkovi} (1984–1994), Vladimir To{i} (od 1987), Predrag Repani} 

(od 1987). 

Posledwa decenija u radu katedre obeleèna je zna~ajnim promenama: 

kadrovskim, novom reformom nastavnih planova i programa, aktivnostima 

koje su vodile unapre|ewu nastave (izdavawe novih uxbenika i priru~nika), 

kao i vidqivim nastojawem mla|e generacije da, uz pomo} iskusnijih 

~lanova, rade na unapre|ewu teorijskog i nau~nog pristupa disciplinama 

koje ulaze u domen rada nastavnika na katedri. 

Sastav ~lanova katedre je u toku posledwih deset godina bitno izmewen. 

Razlog za to je prvo odlazak u penziju zna~ajnih nastavnika i rodona- 

~elnika teorijske misli kod nas ñ Konstantina Babi}a, Du{ana Kosti}a, 

Vlastimira Peri~i}a, Dejana Despi}a i Berislava Popovi}a. Me|utim, 

oni i daqe sara|uju u nastavi na poslediplomskim i doktorskim studijama, 

a tako|e i kao mentori diplomskih radova svojih studenata, referenti 

u komisijama koji svojim iskustvom i znawem pruàju dragocenu pomo} 

svojim mla|im kolegama. Drugi razlog naglih kadrovskih promena leì u 

specifi~nim okolnostima na{eg ìvota proteklih godina, kada su mnogi 

predstavnici mla|e i sredwe generacije napustili zemqu (Vuk Kulenovi}, 

Katarina Miqkovi}), a posebno je uo~qivo u~estalo smewivawe asistenata 

koji su se na katedri veoma kratko zadràvali (Milica Paranosi}, Branislava 

Mijatovi}, Ana Mihajlovi}). U ovom periodu u rad katedre su se 

ukqu~ili Rastislav Kambaskovi} (od 1988), danas {ef katedre, Mirjana 

Ivanovi} (od 1987, kada je predmet metodika muzi~kog obrazovawa ukqu~en 

me|u teorijske, dotad je bio na katedri za solfe|o), kao i saradnici Milana 

Stojadinovi}-Mili} (od 1989), Ivan Boì~evi} (od 1992), Ana Stefanovi} 

(od 1992), Tatjana Risti} (od 1992), Jelena Mihajlovi}-Markovi} (od 

1995), Garun Malaev (od 1996), Ivana Vuksanovi} (od 1997), kao i izvestan 

broj mladih, tek diplomiranih stru~waka kojima je povereno obavqawe 

odre|enih zadataka u nastavnom procesu (Aleksandra Marinkovi}, Senka 

Jevremov i Nada Ivanovi}). 

Od nastanka Muzi~ke akademije pa do dana{weg dana, raznovrsne reforme 

zna~ajno su optere}ivale rad na katedri. Te reforme su bile inicirane 

potrebama {kolstva, odnosno promenama koje su bile aktuelne u 

osnovnim i sredwim {kolama op{teg, odnosno muzi~kog obrazovawa. Pri 

formirawu Muzi~ke akademije osnovan je odsek za nastavnike muzike koji 

je obrazovao pedagoge ªop{teg tipa´ (za nastavnike osnovnih i sredwih 

{kola), ali i nastavnike instrumenata (s obzirom da je nastavnicima ovog 

odseka bilo omogu}eno fakultativno upisivawe instrumenta ili solo-pevawa 

kao drugog glavnog predmeta). Odsek za muzi~ku teoriju bio je namewen 

obrazovawu nastavnika teorijskih predmeta za muzi~ke {kole, a akcenat u 

nastavnom planu stavqen je na teorijske predmete. Praksa je, me|utim, 

pokazala da se ve}ina svr{enih studenata ovog odseka zapo{qavala u {kolama 

op{teg tipa, a ne u muzi~kim. To je iniciralo formirawe odseka za 

(57

58) 

op{tu muzi~ku pedagogiju sa osnovnim ciqem da se obrazuje kadar koji bi 

vodio nastavu muzi~kog vaspitawa u osnovnim {kolama (i nastavu solfe|a 

u muzi~kim {kolama). U nastavnom planu dominirali su solfe|o, metodika 

solfe|a i metodika muzi~ke nastave, horsko dirigovawe, dok su teorijske 

discipline sistematizovane i oblikovane tako da se u wima potencira 

prakti~na dimenzija, potrebna u radu sa u~enicima (na primer, predmet 

tonski slog sa aranìrawem na poseban na~in je objedinio harmoniju, 

kontrapunkt i orkestraciju). 

Ove promene uvek su u izvesnoj meri uticale i na odnos prema teorijskim 

disciplinama. Od prakse da se one izu~avaju na na~in koji bi poboq- 

{ao rad nastvanika u {kolama op{teg tipa (odsek za nastavnike muzike, 

1937), preko nastojawa da se istakne wihova teorijsko-analiti~ka dimenzija 

(odsek za muzi~ku teoriju osnovan 1958/59), do formirawa novih predmeta 

koji su predstavqali svojevrsni spoj razli~itih teorijskih disciplina 

(tonski slog i analiza muzi~kog dela), a u kojima je istaknuta wihova 

upotrebna vrednost (odsek za op{tu muzi~ku pedagogiju, 1973/74). 

Posledwu deceniju tako|e su okarakterisale reforme, ali je mo`da 

zna~ajno ista}i da ovog puta one nisu bile inicirane potrebama ªspoqa´, 

ve} se prvenstveno i{lo ka otklawawu odre|enih slabosti koje su uo~ene u 

procesu i nivou obrazovawa u toku studija ñ naziv odseka nije se mewao. Prva 

izmena (1987) nije doticala nastavni plan i program, ve} se odnosila na 

obavezu izrade diplomskog rada, a studenti su se po sopstvenoj èqi mogli 

opredeliti i za jedan od predmeta koje pokriva katedra za muzi~ku teoriju 

(tonski slog, analiza muzi~kog dela, horska literatura, metodika op{teg 

muzi~kog obrazovawa). Neuporedivo krupniji i sloèniji zahvat u reformisawu 

ovog odseka realizovan je zna~ajnim izmenama nastavnog plana i 

programa (1991). Uvedene su ªklasi~ne´ teorijske discipline, jer je po op{te 

prihva}enom mi{qewu wihovo odsustvo u procesu obrazovawa imalo negativne 

posledice po nivo znawa i stru~nost svr{enih studenata odseka 

za op{tu muzi~ku pedagogiju. Istovremeno, uveden je i diplomski ispit iz 

odgovaraju}ih predmeta (harmonija sa harmonskom analizom, kontrapunkt, 

muzi~ki oblici, vokalna literatura, metodika op{teg muzi~kog obrazovawa). 

U periodu od 1987. godine diplomiralo je oko 100 studenata. Ne postoji 

precizna specifikacija wihovih aktivnosti nakon sticawa diplome, 

ali se veruje da je ve}ina ipak realizovala primarnu namenu studija ñ rad u 

osnovnim i sredwim {kolama op{teg tipa i muzi~kim {kolama na predmetu 

solfe|o. 

Pomiwane izmene stvorile su novu, stabilnu osnovu za razvoj teorijskih 

disciplina. Zna~ajno je napomenuti da se na odsecima za kompoziciju, 

dirigovawe, muzikologiju i etnomuzikologiju nikada nije napu{talo 

izu~avawe teorijskih dsciplina. Upoznavawe sa teorijskim oblastima na 

instrumentalnim odsecima nije se mewalo, i odvija se u okviru predmeta 

analiza muzi~kog dela koji u zavisnosti od odseka traje jednu do ~etiri godine. 

Posledwa reforma kojom je na nov na~in dat zna~aj kqu~nim teorijskim 

disciplinama inicirala je i postepeno grupisawe ~lanova katedre 

oko pojedinih oblasti ñ harmonije, kontrapunkta, muzi~kih oblika, pedagogije. 

To daje mogu}nost da se o odre|enim pitawima struke razgovara u 

krugu saradnika sa istim ili srodnim opredeqewem. Ona su u ovom trenut-

ku jo{ nedovoqno afirmisana, ali za razvoj pojedinih nau~nih disciplina 

dragocena i podsticajna. Oko predmeta harmonija sa harmonskom analizom 

okupqeni su Mirjana @ivkovi}, Rastislav Kambaskovi}, Svetislav 

Boì}, Tatjana Risti}, Jelena Mihajlovi}, Milana Stojadinovi}-Mili}, 

Garun Malaev; na predmetu kontrapunkt ñ Vladimir To{i}, Predrag Repani}, 

Ivan Boì~evi} i Senka Jevremov; grupa koja se bavi pitawima muzi~ke 

forme ñ Milan Mihajlovi}, Miloje Nikoli}, Anica Sabo, Milo{ 

Zatkalik, Ana Stefanovi}, Tatjana Risti} i Ivana Vuksanovi}. Metodiku 

teorijske nastave predaje Mirjana @ivkovi}, a metodiku op{teg muzi~kog 

obrazovawa Mirjana Ivanovi} i Nada Ivanovi}. Predmet aranìrawe 

vodi Slobodan Raicki, a analizu stilova Ana Stefanovi}. Ovim grupisawem 

zna~ajno je izmewena ranija praksa da jedan nastavnik predaje vi{e 

predmeta. Otvorena je mogu}nost da se svako specijalizuje za jednu teorijsku 

oblast i u woj da izrazitiji doprinos. 

Solfe|o je jedan od osnovnih teorijskih predmeta koji se predaje na svim 

odsecima i svim godinama studija jo{ od osnivawa Muzi~ke akademije. On 

je ne samo osnov muzi~ke pismenosti, ve} i preduslov svake interpretacije 

muzike. Temeqe izu~avawu ove discipline na Akademiji je postavio Miodrag 

Vasiqevi}, red. prof. za intonaciju, folklor i metodiku muzi~ke nastave 

(1938–1963). 

Od 1972. godine solfe|o se izdvojio iz grupe teorijskih predmeta osnivawem 

katedere za solfe|o i metodiku solfe|a, na ~elu sa red. prof. Borivojem 

Popovi}em (1962–1983). U to vreme ovaj predmet se predavao i u odeqewima 

u Ni{u i Novom Sadu, tako da su na katedri bili angaòvani pored 

prof. Popovi}a i, danas redovni profesori, Miroslava Vasiqevi} 

(1964–1996), Zorislava Vasiqevi} (od 1971), Qiqana Pantovi} (od 1972), u 

Ni{u Dobrosav Mladenovi} (1969–1973), a u Novom Sadu Dorina Divjakovi}-Radi~eva 

(1962–1970, potom docent za solfe|o na FMU 1970–1975; 

1978–1979). Za metodiku muzi~ke nastave u Ni{u je bila angaòvana Mirjana 

Ivanovi} (1962–1971), da bi potom preuzela vo|ewe istog predmeta i u 

Beogradu (od 1972). Strkturnim promenama u rasporedu predmeta po katedrama 

od 1987. godine metodika muzi~ke nastave se nalazi na katedri za teoriju. 

Tokom niza godina na katedri je solfe|o predavala i red. prof. Ana 

Oluji} (1983–1995). 

Sa pove}awem broja studenata na Fakultetu muzi~ke umetnosti i uvo- 

|ewem ve`bi u nastavi solfe|a, pojavila se potreba za novim nastavnicima 

i saradnicima. Nastavnici i saradnici katedre za solfe|o pored rada 

na mati~nom odseku (za op{tu muzi~ku pedagogiju), opredequju se i specijalizuju 

za rad sa studentima pojedinih odseka. To je omogu}ilo da se nastava 

solfe|a prilagodi potrebama glavnog predmeta, a tako|e je podstaklo 

objavqivawe namenske literature za studente pojedinih odseka. Danas, sa 

studentima duva~kog odseka radi Qiqana Pantovi}, sa klaviristima vanred. 

prof. Vesna Kr{i}-Sekuli} (od 1976), sa studentima kompozicije, dirigovawa, 

muzikologije i orguqa vanred. prof. Vera Milankovi} (od 1975), 

{ef katedre, studentima pevawa i udaraqki predaje docent Bojana Matorki}-Ivanovi} 

(od 1984), a docent Ivana Drobni radi sa studentima guda~kog 

odseka (od 1989). Poseban doprinos postavqawu i vo|ewu nastave solfe|a u 

[koli za muzi~ke talente u ]upriji dala je Miroslava Vasiqevi}. Na ka- 

KATEDRA ZA SOLFE\O 

(59

60) 

KATEDRA ZA 

KAMERNU MUZIKU 

tedri su tako|e angaòvane vi{i stru~ni saradnik Gordana Karan (od 1995) 

i asistenti Ivana Hrpka (od 1986) i Dragana Todorovi} (od 1992). 

Pored nastave solfe|a i metodike solfe|a na redovnim studijama i 

specijalizacije iz solfe|a, organizuju se i poslediplomske i doktorske 

studije koje vodi dr Zorislava Vasiqevi}. 

Na inicijativu Vere Milankovi}, tada studenta druge godine, od 1973. 

godine organizuje se takmi~ewe iz solfe|a za redovne studente osnovnih 

studija, na kojem se najboqe plasiranom studentu dodequje nagrada iz fonda 

ªMiodrag Vasiqevi}´. Takmi~ewe je zapo~elo kao fakultetsko, da bi potom 

preraslo u republi~ko i savezno. 

Od osnivawa katedre weni nastavnici i saradnici objavili su zna- 

~ajne uxbenike (Borivoje Popovi}, dr Zorislava Vasiqevi}), priru~nike 

(dr Zorislava Vasiqevi}, Miroslava Vasiqevi}, Ana Oluji}, Qiqana Pantovi}, 

Vesna Kr{i}-Sekuli}), zbirke primera za solfe|o (dr Zorislava 

Vasiqevi}, Dorina Divjakovi}-Radi~eva, Miroslava Vasiqevi}, Ivana 

Drobni), praktikum (Zorislava Vasiqevi}), brojne stru~ne radove (dr Zorislava 

Vasiqevi}, Vesna Kr{i}-Sekuli}, Vera Milankovi}). Oni tako|e 

drè seminare i javna predavawa (dr Zorislava Vasiqevi}, Miroslava Vasiqevi}, 

Vera Milankovi}, Vesna Kr{i}-Sekuli}), u~estvuju na nau~nim 

skupovima (dr Zorislava Vasiqevi}, Vera Milankovi}). ^lanovi katedre 

za prisutni u kulturnom i javnom ìvotu grada i republike, ne samo kao nastavnici, 

ve} i kao umetnici i izvo|a~i. Vesna Kr{i}-Sekuli} aktivni je 

pijanista u klavirskom duu sa Sneànom Nikolajevi}. Bojana Matorki}- 

Ivanovi} deluje kao horski dirigent u Pan~evu. Gordana Karan je saradnik 

Radio Beograda, a Vera Milankovi} je pijanista i kompozitor bogatog i 

raznovrsnog opusa ~ija se dela objavquju i izvode u zemqi i inostranstvu. 

Kamerna muzika, jedna od najzna~ajnijih izvo|a~kih disciplina, nije bila 

na adekvatan na~in zastupqena u planu i programu rada novoosnovane Muzi~ke 

akademije u Beogradu, 1937. godine. Iako je kao nastavni predmet postojala, 

nastava se odigravala u okviru glavnog predmeta, bez kolokvijalnih 

i ispitnih zahteva. Kao samostalni nastavni predmet uspostavqena je 

1945. godine, kada su je, uz svoj glavni predmet, predavali profesori: pijanista 

Andreja Preger, violinisti Marija Mihailovi}, Meri @eèq i 

Qudevit Pap i fagotista Ivan Tur{i}. Podaci iz 1957. godine govore da 

su kamernu muziku predavala ~etiri profesora: Andreja Preger, Qudevit 

Pap, pijanistkiwa Olivera \ur|evi} i harfista Josip Pikeq. Me|utim, 

~iwenica da predmet nije bio do kraja izjedna~en sa ostalim disciplinama 

koje su se izu~avale na Akademiji (jo{ uvek nije bilo kolokvijuma i ispita), 

jo{ uvek svedo~i o embrionalnom statusu kamerne muzike u okviru nastavnog 

procesa na ovoj visokoj {koli. Tek 1972. godine predmet kamerna muzika 

sti~e zasluèno mesto u porodici izvo|a~kih predmeta: 6. decembra 

1972. godine osnovana je samostalna katedra za kamernu muziku. Prevashodna 

zasluga za to pripada, nesumwivo, neumornom pregaocu i doajenu kamermuzi~kog 

izvo|a{tva u nas, pijanistkiwi i na{oj prvoj ~embalistkiwi 

Oliveri \ur|evi}. Osnivawe katedre zna~ilo je da je, kona~no, prevazi- 

|eno nerazumqivo svrstavawe kamerne muzike u minornu izvo|a~ku disciplinu, 

s jedne strane, a sa druge, ovo je bio potez kojim je omogu}eno da 

predmet, koji obuhvata celokupnu populaciju studenata-instrumentalista

sa svih izvo|a~kih odseka, moè da bude organizovan autonomno, po ugledu 

na istu disciplinu koja je visoko stale{ki vrednovana u celom umetni~kom 

svetu. 

Uvo|ewem kolokvijuma i komisijskih ispita, organizovawem internih 

i javnih nastupa studenata, u~estvovawem najboqih ansambala na doma}im 

i stranim takmi~ewima, proces rada na predmetu kamerna muzika 

biva osveèn i unapre|en. Prvi {ef katedre, sa uspe{nim mandatom od 21 

godine, bila je Olivera \ur|evi}. ^lanovi katedre su bili profesori kamerne 

muzike: pijanistkiwa Zorica Dimitrijevi}-Sto{i}, violinista 

Alemko Beloti, pijanistkiwa Nada Kecman, zatim umetni~ki saradnici ñ 

Ruìca Savi}, Zoran Jovanovi}, Tatjana âbri}, Qubinka Kostovi}, Srbislava 

@iki}, Qiqana Vukajlovi}, Jovanka Radi}, Sloboda \uki} i profesor 

harfe Josip Pikeq. Tokom narednih godina katedri pristupaju brojni 

nastavnici: klarinetista Ernest A~kun (1975), pijanistkiwa Zorica ]etkovi} 

(1984), vokalna umetnica Aleksandra Ivanovi} (1985), pijanistkiwa 

Qubinka Kostovi} (1988. biva izabrana za profesora za kamernu muziku), 

violinista Uro{ Pe{i} (1993), danas {ef katedre, flautista Qubi{a Jovanovi} 

(1993), violon~elista Reqa ]etkovi} (1994), kao prvi asistent na 

katedri za kamernu muziku ñ pijanistkiwa Aleksandra ]irovi} (1994), vokalna 

umetnica Qudmila Gros-Mari} (1995), hornista Predrag Ivanovi} 

(1997). Neophodno je napomenuti da u nastavi kamerne muzike sara|uju i 

brojne druge kolege sa Fakulteta nesebi~no pomaù}i da se ublaì kadrovski 

deficit. To su na prvom mestu harfistkiwa Milica Bari}, zatim pijanistkiwa 

Ingrid Raji}, nastavnik udara~kih instrumenata Miroslav 

Karlovi}, pijanistkiwa Istra Pe~vari, pijanistkiwa Mirjana Kr{qanin, 

gitaristkiwa Vera Ogrizovi}, pijanistkiwa Vesna Kr{i}, a tokom 

dugo godina su kao stalni saradnici radili i fagotista Marijan Bolfan i 

hornista Du{an Busan~i}. 

Aktivnost katedre odvija se u nekoliko segmenata. Osim nastave, ispita 

i kolokvijuma, organizuje se i odre|eni broj javnih koncerata (nazvanih 

koncertna praksa), na kojima studenti imaju mogu}nost (i obavezu) da nastupaju, 

kao i obavezu da prisustvuju koncertu u svojstvu slu{alaca, kako 

bi sticali neophodnu i nezamenqivu koncertno-izvo|a~ku praksu. U~estvovawe 

na doma}im i inostranim takmi~ewima, uz veoma povoqne rezultate, 

jo{ je jedan vid delatnosti katedre za kamernu muziku, kao i u~estvovawe 

na mnogim zna~ajnim muzi~kim manifestacijama, bilo da su to 

koncerti standardnog profila, festivali (na primer, na Me|unarodnoj 

tribini kompozitora), radio i televizijska snimawa i dr. U okviru katedre 

postoji i jedno interno takmi~ewe za dodelu nagrada iz fonda ªRadmile 

\or|evi}´, koje se dodequju studentima prve godine klavira, a u okviru 

klavirske saradwe sa peva~ima. Na katedri je mogu}e nastaviti 

umetni~ko usavr{avawe i posle zavr{enih studija u okviru poslediplomskih 

specijalisti~kih studija. Magistarske studije jo{ uvek, naàlost, 

nisu organizovane, ali je èqa nastavnika katedre da uskoro i ovo bude 

ostvareno. 

Nastavnici kamerne muzike su ugledni kamerni muzi~ari, birani iz 

redova najangaòvanijih i najuspe{nijih instrumentalista na{e sredine. 

Svi su aktivni izvo|a~i, ~ije je delovawe veoma zapaèno u na{oj umetni~koj 

javnosti. 

(61

62) 

KATEDRA ZA HARFU, 

ORGUQE, GITARU, 

ÊMBALO 

I UDARAQKE 

Katedra za harfu, orguqe, gitaru, ~embalo i udaraqke je veoma mlada katedra, 

osnovana ñ ili boqe re~eno ñ odvojena od katedre za klavir {kolske 

1985/86. godine. Postepenim uvo|ewem nastave za pojedine od ovih instrumenata 

jo{ od osnivawa Muzi~ke akademije, organizaciona povezanost 

nastavika ovih instrumenata se selila sa katedre u katedru i svaka od wih 

ima svoju malu istoriju. 

Harfa je prvi instrument iz ove grupe koji je uveden u proces nastave. 

Nastava harfe zapo~ela je ve} 1937. godine, a prvi profesor harfe u honorarnom 

statusu bila je Nikol Ankije-Ka{telan, francuska harfistkiwa. 

Po wenom odlasku u Pariz po~etkom Drugog svetskog rata, klasu harfe 

preuzima wen student Josip Pikeq i vodi je, najpre tako|e u honorarnom 

statusu, a od 1954. godine u stalnom radnom odnosu do 1975. godine, kada 

odlazi u penziju kao redovni profesor. U tom, relativno dugom periodu od 

preko trideset godina studije harfe nije zavr{io veliki broj studenata. 

Nedostatak sopstvenih instrumenata i te{ki uslovi za rad (Muzi~ka akademija, 

a zatim i Fakultet muzi~ke umetnosti raspolagali su samo jednim 

instrumentom na kome se odvijala nastava) primorali su mnoge da posle 

izvesnog vremena odustanu od daqih studija i samo retki su uspeli da ih zavr{e 

i steknu diplomu visokog stru~nog obrazovawa. Od 1975. godine klasu 

harfe preuzima Milica Bari} (dotad solo harfista Beogradske filharmonije 

i profesor harfe u Muzi~koj {koli ªStankovi}´), koja i danas radi 

na Fakultetu muzi~ke umetnosti kao redovni profesor. Nastava harfe 

se postepeno stabilizuje. Fakultet uspeva da nabavi jo{ dve harfe i time 

omogu}i studentima daleko boqe uslove za rad. Interesovawe za studije 

harfe se pove}ava, a samim tim i broj studenata i mnogi od wih, po zavr- 

{etku studija, postepeno preuzimaju kqu~na mesta u na{im orkestrima i 

nastavu harfe u muzi~kim {kolama. Od 1937. do 1947. godine odsek harfe je 

bio u okvirima katedre za guda~ke instrumente, da bi se zatim selio sa katedre 

za klavir na katedru za duva~ke instrumente i natrag na katedru za 

klavir, sve do 1992/93. {kolske godine kada se kona~no osamostalio u okviru 

novoosnovane katedre za harfu, orguqe, gitaru, ~embalo i udaraqke. 

Orguqe su uvedena u nastavni program Fakulteta muzi~ke umetnosti 

{kolske 1981/82. godine, a nastavu je zapo~eo i danas je vodi Andrija Galun, 

sada u svojstvu redovnog profesora. I pored sli~nih problema koje je svojevremeno 

imala harfa, prof. Andrija Galun je od uvo|ewa nastave orguqa 

do danas izveo zavidan broj studenata na diplomske i poslediplomske 

ispite, a zahvaquju}i wemu i wegovim studentima muzika na orguqama je 

kona~no postala sastavni deo na{eg muzi~kog ìvota. 

Gitara se uvodi u nastavni program Fakulteta {kolske 1985/86. godine, 

a za vo|ewe nastave angaòvan je u honorarnom statusu zagreba~ki profesor 

gitare Darko Petriwak. Me|utim, ubrzo shvativ{i da to ne moè 

biti trajno re{ewe problema organizacije nastave gitare, fakultetsko ve}e 

1986. godine bira u zvawa vanrednog profesora Du{ana Bogdanovi}a, perspektivnog 

mladog beogradskog gitaristu ve} afirmisanog u javnosti. Me- 

|utim, zbog wegove prevelike angaòvanosti izvan zemqe, prvenstveno u 

SAD, gde se kona~no i nastanio, ukazala se potreba za angaòvawem jo{ jednog 

saradnika, te nastavu postepeno preuzima wegov asistent Sr|an To{i} 

(od 1989). Zbog velikog broja studenata 1989. godine je angaòvan jo{ jedan 

nastavnik. Na{a tako|e renomirana mlada gitaristkiwa Vera Ogrizovi}

izabrana je za docenta i zajedno sa, sada ve} docentom, Sr|anom To{i}em, 

zapo~ela uspe{an period zrelog profesionalizma u nastavi gitare. Rezultati 

nisu izostali i u na{ sve raznovrsniji muzi~ki ìvot iz dana u dan 

stupaju novi visokoobrazovani gitaristi obezbe|uju}i i klasi~noj gitari 

odgovaraju}e mesto na koncertnom podijumu i u muzi~koj pedagogiji. 

êmbalo je uvedeno u nastavu 1985/86. godine zahvaquju}i velikom zalagawu 

istaknute pijanistkiwe i ~embalistkiwe Olivere \ur|evi}, redovnog 

profesora Fakulteta. Olivera \ur|evi} nije {tedela ni vreme ni trud 

da na prethodnim kursevima ~embala koje je dràla u Studentskom kulturnom 

centru prenese svoje znawe, iskustva i entuzijazam, da usadi mladim 

polaznicima kursa qubav za ovaj instrument. Ubrzo zatim, na Fakultet dolaze 

pored we u svojstvu nastavnika weni najboqi u~enici Zorica ]etkovi} 

(1984), danas redovni profesor ~embala, i Milo{ Petrovi} (1989), 

danas vanredni profesor, koji nastavqaju wen pionirski rad u ovoj oblasti 

i daqe ga unapre|uju. Od vremena osnivawa mnogo je mladih qudi diplomiralo 

na ~embalu, interesovawe za studije ~embala je izuzetno poraslo, pa 

je nastava ~embala uvedena i u sredwe {kole, {to }e nesumwivo dovesti do 

jo{ ve}eg kvaliteta budu}ih ~embalista. 

Udaraqke, instrumenti neophodni svakoj razvijenijoj muzi~koj sredini, 

dugo su u pogledu vrhunske profesionalne nastave bile zapostavqene. 

Razloga je bilo vi{e. S jedne strane, nedostatak visokoobrazovanog nastavnog 

kadra, a s druge, nedostatak odgovaraju}eg instrumentarijuma za odvijawe 

nastave doveli su do toga da je nastava ovih instrumenata ñ i pored 

(63

64) KATEDRA ZA 

MEDIJSKE 

PREDMETE 

toga {to je formalno egzistirala u nastavnim planovima jo{ od 1944. godine 

ñ uvedena tek 1985/86. Za docenta za predmet udaraqke izabran je Tomas 

Amas, mladi beogradski umetnik na udaraqkama koji je vodio nastavu do 

1993. godine, a na wegovo mesto, tako|e za docenta, izabran je Miroslav 

Karlovi} (1994) koji i danas uspe{no obavqa ovu du`nost. Moè se otvoreno 

re}i da je tek otvarawem klase udaraqki na Fakultetu muzi~ke umetnosti 

i uvo|ewem wenih polaznika i diplomaca u muzi~ki ìvot na{a 

sredina kona~no dobila prave profesionalne umetnike u ovoj oblasti, a 

tako|e i da je wihovim dolaskom izrazito podignut nivo izvo|ewa na udara~kim 

instrumentima u beogradskim orkestrima. 

Na kraju veka u kojem ìvimo, u vreme interneta i {irokih medijskih komunikacija, 

pokazalo se neophodnim da se i studenti muzike dodatno medijski 

informi{u i obrazuju. Zbog toga je na Fakultetu muzi~ke umetnosti 

1989. godine osnovana katedra za medijske predmete. 

Nastava na ovoj medijskoj grupaciji izvodi se fakultativno (studenti 

tre}e i ~etvrte godine svih odseka biraju predmete koje }e slu{ati), a sastavni 

deo nastave je i bogata praksa na terenu: medijske institucije, pozori{ta, 

opera, letwi medijski kamp. 

Na katedri se predaju organizacija muzi~kog ìvota, red. prof. FDU 

Alojz Ujes, snimawe muzike i tonska reìja, vi{i stru~ni saradnik in`. 

\or|e Petrovi}, primewena muzika, urednik TV Beograd Dragan Ceneri}, 

kultura govora, red. prof. FDU dr Qiqana Mrki}-Popovi}, vi{emedijski 

projekti, red. prof. Nikola Rackov i osnovi novinarstva, red. prof. 

FON-a dr Neda Todorovi}, asistent FON-a Veselin Kqaji} i urednik TV 

Beograd Sneàna Nikolajevi}. 

Katedra za medijske predmete je nosilac projekta letweg medijskog 

kampa (LEMEK), koji se ve} {est godina odràva u Pirotu, kao zajedni~ki 

projekat tog grada i Univerziteta umetnosti iz Beograda. 

DR SOWA MARINKOVI]

Osnovne studije na Fakultetu muzi~ke umetnosti organizuju se na osam odseka: 

odsek za kompoziciju, odsek za dirigovawe, odsek za solo-pevawe, odsek 

za klavir, orguqe, ~embalo, harfu, gitaru i udaraqke, odsek za guda~ke 

instrumente, odsek za duva~ke instrumente, odsek za muzikologiju i etnomuzikologiju, 

odsek za op{tu muzi~ku pedagogiju. 

Kandidati kod prijavqivawa podnose slede}u dokumentaciju: svedo- 

~anstva od prvog do ~etvrtog razred sredwe muzi~ke {kole (original, na 

uvid); svedo~anstva od prvog do ~etvrtog razreda op{te obrazovne sredwe 

{kole (original, na uvid), diplomu, kr{tenicu, ispitni program za glavni 

predmet, lekarsko uverewe (za solo-peva~e i duva~e), uverewe o poloènoj 

prvoj godini klavira (za ~embalo). 

Predmet 

Kompozicija 

Orkestracija 

Harmonija sa harmonskom analizom 

Kontrapunkt 

Muzi~ki oblici 

Solfe|o 

Klavirska muzika 

Svirawe partitura 

Dirigovawe 

Istorija muzike 

Analiza stilova 

Metodika teorijske nastave 

Hor 

Psihologija 

Pedagogija 

Sociologija kulture 

Strani jezik 

Godina studija i broj ~asova 

Prva 

2 

2 

2+2 

2+1 

– 

1+1 

2 

1 

– 

2 

– 

– 

1+1 

– 

– 

– 

1+1 

Druga 

2 

1 

2+2 

2+1 

2+1 

1+1 

2 

1 

– 

2 

– 

– 

1+1 

1 

1 

– 

1+1 

Tre}a 

2 

1 

– 

– 

2+1 

1+1 

2 

1 

1 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

êtvrta 

2 

1 

– 

– 

2+1 

1+1 

2 

1 

1 

– 

2+1 

2+1 

– 

– 

– 

– 

– 

Peta 

1. Ispit iz analize oblika i harmonije: harmonizovawe zadatog soprana 

(sa alteracijama i dijatonskim i hromatskim modulacijama); formalna 

i harmonska analiza kra}e (ili dela ve}e) klavirske kompozicije. 

2. Ispit iz klavira: jedna lestvica, koja se izvla~i na ispitu (dijatonske 

lestvice u razmaku oktave u paralelnom kretawu u obimu od 

~etiri oktave; durski i molski trozvuci i dominantni i umaweni ~etvorozvuci 

sa obratajima u velikom razlagawu paralelno); jedna etida 

(êrni: op. 299, II sveska; Kramer-Bilov: I sveska), ili virtuozna kompozicija 

sli~nih zahteva; jedna kompozicija polifonog stila (dvoglasna 

invencija J. S. Baha; jedan stav svite G. F. Hendla ili Francuske svite J. S. 

Baha); prvi stav sonate (Hajdn: De-dur Hob. XVI/14; A-dur, Hob. XVI/12; E-dur 

Hob. XVI/13; Mocart: Ce-dur K 545; Ef-dur bez oznake, Ge-dur K 283; Ef-dur 

K 280; Betoven: ge-mol, op. 49, br. 1); jedna kompozicija po izboru (Kupren: 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

OSNOVNE 

STUDIJE 

ODSEK 

ZA KOMPOZICIJU 

Nastavni plan 

Prijemni ispit 

(65

66) 

ODSEK 

ZA DIRIGOVAWE 

Nastavni plan 


12 malih komada; Hendl: 12 malih komada; Mocart: Rondo De-dur, Varijacije, 

Fantazija de-mol; âjkovski: Album za mlade op. 39 i op. 65; Grig: 

Lirski komadi; [uman: Album za mlade op. 68; Bortkjevi~: op. 39, Detiwstvo; 

Prokofjev: op. 65, De~ja muzika; Bartok: Mikrokosmos; [ostakovi~: 

Lutkine igre; V. Mokrawac: Tri igre i sl). 

Navedeni program je minimum zahteva. Nije obavezno da se program izvodi 

napamet. 

3. Ispit iz kompozicije: klauzura (pismeni ispit iz kompozicije) ñ 

pisawe malog kompozicionog oblika na zadati po~etni model; prikazivawe 

i izvo|ewe (bar) tri kompozitorska rada koje kandidat podnosi uz 

prijavu. 

4. Ispit iz solfe|a: jednoglasni pismeni diktat; dvoglasni pismeni 

diktat. 

Kandidati zainteresovani za polagawe prijemnog ispita za studije 

kompozicije mogu se radi konsultacija obratiti jednom od profesora na 

odseku za kompoziciju. 

Predmet 

Dirigovawe, glavni predmet 


Hor 


Kontrapunkt 


Orkestracija 

Klavir 

Korepeticija 

Solfe|o 



Muzi~ki folklor 

Osnovi vokalne tehnike 

Udaraqke 


Psihologija 

Pedagogija 


Strani jezik 


Prva 

2+1 

1 

2+2 

2+1 

2+1 

– 

2 

2 

– 

1+1 

2 

– 

– 

1 

– 

– 

– 

– 

– 

1+1 

Druga 

2+1 

1 

2+2 

2+1 

2+1 

2+1 

2 

2 

– 

1+1 

2 

– 

– 

– 

1 

– 

1 

1 

– 

1+1 

Tre}a 

2+1 

1 

2+2 

– 

– 

2+1 

2 

2 

2 

1+1 

2 

– 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

êtvrta 

2+1 

1 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

1+1 

– 

2+1 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

Peta 

1. Ispit iz dirigovawa: dirigovawe jednog stava iz klasi~ne simfonijske 

literature; dirigovawe jedne (najmawe troglasne) horske kompozicije; dirigovawe 

s lista zadatih primera i poznavawe muzi~ke literature; ~itawe 

s lista klavirskih izvoda ili solo sonata barokne literature. 

Program se izvodi napamet. U molbi za polagawe prijemnog ispita 

obavezno je navesti program koji }e kandidat izvesti. Kandidat moè dovesti 

svoj ansambl ili korepetitora. 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

–

2. Ispit iz klavira: jedna lestvica koja se izvla~i na ispitu (dijatonske 

lestvice u razmaku oktave u paralelnom kretawu u obimu od ~etiri 

oktave; durski i molski trozvuci i dominantni i umaweni ~etvorozvuci 

sa obratajima u velikom razlagawu paralelno); jedna etida (Mo{eles: op. 

70; Mo{kovski: op. 72; Kesler: op. 20; List op. 1; Novakovski: op. 25; [open: 

op. post. i sl); jedan preludijum i fuga J. S. Baha; prvi stav sonate ili koncerta 

(Mocart: Be-dur K 333, a-mol K 310; ce-mol K 457; Betoven: op. 2 br. 1; 

op. 2 br. 2; op. 10 br. 1; op. 10 br. 2; op. 10 br. 3; op. 13; op. 26; Bah: Koncert efmol; 

Hajdn: Koncert De-dur; Mocart: Koncert De-dur K 382; Koncert A-dur 

K 414; Koncert Ge-dur K 454; Koncert A-dur K 488 i sl); jedna kompozicija 

autora XIX veka; jedna kompozcija autora XX veka. 


napamet. Za kandidate koji su u sredwoj {koli poha|ali neki drugi 

instrumentalni odsek osim klavirskog, program je isti kao za kompoziciju. 


(sa alteracijama i hromatskim modulacijama); formalna i harmonska 

analiza kra}e (ili dela ve}e) klavirske kompozicije. 


diktat; etida za parlato; etida za pevawe s lista. 

Predmet 

Solo-pevawe, glavni predmet 

Gluma 

Operski studio 

Metodika nastave solo-pevawa 

Kamerna muzika 

Hor 


Solfe|o 

Analiza muzi~kog dela 


Psihologija 

Pedagogija 


Strani jezik 


Prva 

2+2 

2 

– 

– 

– 

– 

1 

2+1 

2+1 

2 

– 

– 

– 

1+1 

Druga 

2+2 

2 

– 

– 

1 

1+1 

1 

2+1 

– 

2 

1 

1 

– 

1+1 

Tre}a 

2+2 

– 

2 

– 

1 

1+1 

1 

2+1 

– 

2 

– 

– 

2 

1+1 

êtvrta 

2+2 

– 

2 

2+2 

– 

– 

1 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

1+1 

1. Ispit iz solo-pevawa: jedna pesma ili arija XVII ili XVIII veka; jedna 

arija iz oratorijuma ili kantate; jedna pesma autora XIX veka; jedna pesma 

autora XX veka; jedna pesma jugoslovenskog ili slovenskog autora; jedna 

operska ili koncertna arija po slobodnom izboru. 

2. Ispit iz solfe|a: usmeni ispit, gradivo sredwe muzi~ke {kole. 

Peta 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

ODSEK 

ZA SOLO-PEVAWE 

Nastavni plan 


(67

68) 

ODSEK ZA KLAVIR, 

ORGUQE, ÊMBALO, 

HARFU, GITARU I 

UDARAQKE 

Nastavni plan 

Smer A ñ diplomirani 

muzi~ar-pijanista 


3. Ispit iz klavira: jedna lestvica koja se izvla~i na ispitu (dijatonske 



sa obratajima u velikom razlagawu paralelno); jedna etida (Lemoan: op. 37; 

Bertini: op. 29; Le{gorn; Burgmiler: op. 100; êrni: op. 849; Gedike, Heler, 

[~edrin, Kirkor, Site, Tansman, zbirka etida u red. Kr{i}-Rankovi} i sl) 

ili virtuozna kompozicija sli~nih zahteva; jedna kompozicija polifonog 

stila (Bah: Male kompozicije za klavir; Hendl: izbor lakih kompozicija 

za klavir i sl); prvi stav jedne sonatine ili sonate (Klementi, Kunau, 

Diabeli, Dusek, Mocart, Hajdn); jedna kompozicija po izboru (Slovenska 

klavirska skladba za mladinu; Izbor lakih kompozicija, red. J. Popovi}; 

Izabrane etide i komadi ruskih autora; Taj~evi}: Deci; Lotka Kalinski: 

Me|umurje malo, Stari dalmatinski plesovi; [kerjanc: Dijatoni~ni preludijumi; 

Gre~aninov: De~iji album op. 90; Kabalevski: Laki komadi op. 

39; Rebikov: Siluete op. 31; Bartok: Za decu; Rauli: op. 39; Frank: Lutkina 

tugovanka; Hajdn: 12 lakih komada ili klavirska pratwa jedne solo pesme). 

Predmet 

Klavir*, glavni predmet 

Poznavawe literature i ~itawe s lista 

Metodika nastave klavira 



Solfe|o 


Psihologija 

Pedagogija 


Strani jezik 


Prva 

2 

1 

– 

1 

2+1 

1+1 

2 

– 

– 

– 

1+1 

Druga 

2 

1 

– 

2 

2+1 

1+1 

2 

1 

1 

– 

1+1 

Tre}a 

2 

1 

– 

2 

2+1 

1+1 

2 

2+1 

– 

2 

– 

êtvrta 

2 

– 

2+2 

2 

1 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

* Studenti imaju obavezan prakti~an rad od 4 ~asa nedeqno, koji ne ulazi u 

fond ~asova. 

Napomena: studenti mogu fakultativno poha|ati nastavu na predmetu 

generalbas i improvizacija na II i III godini studija sa po 2 ~asa nedeqno. 

1. Ispit iz klavira: J. S. Bah: Preludijum i fuga iz ªDobro temperovanog 

klavira´, I ili II sveska; etida; sonatni stav sonate (onaj stav sonatnog 

ciklusa koji ima sonatni oblik ili, ukoliko sonata /ciklus/ nema stav 

sonatnog oblika, onda stav koji ima formu sonatnog ronda); najmawe jedan 

komad po slobodnom izboru kandidata. 

Maksimalna minutaà: 30 minuta. Program se izvodi napamet. 

2. Ispit iz solfe|a: jednoglasni diktat; usmeni deo ñ gradivo sredwe 

muzi~ke {kole.

Predmet 

êmbalo*, glavni predmet 


Metodika nastave ~embala 

Kamerna muzika (~embalo) 

Kamerna muzika (klavir) 


Solfe|o 


Psihologija 

Pedagogija 


Strani jezik 


Prva 

2 

1 

– 

2 

2 

2+1 

1+1 

2 

1 

1 

– 

– 

Druga 

2 

1 

– 

2 

2 

2+1 

1+1 

2 

– 

– 

2 

1+1 

* Studenti imaju obavezan prakti~an rad od 4 ~asa nedeqno, 

koji ne ulazi u fond ~asova. 

Tre}a 

2 

1 

– 

2 

2 

1 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

êtvrta 

2 

– 

2+2 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

Kandidati polaù prijemni ispit iz klavira i solfe|a na odseku za klavir, 

a poseban prijemni ispit za ~embalo polaù tek posle zavr{ene prve 

godine studije klavira. Fakultet organizuje besplatan kurs 15 dana pre 

prijemnog ispita za sve zainteresovane kandidate. 

1. Ispit iz ~embala: dve do tri minijature engleskih virxinalista; 

jedna svita (stari majstori XVII ili XVIII veka, npr. Kupren, Hendl, Bah); 

preludijum i fuga J. S. Baha. 

Predmet 

Harfa*, glavni predmet 


Metodika nastave harfe 


Orkestar 


Solfe|o 


Psihologija 

Pedagogija 


Strani jezik 


Prva 

2 

1 

– 

1 

– 

2+1 

1+1 

2 

– 

– 

– 

1+1 

Druga 

2 

1 

– 

2 

4+2 

2+1 

1+1 

2 

1 

1 

– 

1+1 

Tre}a 

2 

1 

– 

2 

4+2 

2+1 

1+1 

2 

– 

– 

2 

– 

êtvrta 

2 

– 

2+2 

2 

4+2 

1 

– 

– 

– 

– 

– 

– 


fond ~asova. 

Smer B ñ diplomirani 

~embalista i kamerni 

muzi~ar 


Diplomirani muzi~ar 

ñ harfista 

Nastavni plan 

(69

70) 


Diplomirani 

muzi~ar – orguqa{ 

Nastavni plan 

Predmet 

Orguqe*, glavni predmet 

Istorijat orguqa i poznavawe orguqske literature 

Metodika nastave orguqa 

Generalbas i improvizacija 



Kontrapunkt 



Klavir 

Solfe|o 


Psihologija 

Pedagogija 


Strani jezik 


1. Ispit iz harfe: jedna etida (Boksa, Naderman itd. ñ posledwa sveska); 

jedna sonata (Majer, Dusek, Boksa, Naderman itd); jedna kompozicija 

autora XIX ili XX veka po izboru. Program se izvodi napamet. 

2. Ispit iz solfe|a: jednoglasni pismeni diktat; usmeni deo ñ gradivo 

sredwe muzi~ke {kole. 


Prva 

2 

1 

– 

– 

– 

2+2 

– 

– 

– 

2 

1+1 

2 

– 

– 

– 

1+1 

Druga 

2 

1 

– 

1 

– 

2+2 

2+1 

2+1 

– 

2 

1+1 

2 

1 

– 

– 

1+1 

Tre}a 

2 

1 

– 

1 

2 

– 

2+1 

2+1 

– 

2 

1+1 

2 

– 

– 

2 

– 

êtvrta 

2 

– 

– 

1 

2 

– 

– 

– 

2+1 

– 

1+1 

– 

– 

– 

– 

– 

Peta 

2 

– 

1+1 

1 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

*Studenti imaju obavezan prakti~an rad od 4 ~asa nedeqno, koji ne ulazi u 

fond ~asova. 

1. Ispit iz klavira: jedna etida (Kesler: op. 20; Mo{kovski: op. 72; 

Mo{eles; [open); jedan preludijum i fuga J. S. Baha; jedna sonata L. v. Betovena 

(op. 2 br. 2, op. 2 br. 3, op. 7, op. 10 br. 1, op. 10 br. 2, op. 10 br. 3, op. 26, 

op. 27 br. 1, op. 28, op. 90) ili jedan koncert Mocarta ili Betovena; jedna 

kompozicija autora XX veka. Program se izvodi napamet. 


(sa alteracijama i dijatonskim i hromatskim modulacijama); formalna 

i harmonska analiza kra}e (ili dela ve}e) klavirske kompozicije. 


sredwe muzi~ke {kole.

Predmet 

Gitara*, glavni predmet 

Metodika nastave gitare 



Solfe|o 


Psihologija 

Pedagogija 


Strani jezik 


Prva 

2 

– 

1 

2+1 

1+1 

2 

– 

– 

– 

1+1 

Druga 

2 

– 

2 

2+1 

1+1 

2 

1 

1 

– 

1+1 

Tre}a 

2 

– 

2 

2+1 

1+1 

2 

– 

– 

2 

– 

êtvrta 

2 

2+2 

2 

1 

– 

– 

– 

– 

– 

– 


fond ~asova 

1. Ispit iz gitare: jedna etida H. V. Lobosa po izboru kandidata; sonatni 

oblik po izboru; jedno delo J. S. Baha (tri stava iz jedne od svita ili 

deo partite ili sonate ñ fuga ili tokata ili ~akona); zadata dela ñ a) jedna 

etida (zadaje se po~etkom letweg semestra) i b) jedno delo (objavquje se mesec 

dana pre po~etka prijemnog ispita). Program se izvodi napamet. 

2. Ispit iz solfe|a: jednoglasni pismeni diktat; usmeni deo - gradivo 


Predmet 

Udaraqke*, glavni predmet 

Metodika nastave udaraqki 


Orkestar 


Solfe|o 


Psihologija 

Pedagogija 


Strani jezik 


Prva 

2 

– 

1 

– 

2+1 

1+1 

2 

– 

– 

– 

1+1 

Druga 

2 

– 

2 

1 

2 

1+1 

2 

1 

1 

– 

1+1 

Tre}a 

2 

– 

2 

1 

– 

1+1 

2 

– 

– 

2 

– 

êtvrta 

2 

2+2 

2 

1 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 


fond ~asova 

Diplomirani 

muzi~ar ñ gitarista 

Nastavni plan 


Diplomirani muzi~ar 

ñ perkusionista 

Nastavni plan 

(71

72) 


ODSEK ZA GUDA^KE 

INSTRUMENTE 

diplomirani muzi~ar 

ñ violinista 

ñ violista 

ñ violon~elista 

ñ kontrabasista 


Violina, viola i 

violon~elo 

Kontrabas 

1. Ispit iz udaraqki: etidaza vibrafon ili ksilofon; etida za timpane; 

etida za mali dobo{; kompozicija za vi{e udaraqki uz pratwu klavira. 

Nije obavezno da se program izvodi napamet. 

2. Ispit iz solfe|a: usmeni ispit sa posebnim osvrtom na izvo|ewe i 

opaàwe ritma - gradivo sredwe muzi~ke {kole. 

Predmet 

Glavni predmet* 

Metodika nastave glavnog predmeta** 

îtawe s lista i prorada 

orkestarskog materijala 


Orkestar 


Solfe|o 


Psihologija 

Pedagogija 


Strani jezik 


Prva 

2+1 

1+1 

– 

– 

– 

2+1 

1+1 

2 

– 

– 

– 

1+1 

Druga 

2+1 

1+1 

2 

2 

4+2 

2 

1+1 

2 

1 

1 

– 

1+1 

Tre}a 

2+1 

1+1 

1 

2 

4+2 

– 

1+1 

2 

– 

– 

2 

– 

êtvrta 

2+1 

1+1 

1 

2 

4+2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 


fond ~asova 

** Studenti imaju obavezan prakti~an rad od 2 ~asa nedeqno, koji ne ulaze 

u fond ~asova. 

Napomena: Studenti violine mogu fakultativno poha|ati nastavu na 

predmetu viola na IV godini studija sa po jednim ~asom nedeqno. 

1. Ispit iz glavnog predmeta: dve etide; dva stava iz Bahovih solo 

partita ili sonata; jedan koncert. Program se izvodi napamet. 



1. Ispit iz kontrabasa: dve etide; sonata ili koncert. Program se izvodi 

napamet. 


sredwe muzi~ke {kole.

Predmet 

Glavni predmet* 

Metodika nastave glavnog predmeta 


Orkestar 


Solfe|o 


Psihologija 

Pedagogija 


Strani jezik 


Prva 

2+1 

– 

– 

– 

2+1 

1+1 

2 

– 

– 

– 

1+1 

Druga 

2+1 

– 

2 

4+2 

– 

1+1 

2 

1 

1 

– 

1+1 

Tre}a 

2+1 

– 

2 

4+2 

– 

1+1 

2 

– 

– 

2 

– 

* Studenti imaju obavezan prakti~an rad, koji ne ulazi u fond ~asova. 

êtvrta 

2+1 

2+2 

2 

4+2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

1. Ispit iz glavnog predmeta: jedna etida; jedno cikli~no delo (sonata 

ili koncert); jedan koncertni komad. 

Program obraditi na nivou materijala zavr{nog ispita sredwe {kole. 

Nije obavezno da se program izvodi napamet, osim koncerta ili koncertnog 

komada, koji se izvode napamet. 

2. Ispit iz solfe|a:usmeni ispit ñ gradivo sredwe muzi~ke {kole. 

1. Ispit iz tube: jedna etida; jedno cikli~no delo (sonata ili koncert); 

jedan koncertni komad. 

Program obraditi iz originalne literature za tubu. Nije obavezno da 

se program izvodi napamet, osim koncerta ili koncertnog komada, koji se 

izvode napamet. 

2. Ispit iz solfe|a: usmeni ispit ñ gradivo sredwe muzi~ke {kole. 

ODSEK ZA DUVA^KE 

INSTRUMENTE 

diplomirani muzi~ar 

ñ flautista 

ñ oboista 

ñ klarinetista 

ñ fagotista 

ñ hornista 

ñ truba~ 

ñ trombonista 

ñ tubista 

Nastavni plan 


Flauta, oboa, klarinet, 

fagot, horna, truba 

i trombon 

Tuba 

(73

74) 

ODSEK ZA 

MUZIKOLOGIJU I 

ETNOMUZIKOLOGIJU 

Grupa za muzikologiju 

Nastavni plan 


Predmet 

Op{ta istorija muzike 

Seminar iz istorije muzike 

Nacionalna istorija muzike 

Uvod u muzikologiju 



Kontrapunkt 


Orkestracija 

Solfe|o 

Klavir 



Istorija umetnosti 

Estetika 

Psihologija 

Pedagogija 


Strani jezik 


Prva 

6 

– 

– 

2 

2 

2+2 

2+1 

– 

2 

1+1 

2 

1 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

1+1 

Druga 

6 

1 

– 

– 

2 

2+2 

2+1 

2+1 

2 

1+1 

2 

1 

– 

– 

– 

1 

1 

– 

1+1 

Tre}a 

4 

1 

4 

– 

– 

– 

– 

2+1 

2 

1+1 

2 

1 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

1+1 

êtvrta 

6 

1 

4 

– 

– 

– 

– 

2+1 

– 

1+1 

2 

1 

1+1 

2 

2 

– 

– 

– 

1+1 

Peta 

6 

1 

6 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

1. Ispit iz glavnog predmeta: pismeni test iz pravopisa srpskog jezika 

i usmeni ispit iz istorije muzike (za prijemni ispit daje se lista 

odabranih kqu~nih pitawa iz sredwo{kolskog programa istorije muzike 

i objavquje najmawe mesec dana pre odràvawa ispita). 

2. Ispit iz stranog jezika: prevod sa jednog od svetskih jezika (engleski, 

nema~ki, ruski, francuski) na srpski jezik (uz re~nik). 

3. Ispit iz oblika i harmonije: harmonizovawe zadatog soprana (sa 

alteracijama i dijatonskim i hromatskim modulacijama); formalna i 

harmonska analiza kra}e (ili dela ve}e) klavirske kompozicije. 

4. Ispit iz klavira: jedna lestvica, koja se izvla~i na ispitu 

(dijatonske lestvice u razmaku oktave u paralelnom kretawu u obimu od 

~etiri oktave; durski i molski trozvuci i dominantni i umaweni ~etvorozvuci 

sa obratjima u velikom razlagawu paralelno); jedna etida (êrni: 

op. 299, II sveska; Kramer-Bilov: I sveska), ili virtuozna kompozicija 

sli~nih zahteva; jedna kompozicija polifonog stila (dvoglasna invencija 

J. S. Baha; jedan stav svite G. F. Hendla ili Francuske svite J. S. Baha); prvi 

stav sonate (Hajdn: De-dur Hob. XVI/14; A-dur, Hob. XVI/12; E-dur Hob. 

XVI/13; Mocart: Ce-dur K 545; Ef-dur bez oznake, Ge-dur K 283; Ef-dur K 280; 

Betoven: ge-mol, op. 49, br. 1); jedna kompozicija po izboru (Kupren: 12 

malih komada; Hendl: 12 malih komada; Mocart: Rondo De-dur, Varijacije, 

Fantazija de-mol; âjkovski: Album za mlade op. 39 i op. 65; Grig: Lirski

komadi; [uman: Album za mlade op. 68; Bortkjevi~: op. 39, Detiwstvo; Prokofjev: 

op. 65, De~ja muzika; Bartok: Mikrokosmos; [ostakovi~: Lutkine 

igre; V. Mokrawac: Tri igre i sl). 

Navedeni program je minimum zahteva. Nije obavezno da se program 

izvodi napamet. 

Predmet 

Etnomuzikologija 

Etnokoreologija 

Metodologija nau~nog rada 

Etnologija 

Narodna kwièvnost 


Kontrapunkt 


Orkestracija 

Solfe|o 




Hor 



Estetika 

Psihologija 

Pedagogija 


Strani jezik 


Prva 

2+2 

1+2 

2 

2 

– 

2+2 

2+1 

– 

2 

1+1 

2 

– 

2 

1+1 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

1+1 

Druga 

2+2 

1+2 

– 

2 

2 

2+1 

2+1 

2+1 

2 

1+1 

2 

– 

2 

1+1 

– 

– 

– 

1 

1 

– 

1+1 

1. Ispit iz glavnog predmeta: pismeni test iz pravopisa srpskog jezika 

i usmeni uspit sa pitawima iz nekoliko etnomuzikolo{kih radova koje 

katedra priprema i daje na uvid kandidatima mesec dana pre prijemnih 

ispita. 

2. Ispit iz stranog jezika: prevod sa jednog od svetskih jezika (engleski, 

nema~ki, ruski, francuski) na srpski jezik (uz re~nik). 

3. Ispit iz oblika i harmonije: harmonizovawe zadatog soprana (sa 

alteracijama i dijatonskim i hromatskim modulacijama); formalna i 


4. Ispit iz klavira:: jedna lestvica koja se izvla~i na ispitu (dijatonske 

lestvice u paralelnom i suprotnom kretwu u razmaku oktave u obimu 

~etiri oktave, durski i molski trozvuci i umaweni ~etvorozvuci sa 

Grupa za 

etnomuzikologiju 

Nastavni plan 

Tre}a 

2+2 

1+2 

– 

2 

2 

2 

– 

2+1 

2 

1+1 

2 

1 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

1+1 

êtvrta 

2+2 

2+2 

– 

2 

– 

– 

– 

2+1 

– 

1+1 

2 

1 

– 

– 

1+1 

2 

2 

– 

– 

– 

1+1 


Peta 

1+1 

1+1 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

(75

76) 

ODSEK ZA OP[TU 

MUZI^KU 

PEDAGOGIJU 

Nastavni plan 

obratajima u velikom razlagawu paralelno u obimu ~etiri oktave); jedna 

etida (êrni: op. 849; Zbirka Kr{i}-Rankovi}; Berens: op. 61, op. 66 i op. 

88; Heler, Kabalevski, [~edrin, Kirkor, Site, Tansman i sl. ili virtuozna 

kompozicija sli~nih zahteva); jedna kompozicija polifonog stila (Bah: 

Mali preludijumi; Hendl: izbor lakih kompozicija); prvi stav sonatine 

ili sonate (Klementi, Hajdn, Mocart); kompozicija po izboru (Taj~evi}: 

Deci; Lotka-Kalinski: Me|umurje malo, Stari dalmatinski plesovi; 

[kerjanc: Dijatoni~ni preludijumi; Gre~aninov: De~ji album op. 90; Kabalevski: 

Tokatina Be-dur, Varijacije de-mol, De~iji komadi op. 27; Rebikov: 

Siluete op. 31; Gotovac: Minijature; Prokofjev: De~ja muzika op. 65; 

âjkovski: Album za mlade op. 68). 


napamet. 


diktat; etida parlato; etida za pevawe s lista; zapisivawe narodne pesme 

sa tekstom. 

Predmet 

Diplomski predmet* 

Solfe|o 

Metodika solfe|a 

Metodika op{teg muzi~kog obrazovawa 




Kontrapunkt 



Vokalna literatura 

Orkestracija 

Aranìrawe 


Svirawe horskih partitura 

Horsko dirigovawe 

Hor 

Psihologija 

Pedagogija 


Strani jezik 


Prva 

– 

2+1 

– 

– 

2 

– 

2+2 

2+1 

– 

– 

– 

2 

– 

1 

1 

3 

2+2 

1 

1 

– 

1+1 

Druga 

– 

2+1 

2 

2 

2 

– 

2+1 

2+1 

2+1 

– 

2+1 

– 

– 

1 

1 

2 

2+2 

– 

– 

– 

1+1 

Tre}a 

– 

2+1 

1 

0+2 

2 

2 

2 

– 

2+1 

– 

2+1 

– 

2+1 

1 

– 

2 

2+2 

– 

– 

2 

– 

êtvrta 

1 

2+1 

0+2 

1+1 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

2+1 

1 

– 

– 

** 

– 

– 

– 

– 

* Diplomski predmeti: metodika solfe|a, metodika op{teg muzi~kog obrazovawa, 

harmonija sa harmonskom analizom, kontrapunkt, muzi~ki oblici, 

vokalna literatura.

** Obavezno u~e{}e studenata IV godine u realizaciji umetni~kih projekata 

FMU u trajawu do jednog semestra. 

Napomena: studenti mogu fakultativno poha|ati predmet istorija 

umetnosti na III i IV godini studija sa po dva ~asa nedeqno. 

1. Ispit iz analize oblika i harmonije: harmonizacija zadatog soprana 

(sa alteracijama i dijatonskim i hromatskim modulacijama); formalna i 



diktat; etida za parlato; etida za pevawe s lista. 

3. Ispit iz klavira: jedna lestvica, koja se izvla~i na ispitu (dijatonske 



sa obratjima u velikom razlagawu paralelno); jedna etida (êrni: op. 299, II 

sveska; Kramer-Bilov: I sveska), ili virtuozna kompozicija sli~nih zahteva; 

jedna kompozicija polifonog stila (dvoglasna invencija J. S. Baha; 

jedan stav svite G. F. Hendla ili Francuske svite J. S. Baha); prvi stav sonate 

(Hajdn: De-dur Hob. XVI/14; A-dur, Hob. XVI/12; E-dur Hob. XVI/13; 

Mocart: Ce-dur K 545; Ef-dur bez oznake, Ge-dur K 283; Ef-dur K 280; Betoven: 

ge-mol, op. 49, br. 1); jedna kompozicija po izboru (Kupren: 12 malih 

komada; Hendl: 12 malih komada; Mocart: Rondo De-dur, Varijacije, Fantazija 

de-mol; âjkovski: Album za mlade op. 39 i op. 65; Grig: Lirski komadi; 

[uman: Album za mlade op. 68; Bortkjevi~: op. 39, Detiwstvo; Prokofjev: 

op. 65, De~ja muzika; Bartok: Mikrokosmos; [ostakovi~: Lutkine igre; 

V. Mokrawac: Tri igre i sl). 


napamet. 

Predmet 

Organizacija muzi~kog ìvota 

Snimawe muzike i tonska reìja 

Primewena muzika 

Vi{emedijski projekti 

Kultura govora 

Osnovi novinarstva 


Tre}a 

2 

1+1 

– 

1+1 

1+1 

– 

êtvrta 

2 

– 

1+1 

– 

– 

1 

1. Dopunski ispiti za kandidate koji nemaju zavr{eno sredwe muzi~ko 


MEDIJSKI PREDMETI 

Nastavni plan 

(za studente III i IV 

godine svih odseka) 

(77

78) 

Dopunski ispiti 

obrazovawe, ali imaju prethodno poloène ispite iz predmeta sredwe muzi~ke 

{kole: pismeni rad (op{ta tema); test iz op{te obave{tenosti. 

2. Dopunski ispiti za kandidate koji nemaju zavr{enu sredwu muzi~ku 

{kolu. 

Pismeni ispiti: harmonija (sopran, obeleèni bas, modulacije); 

kontrapunkt (ekspozicija troglasne fuge). 

Usmeni ispiti: harmonija, kontrapunkt, muzi~ki oblici, solfe|o, 

istorija muzike, poznavawe instrumenata. 

Kandidati koji nemaju zavr{enu sredwu muzi~ku {kolu, mogu pristupiti 

polagawu prijemnih ispita za odgovaraju}i odsek tek po poloènim 

dopunskim ispitima. 

Kandidati koji konkuri{u za odseke za kompoziciju, solo-pevawe, muzikologiju, 

etnomuzikologiju i op{tu muzi~ku pedagogiju, a imaju zavr- 

{en klavirski odsek sredwe muzi~ke {kole, oslobo|eni su polagawa ispita 

iz klavira.

POSLEDIPLOMSKE SPECIJALISTI^KE 

I MAGISTARSKE STUDIJE 

Na specijalisti~ke studije na Fakultetu moè da se upi{e lice koje ima 

zavr{ene osnovne studije, ako poloì ispit za proveru sposobnosti ~iji 

nivo odgovara diplomskom ispitu na odgovaraju}em odseku, odnosno, ukoliko 

iz oblasti specijalizacije ne postoji diplomski ispit, na nivou ispita 

posledwe godine studija iz tog predmeta. 

Na magistarske studije na FMU moè da se upi{e lice koje ima zavr- 

{ene osnovne studije na odgovaraju}em odseku, ima prose~nu ocenu najmawe 

8 (osam) na osnovnim studijama i poloì ispit za proveru sposobnosti. 

Izuzetno, lice koje nema zavr{en odgovaraju}i odsek ili ne ispuwava 

uslov u pogledu prose~ne ocene na studijama, moè konkurisati za magistarske 

studije ako se istaklo svojim umetni~kim odnosno stru~nim radovima 

iz oblasti za koju konkuri{e. 

Za kompoziciju: zvu~ni prikaz dela koje odgovara zahtevima diplomskog 

ispita osnovnih studija; podno{ewe drugih dela iz opusa kandidata; 

za dirigovawe: javni koncert sa velikim vokalnim ansamblom ili 

simfonijskim orkestrom, ili dirigovawe operske predstave; 

za solo-pevawe i sve instrumente: izvo|ewe programa koji odgovara zahtevima 

diplomskog ispita osnovnih studija; 

za op{tu istoriju muzike, nacionalnu istoriju muzike, muzi~ki folklor, 

harmoniju, kontrapunkt, muzi~ke oblike: izrada i odbrana klauzure 

iz odgovaraju}eg predmeta (za harmoniju, kontrapunkt i muzi~ke oblike); 

prikazivawe i odbrana rada koji odgovara zahtevima diplomskog ispita 

osnovnih studija iz odgovaraju}eg predmeta; podno{ewe drugih stru~nih 

radova; 

za metodiku solfe|a: usmeni ispit iz solfe|a; izrada i odbrana klauzure 

iz metodike solfe|a; prikazivawe i odbrana rada koji odgovara zahtevima 

diplomskog ispita osnovnih studija iz predmeta metodika solfe|a; 

za metodiku op{teg muzi~kog obrazovawa: izrada i odbrana klauzure iz 

metodike op{teg muzi~kog obrazovawa; prikazivawe i odbrana rada koji 

odgovara zahtevima diplomskog ispita osnovnih studija iz predmeta metodika 

op{teg muzi~kog obrazovawa. 

Ispit za proveru 

sposobnosti za 

magistarske studije 

(79

80) 

Odsek za kompoziciju 

Odsek za dirigovawe 

Odsek za solo pevawe 

Odsek za klavir, 

~embalo, orguqe, 

harfu, gitaru i udaraqke 

Klavir 

êmbalo 

NASTAVNI PLANOVI 

POSLEDIPLOMSKIH MAGISTARSKIH STUDIJA 

Kompozicija (i)* 

Op{ta estetika (k)** 

Estetika, stilistika i poetika muzike XX veka (k) 

Metodologija nau~nog rada (k) 

Izrada stru~nog rada iz oblasti magisterijuma (i) 

Glavni predmet (i) 

Vokalna tehnika (g)*** 

Estetika (k) 

Stilsko-estetska analiza partiture (k) 

Osnovi operske reìje (g) 


Izrada stru~nog rada (i) 


Metodologija pedago{kog procesa sa 

pedago{kom praksom 


Istorija izvo|a{tva i analiza 

literature za instrument (g) 



Estetika (k), fakultativno 


Istorijski razvoj ~embala, istorija izvo|a{tva i 

i analiza literature za instrument (g) 


Kamerna muzika (g) 




*individualna nastava **kolektivna nastava ***grupna nastava 

Prva 

2 

2 

– 

– 

– 

Prva 

2+1 

1 

2 

– 

– 

– 

– 

Prva 

2+1 

1 

Prva 

2 

1 

– 

– 

2 

Prva 

2 

1 

1 

1 

– 

– 

2 

Druga 

2 

– 

2 

1. semestar 

2. semestar 

Druga 

2+1 

– 

– 

2 

1. semestar 

1. semestar 

2. semestar 

Druga 

2+1 

– 

Druga 

2 

– 

1. semestar 

2. semestar 

– 

Druga 

2 

– 

– 

1 

1. semestar 

2. semestar 

–


Istorijski razvoj orguqa, istorija izvo|a{tva 

i analiza literature za instrument (g) 






Istorijski razvoj harfe, istorija izvo|a{tva i 

analiza literature za instrument (g) 






Istorijski razvoj gitare, istorija izvo|a{tva i 

analiza literature za instrument (g) 






Istorijski razvoj udaraqki, istorija izvo|a{tva 

i analiza literature za instrumente (g) 





Prva 

2 

1 

1 

– 

– 

2 

Prva 

2 

1 

1 

– 

– 

2 

Prva 

2 

1 

1 

– 

– 

2 

Prva 

2 

1 

1 

– 

– 

2 

Druga 

2 

– 

– 

1. semestar 

2. semestar 

– 

Druga 

2 

– 

– 

1. semestar 

2. semestar 

– 

Druga 

2 

– 

– 

1. semestar 

2. semestar 

– 

Druga 

2 

– 

– 

1. semestar 

2. semestar 

– 

Orguqe 

Harfa 

Gitara 

Udaraqke 

(81

82) 

Odsek za duva~ke 

instrumente 

Odsek za muzikologiju 

Odsek za 

etnomuzikologiju 

Odsek za op{tu muzi~ku 

pedagogiju 

Ispitni zahtevi i 

rokovi 


Istorija izvo|a{tva i analiza muzi~ke 

literature (g po instrumentu) 


Istorija muzike (i) 

Muzi~ka estetika (g) 

Estetika , stilistika i poetika muzike XX veka 

(k), fakultativno 

etnomuzikologija (i) 

op{ta etnologija (k) 

Metodika solfe|a, glavni predmet (i) 

Solfe|o (g) 

Metodologija nau~nog rada(k) 

Teorijski predmeti, glavni predmet (i) 

Metodologija nau~nog rada(k) 


Prva 

Kompozicija 

I godina ñ godi{wi ispit, po overi godine 

II godina ñ odbrana magistarske teze koja sadrì zvu~ni prikaz kompozicije 

i odbranu stru~nog rada iz oblasti teme magisterijuma 

Dirigovawe 

I godina ñ godi{wi ispit, po overi godine 

II godina ñ odbrana magistarske teze koja sadrì izvo|ewe koncertnog 

programa i odbranu stru~nog rada iz oblasti teme magisterijuma 

Solo-pevawe 

I godina ñ koncertni nastup u toku godine i godi{wi ispit po overi 

godine 

II godina ñ koncertni nastup u toku godine i odbrana magistarske teze, 

koja sadrì izvo|ewe koncertnog programa 

2+1 

1 

2 

Prva 

1 

2 

– 

Prva 

1 

2 

Prva 

1 

1 

1. semestar 

1 

1. semestar 

2 

Druga 

2+1 

– 

– 

Druga 

1 

– 

2 

Druga 

1 

2 

Druga 

1 

1 

– 

1 

– 

–

Klavir, ~embalo, orguqe, harfa, gitara, udaraqke 


godine 

II godina ñ koncertni nastup u toku godine i odbrana magistarske teze 

koja sadrì izvo|ewe koncertnog programa i odbranu stru~nog rada iz 

oblasti teme magisterijuma 

Guda~ki instrumenti 


godine 



Duva~ki instrumenti 


godine 



Muzikologija i etnomuzikologija 

I godina ñ godi{wi ispit po overi godine (odbrana dela rada i kra}eg 

samostalnog rada) 

II godina ñ odbrana magistarske teze 

Solfe|o i teorijski predmeti 

I godina ñ godi{wi ispit po overi godine (odbrana dela rada i kra}eg 

samostalnog rada) 

II godina ñ odbrana magistarske teze 

Ostali predmeti utvr|eni nastavnim planom magistarskih studija 

polaù se posle odslu{anih predavawa kao godi{wi ispiti. 

(83

84) 

DOKTORAT NAUKA 

Doktorat muzi~kih nauka na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu mo- 

è se ste}i iz oblasti muzikologije, etnomuzikologije, muzi~ke teorije i 

muzi~ke pedagogije. Najvi{a nau~na zvawa dodequju se po~ev od 1988. godine 

i do sada je taj nau~ni stepen steklo {est kandidata. 

Za sticawe doktorata moè se prijaviti kandidat koji ima magistraturu 

iz odgovaraju}e nau~ne oblasti ili zavr{ene doktorske studije iz te 

oblasti. Kandidat Nau~no-nastavnom ve}u Fakulteta podnosi predlog teme 

doktorske disertacije sa obrazloèwem koje sadrì predmet i nau~ni 

ciq rada, osnovne hipoteze od kojih se polazi i nazna~uje metode koje }e se 

u istraìvawu primewivati. Nau~nu zasnovanost teme ocewuje tro~lana 

komisija koja o tome Ve}u podnosi izve{taj na osnovu kojeg ono donosi 

odluku o ispuwenosti uslova za sticawe doktorata i nau~noj zasnovanosti 

predloène teme doktorske disertacije. Saglasnost za rad na temi daje 

nadle`ni organ Univerziteta umetnosti ocenom da je predloèna tema u 

okviru mati~nosti Fakulteta i da je u skladu sa potrebama razvoja nauke. 

Disertacija je rezultat originalnog nau~nog rada doktoranta i predstavqa 

doprinos razvoju nau~ne misli. Mentorstvo moè obavqati samo 

nastavnik koji je u radnom odnosu na Fakultetu. Teza se brani u roku od pet 

godina po odobravawu, pred peto~lanom ispitnom komisijom u kojoj se 

obavezno nalaze mentor i jedan nastavnik druge srodne visoko{kolske 

ustanove ili istaknuti nau~ni radnik iz oblasti iz koje se brani disertacija, 

po proceduri koja je odre|ena Statutom Fakulteta.

DEKANI I PRODEKANI 

Kosta Manojlovi} rektor 1937–1939 

Petar Kowovi} rektor 1939–1942 

Stevan Hristi} rektor 1942–1944 

Petar Kowovi} rektor 1944–1947 

Mihailo Vukdragovi} rektor 1947–1951 

Milenko @ivkovi} rektor 1951–1960 

Predrag Milo{evi} dekan 1960–1967 

Stanka Vriwanin prodekan 1962–1967 

Du{an Skovran dekan 1967–1973 

Arsen Triva prodekan 1967–1969 

Petar Ozgijan prodekan 1969–1973 

Arsen Triva dekan 1973–1975 

Berislav Popovi} prodekan 1973–1975 

Vladimir Markovi} dekan 1975–1977 


Nikola Rackov prodekan 1975–1977 

Vladimir To{i} student prodekan 1975–1976 

Sowa Marinkovi} student prodekan 1976–1977 

Berislav Popovi} dekan 1977–1979 


Dejan Despi} prodekan 1977–1979 

Sowa Marinkovi} student prodekan 1977–1979 

Radomir Petrovi} dekan 1979–1983 

Darinka Mati}-Marovi} prodekan 1979–1983 

Miloje Nikoli} prodekan 1979–1983 

Predrag Stamenkovi} student prodekan 1979–1981 

Branislav Jari} student prodekan 1980–1981 

Stanislav Stojiqkovi} student prodekan 1981–1982 

Jasenka An|elkovi} student prodekan 1982–1983 

(85

86) 

Darinka Mati}-Marovi} dekan 1983–1989 

Sr|an Hofman prodekan 1983–1989 

Nikola Rackov prodekan 1983–1989 

Jasenka An|elkovi} student prodekan 1983–1984 

Aleksandar Vasi} student prodekan 1984–1986 

Ogwen Bogdanovi} student prodekan 1986–1989 

Sr|an Hofman dekan 1989–1998 

Zoran Eri} prodekan 1989–1998 

Fern Ra{kovi} prodekan 1989–1993 

Mirjana [uica-Babi} prodekan 1993–1994 

Dejan Mla|enovi} prodekan 1994–1996 

Zorica Dimitrijevi}-Sto{i} prodekan 1996–1998 

Manuela Petrovi} student prodekan 1989–1992 

Goran Kapetanovi} student prodekan 1992–1994 

Quba Brki} student prodekan 1997–1998

NASTAVNICI I SARADNICI 

Azawac Miodrag, redovni profesor za flautu (1976ñ96), Ajzenbrand Erih, 

honorarni nastavnik za violon~elo (1954–55), Aleksi} Rade, docent za 

osnove marksizma, sa nepunim radnim vremenom (1978–79), Aman Thomas, 

docent za udaraqke (1987–93), Anastasijevi} Anastas, stru~ni u~iteq za 

solfe|o (1951–57), Anastasijevi} Julijana, docent za solo pevawe (1964–72), 

Angelov Dimitar, redovni profesor za trubu (1967–95), Andrejevi} Aleksa, 

honorarni predava~ za osnove narodne odbrane u Odeqewu I stepena u 

Ni{u (1970–75), Anti} Olgica, umetni~ki saradnik-asistent, sa nepunim 

radnim vremenom (1979–80), Apolin Stanislav, docent za violon~elo 

(1970–72), Arsikin Irina, redovni profesor za solo pevawe (1977–) Asi} 

Milo, honorarni nastavnik, za istoriju jugoslovenske muzike (1950–51) 

Atias dr Branko, honorarni vi{i predava~ za predvojni~ku obuku u Odeqewu 

I stepena u Ni{u (1964–69), A}imovi} Katarina, docent za klavir 

(1959–77), A}imoski Ivana, docentza violinu (1993–), Afri} Vjekoslav, honorarni 

redovni profesor za glumu i scenske kretwe (1964–65), A~kun Ernest, 

redovni profesor za kamernu muziku (1975–95). 

Babi} Bogdan, honorarni predava~ za operski studio (1949–57), Babi} Konstantin, 

redovni profesor za teorijske predmete (1966–92), Babi}-[uica 

Mirjana, redovni profesor za klavir (1976–94), Bako~evi} Radmila, redovni 

profesor za solo pevawe (1989–), Bandur Jovan, vanredni profesor na 

radu u Muzikolo{kom institutu (1945–56), Baranovi} Kre{imir, redovni 

profesor za dirigovawe i orkestraciju (1946–50), Bari} Milica, redovni 

profesor za harfu (1975–97), Barta Miklo{, docent za obou (1966–71), Beli} 

Sandra, docent za violon~elo (1989–), Beloti Alemko, redovni profesor za 

kamernu muziku (1972–94), Ben~i} Aleksandar, docent za trombon (1994–), 

Ben~i} Melita, umetni~ki saradnik (1996–), Bergamo Petar, docent za 

kompoziciju (1966–72), Be}in Aleksandar, honorarni profesor vi{e {kole 

za osnovne nauke o dru{tvu u Odeqewu I stepena u Novom Sadu (1962–65), 

Be{evi} Alisa, docent za klavir (1937–57), Bingulac Petar, redovni 

profesor za analizu muzi~ku opblika, analiti~ku harmoniju i poznavawe 

horske literature (1945–65), Bjegojevi} Jovanka, redovni profesor za glumu 

i scenske kretwe (1975–81), Blum Matusja, profesor sredwe {kole za klavir 

(1947–51), Bogdanovi} Vera, stru~ni saradnik za klavir (1958–69), Bogdanovi} 

Du{an, vanredni profesor za gitaru (1986–88), Bogdanovi} Ogwen, 

asistent-pripravnik za kompoziciju (1989–92), Bogino Konstantin, vanredni 

profesor za klavir, sa nepunim radnim vremenom (1984–), Bogojevi} 

Nata{a, asistent pripravnik za kompoziciju (1992–), Boì} Svetislav, 

A 

B 

(87

88) 

V 

G 

vanredni profesor za teorijske predmete (1980–), Boì} Dejan, asistentpripravnik 

za predmet violon~elo (1997–), Boì~evi} Ivan, docent za teorijske 

predmete (1992–), Bolfan Marjan, redovni profesor za fagot (1983– 93), 

Botori} Stanica, docent za klavir (1937–47), Bo{kovi} \ur|e, honorarni 

nastavnik za istoriju umetnosti (1938–43), Britvi} dr Mario, nastavnik 

predvojni~ke obuke (1954–56), Brkovi} @ivko, vi{i stru~ni saradnik za 

istoriju umetnosti, sa nepunim radnim vremenom (1980–83), Brun Bruno, 

redovni profesor za klarinet (1945–75), Bugarinovi} Ingeborg, asistentpripravnik 

za kompoziciju (1980–83), Burza Marija, honorarni profesor 

sredwe {kole za klavir u Odeqewu I stepena u Novom Sadu (1962–64), Bursa} 

Slobodan, vanredni profesor za predmet dirigovawe na Odseku za op- 

{tu muzi~ku pedagogiju (1984–93), Busan~i} Du{an, redovni profesor za 

hornu (1969–82) 

Vai} Marta, profesor sredwe {kole za klavir (1948–49), Valdma Arbo, redovni 

profesor za klavir, sa nepunim radnim vremenom (1984–), Vale~i} 

Vinko, redovni profesor za trombon (1966–95), Vanli} Milorad, honorarni 

nastavnik u Odseku za pozori{nu umetnost (1938–44), Varga I{tvan, 

redovni profesor za violon~elo (1996–), Vasiqevi} dr Zorislava, redovni 

profesor za solfe|o (1971–97), Vasiqevi} Miodrag, redovni profesor za 

intonaciju, folklor i metodiku muzi~ke nastave (1938–63), Vasiqevi} 

Miroslava, redovni profesor za solfe|o (1964–96), Vasiqevi} Mladen, 

nastavnik predvojni~ke obuke (1949), Vasi} dr Olivera, docent za orske 

igre – ples (1991–), Vasi} dr Pavle, redovni profesor za istoriju 

umetnosti (1964–76), Velimirovi} Desanka, vanredni profesor za klavir 

(1944–51), Veli~kovi} Panta, asistent pripravnik za violu (1993–), Veqkov 

Vera, redovni profesor za klavir (1945–84), Veselinovi} dr Mirjana, 

vanredni profesor za istoriju muzike (1973–), Vidovi} Olivera, nastavnik 

u ugovornom odnosu za italijanski jezik (1972–74), Vitezica dr Vinko, 

honorarni nastavnik za italijanski jezik (1938–41), Vladarski Zora, 

korepetitor (1948–65), Vlahovi} dr Petar, honorarni docent za etnologiju 

(1966–72), Vrawe{evi} Radana, umetni~ki saradnik-asistent za violinu, sa 

nepunim radnim vremenom (1981), Vriwanin Stanka, vanredni profesor za 

klavir (1950–69), Vuji} Aleksandar, vanredni profesor za svirawe partitura 

(1974–79, 1980–), Vuji~i} Nada, korepetitor (1953–59), Vujovi} Mihajlo, 

nastavnik za predvojni~ku obuku (1949–53), Vukajlovi} Qiqana, samostalni 

umetni~ki saradnik (1965–), Vukdragovi} Mirjana, redovni profesor za 

klavir (1963–1996), Vukdragovi} Mihailo, redovni profesor za dirigovawe, 

harmoniju i kontrapunkt (1944–72), Vukmirovi} Olga, honorarni profesor 

sredwe {kole na radu u Muzi~koj akademiji za solo pevawe (1938–41), 

Vukoti} Marta, korepetitor (1937–39), Vuksanovi} Ivana, asistent-pripravnik 

za teorijske predmete (1996–), Vu~i}evi}-Zaki} Mirjana, asistent 

za muzi~ki folklor (1990–), Vu~kovi} dr Vojislav, honorarni nastavnik za 

estetiku (1939–41), Vu~urovi} Jasmina, umetni~ki saradnik-asistent (1986- 

89) 

Gavela dr Branko, redovni profesor u Odseku za pozori{nu umetnost 

(1940–41), Gavrilovi} dr Zoran, honorarni vi{i predava~ za estetiku 

(1970–71), Gavrilovi} Jasmina, vanredni profesor za klavir (1980–97), Gal

\ula, honorarni profesor sredwe {kole za klavir u Odeqewu I stepena u 

Novom Sadu (1967–68), Galun Andrija, redovni profesor za orguqe (1972–), 

Gvozdanovi} Lidija, honorarni profesor sredwe {kole za klavir u Odeqewu 

I stepena u Novom Sadu (1962–64), Geri} Slobodan, docent za kontrabas 

(1991–), Gligorijevi} Jovan, redovni profesor za solo pevawe (1977), 

Glixi} Ranka, vi{i predava~ za italijanski jezik (1974–), Golemovi} dr 

Dimitrije, vanredni profesor za muzi~ki folklor (1979–), Golo~evac- 

@iki} Srbislava, samostalni umetni~ki saradnik (1969–76; 1978–), Grbi} 

@ivorad, vanredni profesor za violinu (1945–54), Grbi} Zorka, vi{i 

stru~ni saradnik (1996–), Grbi} Stojan, samostalni umetni~ki sardnik 

(1994–97), Grbi} Sr|an, vanredni profesor za klavir (1970–), Grgin Ante, 

vanredni profesor za klarinet (1995–), Grkajac Milijana, vi{i predava~ 

za engleski jezik (1993–), Gruji} @arko, honorarni profesor vi{e {kole za 

pedagogiju u Odeqewu I stepena u Ni{u (1962–63), Gruji} Qubica, samostalni 

umetni~ki saradnik (1987–), Gruji} Sr|an, asistent za violinu (1984–89), 

Grulovi} dr Gojko, nastavnik za predvojni~ku obuku (1962-63). 

Davi~o Lujo, honorarni nastavnik za ritmi~ku gimnastiku (1938–41), Daleore 

Nenad, asistent-pripravnik za violinu (1980–83), Damwanovi} dr Milan, 

redovni profesor za istoriju filozofije sa estetikom, sa nepunim 

radnim vremenom (1978–89), Danon dr Oskar, redovni profesor za operski 

s;tudio (1963–71), Devi} dr Dragoslav, redovni profesor za muzi~ki folklor 

(1962–90), Dekani} Boris, stru~ni saradnik za klavir (1969–74), Despi} 

Dejan, redovni profesor za teorijske predmete (1965–95), Despi} Zorica, 

honorarni predava~ za engleski jezik (1974–76), Divjakovi}-Radi~eva Dorina, 

honorarni stru~ni saradnik za intonaciju i metodiku muzi~ke nastave 

u Odeqewu I stepena u Novom Sadu (1962–70); docent za solfe|o, sa nepunim 

radnim vremenom (1970–75; 1978–79); Dimitrijevi} Lambra, honorarni 

profesor sredwe {kole za hor i horsko dirigovawe u Odeqewu I stepena u 

Ni{u (1962–64); predava~ za horsko dirigovawe, sa nepunim radnim vremenom 

(1981–83), Dimitrijevi} Milan, vanredni profesor za violinu 

(1944–72), Dimitrijevi} Sr|an, samostalni stru~ni saradnik za klavir 

(1985–), Dimitrijevi}-Sto{i} Zorica, redovni profesor za klavir (1958–), 

Doj~inovi} Rajko, redovni profesor za violinu (1962–87), Dorjan Dimitrije, 

honorarni nastavnik za violu (1955–56), Dorjan Nata{a, samostalni 

umetni~ki saradnik (1978–), Dorner Mirko, docent za violon~elo (1947–56), 

Dragi}-\aji} Bojana, vi{i stru~ni saradnik (1996–), Dragutinovi} Merima, 

redovni profesor za violinu (1944–63), Drakuli} Sawa, asistent za 

klavir (1985–94), Drobni Ivana, docent za solfe|o (1989–). 

\aja Milka, redovni profesor za klavir (1945–62), \okovi} Divna, honorarni 

nastavnik za dikciju (1950–51), \or|evi} Branislav, honorarni stru~ni 

saradnik za klavir, sa nepunim radnim vremenom (1966–68; 1980–83), 

\or|evi} dr Miroslav, honorarni redovni profesor za osnove nauke o dru- 

{tvu u Odeqewu I stepena u Ni{u (1962–64), \or|evi} Mladen, docent za 

trubu (1995–), \uki} Marija, docent za klavir (1992–), \uki} Sloboda, samostalni 

umetni~ki saradnik (1977–79, 1980–), \un|enac Zlata, redovni 

profesor za solo pevawe (1953–64), \ur|evi} Olivera, redovni profesor za 

kamernu muziku (1957–93), \uri}-Klajn Stana, redovni profesor za isto- 

D 

\ 

(89

90) 

E 

@ 

Z 

I 

J 

riju jugoslov;enske muzike (1950–71), \urkovi} Branko, redovni profesor 

za predmet dirigovawe na Odseku za op{tu muzi~ku pedagogiju (1980–) 

Erdeqan Milena, predava~ za engleski jezik, sa nepunim radnim vremenom 

(1980–81), Eri} Zoran, redovni profesor za kompoziciju i orkestraciju 

(1977–) 

@ebeqan Isidora, asistent pripravnik za kompoziciju (1993–), @eèq 

Meri, vanredni profesor za violinu (1944–63), @ivanovi} Branko, honorarni 

nastavnik za kontrabas (1962–65), @ivanovi} Dragoqub, profesor 

sredwe {kole na radu u Muzi~koj akademiji za kontrabas (1939–51), @ivkovi} 

Milenko, redovni profesor za kompoziciju, harmoniju i kontrapunkt 

(1937–64), @ivkovi} Mirjana, redovni profesor za teorijske predmete 

(1976–), @ivkovi} Ninoslav, vanredni profesor za klavir (1985–), @ivojinovi} 

Borislav, stru~ni u~iteq za trubu (1945–57), @upani} Davorin, honorarni 

nastavnik za operski studio (1949–50). 

Zagorac Bojana, umetni~ki saradnik (1996–), Zaji} dr @ivojin, nastavnik za 

predvojni~ku obuku (1959–61), Zanlongi @ilber, honorarni docent za violon~elo 

(1954–59), Zdravkovi} @ivojin, redovni profesor za dirigovawe, 

sa nepunim radnim vremenom (1949–83), Ze~evi} Ksenija, asistent-pripravnik 

za svirawe horskih partitura (1977–81), Zikova Zdenka, redovni 

profesor za solo pevawe (1964–75), Zorko Jovan, profesor sredwe {kole na 

radu u Muzi~koj akademiji za violinu (1939–42), Zrni} Desanka, stru~ni saradnik 

za klavir (1956–87) 

Ivanov dr Aleksandar, honorarni nastavnik za predvojni~ku obuku 

(1963–64), Ivanovi} Aleksandra, redovni profesor za solo pevawe (1985–), 

Ivanovi} Milo{, honorarni profesor sredwe {kole za klavir u Odeqewu 

I stepena u Ni{u (1962–65), redovni profesor za klavir (1967–), Ivanovi} 

Mirjana, honorarni profesor sredwe {kole za metodiku muzi~ke nastave, 

hor i horsko dirigovawe u Odeqewu I stepena u Ni{u (1962–71); redovni 

profesor za metodiku muzi~ke nastave (1972–), Ivanovi} Petar, redovni 

profesor za violu (1977–), Ivanovi} Predrag, docent za kamernu muziku 

(1997–), Ivan~evi} @arko, honorarni nastavnik za predvojni~ku obuku 

(1953–54), Igwatovi} Neboj{a, redovni profesor za kontrabas (1979–), 

Ili} Vojislav, redovni profesor za dirigovawe i hor (1951–79), Ili} Dragica, 

honorarni profesor sredwe {kole za klavir (1945–48), Ili} \or|e, 

honorarni nastavnik za violon~elo (1958–59), Isaeski Mirko, docent za 

fagot (1994–). 

Jagu{t Mladen, redovni profesor za dirigovawe i {ef orkestra, sa nepunim 

radnim vremenom (1975–78), Jakov~i} Viktor, redovni profesor za 

violon~elo (1961–96), Jakov~i} Fransoaz, redovni profesor za violon~elo 

(1972–97), Jankovi} Ksenija, redovni profesor za violon~elo (1989–91), Jankovi} 

Margita, honorarni predava~ za nema~ki jezik (1964–66), Jankovi} 

Olga, honorarni profesor vi{e {kole za klavir u Odeqewu I stepena u 

Ni{u (1962–65), Jankovi} Pavle, honorarni profesor vi{e {kole za hor i 

horsko dirigovawe u Odeqewu I stepena u Ni{u (1965–66), Jevremov-Beli}

Senka, asistent-pripravnik za predmet kontrapunkt i analiza muzi~kog 

dela (1998–), Jovakari} Vidosava, honorarni korepetitor (1960–61), Jovanovi} 

dr Du{an, honorarni nastavnik za osnove pedagogije (1950–56), Jovanovi} Zoran, 

umetni~ki saradnik (1964–68), Jovanovi} Kosara, korepetitor (1947–51), 

Jovanovi} Qubi{a, vanredni profesor za kamernu muziku (1994–), vanredni 

profesor za flautu (1996–), Jovanovi} Mile, nastavnik u Odseku za balet 

(1944-46), Jovanovi}Milorad, honorarni nastavnik za solo pevawe (1937–41), 

Jovanovi} Vesna, vi{i umetni~ki saradnik za predmet îtawa s lista i 

prorada orkestarskog materijala, (1998–), Jovanovi} Olga, redovni profesor 

za klavir (1978–90), Jovi}evi} dr Nade`da, honorarni nastavnik za 

predvojni~ku obuku (1964–64), Jovi~i} dr Dubravka, redovni profesor za 

klavir (1979–), Jokanovi} Marija, vanredni profesor za violinu (1990–), 

Josif Enriko, redovni profesor za kompoziciju i orkestraciju (1956–84), 

Juri}-@ili} dr Ana, honorarni docent za osnove nauke o dru{tvu (1960), 

Juri~i} Katerina, honorarni profesor sredwe {kole za italijanski jezik 

(1970–72). 

Kambaskovi} Rastislav, redovni profesor za teorijske predmete (1988–), 

Karan Gordana, vi{i stru~ni saradnik (1995–), Karlavaris Bogomil nastavnik 

za pedagogiju u Odeqewu I stepena u Novom Sadu, sa nepunim radnim 

vremenom (1973–74), Karlovi} Miroslav, docent za udaraqke (1994–), Kecman 

Nada, redovni profesor za kamernu muziku (1971–94), Kozomari} Zorana, 

predava~ za nema~ki jezik (1993–), Kova~evi} Dubravka, asistent-pripravnik 

za klavir (1980–86), Kozina Marjan, stru~ni u~iteq za teorijske 

predmete (1940–45), Kolar Anton, vanredni profesor za dirigovawe, sa 

nepunim radnim vremenom (1986-92), Kolarevi} Aleksandar, samostalni 

umetni~ki saradnik (1978-), Kolari} dr Stanislava, honorarni nastavnik 

za istoriju umetnosti (1948-49), Kolunxija Jovan, asistent za violinu (1974- 

83), redovni profesor za violinu (1989-92), Kolunxija Nada, samostalni 

umetni~ki saradnik za ve`be ~itawa s lista (1981-), Konstantinovi} 

Vida, profesor sredwe {kole za klavir (1954-57), Kowovi} Petar, redovni 

profesor za dikciju u vokalnom stavu, instrumentaciju, dirigovawe i 

istoriju pozori{ta (1939-51), Koren dr Marija, asistent za istoriju muzike 

(1969–72), Korunovi}-@upan~i} Qiqana, profesor sredwe {kole za solo 

pevawe (1954–56), Kosanovi} Milutin, redovni profesori za violinu 

(1978–), Kosanovi} Tijana, asistent za psihologiju i pedagogiju, sa nepunim 

radnim vremenom (1977–78), Kosti} Du{an, redovni profesor za teorijske 

predmete (1964–92), Kosti}-Topaloska Qiqana, profesor sredwe {kole za 

klavir (1949-52), Kostovi} Qubinka, redovni profesor za kamernu muziku 

(1959–), Krneti} Zvonimir, redovni profesor za solo pevawe (1973–96), 

Krombholc Karlo, honorarni profesor sredwe {kole za klavir u Odeqewu 

I stepena u Novom Sadu (1968–71), Krsti} Danica, profesor sredwe {kole 

za klavir (1939–46), Krsti}-Miri} Nevena, predava~ za scenske kretwe, sa 

nepunim radnim vremenom (1981–82), Krsti} Sreten, asistent za violinu 

(1975–79), Kr{i} Vesna, vanredni profesor za solfe|o (1976–), Kr{i} Jela, 

vi{i stru~ni saradnik za klavir (1960–69), Kr{qanin Mirjana, umetni~ki 

saradnik-korepetitor, sa nepunim radnim vremenom (1979–80), samostalni 

umetni~ki saradnik (1988–), Kulenovi} Vuk, vanredni profesor za 

teorijske predmete (1979–95), Kulenovi} Tahir, redovni profesor za flau- 

K 

(91

92) 

L 

M 

tu (1976–), Kuneli-Monastri Nika, honorarni nastavnik za solo pevawe 

(1938–42). 

Lazin dr Smiqan, vanredni profesor za sociologiju kulture, sa nepunim 

radnim vremenom (1974–87), Lazko Igor, redovni profesor za klavir 

(1981–92), Lalovi} Aleksandra, umetni~ki saradnik (1989–), Lesi} dr Ivan, 

honorarni nastavnik predvojni~ke obuke (1949–50), Lisi~i} Hristina, 

vi{i stru~ni saradnik za istoriju umetnosti (1984–86), Li~ar ]iril, redovni 

profesor za klavir (1937–56), Logar Mihovil, redovni profesor za 

kompoziciju i orkestraciju (1944–72), Lorkovi} Melita, redovni profesor 

za klavir (1948–61). 

Ma|ari} Vlado, honorarni docent za osnove marksizma, istoriju umetnosti 

i osnove nauke o dru{tvu (1950–59; 1962–63), Makari} Radomir, honorarni 

profesor vi{e {kole za osnove pedagogije u Odeqewu I stepena u Novom 

Sadu (1962–63), Maksimovi} Rajko, redovni profesor za kompoziciju i 

orkestraciju (1963–), Maksimovi}-Veselinov Jasna, docent za violinu (1993–), 

Maksutov Ivan, honorarni nastavnik za ma~evawe (1939–40), Malaev Garun, 

asistent-pripravnik za teorijske predmete (1996–), Manojlovi} Kosta, 

redovni profesor za istoriju muzike, harmoniju i srpsko-pravoslavni 

crkveni stil (1937–47), Marìnec Qubica, profesor sredwe {kole za klavir 

(1937–47), Marinkovi} dr Sowa, docent za istoriju muzike (1981–), Mari} 

Qubica, vanredni profesor za harmoniju i kontrapunkt (1945–68), Mari} 

dr Sreten, vanredni profesor na pozori{nom odseku (1945–46), Mari} 

Qudmila, docent za kamernu muziku (1995–), Marjanovi} Gordana, vi{i 

umetni~ki saradnik (1996–), Marjanovi} Lazar, redovni profesor za violinu 

(1945–79), Marjanovi} Milica, vanredni profesor za klavir (1942–78), 

Markovi} Vladimir, redovni profesor za violinu (1956–85), Markovi} 

Dragoslav, honorarni profesor sredwe {kole za italijanski jezik 

(1968–69), Markovi} Mladen, asistent za muzi~ki folklor (1990–), Markovi} 

Tatjana, asistent za istoriju muzike (1996–), Masnikosa Marija, asistent 

za istoriju muzike (1990–), Matijevi} Gordana, docent za violinu 

(1989–), Matijevi} Jelena, profesor sredwe {kole za solo pevawe (1947–52), 

Mati}-Marovi} Darinka, redovni profesor za hor i dirigovawe (1971–), 

Matorki}-Ivanovi} Bojana, docent za solfe|o (1984–), Ma~ukanovi} dr 

\or|e, honorarni nastavnik predvojni~ke obuke u Odeqewu I stepena u 

Ni{u (1962–64), Medven Josip, profesor sredwe {kole na radu u Muzi~koj 

akademiji za obou (1960–65), Mezei Ladislav, vi{i umetni~ki saradnik 

(1996–), Mezetova Anita, redovni profesor za solo pevawe (1969–78), Miju{kovi} 

Slobodan, vi{i stru~ni saradnik za istoriju umetnosti, sa nepunim 

radnim vremenom (1986–), Miki} Vesna, asistent za istoriju muzike 

(1992–), Miladinovi} Dejan, vanredni profesor za glumu i operski studio 

(1995–), Miladinovi} Du{an, honorarni predava~ za operski studio 

(1958–62), Milankovi} Vera, vanredni profesor za solfe|o (1975–), Milovanovi} 

Ivana, umetni~ki saradnik (1996–), Milojevi} dr Miloje, redovni 

profesor za kompoziciju, harmoniju, kontrapunkt, muzi~ke oblike i metodiku 

nastave pevawa (1939–46), Milojevi}-Trajkovi} Gordana, profesor 

sredwe {kole na radu u Muzi~koj akademiji za klavir (1947–53), Milosavqevi} 

Mileva, profesor sredwe {kole za klavir (1954–57), Milosavqevi}

Radojica, profesor sredwe {kole za svirawe horskih partitura u Odeqewu 

I stepena u Ni{u (1973–74); docent za horsko dirigovawe (1980–81), 

Milo{evi} Mom~ilo, profesor sredwe {kole dodeqen na radu u Muzi~koj 

akademiji u Odseku za pozori{nu umetnost (1938–40), Milo{evi} Predrag, 

redovni profesor za kompoziciju i dirigovawe (1939–74), Miqkovi} 

Vlastimir, predava~ vi{e {kole za psihologiju i pedagogiju, sa nepunim 

radnim vremenom (1975–76), Miqkovi} Katarina, asistent-pripravnik za 

teorijske predmete (1984–94), Miodragovi} Ruìca, profesor sredwe {kole 

na radu u Muzi~koj akademiji za klavir (1951–57), Miranov Ladislav, docent 

za violu (1957–61), Miso~ko Nina, profesor sredwe {kole na radu u 

Muzi~koj akademiji za klavir (1939–49), Mihailovi} Dejan, redovni profesor 

za violinu (1962–67; 1980–), Mihailovi} Zora, vanredni profesor za 

klavir (1975–92), Mihailovi} Jokuthon, umetni~ki saradnik-korepetitor, 

sa nepunim radnim vremenom (1977–78); redovni profesor za klavir (1989–), 

Mihailovi} Qubomir, asistent za violinu (1989–), Mihailovi} Marija, 

redovni profesor za violinu (1937–56), Mihailovi} Olga, redovni profesor 

za klavir (1939–78), Mihailovi} Darinka, redovni profesor za klavir 

(1960–), Mihajlovi} Ana, asistent za teorijske predmete (1994–), Mihajlovi} 

Milan, redovni profesor za teorijske predmete i kompoziciju i orkestraciju 

(1975–), Mihajlovi}-Markovi} Jelena, stru~ni saradnik (1995–), 

Mi{evi} Jelena, asistent za violinu (1986–88), Mi{evi} Milanka, samostalni 

stru~ni saradnik za klavirsku muziku (1989–), Mladenovi} Dimitrije, 

vi{i predava~ za osnove narodne odbrane i osnove nauke o dru{tvu 

u Odeqewu I stepena u Novom Sadu, sa nepunim radnim vremenom (1968–75), 

Mladenovi} Dobrosav, honorarni profesor sredwe {kole za intonaciju u 

Odeqewu I stepena u Ni{u (1969–73), Mladenovi} Petar, asistent-pripravnik 

za violu (1986–88), Mla|enovi} Dejan, docent za violu (1989–), 

Mokrawac Vasilije, redovni profesor za kompoziciju i orkestraciju 

(1956–84), Mokrawac Jovan, docent za violon~elo (1947–49), Mokrawac 

Miroslava, vanredni profesor za klavir (1940–61), Moskovqevi} dr Milo{, 

honorarni nastavnik za dikciju i ruski jezik (1938–44), Mosusova dr Nade`da, 

vanredni profesor za op{tu istoriju muzike, sa nepunim radnim 

vremenom (1978–93). 

Naumovi} Milivoje, honorarni predava~ za osnove nauke o dru{tvu u 

Odeqewu I stepena u Novom Sadu (1965–66), Nedvidek Frawo, honorarni nastavnik 

za udaraqke (1948–49), Nedeqkov Mitra, vi{i umetni~ki saradnik 

(1996), Nenadovi} Jelena, docent za klavir (1944–64; 1978–79), Neskali} 

dr Leonardo, honorarni nastavnik za predvojni~ku obuku u Odeqewu I stepena 

u Novom Sadu (1963–66), Nestorovska Biqana, docent za harfu i kamernu 

muziku (1997–), Nikoli} Miloje, vanredni profesor za teorijske 

predmete (1977–), Nikoli}-Stamatovi} Jelka, redovni profesor za solo 

pevawe (1937–64), Novakovi} Vera, predava~-korepetitor za predmet gluma, 

sa nepunim radnim vremenom (1980–82), Novosel Josip, docent za kontrabas, 

sa nepunim radnim vremenom (1975–77), Nuri-Andri} Margarita, vanredni 

profesor za violinu (1954–65) 

Obradovi} Aleksandar, redovni profesor za kompoziciju i orkestraciju 

(1954–92), Ogrizovi} Vera, docent za gitaru (1989–), Ozgijan Petar, van- 

N 

O 

(93

94) 

P 

redni profesor za kompoziciju i orkestraciju (1964–79), Oluji} Ana, redovni 

profesor za solfe|o (1983–95), Oluji} Tatjana, docent za violinu 

(1981–), Ore{kovi} Marija, honorarni profesor sredwe {kole za klavir u 

Odeqewu I stepena u Novom Sadu (1967–68), Ostoji} dr Reqa, honorarni redovni 

profesor za osnove nauke o dru{tvu u Odeqewu I stepena u Ni{u 

(1964–65). 

Pavi}evi} Rade, honorarni nastavnik za nema~ki jezik (1950–55), Pavlovi} 

Aleksandar, redovni profesor za violinu (1961–95), Pavlovi} Aleksandra, 

asistent za klavir (1992–), Pavlovi} Leposava, profesor sredwe {kole na 

radu u Muzi~koj akademiji za klavir (1948–60), Pavlovi} Milica, korepetitor 

(1944–47), Pajevi} Branko, vanredni profesor za violu (1962–75), 

Pantovi} Vesna, umetni~ki saradnik na Katedri za guda~ke instrumente 

(1993–), Pantovi} Qiqana, redovni profesor za solfe|o (1972–), Pap Qudevit, 

vanredni profesor za violinu (1956–71), Parli} Jovan, vi{i predava~ 

za pedagogiju u Odeqewu I stepena u Ni{u, sa nepunim radnim vremenom 

(1973–74), Partli} Frawa, stru~ni u~iteq za klarinet (1938–57), 

Patakovi} Deana, docent za klavir (1992–), Pejovi} dr Roksanda, redovni 

profesor za istoriju muzike (1975–95), Pen~i} Branko, asistent za klavir 

(1992–), Pervaz-Horvat Mirjana, honorarni profesor sredwe {kole za 

klavir u Odeqewu I stepena u Novom Sadu (1963–69), Peri} Dragoqub, nastavnik 

predvojni~ke obuke (1950–51), Peri} Dragoqub, docent za svirawe 

horskih partitura (1982–), Peri~i} Vlastimir, redovni profesor za teorijske 

predmete (1954–93), Peri{i} Negovan, honorarni nastavnik za osnove 

pedagogije (1962–64), Perko Ivan, stru~ni u~iteq za hornu (1939–57), Petin 

Nikola, honorarni profesor sredwe {kole za harmonsku analizu, muzi~ke 

oblike i metodiku muzi~ke nastave u Odeqewu I stepena u Novom Sadu 

(1962-66; 1968-70), Petkovi} Ivan, honorarni korepetitor (1963-64), Petkovi} 

Mihailo, honorarni predava~ za predvojni~ku obuku u Odeqewu I 

stepena u Novom Sadu (1967-68), Petkovi} Sawa, vi{i umetni~ki saradnik 

(1996-), Petrovi} \or|e, vi{i stru~ni saradnik (1989-), Petrovi} Jelena, 

honorarni profesor sredwe {kole za klavir u Odeqewu I stepena u 

Novom Sadu (1962), Petrovi} Julka, docent za violinu (1978–92), Petrovi} 

Milo{, vanredni profesor za kamernu muziku i ~embalo (1989–), Petrovi} 

Miroslava, profesor sredwe {kole za klavir (1947–51), Petrovi} Radomir, 

redovni profesor za teorijske predmete (1966–83), Petru{evski 

Qubi{a, redovni profesor za obou (1972–), Pecarski Branka, docent za 

istoriju umetnosti, sa nepunim radnim vremenom (1978–79), Peco Asim, redovni 

profesor u ugovornom odnosu za dijalektologiju (1966–74; 1980–81), 

Pe~vari Istra, samostalni umetni~ki saradnik (1980–), Pe~evski Juraj, 

honorarni predava~ za kontrabas (1967–74), Pe{i} Uro{, redovni profesor 

za kamernu muziku (1993–), Pivni~ki Branko, docent za solo pevawe 

(1957–76), Pikeq Josip, redovni profesor za harfu (1954–74), Plaovi} Radomir-Ra{a, 

vanredni profesor u Odseku za pozori{nu umetnost (1938–46), 

Popov Olga, vanredni profesor za klavir (1954–78; 1980–81), Popovi} Berislav, 

redovni profesor za teorijske predmete (1967–95), Popovi} Borivoje, 

redovni profesor za solfe|o i metodiku muzi~ke nastave (1962–83), Popovi} 

Danijela, umetni~ki saradnik (1989–92), Popovi} Zagorka, predava~ za 

uporedni klavir, sa nepunim radnim vremenom (1978–83), Popovi} Tijana,

asistent za istoriju muzike (1989–), Popovi} Jelica, redovni profesor za 

klavir (1937–72), Popovi} Kosta, umetni~ki saradnik (1984–92), Popovi} 

Nevena, redovni profesor za klavir (1979–), Preger dr Andreja, redovni 

profesor za klavir (1951–80), Prosenik Milan, honorarni nastavnik za 

kontrabas (1965–66), Puzderliska Emilija, honorarni profesor sredwe 

{kole za klavir u Odeqewu I stepena u Novom Sadu (1962–64) 

Rabuzin Stjepan, redovni profesor za hornu (1982–), Radenkovi} Milutin, 

vanredni profesor za teorijske predmete (1957–86), Radeti} Rajko, predava~ 

za osnove narodne odbrane (1975–78), Radivojevi} Dragomir, samostalni 

umetni~ki saradnik (1978–92), Radinovi} Sawa, asistent za muzi~ki 

folklor (1989–), Radi} Jovanka, samostalni umetni~ki saradnik (1958–), 

Radovanovi} Jelica, profesor sredwe {kole za klavir (1940–49), Radovanovi} 

Biqana, docent za hor i dirigovawe (1992–), Radojkovi} Sowa, umetni~ki 

saradnik (1994–), Radomirovi} Vojin, honorarni predava~ za osnove nauke 

o dru{tvu u Odeqewu u Novom Sadu (1966–67), Radosavqevi} Marko, honorarni 

nastavnik za flatu (1938–41), Radosavovi} Ilija, redovni profesor 

za marksizam, sa nepunim radnim vremenom (1985–93); Rado{ dr Ksenija, 

vanredni profesor za psihologiju i pedagogiju, sa nepunim radnim vremenom 

(1974–), Rado{evi} Ana, honorarni predava~ za scenske kretwe (1957–62), 

Raicki Slobodan, vi{i stru~ni saradnik za aranìrawe (1981–), Raji} Ingrid, 

samostalni stru~ni saradnik za klavirsku muziku (1988–), Raji~i} 

Stanojlo, redovni profesor za kompoziciju i orkestraciju (1939–77), Rajkovi}-[qivan~in 

Maja, vi{i umetni~ki saradnik (1991–), Rankovi} dr 

Milan, vanredni profesor za osnove nauke o dru{tvu i sociologiju umetnosti 

(1964–73), Rankovi}-Radi} Ruìca, samostalni stru~ni saradnik za 

klavir (1956–91), Ran~i} dr Svetozar, honorarni nastavnik za pedagogiju 

(1951–52), Rackov Nikola, redovni profesor za klavir (1970–), Ra{kovi} 

Fern, redovni profesor za violinu (1971–), Repani} Predrag, docent za 

teorijske predmete (1987–), Rijavec Josip, redovni profesor za solo pevawe 

(1946–59), Risti} Janko, honorarni profesor sredwe {kole za violon~elo 

(1960–62), Risti} Tatjana, asistent za teorijske predmete (1992–), Risti} 

Sawa, asistent (1997–). 

Sabqi} Mladen, honorarni predava~ za glumu (1953–62), Sabo Anica, docent 

za teorijske predmete (1982–), Savi} Ruìca, samostalni umetni~ki 

saradnik (1968–87), Samarxija dr Milo{, honorarni vanredni profesor za 

osnove nauke o dru{tvu (1960–62), Simonovi} dr Dragoqub, honorarni 

vanredni profesor za osnove nauke o dru{tvu u Odeqewu I stepena u Ni{u 

(1965–75), Simonovi} Miomir, asistent za flautu, (1998–), Simonovi}-Sekvi 

Ivanka, vi{i stru~ni saradnik za klavir (1975–83), Sinadinovi} Dejan, 

asistent za klavir (1992–), Siweri Stjepan, honorarni saradnik za 

kontrabas (1961–62), Sisel Branislav, asistent pripravnik za violinu 

(1992–93), Skovran Du{an, redovni profesor za dirigovawe i {ef orkestra 

(1951–75), Slavenski Josip, redovni profesor za kompoziciju (1945–55), 

Slatin Vladimir, profesor sredwe {kole na radu u Muzi~koj akademiji 

za violinu (1945–47), Smiqani} Radmila, redovni profesor za solo pevawe 

(1990–), Srejovi} Jakov, redovni profesor za flautu (1944–75), Staki}- 

Popovi} Veroslava, samostalni stru~ni saradnik za klavir (1956–90), Sta- 

R 

S 

(95

96) 

T 

] 

F 

H 

menkovi} Sneàna, asistent za solo pevawe (1990–92), Stanisavqevi} Danica, 

docent za klavir (1937–64), Stani} \or|e, redovni profesor za ONO 

i DSZ SFRJ, sa nepunim radnim vremenom (1978–90), Stankovi} Dimitrije, 

profesor sredwe {kole na radu u Muzi~koj akademiji za pedagogiju 

(1945–49), Stankovi} Lidija, docent za klavir (1989–), Stanojevi}-[ancer 

Qiqana, korepetitor (1939–57), Stahuqak Zlatko, docent za violu, sa nepunim 

radnim vremenom (1975–79), Stevanovi} Branislava, vi{i stru~ni 

saradnik za klavir (1956–76), Stefanovi} Ana, asistent za teorijske predmete 

(1992–), Stefanovi} An|a, honorarni profesor sredwe {kole za klavir 

u Odeqewu I stepena u Novom Sadu (1962–63), Stefanovi} Milenko, redovni 

profesor za klarinet (1976–95), Stefanovi}-Radi} Gita, honorarni 

nastavnik za italijanski jezik (1948–56), Stojadinovi} Mila, profesor 

sredwe {kole za solo pevawe (1951–57), Stojadinovi}-Mili} Milana, asistent 

za teorijske predmete (1989–), Stojanovi} Aleksandar, honorarni nastavnik 

za italijanski jezik (1956–66), Stojanovi}-Novi~i} Dragana, asistent 

za istoriju muzike (1992–), Stojanovi} Petar, redovni profesor za 

violinu (1937–45), Stokovi} Ivana, umetni~ki saradnik (1993–), Sto{i} 

Dejan, asistent za klavir, (1998–), Stri~evi} Bosiqka, vi{i stru~ni saradnik 

(1991–95), Strnad Alojz, profesor sredwe {kole na radu u Muzi~koj 

akademiji za trubu (1960–67), Stular Du{an, honorarni profesor sredwe 

{kole za klavir u Odeqewu I stepena u Novom Sadu (1968–71). 

Taj~evi} Marko, redovni profesor za kompoziciju, harmoniju i kontrapunkt 

(1945–65), Tkal~i} Jure, profesor sredwe {kole na radu u Muzi~koj 

akademiji za violon~elo (1937–41), Todorovi} Dragana, asistent za solfe|o 

(1992–), Toski} Dragica, umetni~ki saradnik (1996–), To{i} Vladimir, vanredni 

profesor za teorijske predmete (1987–), To{i} Sr|an, docent za gitaru 

(1989–), To{kov Aleksandar, vi{i umetni~ki saradnik (1984–), To{kov 

Petar, redovni profesor za violinu (1948–75), Trajkovi} Vlastimir, redovni 

profesor za kompoziciju i orkestraciju (1975), Trbojevi} Du{an, 

redovni profesor za klavir (1957–90), Triva Arsen, vanredni profesor za 

klavir (1948–82), Tumpej Boìdar, vanredni profesor za fagot, sa nepunim 

radnim vremenom (1982–83), Turlakov dr Slobodan, redovni profesor za 

glumu i operski studio (1974–94), Tur{i} Ivan, redovni profesor za fagot 

(1945–82) 

]etkovi} Zorica, redovni profesor za kamernu muziku (1984–), ]etkovi} 

Reqa, vanredni profesor za kamernu muziku (1995–), ]irovi} Aleksandra, 

asistent za kamernu muziku (1993–), ]orovi} Vi{wa, predava~ za engleski 

jezik (1979–1990), ]orovi} Qiqana, vi{i stru~ni saradnik za klavir 

(1961–88) 

Feodorovi} Milorad, samostalni umetni~ki saradnik za predmet klavirska 

muzika (1979–), Filipovi} Jelka, umetni~ki saradnik (1981–95), Forest 

Rene, honorarni docent za violon~elo (1958–61) 

Hajek Emil, redovni profesor za klavir (1937–63), Hercigowa Nikola, vanredni 

profesor za istoriju muzike (1949–74), Houf Anton, honorarni nastavnik 

za trombon (1961–64), Hofman Sr|an, redovni profesor za kompo-

ziciju i orkestraciju (1974–), Hristi} Stevan, redovni profesor za kompoziciju 

i orkestraciju (1937–51), Hrpka Ivana, asistent za solfe|o i metodiku 

nastave solfe|a (1986–), Humo-Rajevac Tijana, docent za klavir 

(1984–) 

Cankar-Kosti} Jelena, honorarni stru~ni saradnik za intonaciju u Odeqewu 

I stepena u Ni{u (1964–69), Cveji} Biserka, redovni profesor za solo 

pevawe (1978–89), Cveji} Nikola, redovni profesor za solo pevawe (1945–70), 

Cveji} Vladimir, asistent za predmet klavir (1998–) 

âbrenovi} Vladimir, stru~ni saradnik za metodiku violine (1985-), âbri} 

Tatjana, umetni~ki savetnik (1955-83), ôli} Dragutin, vanredni profesor 

za teorijske predmete (1939-78), ûra dr Ileana, docent za engleski jezik, 

sa nepunim radnim vremenom (1977-79) 

[ajnovi} Jovan, redovni profesor za dirigovawe (1976–89), [andorov 

Aleksandar, docent za klavir (1989–), [epi} Stanko, redovni profesor za 

dirigovawe (1974–), [karka Vlastimir, redovni profesor za klavir 

(1948–83), [obaji} Dragoqub, samostalni stru~ni saradnik za klavir (1985–), 

[ouc Vesna, asistent za horsko dirigovawe (1993–) 

Za sve nastavnike i saradnike navedeno je najvi{e zvawe u koje su bili izabrani tokom 

rada na fakultetu, zakqu~no sa sednicom Nastavno-umetni~ko-nau~nog ve}a Univerziteta 

umetnosti od 2. juna 1998. godine. 

C 

^ 

[ 

(97

98) 

SE]AWA (1946ñ1953) 

Pripadam generaciji koja, moglo bi se re}i, predstavqa neku vrstu karike 

izme|u generacija koje su studirale pod vi{e-mawe normalnim uslovima: 

one pred rat i one od polovine pedesetih godina. Istori~ar }e ta~no i 

kompletno sagledati i proceniti okolnosti pod kojima smo radili, kao i 

domete i rezultate toga rada. Redovi koji slede su poku{aj da se ukratko 

oìve li~na se}awa na to vreme, doga|aje i li~nosti. 

Kakva je bila atmosfera u kojoj smo ìveli i studirali? S jedne strane 

vi{estruke posledice rata su se ose}ale na svakom koraku. Ipak, ono najgore 

je pro{lo i mi smo po{li na studije puni nade, gladni ne~eg novog i 

lepog, {to smo èleli da otkrijemo u muzici. Mada brojno znatno uve}ani, 

nije nas bilo toliko da se prakti~no svi nismo poznavali, kao {to su nas 

i profesori sve dobro znali. Sve to je ~inilo atmosferu na Akademiji 

gotovo intimnom, prijateqskom, relaksiranom. Ne se}am se da je postojalo 

trvewe me|u klasama, ili ve}e rivalstvo me|u istaknutijim pojedincima. 

Iskreno smo se radovali sva~ijem uspehu i zdu{no ªnavijali´ za svakog 

kolegu na ispitu ili koncertu. Mo`da zbog svega toga ñ a mo`da je u pitawu 

i uticaj muzike ñ tek na Akademiji u tom trenutku, ina~e vrlo aktuelni 

ideolo{ki sukobi koji su na drugim fakultetima ne jednom rezultirali u 

raznim napetostima i incidentima, nisu se (sem u jednom slu~aju) bitnije 

ose}ali. Umnogome ªoslobo|eni´ normalnih briga mladog ~oveka, kao {to 

je moda obla~ewa, mogu}nosti izlazaka i zabave i sl., bili smo upu}eni pre 

svega na intenzivno druèwe, redovno pra}ewe nastave i gotovo grozni~avo 

pose}ivawe svih koncerata: od onih sa nepoznatim imenima, do nezaboravnih 

susreta sa u svakom pogledu besprekornim Kendalom Tejlorom, ili 

jedinstvenom Monik de la Bri{oleri; od onih sa standardnim programima 

do [ostakovi~eve Lewingradske simfonije i Prokofjevqevog Romea i 

Julije, koji su nam otkrivali nove zvu~ne svetove. 

I teoretska i prakti~na nastava odvijala se na klasi~nim osnovama, 

solidno i postupno. Repertoar nam je bio prili~no sku~en: Bah se izvodio 

vi{e kao obavezna negoli koncertna ªlektira´; Hajdn i Mocart su se retko 

~uli. Sa drugog kraja Debisi (uz poneki redak ªizlet´) je bio vrsta grani~ne 

linije prema savremenoj muzici. 

I mladi kompozitori su se kretali u tim klasi~no-romanti~arskim 

okvirima. (Ipak, formirale su se dve grupe: onih koji su nalazili inspiraciju 

u na{em folkloru i onih koji su pisali ªevropskim´ jezikom.) 

Za ovakvo stawe jedan od uzroka je svakako bio i prekid veza sa svetom 

tokom ratnih godina, ali i pojava socrealizma, pogotovo posle poznate 

osude vode}ih sovjetskih kompozitora od strane politi~kog vrha. Rekao bih

da je talas tog, za umetnost pogubnog doga|aja, vi{e tangirao na{e profesore 

koji su bili uglavnom izraziti modernisti. Mi studenti ionako nismo 

imali prave predstave o savremenoj muzici, te nismo suvi{e lupali 

glavu oko toga. Krajem 40-tih i po~etkom 50-tih, uz jewavawe socrealizma, 

sve ~e{}e se javqaju smeliji prodori u nepoznato. Najvi|eniji rezultat 

toga ostvaren je na autorskom koncertu E. Josifa i D. Radi}a, koji je Pavle 

Stefanovi} odu{evqeno pozdravio napisom sa naslovom ªDva seva muwe u 

na{oj muzi~koj àbokre~ini´. Danas tako razvijena praksa kamernog muzicirawa 

je tih godina bila u povoju. U naknadu za taj nedostatak imali 

smo prilike (bar za one koji su to èleli) da pratimo kolege instrumentaliste 

i peva~e; bila je to za nas dragocena praksa i iskustvo. 

Kakve su bile mogu}nosti afirmacije talentovanih studenata? U pore- 

|ewu sa dana{wim ñ mnogo skromnije. Bilo kakve na{e uspehe novine bi 

kratko zabeleìle, izi{la bi i kritika, i to je bilo sve. Kada su na{e ne- 

{to starije kolege Vlastimir [karka i Olga Jovanovi} po~etkom 50-tih 

na ènevskom konkursu osvojili diplomu, odnosno medaqu, o tome se jedva 

ne{to ~ulo; a o visokom plasmanu na takmi~ewu u Londonu 1939. godine 

mlade studentkiwe tek otvorene Akademije, Qiqane ]orovi}, ja sam slu- 

~ajno saznao tek krajem 80-tih! Savezna takmi~ewa, kao i ona u Zagrebu, na 

kojima su na{e kolege osvajale mnoge nagrade, nisu izazivale ve}a uzbu|ewa 

ni me|u nama, ni u javnosti. Jednostavno, ti presti`ni, takmi~arski mo- 

(99

100) 

menti, danas toliko ceweni i forsirani, tada nisu bili ni izbliza tako 

mo}ni. No, to ne zna~i da nismo bili prisutni u muzi~koj javnosti. Javni 

~asovi na Akademiji bili su mnogo sve~aniji i zna~ajniji od dana{wih. 

Sala je uvek bila prepuna studenata i gostiju, a prva dva reda su ispuwavali 

profesori svih odseka na ~elu sa rektorom. Na Radio Beogradu smo imali 

redovne emisije. Svirali smo (dabome, po izboru na{ih profesora) uìvo 

(dakle, bez mogu}nosti ponavqawa i ispravki). 

[teta je {to tada nije bilo mogu}nosti da se te emisije, kao i neki na- 

{i koncerti, snime; bila bi to danas i te kako zanimqiva i dragocena dokumentacija! 

U svojoj arhivi ~uvam i programe sa raznih gostovawa i zna~ajnijih 

koncerata u Beogradu. Tu su programi na{eg prvog posleratnog koncerta u 

Zagrebu, ponovqenog u Beogradu (juna 1948). Tu je i ve~e studentskih kompo-

zicija (februar 1951), pa jo{ jedan takav program izveden marta iste godine 

u Beogradu (na Kolarcu!), Zagrebu i Qubqani. Sledi i na{e prvo inostrano 

gostovawe (Minhen, 1951), pa jo{ jedno kompozitorsko ve~e (opet na 

Kolarcu), februara 1952, i, najzad, dva apsolventska koncerta (juna 1951, i 

juna 1953), oba sa Beogradskom filharmonijom. 

Imao sam privilegiju da se na tim programima na|em, i da se druìm, 

sa kolegama od kojih su mnogi godinama bili (a i danas su) vode}e li~nosti 

u na{em muzi~kom ìvotu. Evo wihovih imena: Bora Simi}, Vlastimir 

Peri~i}, Dejan Despi}, Du{an Radi}, Enriko Josif, Kosta Babi}, Du{an 

Kosti}, Dragutin Gostu{ki, Vasilije Mokrawac, Aleksandar Obradovi}, 

Du{an Popovi}, Aleksandar Pavlovi}, Zdenko Marasovi}, Olivera \ur- 

|evi}, Mirjana [uica, Ernest A~kun. 

Iz niza sjajnih profesora kojima toliko dugujemo izdvoji}u one koji 

su mi predavali: Milka \aja, Milenko @ivkovi}, Predrag Milo{evi}, 

Mihajlo Vukdragovi}, Petar Bingulac, Kre{imir Baranovi}, Nikola 

Hercigowa; tu je i Nikola Cveji} koji je prvi izveo jednu moju pesmu i koga 

sam dosta puta pratio na radiju i nekim koncertima. 

Sa velikim po{tovawem wima dodajem i ime Branka Dragutinovi}a, 

tada sekretara Akademije, koji nas je kao kriti~ar podràvao i redovno 

pratio na{e karijere sve do svoje smrti. 

Mislim da smo uprkos svim nedostacima i sku~enostima imali ìvotni 

period umnogome vredan se}awa, da smo, u pore|ewu sa dana{wim generacijama 

ìveli u profesionalnom smislu mnogo zaostalije, ali istovremeno, 

u drugom smislu, bogatije, kompletnije i qudskije, i da smo imali 

{ta da predamo slede}oj generaciji. Ali ñ to je ve} pri~a za slede}eg hroni~ara... 

DU[AN TRBOJEVI] 

(101

FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI 

Jedno nedavno istraìvawe vr{eno na Beogradskom univerzitetu – da ne 

bude zabune, onom ªvelikom´ kako qudi sa Univerziteta umetnosti ~esto 

nazivaju onaj drugi – pokazalo je da jedva deset procenata studenata zna 

imena i dela onih koji su bili profesori wihovih profesora. Na na{em 

Univerzitetu takva anketa nije vr{ena, ali odnekud se nadam da bi weni 

rezultati bili ipak povoqniji. Mo`da zbog toga {to je u vreme osnivawa 

pojedinih akademija, kasnije, 1973. godine, preimenovanih u fakultete, 

uveden obi~aj da su vode}i stvaraoci ove sredine – uz mawe izuzetke kojih, 

naravno, ima – istovremeno i pedagozi na najvi{im umetni~kim {kolama, 

a taj dobar obi~aj traje do danas. Sa druge strane, umetnost ìvi u neposrednom 

kontaktu sa okruèwem, publikom, dru{tvom – pa su otud i dela 

i li~nosti pojedinih profesora – umetnika i {ire poznata. 

Re~i kult i kultura imaju zajedni~ki latinski koren koji nas dovodi 

do zna~ewa obra|ivawa zemqe, po{tovawa i pa`we – pa su otud i povremena 

osvrtawa na ne suvi{e dugu istoriju na{ih akademija ne samo dobra 

prilika da se stekne uvid u promene kroz koje su one prolazile, wihovo 

mesto u dru{tvu i wihova dostignu}a, ve} i mnogo op{tija i su{tinskija 

potreba da se sagledaju dimenzije jednog trajawa i kontinuiteta, da se sagleda 

i pozicija ovog vremena u {irokim okvirima, pa i da se, jo{ preciznije, 

odredi pozicija pojedinaca u odnosu na tu tradiciju. Kada je u pitawu 

Fakultet likovnih umetnosti takve prilike su iskori{}ene kada je 

slavqena wegova ~etrdeseta godi{wica, 1977. godine, kada je u Umetni~kom 

paviqonu ªCvijeta Zuzori}´ odràna izlo`ba zaista istorijskog karaktera, 

izlo`ba svih profesora koji su na Akademiji radili od wenog 

osnivawa, i potom, deset godina kasnije, prilikom pola veka od osnivawa, 

kada je na istom mestu odràna izlo`ba tada zaposlenih nastavnika i 

saradnika Fakulteta. Obe ove izlo`be pratili su obimni katalozi koji 

sasvim neposredno daju uvid u ono najosnovnije – u pojedina~ne kvalitete 

umetnika koji su na Akademiji, odnosno Fakultetu, predavali i predaju, 

ali isto tako, ti katalozi sadrè i dragocene uvodne tekstove tada{wih 

dekana, Radenka Mi{evi}a, odnosno Zorana Pavlovi}a, koji, svaki na svoj 

na~in, daju pregledan i saèt istorijat same {kole, ali i nazna~uju atmosferu 

u kojoj je ona osnovana i kasnije delovala. U godini kada je Fakultet 

likovnih umetnosti slavio pedesetu godi{wicu slavqena je i godina jubileja 

celog Univerziteta umetnosti – tekst u nevelikoj monografiji koja 

je tada iza{la napisao je rektor, profesor Vojin Stoji}, i taj je temeqito 

izra|en tekst tako|e nezaobilazan izvor podataka za istoriju Fakulteta. 

(103

104) 

Jasno je da Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu ne spada u {kole sa 

suvi{e dugom tradicijom, ba{ kao ni ostale sli~ne {kole najvi{eg ranga 

u sada{woj i nekada{woj Jugoslaviji. U sredinama u kojima su istorijske 

okolnosti i{le naruku razvoju umetnosti akademije imaju znatno duè neprekinuto 

trajawe – one u Italiji, na primer, osnivale su u XVI veku imena 

kao {to su bra}a Kara~i (u Bolowi) ili Vazari i Broncino (u Firenci), 

iza pariske su vi{e od tri veka, iza madridske i londonske vi{e od dva. 

în osnivawa beogradske Akademije ne zna~i, me|utim, po~etak profesionalne 

pedagogije likovnih umetnosti u na{oj sredini. Naprotiv, s obzirom 

na okolnosti ubrzane, mada nipo{to pravolinijske i neometane modernizacije 

srpskog dru{tva u drugoj polovini devetnaestog veka, ta predistorija 

mora se tako|e uzeti u obzir – osniva~i Akademije likovnih umetnosti, 

Toma Rosandi}, Petar Dobrovi} i Milo Milunovi} nisu, dakle, delovali 

u okolnostima u kojima nije bilo nikakvih iskustava i napora te vrste, u 

oblasti u kojoj nije bilo i vrednih dostignu}a. 

Poku{aji da se umetni~ko {kolovawe profesionalizuje i sistematizuje 

da bi bili uspe{ni, zahtevaju i odre|eni dru{tveni okvir. Te{ko 

da je on postojao kada je 1845. godine zabeleèn prvi poku{aj, predlog Dimitrija 

Jovanovi}a da se zasnuje ªìvopisno u~ili{te´. Ni kasnije se on 

nije bitnije izmenio – zato su mnoge privatne {kole koje su kasnije osnivane 

imale obi~no relativno kratko trajawe. Prvi uspeo poku{aj u~inio 

je slikar Steva Todorovi} koji je, kao i Dimitrije Avramovi} i mnogi 

drugi pre wega, u Beograd do{ao iz Vojvodine, nakon zavr{enih studija na 

be~koj Akademiji. Ali ni taj prvi poku{aj koji je zaìveo nije doneo kontinuitet 

– {kola, sme{tena kod Saborne crkve, u kojoj se pored umetni~kih 

disciplina u~ilo i telesno ve`bawe i ma~evawe, delovala je svega {est 

godina, do 1863. godine. Bezuspe{an je bio i apel jo{ jednog ~uvenog slikara 

tog doba, tako|e Srbina iz ªpreka´ \or|a Krsti}a. On je 1881. godine 

Narodnoj skup{tini podneo predlog za osnivawe umetni~ke {kole – ali 

nije nai{ao na razumevawe. Daroviti slikari su u to vreme, sa oskudnom 

dràvnom stipendijom ili bez we, slikarstvo studirali u Be~u, Minhenu 

ili na nekoj od drugih tada{wih akademija Evrope. 

Sredinom posledwe decenije pro{log veka u Beogradu je otvorena 

ªSrpska crta~ka i slikarska {kola´. Osnovao ju je Slovak, Kirilo Kutlik. 

To je bila prva slikarska {kola sa fiksiranim programom – u drugoj 

godini studenti su radili po gipsanim modelima, a tek na tre}oj po ìvim 

modelima. Dve godine nakon osnivawa, 1897. {kola je pro{irena, uvedeno 

je odvojeno odeqewe za ène, uvedeni su i novi predmeti kao {to je 

nacrtna geometrija, perspektiva, anatomija i istorija umetnosti. Me|u 

predava~ima bio je i Mihajlo Valtrovi}, a me|u studentima gotovo svi oni 

~ija dela ~ine okosnicu ranih perioda moderne srpske umetnosti – vredi 

pomenuti imena Koste Mili~evi}a, Milana Milovanovi}a, Nade`de 

Petrovi}, Bore Stevanovi}a ili Qube Ivanovi}a. 

Nakon Kutlikove smrti {kolu preuzimaju Rista i Beta Vukanovi} – 

{kola po~iwe da prima dotacije ministarstava prosvete i poqoprivrede, 

a u ve~erwim ~asovima na {koli se podu~avaju crtawu i umetni~ke zanatlije. 

[kola je trajala sve do 1937. i prolazila je kroz nekoliko reorganizacija 

– prva je bila ve} 1904. godine kada wen direktor postaje vajar 

\oka Jovanovi}, a wegovi pomo}nici Rista Vukanovi} i Marko Murat.

Naravno, postojao je i prekid u wenom radu tokom Prvog svetskog rata. 

Drugom reorganizacijom – 1921. godine – {kola postaje dràvna, a na woj 

predaju i mnoga ugledna imena razli~itih struka, po~ev{i od filozofa 

Brane Petronijevi}a, preko istori~ara umetnosti Ka{anina i Petkovi}a 

pa do anatoma dr Vojislava Zari}a. Iako je osnivawe Akademije bilo jasan 

rez – ipak se moè re}i da je dugogodi{we postojawe ove {kole u Beogradu 

na neki na~in ostvarilo prostor za novu visoku {kolu, obezbedilo kakavtakav 

kontinuitet i tradiciju. 

Uredbom Ministarstva prosvete o osnivawu vi{ih i niìh umetni- 

~kih {kola od 31. marta 1937. godine po~ela je sa radom Akademija likovnih 

umetnosti – weni osniva~i bili su ugledni beogradski umetnici Petar 

Dobrovi}, Milo Milunovi} i Toma Rosandi}, da bi im se vrlo brzo pridruìli 

podjednako afirmisani stvaraoci, Sreten Stojanovi} i Jerolim 

Mi{e. Prvi, dakle, nastavni~ki savet imao je pet ~lanova, a na prvu godinu 

je upisano 23 studenta. U prvom periodu, kada je uz Akademiju radila i 

[kola za primewenu umetnost, nastavnik je bio i Ivan Tabakovi}. 

Me|u malobrojnim sa~uvanim dokumentima iz vremena osnivawa Akademije, 

pored ukaza Ministarstva, ima i spiskova studenata prvih generacija, 

kao i izve{taj rektora Tome Rosandi}a ministru, datiran 18. jula 1940, 

koji pokriva period od osnivawa {kole do zavr{etka wene tre}e godine. 

Sa~uvan je, tako|e, opseàn pravilnik polagawa prijemnih ispita, kao i 

prvi nastavni plan i program. Iz svih ovih dokumenata moè se, bez mnogo 

napora, rekonstruisati atmosfera u kojoj nastaje i deluje Dràvna akademija 

likovnih umetnosti u kratkom periodu do po~etka Drugog svetskog rata. 

Rektor Toma Rosandi}, u izve{taju, uz kratak osvrt na samo osnivawe, 

skre}e pa`wu i na te{ko}e u kojima je delovala {kola – vlasti su zahtevale 

brzinu, a osnovnog materijala i pribora naprosto nije bilo. Nije bilo 

~ak ni prostorije u kojoj se mogao odràti prijemni ispit. Prvi prijemni 

ispit odràn je u, kako Rosandi} kaè, ªste{wenim´, prostorijama 

biv{e subvencionirane Umetni~ke {kole u Kraqa Petra ulici broj 4. 

Pojavili su se i problemi sa nacrtom buxeta koji je vra}an na doradu. 

[kolska godina po~ela je sa tri meseca zaka{wewa, i zavr{ilo ju je, sa 

uspehom, 23 polaznika. Problemi sa inventarom re{eni su kada je ukinuta 

pomenuta Umetni~ka {kola i ceo materijal pre{ao u novu Akademiju – ali 

to nije re{ilo probleme sa iznajmqivawem zgrade. Tako|e se, od samog 

po~etka, mislilo i na podizawe zgrade posebno projektovane za Akademiju 

– wena lokacija prona|ena je na Sewaku, ispod tada{we internatske Gimnazije 

Kraqa Aleksandra, ali do izvo|ewa zgrade za koju je ura|en (do danas 

sa~uvani) projekat – nije do{lo. Rosandi}evu te`wu da se do nove zgrade 

do|e, ali i ton samog izve{taja najboqe osvetqava ovaj odlomak: ªsiguran 

sam da bi se u svemu do{lo do onog najizraàjnijeg, kada bi se ta nastava, to 

planirawe mladih du{a, obavqalo u prostorima punim atmosfere o velikim 

momentima na{e i strane umetnosti, koji bi duh govorio {ta treba da 

se radi i kojim putem da ide, da se uzmogne da sebe, kroz svoje, di}i do najve- 

}eg. Ovome treba teìti! Treba da se u ovim prostorijama unese sve {to je 

na{ narodni duh, koji }e dizati snagu svesti do koje obdareni dolaze kada 

ìve u ambijentu punom svoje sopstvene gordosti, na koju }e se oslawati za 

svoje li~ne poduhvate, da ih dadu sa radosti i zanosom iz ovakvog svog sazdanog 

duha, duhu svoga naroda´. 

(105

106) 

Rosandi} obave{tava ministra i o upotpuwavawu profesorskog kadra 

– prijemom Qube Ivanovi}a i Mihajla Petrova stvaraju se uslovi za formirawe 

grafi~kog odseka, a za profesora akvarela postavqen je Nedeqko 

Gvozdenovi}. 

Me|u studentima prvih godina bilo je qudi koji su u Beograd do{li sa 

raznih strana tada{we zemqe, iz Dravske, Zetske i Vardarske banovine, 

ali i qudi koji su ro|eni u drugim zemqama, bilo je dràvqana Italije 

(mahom iz Istre), Rusa emigranata, od kojih je jedna studentkiwa ro|ena u 

Finskoj, jedan Srbin iz Budimpe{te i jedan Bugarin. Od onih koji su ostavili 

vidnog traga u na{oj umetnosti, vredi pomenuti \or|a Bo{ana, Jo- 

èfa A~a, Boù Ili}a. 

Sve ono o ~emu se rektor nadao u op{irnom izve{taju ministru nije 

se ostvarilo – nastupio je rat. Tokom okupacije {kola je tavorila, zgrada 

je bila rekvirirana od strane Nemaca. Nastava je, sa prekidima, odràvana 

u nekoliko prostorija na Kolar~evoj zadu`bini i u delovima Muzeja kneza 

Pavla (Stari dvor u ulici Kraqa Milana). Svaki {esti student izgubio je 

ìvot u borbama ili u logorima, a tokom rata umrla su i dvojica profesora 

– Dobrovi} i Quba Ivanovi}. 

Sreten Stojanovi}, prvi rektor Univerziteta umetnosti, u kratkoj 

bele{ci – istorijatu Akademije, pisanoj najverovatnije sredinom pedesetih 

godina, navodi da je nastava u prvim posleratnim godinama bila ugro- 

èna ne samo smr}u dvojice predratnih nastavnika, odlaskom pojedinih 

profesora u druge sredine, ve} i osnivawem majstorskih radionica koje su 

dobili da vode dvojica osniva~a i u me|uvremenu za profesora primqeni 

socijalni slikar \or|e Andrejevi}-Kun. Tada je postavqeno {est asistenata 

– to su bili \or|e Bo{an, Zoran Petrovi}, Milo{ Baji}, Bo{ko 

Karanovi}, Jovan Kratohvil i Mirjana Miha}. Ne{to ranije, kao profesori 

po~iwu da rade Qubica Soki}, Marko êlebonovi} i \or|e Teodorovi}. 

U jednom zaista kratkom periodu profesor na Akademiji, neposredno 

posle rata, bio je i Petar Qubarda. Od 1947. godine istoriju umetnosti 

predaje Mom~ilo Stevanovi}, a u to vreme studenti slu{aju i program iz 

kwièvnosti koju predaje ceweni profesor Ra{ko Dimitrijevi}. Zajedno 

sa onima koji su na Akademiji radili i pre rata, a i nakon brzog povratka 

Milunovi}a, Andrejevi}a i Rosandi}a u nastavu, oformqeno je za dugo godina 

jezgro profesorskog kolegijuma. 

Nastava u tim posleratnim godinama ima dvojako usmerewe – postoji, 

sve do 1951. godine, nastavni~ki i umetni~ki deo. Akademija dobija novi 

nastavni plan i, kako veli profesor Mihajlo Petrov u jednom referatu iz 

1948. godine, wegov ªoperativni izraz´ – nastavni program. U analizi 

{kolske izlo`be, pri kraju istog referata, sasvim u duhu vremena, profesor 

Petrov ostavqa prostora i za neku vrstu samokritike: negativne pojave 

prepoznate su u radovima studenata koji su ªli~no neozbiqno a dru{tveno 

neodgovorno shvatili svoj poloàj u~enika´. Dakle, u onima koji su 

ªpre stvarne zrelosti poùrili da se prikaù zrelima´ i koji su takvim 

svojim delovawem u~inili da ªjedna {kolska izlo`ba dobije iskrivqeni 

lik, da se ispoqi u nedovoqno {kolskom vidu´. 

Ove re~i izgovorene u vremenu sveop{te normiranosti umetnosti (i 

to od strane umetnika ~ije rane stvarala~ke faze predstavqaju nezamewiv 

doprinos srpskoj me|uratnoj avangardi) nas dovode i do sredi{weg pitawa

jedne visoko{kolske umetni~ke ustanove – pitawa okvira nastave i zastupqenih 

poetika, kako kod predava~a, tako i kod studenata. Ve} je prime- 

}eno da je ta opreznost prema radikalnim iskoracima svetske umetnosti 

bila prisutna od samog osnivawa – kroz delo sve trojice osniva~a Akademije 

prelamala su se iskustva svetske umetnosti velikih centara, ali na 

jedan specifi~an, uzdràn na~in. 

Ali takav je bio, i uglavnom ostao, stav cele na{e sredine – umerena 

modernost bila je i projekcija {ire sredine. Ta i takva li~na uverewa prvih 

i nekih kasnijih nastavnika nisu, me|utim, uvek bila ograni~avaju}i 

faktor kada je bila u pitawu pedagogija – pored stalnih poku{aja da se odredi 

sredwa linija izme|u tradicionalnog shvatawa {kolskog rada i potpune 

otvorenosti prema novim iskustvima, studenti su, u skladu sa svojim 

naporima, shvatawima i intencijama uvek mogli da prona|u dovoqno prostora 

za sebe i svoje inovacije. Bez obzira na nazore profesora, svr{eni 

studenti Akademije bili su ti koji su u na{u sredinu ugra|ivali iskustva 

apstraktne umetnosti, enformela, kasnije i radikalnijih zahvata koji se 

obi~no prepoznaju pod okvirnim nazivom konceptualne umetnosti. 

Godine posle rata su bez sumwe period uve}avawa i stabilizovawa 

Akademije. U dru{tvenom okviru u kojem se legislativa periodi~no mewala, 

{kola se formalno prilago|avala zahtevima ª{ire dru{tvne zajednice´ 

ili, kako se to ponekad govorilo, ªzakonodavca´ – sprovo|ena je i 

potom napu{tena ideja o trostepenoj nastavi, promeweno je, u skladu sa novim 

zakonima, i ime Akademije – koja je 1973. godine postala Fakultet likovnih 

umetnosti. U tom novom ustrojstvu {kola je dobila pravo i da dodequje 

titule doktora nauka, {to je od velike va`nosti za obnovu kadra na 

teorijskoj katedri. Biblioteka, jedan od svakako najva`nijih segmenata 

{kole, mo`da je mesto gde se najboqe mogu pratiti mene u dru{tvu – u periodima 

sre}ne epohe du`ni~kog socijalizma weni fondovi popuwavani 

su ne samo kapitalnim doma}im i stranim izdawima neophodnim u nastavi, 

ve} i brojnim umetni~kim ~asopisima. U periodima oskudice – kakvo 

je na primer ovo vreme ªtranzicije´ i ªrata u okruèwu´ – nisu postojale 

sistematske akvizicije najnovije literature, ni doma}e, a kamoli strane. 

To je i vreme u kojem se postepeno stvaraju i umetni~ke zbirke {kole – 

u nekim periodima otkupqivani su radovi najboqih studenata (za {ta danas 

naàlost nema mogu}nosti), a isto tako i poklonima redovnih profesora 

stvarana je reprezentativna kolekcija. Druga, mnogo potpunija i sistematski 

stvarana zbirka jeste zbirka pri grafi~kom odseku – wu je za~eo, 

postavio i dugo godina odràvao u besprekornom redu profesor Bo{ko 

Karanovi}. Ona nastaje obaveznim zadràvawem tri primerka iz tiraà 

grafika koje se izvedu u {koli, i delovi te zbirke su u nekoliko navrata 

prikazani javnosti. 

U posleratnom periodu uspostavqeni su i periodi~no odràvani 

kontakti sa visokim {kolama umetnosti u inostranstvu – pre svih sa onima 

u Edinbrugu, Budimpe{ti i Olbeniju u Sjediwenim ameri~kim dr- 

àvama. Posledwih godina uspostavqeni su kontakti sa visoko{kolskim 

umetni~kim ustanovama u Gr~koj. Veliki broj studenata iz Austrije, Belgije, 

Velike Britanije, pa ~ak i Indije – naj~e{}e u programu dràvnih 

obrazovnih razmena – provodi deo {kolovawa ili pak dobija zvawe magistra 

na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. 

(107

108) 

U drugoj polovini osamdesetih u penziju postepeno odlazi generacija 

profesora koji su kao prvi posleratni zavr{eni studenti otpo~eli univerzitetsku 

karijeru. Pored ve} pomenutih asistenata prve generacije bili 

su tu i profesori Stojan ]eli}, Mladen Srbinovi}, Radenko Mi{evi}, 

Aleksandar Lukovi} i Boìdar Prodanovi} sa slikarskog odseka, Nikola 

Jankovi}, Vojin Stoji} i Miodrag Popovi} sa vajarskog odseka. Teì{te 

{kole preuzima generacija wihovih asistenata, umetnici koji su na scenu 

stupili tokom {ezdesetih godina i doneli sa sobom iskustva promewene 

umetni~ke klime – i to su oni profesori koji danas vode slikarske klase. 

Fakultet, barem {to se ti~e nastavnog kadra, u izvesnoj meri mewa lik, ali 

zadràva nivo. Posebna pa`wa obra}a se nastavi crteà kao zajedni~kom 

osnovu za sva tri odseka – na tom planu naro~ito je dragocena nastava koju 

na drugoj godini vodi profesor Dragan Lubarda, a ne{to kasnije, jednim 

delom preuzima i profesor Dragan Jovanovi}. Jedan od plodova ove nastave 

je i tradicionalna studentska izlo`ba crteà u Galeriji Doma omladine 

koja je za mnoge studente prvi susret sa profesionalnom galerijskom 

ustanovom. Nastavu zidnog slikarstva preuzima profesor Branko Miqu{ 

– sa wim ovaj predmet dobija novi zna~aj, i u daleko pogodnijem radnom 

ambijentu dostiè vredne rezultate. 

Sve vi{e zavr{enih studenata odlu~uje se za specijalizaciju u domenu 

mozaika. Sa predmeta slikarske tehnologije (kojeg nastavqa da vodi profesor 

Ivanka @ivkovi}) u nastavu slikarstva prelazi profesor Turinski, 

a sa teorijske katedre profesor Zoran Pavlovi}. Uz Branka Proti}a, 

tre}eg zna~ajnog predstavnika enformela na Fakultetu, oni su u velikoj 

meri pro{irili krug mogu}eg izbora studenata, opredeqewa za klase koje 

imaju jasnu profilisanu atmosferu, izgra|uju na neki na~in poseban, specifi~an 

duh. Klase zavr{nih godina na slikarskom odseku u to vreme vode, 

nakratko, êdomir Krsti}, zatim, sve do danas, profesori Vojislav Todori}, 

Mom~ilo Antonovi} i Slavoqub ^vorovi}. Veoma razli~iti pristupi 

figuraciji zastupqeni u poetikama dana{wih profesora na Fakultetu, 

kao ni kada je u pitawu apstrakcija, ne zna~e, me|utim, automatsko preslikavawe 

tog i takvog duha u klase – naprotiv. 

Temeqito{}u pedago{kog pristupa i divergencijom poeti~kih modela 

kod studenata i poslediplomaca izdvaja se klasa profesora Milice 

Stevanovi}, dok je po usredsre|enosti na beskrajno podsticajno poqe figure 

i u dana{wem ubrzanom svetu zapostavqene vrednosti klasi~nog slikarstva, 

slikarstva kao osobine posve}enosti, karakteristi~na klasa 

profesora Radomira Reqi}a. Posebnu vrstu otvorene i prisne pedagogije 

u nastavu je unosio rano preminuli profesor Stevan Kneèvi}, dok su otvorenost 

za nova iskustva u pro{irenom poqu likovnih umetnosti, iskustva 

koja ne zanemaruju ni tradicionalne vrednosti slikarstva kao discipline, 

svojstva klase i pedago{kog pristupa profesora êdomira 

Vasi}a. 

Vajarski odsek u to vreme {iri opseg predmeta – paralelno sa radom u 

klasama neguje se skulptura u kamenu, u drvetu i metalu, {to u velikoj meri 

olak{ava neposredni rad u klasi i studentima pomaè da prona|u pravi 

materijal, pravu prirodu svog temperamenta i talenta. Milija Gli{i}, 

Slavoqub Radoj~i} i Nikola Vukosavqevi} profesori su koji danas vode 

zavr{ne godine, dok je pored posebnih predmeta skulpture u materijalima

(koje vode profesori i niz stru~nih saradnika), posebna pa`wa posve}ena 

crteù koji se ranije nije negovao u tom obimu na vajarskom odseku. 

Uz profesora Pejovi}a i nezamewivog saradnika u nastavi, Milorada 

Jankovi}a-Docu, okosnicu nastave na grafi~kom odseku Fakulteta likovnih 

umetnosti u Beogradu ~ine profesori Miodrag Rogi}, Marko Krsmanovi} 

i Emir Draguq. Ne{to kasnije, u nastavu se ukqu~uju i profesori 

Biqana Vukovi}, Mile Grozdani} i Velizar Krsti}, a zatim i ~itav krug 

mla|ih asistenata. 

Jo{ {iri opseg poetika na Fakultet likovnih umetnosti doneli su i 

mla|i saradnici (Marija Dragojlovi}, Gordan Nikoli} na slikarskom odseku, 

Mr|an Baji} na vajarskom i mnogi drugi dana{wi docenti i asistenti) 

koji su se u nastavu ukqu~ivali u posledwih desetak godina. 

Moè se slobodno re}i da su me|u zaposlenim pedagozima, a {to je jo{ 

va`nije i me|u studentima zavr{nih godina i poslediplomcima danas 

zastupqene gotovo sve poetike koje postoje na aktuelnoj likovnoj sceni – 

od onih koje uzimaju u obzir iskustva tradicije, pa do onih sasvim radikalnih 

jezi~kih istraìvawa likovne umetnosti. Tih, osamdesetih godina 

razre{ena je jo{ jedna dilema – stari programi su poku{avali da suzbiju 

pojavu ranog izlagawa studenata, na ovaj ili onaj na~in postojala je zabrana 

u~estvovawa u spoqnom, ªvelikom´ likovnom ìvotu za vreme trajawa studija. 

Te odredbe u velikoj meri pregazilo je vreme i demantovala praksa – 

studenti zavr{nih godina Fakulteta likovnih umetnosti danas u velikoj 

meri participiraju ne samo na izlo`bama mladih, ve} i na salonima i bijenalima 

op{teg karaktera, ~esto su nosioci novih pojava i dobitnici uglednih 

nacionalnih pa i me|unarodnih nagrada. 

Pored osnovnog rada u klasama – ateqeima, {irini i temeqitosti raspona 

nastave u velikoj meri doprinose i znawa koja studenti dobijaju na 

teorijskoj katedri. Od trenutka kada je ukinut nastavni~ki odsek svi studenti 

prolaze kroz trostepenu liniju predmeta psihologija – pedagogija – 

metodika nastave likovnog obrazovawa. Za wihov neposredan rad, me|utim, 

mnogo ve}i doprinos daje nastava istorije umetnosti koja je na zavr{noj 

godini krunisana premetom ªLikovne poetike HH veka´, kojeg je sa uspehom 

postavio profesor Qubomir Gligorijevi}. Od nedavno je, tokom dve godine 

studija, posebna pa`wa usmerena i na nacionalnu istoriju umetnosti – 

predmet koji vodi profesor Ivana Simeonovi}-]eli}. Nastavqena je i 

praksa da fundamentalne umetni~ko-teorijske predmete, kao {to su plasti~na 

anatomija i tehnologija, vode likovni umetnici koji su se specijalizovali 

i za te oblasti. 

Danas se nastava na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu odvija u 

pet zgrada na tri razli~ite lokacije u Beogradu – svaka od tih zgrada ima 

posebnu pri~u i, moglo bi se re}i – istoriju. 

Sredi{wa zgrada nalazi se u Knez Mihajlovoj ulici, sa ulazima u Raji- 

}evoj i Pariskoj, u woj je sme{ten dekanat, administracija i biblioteka, 

kao i kabineti i u~ionice za teorijsku nastavu i pojedine klase slikarskog 

odseka. U toj zgradi danas se nalaze jo{ i Galerija Fakulteta likovnih 

umetnosti i Institut za grafiku. I Galerija i Institut predstavqaju 

kop~u {kole sa {irom javno{}u – u Galeriji se, pored drugih izlo`bi, 

odràvaju magistarske izlo`be poslediplomaca koje su ~esto wihov prvi 

ozbiqan kontakt sa stru~nom i drugom publikom. Isto tako, Institut, u 

(109

110) 

~ijem sastavu je jo{ jedna kamerna galerija, je mesto na kojem se pruàju 

usluge grafi~arima koji nisu nu`no sa {kole – to je dakle radionica kakva 

postoji u gotovo svim velikim svetskim centrima. 

Sama zgrada sagra|ena je 1889. godine po projektu arhitekte Konstantina 

A. Jovanovi}a, sina prvog srpskog fotografa i ~uvenog litografa Anastasa 

Jovanovi}a, kao privatna ku}a advokata Marka Stojanovi}a. To reprezentativno 

zdawe u stilu neorenesanse, sa balkonima od fer-forèa i 

kupolama nad glavnom fasadom prema Knez Mihajlovoj, predstavqa zaista 

dostojan okvir za jednu instituciju kakva je Fakultet likovnih umetnosti. 

Nakon Drugog svetskog rata podignute su na tri razli~ita mesta u Top- 

~ideru, po gotovo identi~nim arhitektonskim projektima, zgrade za majstorske 

radionice profesora – Mila Milunovi}a, Tome Rosandi}a i \or- 

|a Andrejevi}a-Kuna. Ubrzo nakon podizawa – u periodu izme|u 1952. i 1956. 

godine – one su u{le u sastav Akademije. U nepromewenom obliku, onakva 

kakva je podignuta, u ovom trenutku postoji samo zgrada majstorske radionice 

Mila Milunovi}a u nekada{woj Pu{kinovoj, a dana{woj ulici koja 

nosi ime po na{em profesoru Milunovi}u. Majstorska radionica Tome 

Rosandi}a – vajarski odsek na Bulevaru Vojvode Putnika – jedva da je zadr- 

àla ne{to od prvobitnih oblika: rekonstruisana i dogra|ivana u dva maha, 

drugi put nedavno, u drugoj polovini osamdesetih, ona danas predstavqa 

najprostraniji i profesionalno najpogodniji prostor za studente vajarskog 

odseka, sa radionicama za skulpturu u kamenu, metalu i drvetu, sa projektovanom 

livnicom koja }e davati usluge i umetnicima van Fakulteta. 

Tre}a zgrada, podignuta tada kao majstorska radionica \or|a Andrejevi- 

}a-Kuna u Konavqanskoj ulici danas ne postoji. Bizaran sklop istorijskih 

okolnosti u~inio je da se prostor koji je ona zauzimala pretvori u 

travwak za ta~no dva dana – bilo je to po~etkom drugog semestra 1980. godine, 

kada je u sklopu temeqitih priprema za sahranu predsednika Republike, 

Josipa Broza-Tita, ina~e prvog suseda Akademije, sru{en rudarskim minama 

da bi o~ekivana pogrebna povorka imala prijatniji vidik. U oronuloj 

zgradi na Top~iderskom vencu broj 8, nekada{wem delu Saobra}ajnog fakulteta, 

na|en je privremeni sme{taj i u tim uslovima je Fakultet radio 

skoro deset godina, koliko je trajala ogor~ena bitka za dobijawe adekvatne 

zgrade koja bi sluìla kao zamena za sru{enu. Pred kraj {kolske 1990–91, 

Fakultetu je predato novo zdawe, po prvi put projektovano namenski za 

Fakultet likovnih umetnosti, u blizini ve} postoje}e zgrade vajarskog odseka. 

Trenutno je, posle nekoliko godina prekida, i jedan deo zgrade na 

Top~iderskom vencu dat na privremeno kori{}ewe Fakultetu, kao jedini 

prostor za poslediplomce i studijski rad asistenata i profesora – potreba 

za trajnim re{ewem statusa ove zgrade i wene rekonstrukcije jedan je 

od prioriteta u neposrednoj budu}nosti. Kona~no, i grafi~ki odsek Fakulteta 

likovnih umetnosti je, nakon ru{ewa stare zgrade na Topli~inom 

vencu, krajem {ezdesetih godina, dobio novu zgradu u ulici Mila Milunovi}a. 

Projekat tipske {kolske zgrade u izvesnoj meri je prilago|en potrebama 

nastave grafike, pa se i za ovu zgradu moè re}i da zadovoqava potresbe 

Fakulteta. 

Nastavni plan po kojem radi Fakultet likovnih umetnosti pisan pre 

vi{e desetina godina, danas, kada se ~ita, moè delovati arhai~no i prevazi|eno. 

Me|utim, on je, uprkos svemu i danas dobar okvir u kojem se od-

vija nastava – mnogo toga u praksi oti{lo je daqe od postavki koje stoje u 

wemu. Osnovno ustrojstvo nastave koje po~iva na individualnom radu studenata 

sa profesorima i asistentima ipak nije izmeweno – ono se pokazalo 

kao dobar i fleksibilan model. Na prve dve godine studija sva pa`wa 

usredsre|ena je na crte` kao osnovu za sve druge umetni~ke oblasti i discipline 

– nakon tre}e godine student je u poziciji da bira klasu, odnosno 

profesora sa kojim }e raditi. Raspon pedagogija, dominantnih atmosfera 

u klasama je {irok i sve intencije mladih qudi koji stupaju na umetni~ku 

scenu mogu biti zadovoqene. Za sve klase zajedni~ko je da podràvaju istra- 

ìvawa mladih qudi i pretvaraju ih u profesionalce u jednoj danas tako 

poeti~ki razu|enoj oblasti kakva je likovna umetnost u svim wenim vidovima. 

Osnovana pre {ezdeset godina Akademija likovnih umetnosti prolazila 

je kroz razli~ite periode rada, kroz razli~ite dru{tvene okolnosti, 

pa i kroz razli~ite dominantne atmosfere u poqu umetnosti. U svim tim 

promenama ona je uspevala da odrì duh i atmosferu otvorenosti, da gotovo 

u svim trenucima bude uskla|ena sa zahtevima vremena. Danas, na pragu 

tre}eg milenijuma, Fakultet likovnih umetnosti, kao najstarija ustanova 

te vrste u zemqi, nalazi se pred novim izazovima koje name}e vreme. Postepeno 

otvarawe prema novim tehnologijama, prema umetnosti koja u velikoj 

meri podrazumeva i nova sredstva i novi jezik, ve} je primetno, ali 

nema sumwe da to ne}e podrazumevati i olako napu{tawe svega onoga {to 

bi neko mogao nazvati i tradicionalnim. Takva, polivalentna i otvorena, 

sposobna da odgovori na {iroko postavqene zahteve, ona traje i u ovom 

vremenu obeleènom oskudicama raznih vrsta, odupire se sveop{tem propadawu 

vidqivom u umetnosti ~ak i vi{e no u drugim segmentima dru{tva. 

MILETA PRODANOVI] 

(111

112)

NASTAVA 

Akademija likovnih umetnosti (Fakultet likovnih umetnosti) u Beogradu 

od svog osnivawa bila je usmerena ka obrazovawu i osposobqavawu umetni~kog 

i pedago{kog umetni~kog kadra. To je uslovilo wenu prvobitnu organizaciju 

na dve posebne jednice na Odelewe za likovne umetnosti i Odelewe 

za nastavnike. Nastava na ova dva odelewa shodno potrebama obrazovawa 

ovih kadrova bila je ili sa akcentom na stru~nim predmetima ili sa velikim 

brojem ~asova teorijske nastave. Takva organizacija je dovodila do velike 

disproporcije u znawu i kvalitetu i umetni~koj osposobqenosti 

kadra koji je zavr{avao studije. Istovremeno Akademija se borila za svoju 

fizionomiju izme|u principa ateqerskog {kolovawa i {kolskog sistema 

po kome je odre|ivan profesor za svaku godinu studija. Ateqerski sistem 

je dozvoqavao da student slobodno bira profesora kod koga èli da 

studira {to je i do danas zadràno kao praksa. 

Tek {kolske 1951/52, posle velikih diskusija u Savetu za prosvetu i 

kulturu Narodne Republike Srbije, Akademija je po~ela sa radom spajawem 

likovnog i nastavni~kog odseka, stvarawem jedinstvenog plana i programa 

i saìmawem nastave, sa te`wom da se obezbedi dovoqan broj ~asova iz 

glavnih stru~nih predmeta ñ slikawa, grafike i vajawa. I pored toga {to 

su ova tri glavna predmeta, tri osnovne likovne discipline bile zastupqene 

u nastavi od 1937. godine, tek ova {kolska 1951/52. moè se smatrati godinom 

utemeqivawa tri odseka na ovom fakultetu i po~etkom wihovog 

dinami~nijeg razvoja, ~ime se postiè i sve boqe stru~no umetni~ko osposobqavawe 

kadrova za umetni~ko istraìva~ki i pedago{ki rad. 

Kao najve}i po broju predava~a na wemu i po broju studenata zainteresovanih 

da studiraju, slikarski odsek na Akademiji likovnih umetnosti odra- 

àvao je sve mene u umetni~kim doga|awima tokom proteklih decenija. U 

wegovim redovima od samog osnivawa bile su ukqu~ene najzna~ajnije umetni~ke 

li~nosti, me|u kojima slikari akademici Petar Dobrovi}, Milo 

Milunovi}, Nedeqko Gvozdenovi}, \or|e Andrejevi}-Kun, Zoran Petrovi}, 

Marko êlebonovi}, Ivan Tabakovi}, Qubica Soki}, Stojan ]eli}, 

Mladen Srbinovi} i drugi. 

U okvir ovog odseka, pored glavnog predmeta crtawe i slikawe i predmeta 

zidno slikarstvo, ukqu~eni su i op{te stru~ni predmeti kao {to su 

slikarska tehnologija i plasti~na anatomija. Ovakva razgranatost omogu- 

}ila je da se studenti opredequju i za usavr{avawe na poslediplomskim 

studijama u oblasti crteà i zidnog slikarstva ñ mozaika. 

SLIKARSKI ODSEK 

(113

114) 

Nastavni plan 

slikarskog odseka 

Predmet 

Slikawe 

Crtawe 

Ve~erwi akt 

Grafika 

Vajawe 

Zidno slikarstvo 


Likovne poetike HH veka 

Istorija jugoslovenske umetnosti HH veka 

Plasti~na anatomija 

Psihologija 

Slikarska tehnologija 

Filozofija umetnosti 

Pedagogija 

Metodika likovnog obrazovawa 

Strani jezik 

Ukupno 

● = predavawa; ▲ = ve`be; ■ = prakti~an rad; 

Ukupno na ovom odseku od osnivawa do danas studije je zavr{ilo 1773 

studenta a poslediplomske studije 520 iz oblasti slikarstva, mozaika 39 i 

crteà 24. 

Razvoj ovog odseka s obzirom na ateqerski tip nastave umnogome je zavisio 

od brojnih kadrovskih promena koje su naro~ito zapaène angaòvawem 

prve posleratne generacije zavr{enih studenata 1949, zatim ranih 

{ezdesetih godina kada su se u rad slikarskog odseka ukqu~ili asistenti 

pripadnici enformela ili sedamdesetih predstavnici nove figuracije. 

Krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih primqen je ve}i broj mla- 

|ih umetnika ~ime se otvaraju i mogu}nosti pro{irewa programa nastave 

na nove medije, {to je ve} ustaqena umetni~ka praksa. Od svog osnivawa u 

improvizovanim i sku~enim uslovima, Fakultet postepeno dobija adekvatne 

prostore, {to je pre svega u~iweno pripajawem majstorskih radionica 

\or|a Andrejevi}a-Kuna i Mila Milunovi}a i adaptacijom zgrade u Raji- 

}evoj 10, a devedesete izgradwom namenske zgrade za slikarski odsek u ulici 

Vojvode Putnika stekli su se i tehni~ki uslovi za daqi razvoj i novi program 

rada na slikarskom odseku. 

Broj ~asova nedeqno po godinama studija 

Prva 

● ▲ ■ 

– – – 

6 6 8 

– – – 

4 – – 

(6) (6) (8) 

– – – 

2 – – 

– – – 

– – – 

2 2 – 

2 – – 

2 2 – 

– – – 

– – – 

– – – 

2 – – 

26 

16 

16 

Druga 

● 

6 

– 

4 

4 

– 

– 

2 

– 

– 

(2) 

2 

2 

– 

– 

– 

2 

24 

▲ ■ 

6 8 

– – 

– 4 

– – 

– – 

– – 

– – 

– – 

– – 

(2) – 

– – 

2 – 

– – 

– – 

– – 

– – 

10 

Predavawe predmeta Vajawe izvodi se mesec dana umesto predmeta Crtawe. 

Fakultativni predmeti: Grafika IV i V, Plasti~na anatomija u II god. 

studija. 

âsovi prakti~nog rada su samostalni rad u ateqeu na programskom zadatku. 

Fakultet je obavezan da obezbedi modele i ostale uslove kao za nastavu. 

12 

Tre}a 

● 

6 

6 

– 

4 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

– 

22 

▲ 

6 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

■ 

12 

12 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

24 

êtvrta 

● 

6 

6 

– 

(4) – 

– – 

4 2 

2 – 

– – 

– – 

– – 

– – 

– – 

2 – 

– – 

2 – 

– – 

26 

▲ 

6 

– 

– 

8 

■ 

12 

2 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

18 

Peta 

● 

6 

6 

– 

(4) – 

– – 

4 – 

– – 

2 – 

2 – 

– – 

– – 

– – 

– – 

– – 

– – 

– – 

24 

▲ 

6 

– 

– 

6 

■ 

12 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

14

Osniva~i i prvi profesori Akademije likovnih umetnosti i weni prvi 

rektori, kasnije i dekani, bili su tada najistaknutiji vajari Toma Rosandi} 

i Sreten Stojanovi}, koji su u kontinuitetu radili u predratnom periodu 

kao i u obnavawu rada Akademije posle rata. [kolovani u inostranstvu 

pristupili su osnivawu Akademije a posebno vajarskog odseka sa 

ube|ewem da se moraju prevazi}i isku{ewa koja su ovakve institucije sredinom 

dvadesetog veka ve} dovela u krizu, uravnoteùju}i zahteve akademskog 

{kolovawa sa otvoreno{}u prema savremenim umetni~kim kretawima. 

U prvoj deceniji postojawa ove {kole u rad na vajarskom odseku bili 

su ukqu~eni profesori Ilija Kolarevi}, Lojze Dolinar, Rade Stankovi} i 

Mihajlo Tomi}. Godina 1949. posebno je zna~ajna po uredbi Ministarstva za 

nauku i kulturu vlade FNRJ o osnivawu i radu dràvnih majstorskih radionica 

likovne umetnosti ~ime je obezbe|eno pro{irewe prostornih kapaciteta 

Akademije pripajawem ateqea Tome Rosandi}a koji u wemu izvodi 

poslediplomsku nastavu, tzv. ªspecijalku´, prvoj generaciji diplomiranih 

vajara. Tako|e ta godina je zna~ajna jer je za asistenta primqen i prvi 

mladi diplomirani vajar na beogradskoj Akademiji Jovan Kratohvil. 

Predmet 

Slikawe 

Crtawe 

Ve~erwi akt 

Slikawe 

Grafika 


Skulptura u kamenu 

Skulptura u metalu 

Skulptura u drvetu 






Psihologija 


Pedagogija 


Strani jezik 

Ukupno 


Prva 

● ▲ ■ 

6 – 6 

4 6 8 

(6) – – 

(6) (6) (8) 

4 – – 

– – – 

– – – 

– – – 

– – – 

2 – – 

– – – 

– – – 

2 2 – 

(2) (2) – 

2 – – 

– – – 

– – – 

– – – 

2 – – 

26 

16 

16 

Druga 

● 

6 

– 

4 

(6) – 

4 – 

– – 

4 – 

– – 

– – 

2 – 

– – 

2 – 

(2) 

(2) 

2 

– 

– 

– 

2 

24 

▲ ■ 

4 10 

– – 

– 4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

(2) – 

(2) – 

– – 

– – 

– – 

– – 

– – 

10 

12 

Tre}a 

● 

6 

4 

– 

– 

– 

(4) – 

2 2 

2 2 

– – 

2 2 

– – 

– – 

– – 

– – 

– – 

2 – 

2 – 

– – 

– – 

22 

▲ 

4 

– 

– 

– 

– 

8 

VAJARSKI ODSEK 

Nastavni plan 

vajarskog odseka 


■ 

10 

4 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

24 

êtvrta 

● ▲ 

6 4 

6 – 

– – 

– – 

(4) – 

(4) – 

– – 

4 2 

4 2 

2 2 

– – 

– – 

– – 

– – 

– – 

2 – 

– – 

2 – 

– – 

26 

8 

■ 

14 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

18 

Peta 

● ▲ ■ 

6 6 8 

6 – 2 

– – – 

– – – 

(4) – – 

– – – 

(4) (4) (2) 

(4) (4) (2) 

(4) (4) (2) 

– – – 

2 – – 

2 – – 

– – – 

– – – 

– – – 

– – – 

– – – 

– – – 

– – – 

24 

6 

14 

(115

Tokom pedesetih i {ezdesetih godina ovaj odsek se kadrovski osnaùje 

dolaskom Nikole Jankovi}a, Vojina Stoji}a, Aleksandra Zarina, Miodraga 

Popovi}a i drugih. Masovno podmla|ivawe vajarski odsek doìvqava tek 

u {estoj deceniji svog postojawa, kada se kao asistenti primaju mladi umetnici, 

pripadnici nove beogradske skulpture. Znatno poboq{awe uslova 

rada i otvarawe novih mogu}nosti u ina~e ambicioznom nastavnom programu 

do}i }e kada bude zavr{ena rekonstrukcija zgrade vajarskog odseka, 

koja je otpo~ela tokom 1994/95, a u toku je osposobqavawe novosagra|ene 

livnice za skulpturu u metalu koja }e osposobqavati umetnike po svetskim 

standardima. Od osnivawa do danas vajarski odsek je zavr{ilo ukupno 210 

studenata a poslediplomske studije 145 akademskih vajara. 

Izborni predmeti: 

Skulptura u metalu ñ V god. Skulptura u drvetu ñ V god. Skulptura u kamenu 

ñ V god. 

âsovi prakti~nog rada su samostalni rad u ateqeu na programskom zadatku. 


Predavawe predmeta Slikawe izvodi se mesec dana umesto predmeta 

Vajawe i Crtawe.

Iako se od prvog dana rada Akademije likovnih umetnosti posebna pa`wa 

posve}ivala grafi~kim tehnikama, smatra se da je tek dolaskom prvog srpskog 

grafi~ara Qube Ivanovi}a za redovnog profesora {kolske 1939/40. 

(u tre}oj godini postojawa Akademije) a zatim i Mihajla Petrovi}a Petrova 

za vanrednog profesora stvoreno jezgro grafi~kog odseka. Sa istim 

problemima sa kojima su se suo~avali i ostali odseci, pred grafi~ki odsek 

se postavio jo{ i kadrovski problem u trenutku kad je u toku rata rodona~elnik 

grafike umro a zatim sav inventar iz zgrade na Topli~inom vencu 

2 nestao. Godine 1949. dolaskom mladih asistenata, pre svega Bo{ka Karanovi}a, 

Stojana ]eli}a, Mirjane Miha} i Mladena Srbinovi}a, grafika 

i uop{te grafi~ki odsek dobijaju posebno mesto u okviru Akademije. Pre 

svega kao umetnik, ali i pedagog, Bo{ko Karanovi} je ne samo zasluàn za 

razvitak nastave grafike na Akademiji ve} i za weno {ire dejstvo u kulturi 

samog grada i stvarawe fizionomije onoga {to se u svetu umetnosti i 

kritike naziva beogradskim grafi~kim krugom. Na ovom odseku je osnovana 

i zbirka grafi~kih listova koju sa~iwavaju svi {kolski primerci grafi~kih 

listova studenata sre|enih u mapama hronolo{ki i po autorima. 

Kao celina zbirka je svojevrsna istorija razvoja Fakulteta, istraìvawa 

studenata, razvoja i rezultata grafike kao i rezultata pedago{kog rada na 

grafi~kom odseku. 

Kao profesori na grafi~kom odseku radili su uz profesora Karanovi}a 

istaknuti umetnici kao {to su Miodrag Rogi}, Marko Krsmanovi} i 

Branko Miqu{. Od osnivawa do danas na grafi~kom odseku diplomiralo 

je 145 studenata a poslediplomske studije zavr{ilo je 145 studenata. Na ovom 

odseku svoju specijalizaciju i do{kolovavawe obavili su brojni studenti 

iz inostranstva i iz drugih republi~kih centara. 

GRAFI^KI ODSEK 

(117

118) 

Nastavni plan 

grafi~kog odseka 

Predmet 

Grafika 

Slikawe 

Crtawe 

Vajawe 

Ve~erwi akt 






Psihologija 



Pedagogija 


Strani jezik 

Ukupno 


KATEDRA 

ZA TEORIJSKE 

PREDMETE 

Nastava predmeta Vajawe izvodi se mesec dana umesto predmeta Crtawe. 

Fakultativna nastava: Plasti~na anatomija u II godini studija. âsovi 

prakti~nog rada su samostalni rad u ateqeu na programskom zadatku. 



Prva 

● ▲ ■ 

4 – – 

– – – 

6 6 8 

(6) (6) (8) 

– – – 

– – – 

2 – – 

– – – 

– – – 

2 2 – 

2 – – 

2 2 – 

– – – 

– – – 

– – – 

2 – – 

26 

16 

16 

Druga 

● 

4 

6 

– 

– 

4 

– 

2 

– 

– 

(2) 

2 

2 

– 

– 

– 

2 

24 

▲ ■ 

– – 

6 8 

– – 

– – 

– 4 

– – 

– – 

– – 

– – 

(2) – 

– – 

2 – 

– – 

– – 

– – 

– – 

10 

Utemeqena od samog osnivawa Akademije ova katedra se mewala po obimu 

predmeta u zavisnosti od celokupne organizacione podele Akademije. Dok 

je postojao nastavni~ki odsek broj teorijskih predmeta bio je znatno ve}i, 

da bi danas ostali predmeti: istorija umetnosti (od I-VIII semestra), likovne 

poetike, filozofija umetnosti, psihologija, pedagogija i metodika 

likovnog vaspitawa i strani jezici. 

Uz najpoznatija imena na{e istorije umetnosti, likovne kritike i 

kwièvnosti stoji pre svega ime profesora Mom~ila Stevanovi}a koji je 

razvio metodologiju predavawa istorije umetnosti na Akademiji likovnih 

umetnosti. Na Fakultetu se moè ste}i stepen doktora nauka o umetnosti. 

Ovaj stepen moè ste}i lice koje ima akademski naziv magistra i ovu 

mogu}nost su iskoristili dr Qubomir Gligorijevi}, dr Sowa Briski-Uzelac 

i dr Ivana Simeonovi}-]eli} koji danas vode predmet istoriju umetnosti. 

12 

Tre}a 

● 

6 

4 

6 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

– 

22 

▲ 

6 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

■ 

8 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

24 

êtvrta 

● 

6 

– 

6 

– 

– 

4 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

2 

– 

26 

▲ 

6 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

■ 

12 

– 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

18 

Peta 

● 

6 

– 

6 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

24 

▲ 

6 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

■ 

12 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

14

Pravo da konkuri{u za upis na I godinu osnovnih studija imaju svi kandidati 

koji su stekli sredwe obrazovawe u ~etvorogodi{wem trajawu. 

Kandidati koji nemaju zavr{enu sredwu {kolu polaù dopunski ispit: 

a) pismeni ispit iz srpskog jezika ñ tema iz oblasti likovnih umetnosti; 

b) usmeni ispit iz istorije jugoslovenske kwièvnosti, i op{te istorije 

i istorije jugoslovenskih naroda. 

Ovaj ispit kandidati polaù po programu sredweg {kolskog obrazovawa. 

Svi kandidati koji konkuri{u, polaù ispit za proveru posebnih 

sklonosti i sposobnosti za studirawe likovnih umetnosti. 

Ispit za proveru sklonosti i sposobnosti traje {est dana i obuhvata: 

ñ za Slikarski i Grafi~ki odsek: 

crtawe portreta po ìvom modelu ñ 2 dana (8 ~asova) 

crtawe akta ñ 3 dana (12 ~asova) 

slikawe mrtve prirode ñ 1 dan (4 ~asa); 

ñ za Vajarski odsek: 

vajawe portreta po ìvom modelu ñ 4 dana (16 ~asova) 

crtawe akta ñ 2 dana (8 ~asova) 

Kandidati tako|e podnose: 

ñ za Slikarski odsek ñ najmawe pet crteà ra|enih po modelu (studija 

glave u prirodnoj veli~ini, studija figure) i najmawe pet radova po li~nom 

izboru (predeo, mrtva priroda, slobodna kompozicija i sl.); 

ñ za Grafi~ki odsek ñ najmawe pet crteà ra|enih po modelu (studija 

glave u prirodnoj veli~ini, studija figure) i najmawe pet radova po li~nom 

izboru (predeo, mrtva priroda, slobodna kompozicija i sl.), od kojih 

najmawe dva rada moraju da budu pripremqena za jednu od grafi~kih tehnika 

ili izvedena u toj tehnici; 

ñ za Vajarski odsek - najmawe ~etiri vajarska rada ra|ena po modelu, od 

kojih obavezno jednu studiju glave u prirodnoj veli~ini, i najmawe pet crteà 

po modelu. 

Fakultet likovnih umetnosti {koluje umetnike iz oblasti likovnih umetnosti 

ñ slikarstva, vajarstva i grafike. U procesu edukacije na redovnim 

studijama insistira se na razvijawu umetni~kog nau~no istraìva~kog rada 

{to na poslediplomskim studijama postaje glavni interes. 

Prohodnost na poslediplomske studije imaju diplomirani studenti 

Fakulteta likovnih umetnosti, Fakulteta primewenih umetnosti kao i 

drugih {kola iste vrste iz zemqe i inostranstva. Pored osnovne tri discipline 

ñ slikarstva, vajarstva i grafike, moè se specijalizovati i zidno 

slikarstvo ñ mozaik i crte`. Zavr{eni studenti magistarskih studija 

sti~u akademske nazive magistar slikar, magistar vajar i magistar grafi- 

~ar. Poslediplomsku nastavu izvode svi nastavnici Fakulteta. 

Na Fakultetu likovnih umetnosti moè se ste}i doktorat iz oblasti 

teorije umetnosti. Stepen doktora nauka moè da stekne lice koje ima akademski 

naziv magistra ako odbrani doktorsku disertaciju. Stepen doktora 

nauka moè da stekne i lice sa visokom stru~nom spremom koje nema akademski 

naziv magistra, ako ima objavqene odgovaraju}e nau~ne radove, odnosno 

istaknute nau~ne rezultate u praksi, i ako odbrani doktorsku diser- 

Uslovi upisa 

MAGISTARSKE 

STUDIJE 

I DOKTORATI 

(119

120) 

GALERIJA FAKULTETA 

LIKOVNIH 

UMETNOSTI 

CENTAR ZA GRAFIKU 

I VIZUELNA 

ISTRA@IVAWA 

taciju. Do sada su na Fakultetu likovnih umetnosti odbrawene ~etiri doktorske 

disertacije. 

Galerija Fakulteta likovnih umetnosti otvorena je za javnost 4. aprila 1979. 

godine. U woj se prvenstveno realizuju samostalne izlo`be radova studenata 

poslediplomskih studija koje su uslov za magistrirawe na Fakultetu, 

zatim kolektivne i samostalne izlo`be radova studenata nagra|enih u toku 

{kolske godine kao i kolektivne i samostalne izlo`be profesora. Delatnost 

Galerije je prirodan nastavak sveukupne pedago{ke stvarala~ke 

delatnosti Fakulteta. Svojom izlo`benom aktivno{}u Galerija omogu}ava 

permanentno pra}ewe i razvijawe pedago{kog rada i stvarala~kog procesa 

na Fakultetu. 

Pri Galeriji se nalaze i dokumentaciona baza podataka o radu same Galerije 

kao i dokumentacija o umetni~koj delatnosti nastavnog osobqa Fakulteta. 

U okviru Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu osnovan je 1995. godine 

Centar za grafiku i vizuelna istraìvawa Akademija koji brine o profesionalnom 

organizovawu i unapre|ivawu prakse izvo|ewa originalne 

grafike. 

Formiran po ugledu na svetske centre, Centar za grafiku je prva institucija 

kod nas koja je u svojim prostorima stvorila uslove za kontinuiranu 

i kvalitetnu grafi~ku produkciju, galeriju i servis. Radionice za 

visoku i duboku {tampu, ravnu i sito{tampu, u kojima se izvode grafike a 

kojima rukovode majstori {tampari, opremqene su odgovaraju}im inventarom, 

presama i alatom. 

Centar za grafiku kao institucija za izvo|ewe i otiskivawe ve}ih ili 

mawih tiraà originalnih grafika sara|uje sa umetnicima preko svojih 

stru~nih saradnika pod odre|enim uslovima i na osnovu odgovaraju}eg 

ugovora. 

Iz potrebe da se grafici vrati ugled koji je ova umetni~ka disciplina 

izgubila u posledwih desetak godina, Centar je preuzeo sve profesionalne 

korake da se uvaè svi umetni~ki i produkcijski standardi koji su 

odre|eni za ovakvu vrstu delatnosti. Tu se pre svega misli na limitiranost 

tiraà i potpunu istinitost obeleàvawa tiraà. Po{to se svaki 

tira` {tampa odjednom a plo~a uni{tava posle od{tampanog tiraà to 

garantuje publici poverewe u izdawa Centra. 

Tiraì su izme|u 30 i 50 primeraka signiranih od 1–30 i 1–50. Tu se 

nalazi potpis autora, majstora {tampara, suvi ìg Centra koji je utisnut 

na svakoj grafici odnosno ediciji. Svako izdawe prate tri dokumenta: 

ugovor sklopqen sa autorom pre po~etka {tampawa, dnevnik {tampara sa 

svim elementima izrade, datumima i potpisima majstora i sertifikat sa 

svim podacima o grafici. Po dva grafi~ka lista od svakog tiraà Centar 

zadràva za grafi~ku zbirku. 

Izdava~ku delatnost prati i izlaga~ka aktivnost koja je sastavni deo 

Centra i sve grafike koje su od{tampane u radionicama Centra predstavqene 

su i istovremeno izloène prodaji u Galeriji. 

Centar uspostavqa neposredne i trajne kontakte sa srodnim institucijama 

u zemqi i inostranstvu radi razmene stru~nih informacija, u~e{-

}a na raznim predavawima na temu grafike, kao i radi obrazovawa kadrova. 

Centrom rukovodi vanredni profesor Velizar Krsti}. 

Ukupnu umetni~ku politiku vodi Savet Centra, koji sa~iwavaju redovni 

profesori Nikola Vukosavqevi}, Zoran Vukovi} i êdomir Vasi}, 

vanredni profesori Biqana Vukovi} i Neboj{a Radojev, docent @arko 

Smiqani} i savetnik MSU Qiqana Slijep~evi}. 

(121

122)


Toma Rosandi} rektor 1937–1949 

Sreten Stojanovi} dekan 1949–1958 

Bo{ko Karanovi} zamenik 1949–1957 

Ivan Lu~ev dekan 1958 

Sreten Stojanovi} dekan 1959–1960 

Bo{ko Karanovi} zamenik 1959–1960 

Bo{ko Karanovi} dekan 1960–1962 

Jovan Kratohvil zamenik 1960–1962 

Jovan Kratohvil dekan 1962–1964 

\or|e Bo{an prodekan 1962–1964 

Mom~ilo Stevanovi} dekan 1964–1966 

Jovan Kratohvil dekan 1966–1968 

\or|e Bo{an prodekan 1966–1968 

Mladen Srbinovi} dekan 1968–1970 

Miodrag Rogi} prodekan 1968–1970 

Stojan ]eli} dekan 1971–1973 

Zoran Pavlovi} prodekan 1971–1973 

Aleksandar Zarin dekan 1973–1977 

Boìdar Prodanovi} prodekan 1973–1977 

Radenko Mi{evi} dekan 1977–1979 

Branislav Proti} prodekan 1977–1979 

Rudolf Gaberc dekan 1979–1980 

Ivanka @ivkovi} prodekan 1979–1980 

(123

124) 

Branislav Proti} dekan 1981–1984 

Ivanka @ivkovi} prodekan 1981–1984 

Miodrag Popovi} dekan 1984–1986 

Mom~ilo Antonovi} prodekan 1984–1986 

Zoran Pavlovi} dekan 1986–1988 

Mom~ilo Antonovi} prodekan 1986–1988 

Mom~ilo Antonovi} dekan 1988–1992 

Zoran Vukovi} prodekan 1988–1992 

Vladimir Komad dekan 1992–1996 

An|elka Bojovi} prodekan 1992–1996 

Branko Miqu{ dekan 1996–1998 

Neboj{a Radojev prodekan 1996–1997 

Radomir Kneèvi} prodekan 1997–1998


Andrejevi} \or|e-Kun, redovni profesor, Slikarstvo, 1945–1950 i 1956–1964; 

Antonovi} Mom~ilo, redovni profesor, Slikarstvo i crtawe 1973–; Baji} 

Milo{, redovni profesor, Slikarstvo i crtawe, 1949–1979. 

Baji} Mr|an, vanredni profesor, Vajawe i crtawe, 1985. i od 1997–; Biseni} 

Dobrica, docent, Slikawe i crtawe, 1989–; Bojovi} An|elka, redovni profesor, 

Slikarstvo i crtawe, 1977–; Bo{an \or|e, redovni profesor, Slikarstvo 

i crtawe, 1949–1978; Briski dr Sowa, vanredni profesor, Istorija 

umetnosti, 1978–. 

Vasi} êdomir, redovni profesor, Slikarstvo i crtawe, 1975–; Vozarevi} 

Lazar, docent, Slikarstvo i crtawe, 1961–1968; Vukovi} Biqana, vanredni 

profesor, Grafika i crtawe, 1984–; Vukovi} Zoran, redovni profesor, 

Slikawe i crtawe, 1978–; Vukosavqevi} Nikola, redovni profesor, Vajarstvo, 

1977–. 

Gaberc Rudolf, redovni profesor, Plasti~na anatomija, 1959–1983; Gvozdenovi} 

Nedeqko, redovni profesor, Slikarstvo, 1940–1972; Gligorijevi} 

dr Qubomir, redovni profesor, Istorija umetnosti, 1968– 1996; Gli{i} 

Milija, redovni profesor, Skulptura u kamenu, 1975–1997; Graovac Zoran, 

asistent, Zidno slikarstvo, 1994–; Grozdani} Mile, redovni profesor, 

Grafika i crtawe, 1987–; Grba Dejan, asistent, Crtawe i slikawe, 1998–. 

Damwanovi} dr Milan, redovni profesor, Filozofija umetnosti, 1976– 

1989; Dobrovi} Petar, redovni profesor, Slikarstvo, 1937–1942; Dolinar 

Alojz, redovni profesor, Vajarstvo, 1946–1959; Dragojlovi} Marija, vanredni 

profesor, Slikawe i crtawe, 1985–; Dragojlovi} Milutin, vanredni 

profesor, Slikarska tehnologija, 1984–; Draguq Emir, redovni profesor, 

Grafika, 1977–. 

@ivkovi} Vladeta, redovni profesor, Plasti~na anatomija, 1980–; @ivkovi} 

Ivanka, redovni profesor, Slikarska tehnologija, 1974–; @uni} 

Milan, asistent, Metodika likovnog vaspitawa, 1983–1994 ; Zarin Aleksandar, 

redovni profesor, Vajarstvo, 1965–1988; Zari} Katarina, asistent, 

Grafika i crtawe, 1993–; 

Ivanovi} Qubomir, redovni profesor, Slikarstvo, 1940–1945, Ili} Dragana, 

asistent, Vajawe i crtawe, 1995–. 

A 

B 

V 

G 

D 

@ 

I 

(125

126) 

J 

K 

L 

M 

N 

P 

Jankovi} Milorad, vanredni profesor, Grafi~ke tehnike, 1959–1992; Jankovi} 

Nikola, redovni profesor, Vajarstvo, 1955–1992; Jevti} Rado{, docent, 

Slikawe i crtawe, 1985–; Jevtovi} Du{an, docent, Slikawe i crtawe, 

1987–1993; Jovanovi} Dragan, redovni profesor, Slikawe i crtawe, 1978–; 

Jovi~i} dr Vladimir, vanredni profesor, ONO i DSZ, 1982–1995; Jovkovi} 

dr Qiqana, vi{i predava~, Engleski jezik, 1990–; Joksimovi} Zdravko, asistent, 

Vajawe i crtawe, 1992–. 

Kali} Jasmina, asistent, Slikawe i crtawe, 1993–; Karanovi} Bo{ko, redovni 

profesor, Grafika, 1949–1989; Karlavaris dr Bogomil, vanredni profesor, 

Metodika likovnog vaspitawa, 1962–1987; Ka~i} Darija, vanredni 

profesor, Slikawe i crtawe, 1987–; Ke~i} Milan, redovni profesor, Slikawe 

i crtawe, 1974–1978; Kneèvi} Vesna, asistent, Crtawe i slikawe, 1997–; 

Kneèvi} mr Milanka, vi{i predava~, Francuski jezik, 1990–; Kneèvi} 

Radomir, docent, Slikawe i crtawe, 1989–; Kneèvi} Stevan, redovni profesor, 

Slikawe i crtawe, 1980–1995; Kolarovi} Ilija, redovni profesor, 

Vajarstvo, 1940–1964; Komad Vladimir, redovni profesor, Vajawe i crtawe, 

1988–; Kratina Jaroslav, profesor, Zidno slikarstvo, 1947–1962; Kratohvil 

Jovan, redovni profesor, Vajarstvo, 1949–1989; Krsmanovi} Marko, redovni 

profesor, Grafika, 1962–1991; Krsti} Velizar, vanredni profesor, 

Grafika i crtawe, 1988–; Krsti} êdomir, redovni profesor, Slikarstvo 

i crtawe, 1962–1988. 

Laki} Milan, stru~ni saradnik, Grafika, 1992–; Lali} Veqko, vanredni 

profesor Vajawe i crtawe, 1987–; Lubarda Dragomir, redovni profesor, 

Slikarstvo i crtawe, 1969–; Lubarda Petar, vanredni profesor, Slikarstvo, 

1945–1946; Lukovi} Aleksandar, redovni profesor, Slikarstvo i crtawe, 

1960–1984; Lu~ev Ivan, vanredni profesor Crtawe i plasti~na anatomija, 

1947–1958. 

Milunovi} Milo, redovni profesor, Slikarstvo, 1937–1946; 1952–1967; Miqu{ 

Branko, redovni profesor, Grafika, 1971–; Miha} Mirjana, redovni 

profesor, Slikarstvo i crtawe, 1949–1989; Mi{e Jerolim, redovni profesor, 

Slikarstvo, 1938–1941; Mi{evi} Radenko, redovni profesor, Slikarstvo 

i crtawe, 1964–1985; Mla|ovi} Miodrag, asistent, Grafika i crtawe, 

1992–; Momirov Dragan, asistent, Grafika i crtawe, 1992–. 

Nikoli} Gordan, vanredni profesor, Slikawe i crtawe, 1987–; Novakovi} 

Zvonko, vi{i umetni~ki saradnik, Tehnike livewa, 1989–. 

Pavlovi} Zoran, redovni profesor, Istorija umetnosti, Slikarstvo, 1962– 

1997; Pajin dr Du{an, vanredni profesor, Filozofija umetnosti, 1994–; 

Pani} dr Vladislav, redovni profesor, Psihologija, 1986–; Pejovi} Slobodan, 

redovni profesor, Grafika, 1962–1997; Petrov Mihailo, redovni 

profesor, Grafika, 1940–1951; Petrovi} Du{an, docent, Vajawe i crtawe, 

1989–; Petrovi} Zora, redovni profesor, Slikarstvo, 1952–1962; Petrovi} 

Zoran, redovni profesor, Slikarstvo i crtawe, 1949–1987; Peci} Dimitrije, 

docent, Slikawe i crtawe, 1989–; Pomori{ac Vasa, vanredni profesor, 

Slikarstvo, 1943–1944; Popovi} Miodrag, redovni profesor, Vajar-

stvo, 1955–1990; Poptsis Mice, vi{i stru~ni saradnik, Vajawe, 1993; Prodanovi} 

Boìdar, redovni profesor, Zidno slikarstvo, 1954–1987; Prodanovi} 

Mileta, docent, Slikawe i crtawe, 1989–; Proti} Branislav, redovni 

profesor, Slikarstvo i crtawe, 1969–1990. 

Radlovi} \uro, vi{i umetni~ki saradnik, Zidno slikarstvo, 1990–; Radojev 

Neboj{a, vanredni profesor Grafika i crtawe, 1989–; Radoj~i} Slavoqub, 

redovni profesor Vajarstvo, 1971–; Rakovi} Branko, asistent, Crtawe 

i slikawe, 1994–; Rankovi} dr Milan, vanredni profesor, Sociologija 

umetnosti, 1964–1973; Reqi} Radomir, redovni profesor, Slikarstvo i crtawe, 

1972–; Rogi} Miodrag, redovni profesor, grafika, 1962–1988; Roksandi} 

Slobodan, docent, Slikawe i crtawe, 1987–. 

Siva~ki Jovan, redovni profesor Slikawe i crtawe, 1977–, Simeonovi}- 

]eli} dr Ivana, vanredni profesor, Istorija umetnosti 1984–; Smiqani} 

@arko, docent, Grafika i crtawe, 1988–, Srbinovi} Mladen, redovni profesor, 

Slikarstvo i crtawe, 1953–1985, Soki} Qubica, redovni profesor, 

Slikarstvo, 1948–1972, Stana}ev Dragana, asistent, Crtawe i slikawe, 

1997–, Stankovi} Radeta, docent, Vajarstvo, 1945–1946, Stevanovi} Milica, 

redovni profesor, Slikarstvo i crtawe, 1968–, Stojanovi} Sreten, 

redovni profesor, Vajarstvo, 1938–1960, Stoji} Vojin, redovni profesor, 

Vajarstvo, 1954–1986. 

Tabakovi} Ivan, vanredni profesor, Slikarstvo, 1938–1948; Teodorovi} \or- 

|e, redovni profesor, Crtawe, 1947–1972; Tepavac Milorad, redovni profesor, 

Skulptura u drvetu i metalu, 1978–; Todori} Vojislav, redovni profesor, 

Slikarstvo i crtawe, 1963–; Todorovi} Zoran, asistent, Crtawe i 

slikawe, 1998–; Toli} Mihailo, honorarni nastavnik, Vajarstvo, 1938–1940; 

Turinski @ivojin, redovni profesor, Slikarska tehnologija, 1962–1995. 

]eli} Stojan, redovni profesor, Slikarstvo i crtawe, 1954–1984. 

Ubovi} Petar, docent, Vajarske tehnike, 1960–1977. 

Filakovac Vladimir, vanredni profesor, Slikarstvo, 1941–1942. 

Hakman Kosta, redovni profesor, Slikarstvo, 1940–1959. 

^vorovi} Slavoqub, redovni profesor, Slikarstvo i crtawe, 1973–; êlebonovi} 

Marko, redovni profesor, Slikarstvo, 1947–1962. 

R 

S 

T 

] 

U 

F 

H 

^ 

(127

128) 

TO SU BILI DANI... 

[etaju}i Kalemegdanom jednog lepog dana ovog prole}a (1998), kolega slikar 

Milorad Pe{i}, i ja, prise}amo se jednog tako|e lepog, sun~anog, jeseweg 

dana od pre pedeset godina, kada smo sa jo{ dvadeset pet sre}nika nestrpqivo 

~ekali u istom ovom parku da u|emo u zgradu Akademije, a kasnije 

Fakulteta likovnih umetnosti. Akademija je tada za nas predstavqala veli~anstven 

hram umetnosti, u koji samo odabrani imaju pristupa. A ti odabrani 

bili smo tada mi. Sami smo sebi izgledali zna~ajni i veliki {to 

nam je pruèna prilika da budemo u~enici takvih umetnika, kao {to su ñ 

da pomenem samo neke ñ Cuca Soki}, Nedeqko Gvozdenovi}, Milo Milunovi}, 

Marko êlebonovi}, Sreten Stojanovi}, Ilija Kolarevi}, Ivan Tabakovi}, 

Mihajlo Petrov. Kao da je wihova veli~ina mogla na neki ~udesan 

na~in da pre|e na nas samim tim {to smo u wihovoj blizini. Svakom susretu 

sa wima prilazili smo sa uvaàvawem i strahopo{tovawem. Slu{ali 

smo pa`qivo wihove re~i iako u po~etku nismo ba{ sve razumevali. 

Sem dobre voqe i upornosti, ni{ta drugo nismo imali, nikakvog pravog 

znawa o umetnosti kojoj èlimo da posvetimo ìvot. Ipak znali smo da na 

putu do zvezda ima dosta trwa, ali smo verovali da }e Akademija mo}i da 

nam to trwe {to vi{e sklawa. I nismo se prevarili. 

Ta na{a generacija sastojala se od sasvim mladih i ne ba{ mladih qudi 

iz skoro svih krajeva onda{we Jugoslavije. Neki su imali tek sedamnaest 

godina, a neki blizu ~etrdeset ñ tipi~ni ratom ometeni qudi. Ustvari, 

dakle, nismo ni bili prava generacija, jer nismo bili ujedna~enih godina, 

ali nam je zajedni~ki bio zanos i visoko mi{qewe o sopstvenim vrednostima. 

Verovatno nismo bili ni boqi ni gori od prethodnih i potowih 

generacija, ali smo svakako po ne~emu i bili razli~iti. 

Taj na{ zanos i veru nije moglo ni{ta da pokoleba ñ i nije; ali, ~inilo 

nam se da je bilo isku{ewa. Ve} na samom po~etku, na prvom ~asu, doìveli 

smo takore}i {ok: o~ekivali smo da odmah po~nemo da slikamo i vajamo, da 

stvaramo velika dela. A ono ñ profesor je pred nas postavio nekoliko gipsanih 

geometrijskih tela, kocku, kvadar, kupu, loptu... ªizvolite crtajte!´ 

I kasnije, kad smo se razdvojili, kad su ªslikari´ oti{li da slikaju, a 

mi ªvajari´ da vajamo, opet nas je, bar vajare, ~ekalo iznena|ewe. Pred nama 

je stajao gipsani odlivak Homerove biste. Kopirali smo je {to smo boqe 

mogli, ~itavog semestra. Dogodilo se posle da komisija koja je popisivala 

imovinu Akademije na kraju svake godine umalo nije popisala i jednu na{u 

kopiju, misle}i da je original. Ne{to smo, sigurno, nau~ili. 

Akademija je o~igledno imala svoja shvatawa o tome kako se od nadobudnih 

juno{a prave umetnici. Nastava pripremnog te~aja odràvala se na

posledwem spratu Kolar~eve zadu`bine. To je bila prilika da posle nastave 

si|emo dole i besplatno slu{amo koncerte tzv. ozbiqne muzike. To je za 

neke od nas bio i prvi susret sa tom vrstom muzike. 

Tada smo, ako se ne varam, i saznali da se mi nismo upisali u regularnu 

Akademiju, nego tek u pripremni te~aj, koji je trajao godinu dana, posle ~ega 

je neko mogao i da otpadne. Naravno, kao {to smo i o~ekivali, niko nije 

pao, svi smo puni poleta nastavili i zavr{ili preostale ~etiri godine 

studija, opet nestrpqivi da u|emo u javni likovni ìvot. Jer, studentima 

nije bilo dozvoqeno da javno izlaù pre zavr{enog {kolovawa, sem u okviru 

{kolskih izlo`bi. Svi smo u sebi videli umetnike iako su neki bili 

primqeni na nastavni~ki odsek a neki na odsek tzv. ~iste umetnosti. U nastavi 

se to nije mnogo ose}alo, sem {to su ªnastavnici´ imali pedago{ke 

predmete, a ª~isti´ nisu. Pri kraju {kolovawa ukinuta je ta podela, pa su i 

ª~isti´ polagali prakti~an rad u nekoj osnovnoj {koli. 

Ina~e, bilo je to vreme op{te nema{tine i nesta{ice svega i sva~ega. 

Jo{ dugo }e se ose}ati posledice rata. Jo{ nema~ki zarobqenici nisu bili 

pu{teni ku}ama: se}am se wihovog ªIma zvonilo, ima zvonilo!´ kada su u 

le~ili{tu na Ozrenu opomiwali pacijente da je pro{lo vreme za {etwu. 

Odevali smo se na takozvane ªta~kice´. Svako je dobijao odre|en broj 

bonova, sa ta~kom u sredini (!) da bi, kad sakupi dovoqan broj tih ªta~kica´, 

mogao da kupi ne{to od ode}e. Cela porodica je jednom ~lanu davala 

svoje ªta~kice´ da bi bar taj jedan mogao delimi~no da obnovi dotrajalu 

garderobu. Ostali su ~ekali svoj red. 

Po izlozima u to vreme nisu bili posledwi modeli Versa}ea i Armanija, 

nego uglavnom metle, ~etke, vim-pra{ak i dosta mrtvih muva. 

U toj op{toj nesta{ici, na primer, nije uvek bilo ni gipsa, a budu}i 

vajari morali su da na konkurs za prijem na studije podnesu nekoliko skulptura. 

Po{to sam ve} imao neka gimnazijska iskustva u radu sa drvetom, ja 

sam za prijemni ispit uradio dva portreta u drvetu. A, po{to nije bilo ni 

dleta, jedan nema~ki zarobqenik iskovao mi je dva dleta od kugli~nih le- 

àjeva; bila su to odli~na dleta. I danas bri`qivo ~uvam i dleta i skulpture. 

Istim tim dletima uradio sam u zavr{noj godini i dve ve}e skulpture 

za {kolsku izlo`bu. O livewu u bronzi nije zbog skupo}e moglo ni da 

se sawa, a drvo je jeftino i pristupa~no... kao i danas, uostalom. 

Snalazili smo se. Istoriju umetnosti je predavao izvanredni i omiqeni 

profesor Mom~ilo Stevanovi}, ~ija su predavawa bila veoma pose- 

}ena; dolazili su ~ak i poneki studenti sa drugih fakulteta. Nije bilo 

skripata, pa smo ih sami {tampali {apirografisawem. Ali, nije bilo ni 

hartije, ili nije bilo para za to. Uspeli smo bili da od nekog preduze}a 

dobijemo besplatno ve}u koli~inu hartije, ali kakve ñ s jedne strane je ve} 

bilo ne{to od{tampano. To nam nije smetalo, kao {to nam nije smetalo ni 

to {to su listovi horizontalno bili perforisani na dva mesta. Doga|alo 

se stoga da se dowi deo, ako se energi~nije prevr}e list, otcepi, pa je bivalo 

da se pome{aju podaci o umetnicima. Ali, imali smo skripta i lepo 

se spremali za ispite. Iz tih skripata u~ile su i potowe generacije, dok 

nisu do{la boqa vremena. 

U~ili smo u {kolskoj biblioteci. Tu smo provodili svaki trenutak 

slobodnog vremena. Zime su nekad bile sne`ne i hladne, a kod ku}e jedva zagrejana 

samo kujna, dok je u biblioteci bilo prijatno toplo. Reprodukciju 

(129

130) 

svakog spomenutog dela slike ili skulpture, pomenutog u skriptama mogli 

smo odmah i da razgledamo. Tada{wa bibliotekarka, gospo|a Vera Stojanac, 

divna èna, skromna, tiha osoba, uvek spremna da pomogne studentima, znala 

je za svaku reprodukciju u kojoj kwizi moè da se na|e. Mi smo te podatke 

beleìli na marginama skripata, ~ime smo {tedeli vreme i sebi i kasnijim 

korisnicima, a i g|i Veri, koja je jednog dana tiho kakva je bila oti{la 

u penziju i prosto i{~ilela. [kolska biblioteka, najbogatija svoje vrste 

kod nas, mogla bi sasvim opravdano da nosi ime Vere Stojanac. Jo{ ne{to 

je g|a Vera radila za studente: omogu}ila je naru~ivawe kwiga o likovnim 

umetnostima iz Francuske. @eqni informacija o zbivawima u svetu umetnosti, 

dobar deo svojih oskudnih sredstava tro{ili smo za nabavku tih kwiga. 

Naro~ito je bila popularna zbirka od preko stotinu kwiìca sa crnobelim 

reprodukcijama remek-dela svetskih majstora; skromna, jeftina 

edicija koju smo zvali po francuski Koleksion de metr, iz koje smo sticali 

prve utiske i koju smo rado pozajmqivali koleginicama i kolegama sa 

istorije umetnosti. 

Socrealizam je jo{ bio snaàn i zadavao nam brige, jer su neke kolege 

starijih godina stalno proveravale da li smo ªza´ ili smo ªformalisti´. 

Ali, ubrzo je sve to pro{lo. 

Naravno, ìvot nam se nije odvijao samo u biblioteci i radnim prostorijama. 

Druìli smo se i me|usobno i sa studentima sa druge tri umetni~ke 

akademije. To druèwe ostvarivalo se i preko muzi~kih ve~eri, koje 

je ~esto organizovao kolega Milo Dimitrijevi}, naàlost, nedavno preminuo. 

Slu{ala se muzika sa plo~a, koje je Milo pozajmqivao od slikara 

Bore Gruji}a, kod koga se tako|e odlazilo na slu{awe i druèwe. I gramofonske 

plo~e bile su retkost. 

Drugi vid zbliàvawa izme|u nas i studenata sa srodnih umetni~kih 

{kola bile su ve~eri posve}ene svim umetnostima odre|enog razdobqa. To 

su bila predavawa i razgovori uz prikazivawe slajdova (tada smo ih zvali 

dijapozitivi) ili odgovaraju}e muzike. Te ve~eri znala~ki je organizovao 

kolega Bogomil Karlavaris. 

Nastavom su bile predvi|ene i ekskurzije po na{im sredwevekovnim 

manastirima. Ta putovawa su ponekad bivala vrlo naporna, ali niko nije 

gun|ao niti izostajao, kao {to se ne pamti da je bilo izostajawa ni sa redovne 

nastave. U se}awu je ostala poseta Studenici, do koje se stizalo od 

U{}a pe{ke uz planinu. Malo bratstvo manastira gostoqubivo je do~ekalo 

premorene studente toplim kuvanim jelom; za preno}i{te je bila obezbe|ena 

jedna prostorija zastrta senom i pokrivena }ebadima; zbog hadno}e, 

cele no}i je loèna nekakva bubwara. A slede}e no}i, kroz ki{u i maglu, 

trebalo se spustiti do U{}a. Dobivena su volovska kola za prtqag, a po mrklom 

mraku svi su se dràli za kola i me|usobno da se ne izgube, jer je samo 

zaprega znala put. 

Eto, i tako smo se upoznavali sa na{im kulturnim nasle|em. Sa na{om 

generacijom po~ele su da se organizuju i ekskurzije u inostranstvu. Mi smo 

i{li u Gr~ku, autobusom, ali smo para imali samo za Solun i Atinu. Spavali 

smo pod {atorima, a hranu smo nosili iz Beograda, ~ak i nekoliko 

xakova bra{na. Jedan na{ kolega slikar bio je kuvar u vojsci, pa nam je on 

kuvao. S nama je bio i na{ rektor Sreten Stojanovi} (tada su akademije 

imale rektore). On je na{oj ambasadi u Atini prodao neku svoju skulpturu

ªna nevi|eno´, pa smo tako imali i xeparac i novaca za put na Peloponez 

do Olimpije. 

Pred kraj {kolovawa, ja sam bio uradio jednu omawu skulpturu od plemenitog 

drveta tise spremaju}i je za van{kolsko javno izlagawe. I sada 

mislim da mi je to jedan od boqih komada. Ona nije mogla da izdrì kriterijume 

nijednog realizma ñ bila je to godina 1953. Pokazao sam je jednom 

starijem kolegi ~ije sam mi{qewe cenio. Odgovor je bio ªLep komad ugla- 

~anog drveta!´. Odmah sam je sklonio pod tezgu. Uto je u ateqe u{ao i moj 

profesor Ilija Kolarevi}, majstor, kako je voleo da ga zovemo. Bio je to 

jednostavan ~ovek, koji je pomno pratio na{ rad i imao ~ulo da u svakom od 

nas nepogre{ivo prona|e ono ne{to specifi~no {to treba razvijati. A 

sam je vajao u drvetu, u prirodnoj veli~ini, realisti~ke, jedre, ~ulne ènske 

figure. Morao sam da mu pokaèm {ta radim. ªSmesta da si to zavr{io 

i odneo na izlo`bu!´ Skulptura se prodala i to u ñ Novu Varo{, a ja sam od 

uglednog kriti~ara dobio povoqan prikaz, a time naravno i podstrek. 

Po zavr{etku {kolovawa, generacija se ìvo ukqu~ila u likovni ìvot 

zemqe, ali se i rasturila za svojim ìvotima. Neki su postali nastavnici 

po visokim i sredwim {kolama i izmenili i unapredili nastavu 

likovnog i razvijali kreativne mo}i dece i mladih qudi. 

A ja ñ ja sada ponovo svoju skulpturu radim u drvetu. 

VOJIN STOJI] 

(131

FAKULTET PRIMEWENIH UMETNOSTI I DIZAJNA 

Fakultet primewenih umetnosti i dizajna u Beogradu, danas jedina visoko{kolska 

ustanova ove vrste u na{oj zemqi, pre{ao je u dosada{wem razvoju 

srazmerno dugi nimalo lak put. Iza wega nisu samo pola veka kontinuiranog, 

pedago{kog delovawa, predanog rada na unapre|ivawu nastave i 

vaspitavawu mnogih nara{taja za delatnost u raznim granama primewene 

umetnosti, ve} i dosta dugo razdobqe nastojawa da se objasni, odbrani i 

prihvati opravdanost postojawa ovakve {kole kod nas, i da se, kona~no, 

utvrde osnovna na~ela, savremeni ciqevi i metoda wenoga rada. U nedovoqno 

razvijenoj i doskora patrijarhalnoj sredini, kakva je na{a, gde je 

svaki ratni vihor odnosio mnoge ìvote i pre~esto izazivao te{ka razarawa 

i kulturno pusto{ewe zemqe, morale su se svaki put iznova izgra|ivati 

i opremati poru{ene kulturne i prosvetne ustanove, uspostavqati 

pokidane duhovne veze izme|u nacionalnog nasle|a i evropskih opredeqewa, 

ponovo graditi umetni~ki mostovi sa ostalim, kulturno razvijenim 

svetom. Uprkos mnogim isku{ewima, neda}ama i razo~arawima, kroz 

koja je morao prolaziti na{ narod, najumniji i najbri`niji qudi wegove 

kulture uvek su vodili ra~una o potrebi o~uvawa kontinuiteta kulturnog 

i umetni~kog razvoja, pa, u neposrednoj vezi s tim, i o neophodnosti odgajawa, 

i u najteìm uslovima, odgovaraju}eg podmlatka, bez kojeg ne moè 

biti pravog napretka, pa ni u razvoju umetnosti. 

U tom plemenitom htewu oni su uvek bili svesni ne samo dubokih korena 

i bogatstva umetni~ke ba{tine ovog podnebqa, ve} i neophodnosti 

spajawa najboqih tradicija sa zahtevima razvoja savremenoga dru{tva. 

Pored ovoga, morali su se u svom radu neretko suo~avati sa svakojakim te{ko}ama, 

pa i otporima sopstvene sredine, u kojoj se dru{tvena svest o potrebama 

visokog {kolstva u oblasti primewene umetnosti nije uvek kretala 

pravom i uzlaznom linijom, ve} je imala i prekide, padove i kolebawa. 

Tako je i nakon Drugog svetskog rata bilo potrebno dosta vremena i snage 

da se i kod nas vaspostave shvatawa o primewenoj umetnosti kao specifi~noj 

stvarala~koj oblasti u na{oj kulturi i veoma va`noj sponi izme|u 

umetni~ke i dru{tvene proizvodwe. Danas, sre}om, nikome vi{e nije potrebno 

obja{wavati i obrazlagati wenu ulogu i mesto u napretku savremenog 

dru{tva. Svakome je, nadajmo se, razumqiva i bliska, u svetu ina~e op{tepriznata 

~iwenica: visoko{kolske ustanove za obrazovawe podmlatka u 

oblasti primewene umetnosti i dizajna postoje i uspe{no deluju samo u 

kulturno visokorazvijenim sredinama. 

Kada je re~ o istorijskom razvoju koji je prosvetnu misao kod nas neminovno 

vodio ka osnivawu dana{weg Fakulteta primewenih umetnosti 

(133

134) 

i dizajna, obi~no se navode podaci o postojawu, tokom prvih decenija na- 

{eg veka, nekoliko {kolskih ustanova koje su prethodile ovoj sada{woj. 

Pogled bi se, me|utim, morao baciti mnogo daqe unazad, jer istorijska 

tradicija {kolovawa mladih darovitih qudi za pojedine grane primewenih 

umetnosti kod nas nije tako kratka, kako se obi~no misli. Bogate riznice 

starih srpskih manastira, kao i muzejske zbirke, sadrè mnogo umetni~ki 

oblikovanih predmeta kultne, ukrasne ili utilitarne namene, koji 

svedo~e o ve{tim rukama doma}ih umetnika, pripadnika pojedinih radionica 

pri sredwovekovnim dvorovima i manastirima. Manastiri su bili 

ponekad prava steci{ta najboqih umetnika i zanatlija, skupqenih u stvarala~ke 

druìne, koje su odgajale i svoj podmladak, prenose}i s kolena na 

koleno tajne svojih ve{tina. Tokom vremena u sredwovekovnoj Srbiji 

formirala su se u mnogim naseqima i posebna sredi{ta, iz kojih su poticali 

najboqe obu~eni majstori za pojedine umetni~ke zanate ñ dekorativnu 

keramiku, obradu dragocenih metala, izradu oru`ja, umetni~ku obradu 

drveta, oblikovawe name{taja, izradu zlatom izvezenih skupocenih tkanina, 

crkvenih ode`di, pozla}enim srebrom okovanih kivota, darohranilnica 

i ikona, kao i drugih kultnih i profanih predmeta. 

I posle kona~nog nestanka srpske sredwovekovne dràve, u periodu 

turske vladavine na{im krajevima, manastiri su nastavili svoju duhovnu, 

prosvetiteqsku, kulturnu i umetni~ku misiju. U wima se osnivaju i dugo 

deluju tzv. narodne {kole, u kojima se pored op{te pismenosti u~e i umetni~ki 

zanati. Takve {kole su, kao {to je poznato, postojale u Studenici, 

De~anima, Ravanici, Voqav~i, Trono{i, Ra~i, Dokmiru i drugim manastirima. 

Kroz wih su pro{li mnogi, kasnije poznati ikonopisci, zlatari, 

zidari, kamenoresci, duborezbari, graveri, kwigovesci, kaligrafi i 

drugi umetnici. Posebno je zna~ajna takva {kola i veoma delatna umetni~ka 

druìna, koju je krajem XVIII veka pri manastiru Bogova|i ustanovio 

Haxi Ruvim Ne{kovi}, arhimandrit ali i sam mnogostrani darovit 

umetnik. Retki pripadnici ove {kole koji su u prvoj polovini XIX veka 

imali priliku da nastave svoje obrazovawe i umetni~ko usavr{avawe u 

kulturnim sredi{tima Podunavqa, naj~e{}e u Sremskim Karlovcima i 

fru{kogorskim manastirima, usvojili su i {irili po Srbiji nove, barokne 

evropske uzore i shvatawa u oblasti primewenih umetnosti, stvaraju}i 

katkad zanimqivu simbiozu tradicionalnih i novih umetni~ko- 

-stilskih opredeqewa. 

Za razvoj primewenih umetnosti u drugoj polovini XIX veka, od izuzetnog 

zna~aja bilo je delovawe umetnika kao {to su Uro{ Kneèvi}, Dimitrije 

Avramovi}, Dimitrije Petrovi} i, naro~ito, Anastas Jovanovi}, 

koji je svojim bogatim i raznovrsnim delom ostavio neizbrisiv trag u 

likovnoj kulturi Srbije, uspe{no delaju}i i u mnogim granama primewene 

umetnosti: gravirawu natpisa i monograma, rezawu pe~ata i slova za {tampawe, 

dekorisawu enterijera, skicirawu kostima i uniformi, projektovawu 

name{taja, posu|a, ordewa, predmeta za osvetqavawe, a posebno uvo|ewu 

litografije i dagerotipije (fotografije), koju je upoznao i prou~io 

tokom studija u Be~u i odmah primenio u Srbiji. 

Po~etkom HH veka drugi jedan umetnik ~inio je pionirske napore da 

uobli~i teorijske principe u srpskoj primewenoj umetnosti ñ Dragutin 

Inkiostri Medewak, slikar, dekorater i pisac nekoliko teorijskih ras-

prava o novoj dekorativnoj srpskoj umetnosti i wenoj primeni u arhitekturi 

i nekim industrijskim granama (name{taj, tekstil, ambalaà i dr.). 

Svoje teorijske stavove Inkiostri je nastojao i prakti~no da ostvari u 

brojnim delima, ali i da svoja bogata iskustva prenese na mla|e nara{taje. 

Radi toga je poku{ao da otvori posebne kurseve za dekorativnu umetnost, 

gde bi se izu~avala i praktikovala jedna vrsta industrijskog dizajna. U tu 

svrhu on je ~ak dobio i dozvolu nadle`nog ministarstva, ali do realizacije 

wegovog projekta nije do{lo zbog nedostatka odgovaraju}ih prostorija. 

Pa ipak, vreme i izmewene kulturne prilike na po~etku na{eg veka 

radile su u prilog osnivawu prve pedago{ke ustanove ove vrste kod nas, 

koja je otvorena u Beogradu 1905. godine kao Umetni~ko-zanatlijska {kola, 

sa ciqem da umetni~ki oplemeni i razvije pojedine zanatske grane. Na 

~elu ove {kole nalazio se Rista Vukanovi}, poznati slikar, veoma zaslu- 

àn za unapre|ewe likovne kulture Srbije. Me|utim, u prakti~nom radu 

u ovoj novoosnovanoj {koli nastava se uglavnom ograni~avala na negovawe 

likovne umetnosti, posebno slikawa i vajawa. [kola nije uspela da formira 

~ak ni grafi~ku radionicu, a u {irewu okvira wene delatnosti na 

oblast primewenih umetnosti nije pomogla ni ~iwenica {to je u woj, kao 

honorarni nastavnik, godinama radio i sam Inkiostri. Ovaj izuzetan 

pregalac na poqu primewene umetnosti godinama je uporno radio na {irewu 

novih shvatawa u ovoj oblasti likovnog stvarala{tva. U mnogim 

svojim zamislima i{ao je ispred svog vremena, teè}i da svoju patrijarhalnu 

sredinu uzdigne na evropski stepen poimawa likovne kulture. Po 

mi{qewu poznavalaca wegovog dela, ªwegov program teorije umetnosti 

obuhvatio je dizajn u pravom smislu re~i ñ od ambalaè za duvan i {kolskih 

kwiga, do ornamentike na odevnim predmetima i name{taju´. 

U prvim decenijama HH veka, pored pomenute {kole koja je postojala 

do 1918. godine, delovalo je i nekoliko ènskih zanatskih {kola, kao i jedna 

{kola za primewenu umetnost, koja je bila privatna i koju je vodila Gita 

Predi}, }erka Branislava Nu{i}a. Prema kazivawu onih koji su poha|ali 

ovu {kolu, u woj su negovane pojedine grane primewenih umetnosti, kao 

{to je umetni~ka obrada metala, drveta i tekstila; izu~avane su i neke 

tehnike ñ duborez, intarzija, umetni~ki vez i sl. Isto tako, zapaèn je bio 

rad i Rezbarske {kole, koju je osnovao i vodio Janko Krej~ik. 

Posle svr{etka Prvog svetskog rata nastale su nove duhovne i kulturne 

prilike, koje su iziskivale temeqno preispitivawe dotada{wih umetni~kih 

koncepcija. Trebalo je da pro|e dosta vremena dok nije do{lo do 

osnivawa nove {kolske ustanove u oblasti primewene umetnosti, formirane 

na savremenim osnovama i ciqevima, za koje se u jednoj svojoj bro{uri 

zalagao i Mom~ilo @ivanovi}, grafi~ar i direktor Umetni~ke {kole u 

Beogradu. U me|uvremenu (1919–1937), u istoj zgradi nekada{we Umetni~ko-zanatlijske 

{kole, skoro dve decenije radila je Kraqevska umetni~ka 

{kola, koja je osim prostorija ukinute {kole koristila i wen celokupan 

inventar, biblioteku i brojne modele od gipsa. 

Ideja o osnivawu [kole za primewenu umetnost javqa se nekako uporedo 

sa osnivawem Akademije likovnih umetnosti u Beogradu (1937), tako 

da je nova {kola otvorena ve} idu}e, 1938. godine. Za weno osnivawe najve- 

}e zasluge imali su weni budu}i nastavnici: vajar Milan Nedeqkovi}, arhitekta 

\or|e Kreki}, slikar Ivan Tabakovi} i vajar Mihailo Tomi}. 

(135

136) 

Wima se ne{to kasnije pridruùju i drugi nastavnici, uglavnom iz Beograda 

i Zagreba. Zapo~ev{i svoj rad skoro neposredno uo~i Drugog svetskog 

rata, ova {kola nije imala uslova za duè postojawe i kontinuirani 

rad; ~etiri ratne godine bilo je vreme kada je jedva ìvotarila. Samo tri 

godine po zavr{etku rata ona je i ukinuta, odnosno podignuta na stepen 

Akademije. Weni biv{i polaznici sukcesivno su zavr{avali {kolu i 

prelazili na novoosnovanu Akademiju primewenih umetnosti koja je po- 

~ela s radom u jesen 1948. godine. Pored biv{ih u~enika stare {kole, pravo 

upisa na Akademiju, posle poloènog prijemnog ispita, imali su i u~enici 

drugih sredwih umetni~kih {kola, pa i gimnazija, kao i izrazito 

daroviti pojedinci bez {kole. 

Ve} na po~etku postojawa, Akademija se suo~ila s nizom problema i 

te{ko}a, koje se nisu mogle uvek predvideti, niti brzo savladati. Sme{taj 

u oronuloj zgradi biv{e Umetni~ko-zanatlijske {kole, koja je gra|ena 

jo{ u prvoj polovini pro{log veka, nije mogao da zadovoqi potrebe 

savremene nastave jedne visoko{kolske ustanove. Nastavni~ki kadar bio 

je nedovoqan, regrutovan uglavnom iz redova beogradskih umetnika, koji 

su se istakli svojim delom u pojedinim umetni~kim granama ili kao pedagozi 

u {kolama. U prvim decenijama rada Akademije veoma va`nu ulogu je 

odigrao i wen tada{wi direktor Branko [otra ñ istaknuti srpski grafi~ar 

koji je do kraja ìvota ostao wena vode}a li~nost, daju}i najve}i 

doprinos razvoju i afirmaciji Akademije. 

U pogledu unutra{we organizacije Akademija se od po~etka dràla 

nekih osnovnih na~ela, koja su vaìla u sli~nim {kolama u svetu, uzimaju}i 

jedino u obzir neke doma}e specifi~ne prilike i potrebe. Na 

po~etku rada imala je osam odseka ñ za unutra{wu arhitekturu, dekorativnu 

plastiku, dekorativno slikarstvo, primewenu grafiku, keramiku, tekstil, 

scenografiju i kostim. Glavne stru~ne predmete vodila je grupa nastavnika 

koja je i ina~e postavila temeqe ove {kole i usmerila wenu 

stru~nu orijentaciju ka odre|enim ciqevima. Bili su to ne samo izvrsni 

pedagozi nego i izuzetne stvarala~ke li~nosti sa izgra|enom umetni~kom 

reputacijom, koja je garantovala ozbiqnost i temeqitost u ostvarivawu 

postavqenih ciqeva: arhitekti \or|e Kreki}, Mom~ilo Belobrk i Aleksandar 

Sekuli} (odsek unutra{we arhitekture), Radeta Stankovi}, akademski 

vajar (odsek dekorativnog vajarstva), Ivan Tabakovi}, akademski 

slikar i dr Sergije Lebedev (odsek keramike), Vasa Pomori{ac, Vinko Grdan 

i Anton Huter, akademski slikari (odsek dekorativnog slikarstva), 

Mihailo S. Petrov i Matija Zlamalik, akademski slikari (odsek grafike), 

Milenko [erban, akademski slikar (odsek scenografije), Milica Babi}, 

kostimograf (odsek kostima), Ivan Tabakovi} i Iva Vriwanin (odsek 

tekstila). Osim navedenih, u istu grupu prvih nastavnika dolaze jo{ i 

nastavnici teorijskih i prakti~nih predmeta: dr Stanislava Kolari} 

(istorija umetnosti), dr Pavle Vasi} (istorija kostima), Ivan Lu~ev (anatomsko 

crtawe), Branko [otra (grafika) i Jevto Peri} (ve~erwi akt). 

Osnove likovnog oblikovawa (teoriju forme) godinama je predavao Dragoslav 

Stojanovi}-Sip, istaknuti akademski slikar koji je ostavio dubok 

trag u radu ove ustanove. 

U zemqi koja je tek bila iza{la iz ratnih strahota i svakodnevno se 

suo~avala s ogromnim te{ko}ama razli~ite prirode, Akademija je traì-

la svoje pravo mesto u tokovima kulturnog, privrednog i industrijskog 

preobraàja dru{tva. Wen prvenstveni zadatak bio je da vaspitava savremeno 

obrazovane stru~wake, sposobne da unaprede op{tu likovnu kulturu 

svoje sredine kao i da uti~u na izgled industrijskih proizvoda, osavremewavawe 

trgovine i likovno-prostorno ure|ewe neposredne ~ovekove radne 

i ìvotne okoline. O uslovima delovawa Akademije u tim prvim decenijama 

postojawa jedan od wenih istaknutih profesora, dr Pavle Vasi} je 

pisao: 

ªBio je to veoma teàk i naporan put ñ povezivawe umetnosti i industrije, 

ali nije sve zavisilo od Akademije, od wene orijentacije i ciqeva. 

Tu su nastale druge te{ko}e, osobito u trenutku kada je trebalo zameniti 

priu~ene i nedou~ene kadrove u privredi. Moè se re}i da je svako mesto 

stru~waka u industriji bilo osvajano sa otporom, ~ak i tamo gde je bila 

o~igledna korist od prihvatawa novih, profesionalno obu~enih kadrova. 

Ali, tu su se javqali subjektivni otpori sa kojima nije bilo lako iza}i na 

kraj. Osim toga, trebalo je uticati na razvijawe odre|ene svesti ne samo u 

industriji, u wenom rukovodstvu, nego i u {irokoj javnosti. Razumqivo je 

{to se s vremenom orijentacija Akademije mewala, evoluirala ka novim, 

izmewenim ciqevima, koji su se postavqali sa brzim razvitkom na{eg 

dru{tva i wegovih potreba. 

Treba naglasiti da je sa svakom godinom kontakt sa inostranstvom 

bivao sve izrazitiji, tako da je umnogome mogao da uti~e na prilike kod 

nas, pogotovo u pogledu razvoja primewene umetnosti i wenog ukqu~ivawa 

u tokove savremenog razvoja na Zapadu. Put koji je Akademija pre{la od 

(137

138) 

svog osnivawa moè da se prati po wenim godi{wim zlo`bama 1951, 1953, 

1955, 1959, 1961, 1963. i 1965. godine, zatim po izlo`bama diplomskih radova 

1970. i 1972. godine. Moè se re}i da je te`wa Akademije da {to boqe odgovori 

svojoj ulozi u epohi industrijalizacije bila sve izrazitija. Katalozi 

izlo`bi, kriti~ki prikazi, imali su izvesnog udela u obja{wavawu {ta 

je primewena umetnost, ~emu sluì, kakva je korist od we. Tako je primewena 

umetnost po~ela da prodire u {iroke slojeve radni~ke klase, da oplemewuje 

wen ukus. Ali, i to se mora naglasiti, tek onda kada se razvije svest 

o tome da dela i produkti primewenih umetni~kih grana ne treba da budu 

samo funkcionalni nego i lepi i privla~ni za oko svojim izgledom, dakle 

u esteti~kom pogledu, onda }e oni postati u najuèm smislu re~i svojina 

radni~ke klase...´. 

Za ~etvrt veka svog plodnog delovawa Akademija se razvila u priznatu 

jugoslovensku visoko{kolsku ustanovu, ~iji su svr{eni studenti ostvarivali 

u svojim sredinama zna~ajne rezultate, rade}i u svim tada{wim republikama 

i pokrajinama. Na taj na~in ona je uticala na razvoj i unapre|ewe 

primewenih umetnosti i dizajna na prostoru cele tada{we Jugoslavije. 

Nova faza u razvoju ove {kole nastaje 1973. godine, kada se Akademija 

reorganizuje i mewa svoj naziv u Fakultet primewenih umetnosti. Tada je 

do{lo i do nekih organizacionih promena; dotada{wi odseci su zameweni 

katedrama: I ñ Arhitektura i dizajn, II ñ Keramika i staklo, III ñ Scenografija, 

IV ñ Vajarstvo, V ñ Grafika, VI ñ Kostim, VII ñ Slikarstvo i 

VIII ñ Tekstil. Tom prilikom je usvojen sloèniji i bogatiji program nastave 

(sa 30 ~asova nedeqno), a nastava je organizovana u specijalizovanim 

ateqejima sa savremenijim pristupom pojedinim granama primewenih 


Ve} sredinom {ezdesetih godina otpo~eo je proces postepenog podmla|ivawa 

nastavni~kog kadra, jer se tada javqa nova generacija nastavnika 

koji su se uglavnom i sami {kolovali u Akademiji. To su akademski slikari 

Rajko Nikoli} i @ivojin Kova~evi} (slikarstvo), Krsta Andrejevi} 

(slikarske tehnike), Aleksandar Toma{evi} (monumentalno slikarstvo), 

Nevenka Petrovi} i Branislav Suboti} (tekstil), Du{an Risti} (scenski 

kostim), An|elka Slijep~evi} (savremeno odevawe), Zora Davidovi} 

(istorija kostima), Mila Rajkovi} i Aleksa êlebonovi} (istorija umetnosti), 

Boìdar Xmerkovi} i Bogdan Kr{i} (grafika), Miodrag Vuja- 

~i}-Mirski (slikarstvo), Stjepan Fileki (osnove pisma), arh. Dragutin 

Tavri} (stilovi u unutra{woj arhitekturi), Dragoqub Kaì} (fotografija) 

i Bogoqub Teofanovi} (industrijski dizajn). Wima se ubrzo pridru- 

ùju Gradimir Petrovi} (slikarstvo), \or|e Rosi} (keramika), Vojislav 

Vujisi}, Miodrag @ivkovi}, Neboj{a Mitri} i Nandor Glid (vajarstvo), 

Milo{ ]iri} (grafika), Borivoje Liki} (plakat), Qubodrag Marinkovi} 

Penkin (slikarstvo), Qubodrag Jankovi} Jale (ve~erwi akt), Borivoje 

Raki} (crtawe i slikawe), @ivorad Kuki} (scenografija), Sini{a Vukovi} 

(unutra{wa arhitektura), Vladimir Todorovi} (slikarstvo), Aleksandar 

Ajzinberg (stilovi u arhitekturi) i drugi. U godinama koje su sledile 

javqaju se nova imena istaknutih umetnika, nau~nika i stru~waka za 

pojedine oblasti stvarala{tva, sa kojima je Fakultet zakora~io u doba 

svoje pune zrelosti: arhitekt Nikola Kuzmanovi} (nacrtna geometrija), 

Mirjana Isakovi} i Branislav Stajevi} (keramika), Branislav Make{ i

Aleksandar Pajvan~i} (grafika), Slobodan \uri~kovi} (crtawe i slikawe), 

Aleksandar Dodig (pismo), dr Vladimir Rozi} i dr Branko Vujovi} 

(istorija umetnosti), Qiqana @egarac (savremeno odevawe), Danka Doki} 

(crtawe i slikawe), Rastko ]iri} (grafika kwige), Miodrag Baji} 

(anatomsko crtawe) i Ratko Lali} (crtawe i slikawe) i drugi. Danas na 

Fakultetu radi ukupno 77 nastavnika, koji su raspore|eni u devet odseka. 

Odsek Zidno slikarstvo obrazuje studente za profesionalni rad u oblasti 

zidnog slikarstva (freska, mozaik, vitra`, tapiserija), sa ciqem 

wihovog osposobqavawa za samostalan umetni~ki rad u oblasti zidnog 

slikarstva i za rad u nastavi u sredwim i vi{im umetni~kim {kolama i 

ostalim obrazovnim ustanovama. Odsek ima dva ateqea: ateqe Zidno slikarstvo 

obrazuje studente za stru~ni profil diplomirani slikar za zidno 

slikarstvo, dok ateqe Konzervacija i restauracija obrazuje studente za 

stru~ni profil diplomirani slikar ñ restaurator. 

Odsek Vajarstvo obrazuje studente za profesionalni rad u oblasti ove 

likovne struke. Ciq studija je da kroz sticawe osnovnih teorijskih, likovnih 

i prakti~nih znawa osposobi studenta za re{avawe estetskih, 

skulpturskih, prostornih i funkcionalnih problema. Odsek ima tri ateqea: 

ateqe Skulptura u prostoru i arhitekturi ñ skulptura koja koncepcijski 

i oblikovno ~ini integralni deo arhitekture, urbanih i slobodnih 

prostora; ateqe Memorijalna skulptura ñ skulptura memorijalnog 

obeleàvawa istorijskih zbivawa i zaslu`nih li~nosti; ateqe Sitna plastika 

i medaqerstvo ñ oblikovawe medaqa, plaketa, novca, nakita, suvenira 

i drugih dekorativnih i upotrebnih predmeta. Na odseku se sti~e stru~ni 

profil diplomirani vajar ñ primeweno vajarstvo. 

Odsek Primewena grafika obrazuje studente za pojedine grafi~ke 

struke. Posle prve dve godine studija, u kojima studenti slu{aju osnovne 

predmete likovno-grafi~ke kulture: crtawe i slikawe, osnove grafike, 

pisma i fotografije, anatomsko crtawe, istoriju i teoriju umetnosti ñ 

od tre}e godine opredequju se za nastavak {kolovawa u tri ateqea. Ateqe 

Grafika kwige osposobqava studente za samostalan rad u okviru uè struke, 

a to su: ilustracija, grafika, grafika kwige, tipografija, pismo i akt. 

Po zavr{etku studija studenti sti~u diplomu stru~nog profila: diplomirani 

grafi~ar ñ primewena grafika. U ateqeu Grafi~ki dizajn studenti 

u~e grafi~ke komunikacije, plakat i prostornu grafiku, sa zajedni~kim 

predmetom Tipografija. Po zavr{etku studija sti~e se stru~ni profil: 

diplomirani grafi~ki dizajner. I u ateqeu Fotografija nastava po~iwe 

sa tre}om godinom i traje do kraja studija. Ciq nastave je da student ovlada 

procesom nastanka fotografije, imaju}i pred sobom odre|enu vizuelnu 

ideju. Zavr{ni rezultati studijskih zadataka ostvaruju deo grafi~kog dizajna 

u kwizi, ~asopisu, plakatu ili propagandnoj grafici. Po zavr{etku 

studija sti~e se diploma stru~nog profila: diplomirani fotograf. 

Odsek Unutra{wa arhitektura osposobquje studente za samostalni 

profesionalni rad u oblasti unutra{we arhitekture i name{taja. Odsek 

ima dva ateqea: Ateqe za enterijer i Ateqe za name{taj. Nastavni program 

obezbe|uje da oni studenti koji ga uspe{no apsolviraju mogu profesionalno, 

stru~no i kreativno da se bave, samostalno ili u timovima, projektovawem 

individualnih stambenih zgrada i stanova, enterijera raznih namena, 

adaptacijama, rekonstrukcijama i remodelacijama postoje}ih objekata, 

(139

140) 

urbanim dizajnom, projektovawem unikatnog i industrijskog name{taja, 

rekonstrukcijama i revitalizacijama stilskog enterijera i name{taja. Zavr{etkom 

studija sti~e se diploma stru~nog profila: diplomirani arhitekta 

ñ unutra{wa arhitektura. 

Odsek Industrijski dizajn {koluje budu}e projektante i industrijske 

dizajnere za veoma {iroku oblast industrijske proizvodwe: od proizvoda 

{iroke potro{we, preko alata, aparata i instrumenata razli~itih namena, 

do investicione opreme i transportnih sredstava. Osnovni ciq nastave 

je obrazovawe kreativne, likovne i tehni~ki obrazovane li~nosti, 

sposobne za timski rad i re{avawe prakti~nih problema. Jezgro programa 

~ine predmeti: osnove dizajna, tehnike prezentacije i tehnologija (I-II 

godina); industrijski dizajn, grafi~ki dizajn i metodologija dizajna (III- 

V godina). Na odseku Industrijskog dizajna sti~e se diploma stru~nog 

profila: diplomirani industrijski dizajner. 

Odsek Keramika pruà studentima mogu}nost obrazovawa za sva tri 

segmenta kerami~ke umetnosti: unikatnu (skulpturalnu) keramiku, posudnu 

keramiku (keramika na kolu) i kerami~ki dizajn. Osnovni ciq nastave 

ima tendenciju stvarawa kompletne kreativne li~nosti za samostalan rad, 

kako u zanatsko-tehnolo{kom, tako i u umetni~ko-kreativnom smislu. U 

toku studija izu~avaju se tri osnovna stru~no-umetni~ka predmeta: unikatna 

keramika, posudna keramika i kerami~ki dizajn. Po zavr{etku studija 

sti~e se diploma stru~nog profila: diplomirani kerami~ar. 

Odsek Scenografija osposobqava studente za samostalno projektovawe 

scenografije svih ànrova i u svim medijima (pozori{te, film i 

TV). Likovno obrazovawe studenti sti~u poha|aju}i od I do IV godine ~asove 

crtawa i slikawa. Scenografiju savla|uju u periodu od II do V godine. 

Zavr{etkom studija sti~e se diploma stru~nog profila: diplomirani 

scenograf. 

Odsek Kostim ima dva ateqea: ateqe Savremeno odevawe i ateqe Scenski 

kostim. Umetni~ko-stru~no obrazovawe u ateqeu Savremeno odevawe 

pruà mogu}nost budu}im kostimografima savremenog odevawa da se kroz 

likovne i tehni~ko-tehnolo{ke sadràje osposobe za savremeno projektovawe 

i oblikovawe unikatne i serijske ode}e, obu}e i odevnih detaqa. 

Studenti izu~avaju metode industrijske proizvodwe, kao i predmete koji 

svojim sadràjem obezbe|uju najvi{i stepen znawa potrebnih za obrazovawe 

savremenog dizajnera. Po zavr{etku studija na ovom usmerewu sti~e se 

diploma stru~nog profila: diplomirani kostimograf ñ savremeno odevawe. 

U ateqeu Scenski kostim nastava pruà mogu}nost studentima da se 

osposobe za projektovwe scenskog kostima svih medija (pozori{te, film 

i TV), da rukovode i prate realizaciju svojih projekata, da se bave istra- 

ìva~kim radom u struci i da razvijaju svoje sposobnosti i u okvirima 

konstrukcije i rekonstrukcije kostimskih elemenata i celina. Po zavr- 

{etku studija sti~e se diploma stru~nog profila: diplomirani kostimograf 

ñ scenski kostim. 

Odsek Dizajn tekstila omogu}ava sticawe posebnih znawa, ve{tine i 

iskustava u oblikovawu {tampanog i tkanog tekstila svih namena, kao i 

tapiserije. Ciq nastave je osposobqavawe studenata za samostalan, kreativan 

rad u oblasti dizajna tekstila. Kroz teorijsku i prakti~nu nastavu 

studenti razvijaju svoje sposobnosti za samostalnu primenu likovno-es-

tetskih elemenata, kao i tehni~kih i tehnolo{kih postupaka, neophodnih 

za oblikovawe unikatnog i industrijskog tekstila i tapiserije. Zavr{etkom 

studija na ovom odseku sti~e se diploma stru~nog profila: diplomirani 

dizajner tekstila. 

Kada je re~ o mestu, ulozi i zna~aju Fakulteta primewenih umetnosti 

i dizajna danas, mora se, nema sumwe, imati u vidu ceo pre|eni put ne samo 

ove jedinstvene {kole, nego i same primewene umetnosti na ovom delu 

Balkana. U proteklim decenijama razvoja Fakultet se pokazao kao veoma 

vitalan organizam, koji je umeo ne samo da opstane u oteànim uslovima 

delovawa, ve} i da se razvije, prilago|avaju}i svoj rad nastalim okolnostima 

i potrebama na{eg dru{tva na wegovom putu preobraàja i napretka. 

On je nasledio sve pozitivne tekovine ranijih {kola, iz kojih je ponikao, 

~ijim se htewima tokom vremena napajao i oboga}ivao, razvijaju}i 

ih u novim istorijskim, dru{tvenim i kulturnim uslovima. 

Fakultet primewenih umetnosti i dizajna je danas izrastao u jednu 

sloènu visoko{kolsku ustanovu sa jasnom fizionomijom i orijentacijom. 

Wegova svrha postojawa i rada nije samo {kolsko izu~avawe pojedinih 

umetni~kih grana likovnog stvarala{tva, ve} i produbqeno ponirawe 

u su{tinu likovnih zakona i estetskih elemenata dela, sa ciqem preno- 

{ewa i negovawa umetni~kog reda, harmonije i lepote u realne okolnosti 

svakodnevnog ìvota qudi. Sam naziv Fakulteta obavezuje na neposredno 

povezivawe nauke i umetnosti, programa nastave sa interesima i potrebama 

na{eg dru{tva, na saradwi budu}ih stvaralaca u pojedinim umetni~kim 

granama sa organizacijama koje proizvode materijalna dobra, na aktivan 

odnos prema ìvotu i wegovoj stvarnosti. U tom smislu, posledwih 

godina postiù se sve boqi rezultati, zahvaquju}i, s jedne strane, spremnosti 

Fakulteta na takvu saradwu, a s druge, sve izrazitijim potrebama 

privrede za lepim i funkcionalnim oblikovawem proizvoda, koji na taj 

na~in postaju znatno konkurentniji, kako na doma}em tako i na stranom 

trì{tu. Uspesi koje je u proteklom vremenu postigao Fakultet nisu 

ostali i bez dru{tvenih priznawa. A o {irem dru{tvenom doprinosu 

Fakulteta najre~itije govori podatak da je od 1948. godine do danas na wemu 

ukupno diplomiralo 2200 i zavr{ilo poslediplomske studije 165 studenata, 

koji su se ukqu~ili u rad {irom na{e zemqe, unose}i u svoje sredine 

novi umetni~ki i profesionalni duh, koji se odraàva na mnogim 

podru~jima na{eg privrednog, dru{tvenog i kulturnog ìvota. 

DR BRANKO VUJOVI] 

(141

NASTAVA 

Odsek dekorativnog slikarstva ñ danas Odsek zidnog slikarstva, jedan je 

od osam odseka formiranih jo{ 1948. godine na novootvorenoj Akademiji 

primewenih umetnosti. 

Nagla{avaju}i uzvi{en zna~aj dekorativnog slikarstva i ukazuju}i 

na srpsku sredwovekovnu umetnost i srpske manastire u kojima se ona iskazuje 

u punom sjaju svojim rasko{nim ìvopisom, nastavni program Odseka 

predvi|a izu~avawe fresko slikarstva, mozaika i slikanog stakla ñ vitraà, 

ali i drugih zidno-slikarskih tehnika (kazein, tempera, zgrafito), 

koje nije samo sebi ciq ve} je uvek u zajednici sa unutra{wim ure|ewem 

nekog arhitektonskog objekta sa kojima treba da ~ini skladnu celinu. 

Pionirski posao formirawa Odseka obavili su istaknuti akademski 

slikari Vinko Grdan, profesor crtawa, slikawa i komponovawa, kasnije 

primewenog slikarstva, Vasa Pomori{ac, profesor tehnika monumentalnog 

slikarstva, Mate Zlamalik, profesor plakata, Jefta Peri}, profesor 

ve~erweg akta, Ivan Lu~ev, profesor anatomije, uz stru~nu pomo} 

velikih poznavalaca slikarske tehnologije i raznih slikarskih tehnika ñ 

Vladimira Predojevi}a i Branislava Kri{~inskog. Iz prvih generacija 

kod wih {kolovanih mladih slikara biraju se za prve asistente Rajko 

Nikoli} i @ivojin Kova~evi}. 

Vremenom nastavni plan Odseka dopuwuje se novim predmetima, kojima 

se pro{iruju saznawa studenata i doprinosi sve potpunijem obrazovawu 

studenata slikarstva: pismo, teorija forme, nacrtna geometrija, grafika, 

fotografija, arhitektura, sociologija kulture itd., dolaze}i tako 

postepeno, praksom i iskustvom, do danas vaè}eg plana nastave. Isto tako 

mewa se i naziv Odseka, prvo u Odsek primewenog slikarstva, kasnije u 

Odsek zidnog slikarstva. 

Posle generacije osniva~a i utemeqiva~a Odseka wihov posao nastavqaju 

sa uspehom nove generacije profesora: Rajko Nikoli}, crtawe i slikawe, 

Primeweno slikarstvo (1952–1991), Krsta Andrejevi}, slikarske tehnike 

(1956–1988), Aleksandar Toma{evi}, tehnike monumentalnog zidnog 

slikarstva, (1962–1968), Vladimir Todorovi}, crtawe i slikawe, tehnike 

monumentalnog slikarstva, primeweno ñ zidno slikarstvo (od 1962), Borivoj 

Liki}, plakat (1965–1975), Gradimir Petrovi}, crtawe i slikawe, 

primeweno slikastvo, zidno slikarstvo (od 1970), Bogi} Risimovi}, crtawe 

i slikawe (1975–1986), Stojadin Petkovi}, vi{i umetni~ki saradnik 

za primeweno i zidno slikarstvo (od 1978), Milorad Medi}, konzervacija 

i restauracija (1978–1986), Miodrag Vuja~i} Mirski, primeweno slikarstvo, 

zidno slikarstvo (1980–1997). 

ODSEK ZIDNOG 

SLIKARSTVA 

(143

144) 

Ateqe Zidno slikarstvo 

Predmet 



Metodika 

Psihologija 

Pedagogija 

Engleski jezik 

Crtawe 

Slikawe 

Anatomsko crtawe 

Akt 


Slikarske tehnike 

Pismo 

Grafika 

Nacrtna geometrija sa perspektivom 

Ukupno 


Danas, Odsek zidnog slikarstva ima 98 upisanih studenata, dva profesionalna 

usmerewa: (1) Ateqe za zidno slikarstvo i (2) Ateqe za konzervaciju 

i restauraciju slikarskih dela, i poslediplomske studije iz ovih oblasti. 

U Ateqeu zidnog slikarstva obrazuju se slikari za profesionalni rad 

u oblasti zidnog slikarstva. Izu~avaju se problemi slikarske kompozicije 

odre|ene temom, tehnikom i namenom i sve tehnike zidnog slikarstva. 

U Ateqeu za konzervaciju i restauraciju slika obrazuju se slikari za 

rad na konzervaciji i restauraciji {tafelajnog slikarstva i, tako|e, za 

rad na konzervaciji i restauraciji zidnog slikarstva, ìvopisa i mozaika. 

Nastavu i ve`be u ovim ateqeima danas realizuju: Vladimir Todorovi}, 

redovni profesor, zidno slikarstvo, Gradimir Petrovi}, redovni 

profesor, zidno slikarstvo, Stojadin Petkovi}, samostalni umetni~ki 

saradnik, zidno slikarstvo, Branislav Make{, redovni profesor, grafika, 

Gordana @uwi}-Kusovac, vanredni profesor, konzervacija dela {tafelajnog 

slikarstva, Zvonimir Zekovi}, vanredni profesor, konzervacija 

zidnog slikarstva, Slobodan Kajtez, slikarske tehnike, Mirko Ogwanovi}, 

asistent, zidno slikarstvo, Miroslav Lazovi}, asistent, zidno slikarstvo. 

Odsek ostvaruje uspe{nu saradwu u realizaciji ve`bi sa radionicom 

vitraà ªStani{i}´ u Somboru, Ateqeom za restauraciju Narodnog muzeja 

u Beogradu i Republi~kim zavodom za za{titu spomenika kulture u Beogradu. 


Prva 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

8 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

– 

2 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

Druga 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

8 

2 

– 

– 

2 

2 

– 

2 

20 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

Tre}a 

● 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

8 

– 

2 

– 

4 

– 

2 

– 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

10 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

êtvrta 

● 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

8 

– 

– 

2 

– 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

– 

– 

2 

– 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

Peta 

● 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

8 

– 

– 

– 

– 

12 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

– 

– 

– 

– 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

4

Ateqe Konzervacija i restauracija 

Predmet 



Metodika 

Psihologija 

Pedagogija 


Crtawe 

Slikawe 


Akt 

Restauracija i konzervacija zidnog slikarstva 

Restauracija i konzervacija {tafelajskog 

slikarstva 


Pismo 



Ukupno 


Prva 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

8 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

Druga 

Po~eci Odseka primewenog vajarstva vezani su za osnivawe [kole za primewenu 

umetnost 1938. godine i weno prerastawe 1948. godine u Akademiju 

za primewenu umetnost. I {kola i akademija su od samog osnivawa imale 

Odsek za dekorativnu plastiku, ~ija su programska na~ela i ciqevi u po- 

~etku bili usmereni prvenstveno na negovawe i razvoj tradicija srpske 

sredwovekovne umetnosti u oblasti dekorativne i ornamentalne plastike. 

Ova po~etna intencija je uskoro prerasla svoje uske okvire i Odsek je 

programski postavqen na {ire, savremene osnove koje nisu iskqu~ivale 

mogu}nost stvarala~ke inspiracije bogatom umetni~kom i kulturnom pro- 

{lo{}u doma}eg podnebqa. Prvi profesor modelovawa na Odseku vajarstva 

novoformirane Akademije 1948. godine postao je akademski vajar Radeta 

Stankovi}. Uz wega su prvi stru~ni saradnici bili Josip Pino Grasi, 

u radionici za kamen i Frawa Kitak, u radionici za drvo. Uskoro Odsek 

dobija i prve asistente: Miodraga Mi{u Popovi}a (1950), Viqema Matlasa 

(1954) i ne{to kasnije Neboj{u Mitri}a (1955–1961). Godine 1962. za asistenta 

je izabran Vojislav Vujisi} koji je na Odseku pre{ao put do redovnog 

profesora i u tom zvawu je penzionisan. Pored posebne pa`we posve}ene 

obradi kamena i drveta, tokom vremena ukazuje se potreba da se formiraju 

i radionice za metal i gips. Wih vode vrsni stru~ni saradnici: Vladimir 

Ruti} (radionicu za metal, 1955–1974), Konstantin Kvanduk (radionicu 

za obradu gipsa od 1963), Ajdin Pute{ (radionicu za kamen, od 1963), 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

8 

2 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

20 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

Tre}a 

● 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

8 

– 

2 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

êtvrta 

● 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

– 

– 

4 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

– 

– 

– 

4 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

Peta 

● 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

– 

– 

4 

12 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

6 

– 

– 

– 

6 

18 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

ODSEK PRIMEWENOG 

VAJARSTVA 

– 

(145

146) 

Predmet 



Metodika 

Psihologija 

Pedagogija 


Crtawe 


Akt 

Primeweno vajarstvo 

Modelovawe 

Projektovawe oblika 

Pismo 

Ukupno 

Radivoje Andri} (radionicu za drvo, od 1975), Miodrag Gojkovi} (radionicu 

za metal, od 1976), @ivorad Radenkovi} (radionicu za gips, od 1979). 

Profesorski kadar se popuwava istaknutim vajarima: za predmet modelovawe 

i crtawe, u zvawu docenta izabran je 1964. Du{an Nikoli}, 1968. 

u istom zvawu je izabran Miodrag @ivkovi}, a 1975. Nandor Glid. Posle 

penzionisawa ovih profesora, krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih 

godina, dolazi do potpune smene nastavni~kog sastava predstavnicima mla- 

|eg nara{taja vajara, tako da se danas na Odseku nalaze: Milun Vidi}, redovni 

profesor, za predmet modelovawe, dok predmet primeweno vajarstvo predaju 

tri nastavnika ñ vanredni profesori Dragan Dimitrijevi}, Zorica 

Jankovi} i Miroqub Stamenkovi}. Radionice vode samostalni umetni~ki 

saradnici: Ajdin Pute{ (od 1963) za kamen, Radivoje Andri} (od 1975) za drvo, 

@ivorad Radenkovi} (od 1979) za gips i Svetozar Mirkov (od 1994) za metal. 

Studije na ovom Odseku uskla|ene su sa umetni~kim, tehni~kim i humanisti~kim 

ciqevima. Ciq ovih studija je da kroz sticawe osnovnih 

teorijskih, likovnih i prakti~nih znawa u umetnosti, neophodnih za re- 

{avawe estetskih, skulptorskih, prostornih i funkcionalnih problema, 

pripremi studente za profesionalni rad u okviru odabrane struke. Obimna 

i specifi~na likovna materija grupisana je u posebne oblasti: (1) 

skulptura u prostoru i arhitekturi ñ skulptura koja koncepcijski i oblikovno 

~ini integralni deo arhitekture, urbanih i slobodnih prostora; 

(2) memorijalna skulptura ñ skulptura memorijalnog obeleàvawa istorijskih 

zbivawa i istaknutih li~nosti, od najjednostavnijih skulptorskih 

oblika do sloènih spomeni~kih i prostornih celina; (3) sitna 

plastika i medaqerstvo ñ oblikovawe medaqa, plaketa, novca, nakita, suvenira 

i drugih upotrebnih predmeta. 

Nastavni proces obuhvata izradu idejnih re{ewa, studija, projektne 

dokumentacije i wihovu realizaciju u odgovaraju}em materijalu. 


Prva 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

4 

2 

– 

– 

4 

2 

2 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

– 

– 

– 

4 

2 

– 

14 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

– 

– 

8 

Druga 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

6 

2 

– 

– 

4 

– 

2 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

– 

– 

– 

8 

– 

– 

14 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

8 

Tre}a 

● 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

8 

2 

– 

– 

16 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

2 

– 

– 

14 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

2 

– 

– 

6 

êtvrta 

● 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

8 

– 

– 

– 

16 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

– 

– 

– 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

– 

– 

– 

8 

Peta 

● 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

8 

– 

– 

– 

12 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

– 

– 

– 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

– 

– 

– 

10

Odsek unutra{we arhitekture postoji od 1948. godine, od samog osnivawa 

Akademije primewenih umetnosti. Na po~etku obuhvatao je i oblast industrijskog 

dizajna, sve do 1987. godine kada se industrijski dizajn izdvojio 

kao poseban odsek. Tako|e od po~etka rada Odseka na wemu su formirana 

dva ateqea: Ateqe za unutra{wu arhitekturu i Ateqe za name{taj. Nastava 

je jedinstvena za oba ateqea, s tim {to se u zavr{noj, petoj godini studija, 

a prema iskazanim afinitetima, studenti opredequju za izu~avawe jedne 

od ovih dveju oblasti. Zavisno od raspoloìvog {kolskog prostora, materijalnih, 

kadrovskih i drugih mogu}nosti, oduvek na ovaj odsek godi{we 

se upisivalo 8 do 18 studenata, koji su u visokom procentu redovno zavr- 

{avali svoje studije, dobijali diplomu i stru~no zvawe diplomirani arhitekta. 

Razvoj Odseka u proteklom periodu odvijao se veoma uspe{no. U svom 

nastavni~kom sastavu neprekidno je imao izuzetne pedagoge, visokoobrazovane 

stru~wake, istaknute umetnike i dobro osposobqene saradnike u 

izvo|ewu nastave. Me|u prvim i vode}im nastavnicima koji su odlu~uju}e 

uticali na koncepciju razvoja Odseka i dali veliki doprinos u obrazovawu 

vi{e generacija studenata, treba spomenuti imena kao {to su: arhitekti 

\or|e Kreki}, Mom~ilo Belobrk, Aleksandar Sekuli}, Zvonimir Veber i 

Dragutin Tavri}, zatim imena profesora koji su nastavili wihovo delo ñ 

arhitekti Milan Pali{a{ki, Mihajlo Mitrovi}, Aleksandar Ajzinberg 

i Sini{a Vukovi}. Danas se organizacijom i sprovo|ewem nastavnog procesa 

na Odseku bave slede}i nastavnici i wihovi saradnici: arh. Sini{a 

Vukovi}, redovni profesor (predmet Unutra{wa arhitektura), arh. Danilo 

Stojanovi}, docent (predmet Unutra{wa arhitektura), arh. Slavko 

Stupar, redovni profesor (predmet Name{taj), arh. Ranko Bo~ina, docent 

(predmet Name{taj), arh. Tawa Manojlovi}, asistent (predmet Unutra{wa 

arhitektura), arh. Sawa Drvenica, asistent-pripravnik (predmet Name- 

{taj), arh. Aleksandar Mijatovi}, asistent-pripravnik (predmet Unutra{wa 

arhitektura), arh. Milan Novakovi}, asistent-pripravnik (predmet 

Unutra{wa arhitektura). 

Radi potpunog ispuwavawa nastavnog plana i programa, Fakultet, odnosno 

Odsek, angaùje jedan mawi broj spoqnih saradnika. U prethodnom 

periodu to su bili arhitekti Zoran Petrovi}, @ivojin Kara-Pe{i}, Gradimir 

Bosni} i Ranko Radovi}, istori~ar umetnosti Anka Stojakovi}, a 

danas su angaòvani: Ranko Radovi}, Zvonko Petkovi} i Slavka Stankovi}. 

Prema raspoloìvim podacima, znatan broj diplomiranih arhitekata 

sa ovog Odseka na{ao je svoje mesto u radnim organizacijama, privredi, 

industriji, projektantskim ateqeima i drugim ustanovama, a neki su 

postigli visoke stvarala~ke rezultate u struci, i dobili zna~ajna priznawa 

u zemqi i inostranstvu. 

[iroko je poqe aktivnosti diplomiranih arhitekata sa ovog Odseka. 

Oni su kvalifikovani da se bave: unutra{wim ure|ewem prostorija svih 

sadràja i namena, projektovawem enterijera stanova, stambenih zgrada, 

ugostiteqskih i turisti~kih objekata, zdravstvenih objekata, zgrada prosvete 

i kulture, {kola, pozori{ta, bioskopa itd., kao i niza drugih objekata 

najraznovrsnije namene, zatim, ure|ewem izlo`bi i sajmova i, najzad, 

projektovawem individualnih stambenih zgrada i vikend ku}a, bilo u sa- 

ODSEK UNUTRA[WE 

ARHITEKTURE 

(147

148) 

Predmet 



Metodika 

Psihologija 

Pedagogija 


Crtawe 

Slikawe 


Akt 

Unutra{wa arhitektura 

Name{taj 

Stilska unutra{wa arhitektura 

Urbani dizajn 

Arhitektonske konstrukcije i detaqi 

Poznavawe materijala 


Modelovawe 


Savremena arhitektura 

Ukupno 

ODSEK 

SCENOGRAFIJE 

radwi, ili samostalno. Isto tako, oni su potpuno kvalifikovani da projektuju 

komadni i serijski name{taj i opremu za prostore svih ovih namena, 

~ime zauzimaju kqu~no mesto i zna~ajnu ulogu u oblikovawu ~ovekove 

ìvotne i radne sredine. 


Prva 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

4 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

2 

– 

2 

2 

2 

– 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

– 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

4 

– 

– 

10 

Druga 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

2 

2 

– 

4 

4 

– 

– 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

20 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

4 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

Osniva~ i prvi profesor na Odseku scenografije bio je slikar i scenograf 

Milenko [erban (1948–1970) koji je u po~etku vodio nastavu i slikawa 

i scenografije. Kasnije, razvojem filma i televizije, dolazi scenograf 

@ivorad Kuki} (1965) koji }e pokrivati tu oblast. Sa odlaskom Milenka 

[erbana u penziju, nastavu slikawa vodi}e slikar Miodrag Vuja~i} Mirski 

(1973–1983) sve do wegovog prelaska na Odsek zidnog slikarstva. Na wegovo 

mesto dolazi slikar Danka Doki}-Nikoli} (1973). Pozori{nu scenografiju 

preuzima scenograf Dragomir Petrovi} (1972). Sa ovim unapre|ewem 

nastave na Odseku ukazala se i potreba za predmetom Osnovi scenografije, 

koji trenutno vodi scenograf Jasna Dragovi} (1988). 

Glavni nastavni ciq ovog Odseka je da obezbedi najvi{i nivo stru~no-umetni~kog 

obrazovawa u oblasti scenografije. Budu}i diplomirani 

scenograf je u stawu da stru~no i kompetentno obavqa svoj kreativni posao 

koji se sastoji iz: projektovawa scenografije za pozori{te (scena kutija), 

kamernu scenu i scenu ªamfiteatar´, kao i na otvorenom prostoru; 

10 

Tre}a 

● 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

14 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

6 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

16 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

êtvrta 

● 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

4 

4 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

Peta 

● 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

4 

4 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

16 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10

scenografije za sve ànrove filma (enterijeri i eksterijeri), za trik 

film, TV drame (TV studio) kao i sve vrste TV emisija; re{avawe problema 

inscenacije pozori{nih i filmsko-televizijskih dela, sa akcentom na 

projektima po odre|enim tekstovima, {to se upotpuwava prakti~nim radom 

u pozori{nim, filmskim i televizijskim ku}ama. 

Likovno obrazovawe studenti sti~u kroz ~asove crtawa i slikawa od 

prve do ~etvrte godine studija. Scenografiju savla|uju od druge do pete 

godine studija kroz ~asove projektovawa i prakse van Fakulteta. 

Stalnom saradwom sa Fakultetom dramskih umetnosti i wihovim studentima 

reìje, na zajedni~kim projektima, potpuno se formira li~nost 

budu}eg scenografa. 

Ovaj studiozni rad podrazumeva poznavawe istorije, istorije umetnosti, 

istorije pozori{ta i filma, razvoja stilova, kwièvnosti, izu~avawe 

celokupne kulturne istorije i niz prakti~nih znawa. 

Uspe{nim zavr{avawem svih obaveza iz nastavnog plana Odseka, a po 

programima predmeta, nakon uspe{ne odbrane zavr{nog rada, student sti- 

~e zvawe diplomirani scenograf. 

U grupu, koja neposredno obrazuje stru~no-umetni~ki profil scenografa, 

spadaju slede}i predmeti: istorija pozori{ta, stilska i unutra{wa 

arhitektura, kostimografija, slikarske tehnike, crtawe i slikawe, 

pozori{na scenografija i scenografija filmsko-televizijska. 

Sada{wi profesori na Odseku scenografije i wihovi predmeti: 

@ivorad Kuki}, redovni profesor, filmska i TV scenografija, Dragomir 

Petrovi}, vanredni profesor, pozori{na scenografija, Danka Doki}-Nikoli}, 

vanredni profesor, slikawe, Jasna Dragovi}, docent, osnovi 

scenografije.

150) 

Predmet 



Metodika 

Psihologija 

Pedagogija 


Crtawe 

Slikawe 


Akt 

Osnovi scenografije 

Pozori{na scenografija 

TV i filmska scenografija 

Slikawe 



Kostimografija 


Istorija pozori{ta 

Pismo 


Ukupno 

ODSEK DIZAJNA 

TEKSTILA 


Prva 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

4 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

2 

– 

14 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

Druga 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

4 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

2 

– 

2 

– 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

14 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

Godine 1948, kada je osnovana Akademija za primewenu umetnost, istovremeno 

je osnovan i Odsek za tekstil. U to vreme visokokvalifikovani stru~wak 

za prepletaj Iva Vriwanin (1948–1968) kao predava~ postavila je osnovni 

koncept Odseka, koji je bio zasnovan na iskustvu Sredwe {kole za 

primewenu umetnost u Beogradu u kojoj je ona pre toga radila. Programski 

koncept je bio zasnovan na tkanom tekstilu na horizontalnim razbojima, 

~ime se teìlo negovawu narodnih tehnika. [kolske 1955/56. godine na Odsek 

dolazi akademski slikar profesor Dragutin Mitrinovi}, eminentni 

stru~wak iz oblasti tekstila, sa zna~ajnim iskustvom ste~enim na Visokoj 

{koli za primewenu umetnost u Poznawu. Wegovim nastojawem programski 

sadràji Odseka postaju bogatiji, te se podjednako neguju unikatni 

i industrijski tekstil. 

Pored iskustva Ive Vriwanin iz oblasti tekstila, dragocena znawa 

akademskog slikara Nevenke Petrovi} (1956–1988), ste~ena radom u Beogradskom 

pamu~nom kombinatu, imala su vidnog zna~aja za unapre|ewe 

procesa obrazovawa studenata. Po~ev od 1956. godine ona je ostvarivala dugogodi{wu 

saradwu sa tekstilnom industrijom, sprovode}i praksu i realizaciju 

studentskih zadataka u okviru predmeta Oblikovawe industrij- 

4 

Tre}a 

● 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

3 

3 

2 

– 

2 

2 

– 

– 

– 

2 

20 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

10 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

êtvrta 

● 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

4 

4 

2 

– 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

22 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

Peta 

● 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

4 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

7 

7 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

14 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8

skog tekstila. Pored nitnog tkawa tada se uvodi i àkar tkawe, koje u likovnom 

pogledu, pored tehni~kih, unosi i neke nove umetni~ke vrednosti 

na Odsek za tekstil. Treba ista}i ~iwenicu da se tapiserija po~ela izu~avati 

u na{oj zemqi jedino na Akademiji za primewenu umetnost i to od osnivawa 

Odseka za tekstil. U po~etku ona se realizuje u klasi~nom smislu u 

pogledu materijala (vuna) i u klasi~noj tehnici. Prelazak akademskog 

slikara Branislava Suboti}a na Odsek 1972/73. {kolske godine iz [kole 

za industrijsko oblikovawe, gde je bio jedan od wenih osniva~a, doprinosi 

osavremewavawu nastave na Odseku. Profesor Suboti}, kao stvarala~ka 

li~nost sa dugogodi{wim pedago{kim i stru~nim iskustvom, idejno i 

organizaciono u~estvuje u reformi nastavnog programa 1973. godine. Tada 

se defini{e i uobli~ava novi koncept nastave, te se uvodi oblikovawe 

tkanog, {tampanog tekstila i tapiserije, a diplomirani studenti sti~u 

zvawe slikar tekstila (umesto dotada{weg projektant tekstila). 

Daqem razvoju Odseka za tekstil dala je svoj doprinos, po~ev od 1975. 

godine, akademski slikar Ninela Pejovi} (1975–1988), istaknuti dizajner 

u oblasti tekstila. Organizacija nastave {tampanog i tkanog tekstila i 

tapiserije usmerena je ka sinhronizovanom radu u projektantskim i radioni~kim 

prostorijama, a u ciqu sveobuhvatnosti i vi{eg kvaliteta rada 

budu}ih stvaralaca. Zna~ajno mesto u stru~nom osposobqavawu studenata 

doprineli su saradnici, svako u svojoj struci, prenose}i svoje znawe i 

dragoceno iskustvo. Od 1953. do 1974. godine na Odseku je radio Stanislav 

Milo{evi}, kao u~iteq prakti~ne nastave, kasnije vi{i stru~ni saradnik 

za predmet bojewe i {tampawe tekstila. Godine 1961. Zorka Todorovi}, visokokvalifikovana 

tkaqa, otpo~iwe rad na predmetu tapiserija, kao stru~ni 

saradnik na izvo|ewu tapiserije, a 1972. godine akademski slikar Dojna 

Stan~u (1972–1983) po~iwe rad kao visokostru~ni saradnik na predmetu 

oblikovawe industrijskog i unikatnog tekstila. Godine 1976. diplomirani 

hemi~ar Lutvija Mari} otpo~iwe rad na svim stru~no umetni~kim predmetima 

na II i III godini studija, obavqaju}i ve`be, kolokvijume i druge 

oblike prakti~ne nastave u laboratoriji i radionici za {tampawe tekstila. 

U periodu 1981–1996. visokokvalifikovana tkaqa Ruìca Zlatanovi} 

obavqala je poslove ru~nog tkawa svih vrsta i àkara. 

Pristupawem mla|eg nastavnog kadra ñ umetnika tekstila, na Odseku 

se javqa duh novog i sveèg u sprovo|ewu nastavnog programa, sa te`wom 

daqeg usavr{avawa i modernizovawa nastave. Slikar tekstila Vesna Mujxi} 

od 1983. godine otpo~iwe rad na Odseku kao asistent na predmetu oblikovawe 

industrijskog tekstila. Kao docent, a kasnije vanredni profesor, 

unapre|uje nastavu na predmetu oblikovawe tkanog tekstila (do 1994). 

Slikar tekstila Jadranka Simonovi} postaje 1977. godine asistent profesora 

B. Suboti}a, a kasnije kao docent i vanredni profesor nastavqa usavr{avawe 

i razvijawe savremenog koncepta tapiserije. Slikar tekstila mr 

Ivana [undevski-Veqovi} zapo~ela je svoj rad na Odseku 1987. godine kao 

asistent na predmetu oblikovawe {tampanog tekstila, a od 1997. godine nastavqa 

svoj rad kao docent na istom predmetu. Slikar tekstila Olivera 

Nin~i} otpo~ela je rad kao asistent na predmetu oblikovawe tekstila 

(osnove) i kasnije nastavila u zvawu docenta. 

Od osnivawa Odseka za tekstil u ostvarivawu nastavnog programa va- 

àn udeo ima predmet Tehnologija tekstila. Danas se izu~ava na I i II godi- 

(151

152) 

Predmet 



Metodika 

Psihologija 

Pedagogija 


Crtawe 

Slikawe 


Akt 

Oblikovawe {tampanog tekstila 

Oblikovawe tkanog tekstila 

Tapiserija 

Oblikovawe tekstila (osnove) 

Tehnologija tekstila 


Ukupno 

ni studija, a predava~ je od 1981/82. {kolske godine dr Milanka Nikoli}, 

dipl. inèwer. Diplomirani slikar Selena Vickovi} izvodi nastavu na 

predmetu crtawe i slikawe od 1995/96. {kolske godine, u zvawu docenta. 

U novoj, dinami~noj fazi razvoja reorganizacijom 1989. godine Fakultet 

primewenih umetnosti preorijentisan je u Fakultet primewenih umetnosti 

i dizajna, a novo zvawe koje studenti sti~u na Odseku je dizajner tekstila. 

Iz godine u godinu rezultati studenata na Odseku dizajna tekstila 

dostiù kvalitet koji se potvr|uje u javnosti kod nas i u inostranstvu, 

{to je postignuto postupnim sticawem znawa od I do V godine studija. 

Sve vreme postojawa Odsek dizajna tekstila zadràva celovit programski 

koncept koji se u svojoj unutra{woj organizaciji razvijao i unapre- 

|ivao. Proces obrazovawa se temeqi na individualnoj nastavi, kada studenti 

prolaze kroz sve faze istraìvawa od idejnih skica do realizacije 

zadataka u materijalu, primewuju}i razli~ite tehnike i tehnologije rada. 

To je omogu}eno prostornim uslovima i opremom u radionicama za 

nitno tkawe i àkar tkawe na horizontalnim razbojima, u laboratoriji 

za bojewe prediva, u radionici za {tampu, kao i uslovima za realizaciju 

tapiserije na vertikalnim razbojima. 

U okviru nastavnog plana i programa na Odseku dizajn tekstila izu~avaju 

se slede}i stru~no-umetni~ki predmeti: Crtawe i slikawe, I, II godina, 

Oblikovawe tekstila (osnove), I, II godina, Tehnologija tekstila, I, 

II godina, Oblikovawe tkanog tekstila, III, IV, V godina, Oblikovawe {tampanog 

tekstila, III, IV, V godina, Tapiserija, III, IV, V godina 

Razvoj i perspektiva Odseka dizajna tekstila sadràna je u unapre|ivawu 

saradwe sa industrijom, {kolama, institucijama kod nas i inostranstvu. 


Prva 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

4 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

14 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

Druga 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

6 

2 

– 

– 

– 

– 

4 

2 

2 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

14 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

– 

– 

4 

Tre}a 

● 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

4 

4 

2 

– 

– 

– 

20 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

5 

5 

4 

– 

– 

– 

10 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

2 

4 

– 

– 

– 

8 

êtvrta 

● 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

4 

– 

– 

– 

22 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

6 

– 

– 

– 

8 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

2 

– 

– 

– 

8 

Peta 

● 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

– 

– 

– 

12 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

8 

– 

– 

– 

14 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

3 

3 

3 

– 

– 

– 

8

Odsek primewene grafike jedan je od najstarijih odseka na Fakultetu primewenih 

umetnosti i dizajna, koji je osnovan 1948. godine. Osniva~ i prvi 

{ef Odseka bio je prof. Mihajlo Petrov (primewena grafika, crtawe i 

slikawe), a glavni predmetni nastavnici profesori Matija Zlamalik 

(plakat), Branko [otra (ornamentika, crtawe i slikawe i ve~erwi akt), 

Anton Huter (oprema kwige, crtawe i ve~erwi akt), Dragoslav Stojanovi}-Sip 

(pismo, teorija forme), ~iji rad su nastavili profesori Stjepan 

Fileki (pismo), Boìdar Xmerkovi} (grafika), Dragoqub Kaì} (fotografija), 

Bogdan Kr{i} (grafika kwige), Milo{ ]iri} (grafi~ke komunikacije), 

Borivoj Liki} (plakat). 

U po~etku, studenti su izu~avali sve predmete na Odseku, a Statutom 

iz 1973. godine formirana su dana{wa tri ateqea: Grafika i kwiga, Grafi~ki 

dizajn i Fotografija, tako da se studenti posle druge godine studija 

opredequju za jedan od wih. Uz mawe izmene ovakva struktura zadràla 

se i do danas. U prve dve godine studija studenti slu{aju predmete crtawe i 

slikawe, osnove grafike, pisma i fotografije, anatomsko crtawe, istoriju 

umetnosti i projektovawe oblika. 

Odsek je bio sme{tan u zgradi u Kara|or|evoj 15 do 1994. godine, kada 

se ve}i deo Odseka preselio u novu zgradu na Kosan~i}evom vencu 29. 

Ciq nastave je informisawe i sticawe profesionalnih sposobnosti za 

bavqewe onim oblicima primewene grafike koji se odnose na izdava{tvo: 

ilustrovawe, tipografija, dizajn kwige, ~asopisa i novina, kao i filma 

i televizije. 

Nakon prve dve godine studija studenti imaju predmete uè struke: 

ilustraciju, grafiku, grafiku kwige, tipografiju, pismo, akt, kroz koje, 

uz neke op{teobrazovne predmete i seminare, zaokruùju znawe za svoje 

profesionalno opredeqewe. U zavr{noj godini student se, prema li~nim 

interesovawima, ne{to vi{e usmerava na jedan ili dva predmeta uè struke, 

{to ~ini wegov zavr{ni rad. 

Nastava je individualna i obavqa se na Fakultetu, u radionicama za 

ru~nu {tampu i tipografiju, ofset, sito{tampu, fotografiju i reprofotografiju 

i u kompjuterskom centru. 

Ciq nastave je informisawe i sticawe profesionalnih sposobnosti za 

bavqewe grafi~kim dizajnom. Studenti poha|aju predmete: grafi~ke komunikacije, 

plakat i prostornu grafiku, i zajedni~ke predmete: tipografija, 

pismo i akt, kroz koje, uz neke op{teobrazovne predmete i seminare, 

zaokruùju znawe za svoje profesionalno opredeqewe. 

U zavr{noj godini, prema li~nom interesovawu, studenti se usmeravaju 

na tri uè stru~na predmeta: grafi~ke komunikacije, plakat i prostornu 

grafiku, uglavnom u vidu projekata. 

Fotografija na Odseku primewene grafike prihva}ena je kao jedan od paralelnih 

vidova likovnog izraàvawa. Kao takva, fotografija ima svoje 

specifi~ne na~ine i pristupe problemima. U nastavu ovog predmeta spada 

upoznavawe osnovnih tehnolo{kih principa na osnovu kojih se stvara 

slika, uz obavezno pra}ewe likovnih problema wenog nastajawa u smislu 

da se odre|enim postupcima proizvode odre|eni vizuelni efekti. Ciq 

ODSEK PRIMEWENE 

GRAFIKE 

Ateqe Grafika i kwiga 

Ateqe Grafi~ki dizajn 

Ateqe Fotografija 

(153

154) 

Ateqe Grafika i kwiga 

Predmet 



Metodika 

Psihologija 

Pedagogija 


Crtawe 

Slikawe 


Akt 

Pismo (osnove) 

Fotografija (osnove) 


Grafika (osnove) 

Tipografija 

Grafika* 

Grafika kwige* 

Ilustracija* 

Pismo* 

Ukupno 

nastave je da student u najve}oj meri ovlada kontrolom nastajawa fotografije, 

tj. da snima i izra|uje sliku imaju}i pred sobom odre|enu vizuelnu 

ideju. Zavr{ni rezultati fotografskih zadataka treba da budu deo grafi~kog 

dizajna u kwizi, ~asopisu, plakatu i propagandnoj grafici. Nastava se 

obavqa u fotografskom studiju Fakulteta. 

Na Odseku danas predaju profesori Branislav Make{ (grafika), 

Aleksandar Dodig (pismo), Branimir Karanovi} (fotografija), Milica 

Vu~kovi} (grafika), Aleksandar Pajvan~i} (prostorna grafika), Ivana 

Marciki} (projektovawe oblika), Branislav Nikoli} (fotografija), Rastko 

]iri} (ilustracija i grafika kwige), Ilija Kneèvi} (tipografija), 

Olivera Stojadinovi} (pismo), Gordana Petrovi} (grafika), Jugoslav Vlahovi} 

(ilustracija i grafika kwige) i Miodrag Bata Kneèvi} (plakat). 

U jednom periodu u nastavi su u~estvovali i Sowa Lamut (grafika), 

Jovica Veqovi} (tipografija), Du{an Petri~i} (grafika kwige), Miodrag 

Vuja~i} Mirski (crtawe i slikawe) i Mihal Kiraq (tipografija). 

Primewena grafika je dinami~an i raznovrstan odsek koji prati savremena 

tehnolo{ka zbivawa i aktivno u~estvuje u wima. U budu}nosti 

Odsek o~ekuje i prodor u nove oblasti kao {to su animacija, grafi~ko ogla{avawe 

i druge sfere umetni~kog izraàvawa. 


Prva 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

8 

– 

2 

– 

2 

2 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

20 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

Druga 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

6 

2 

– 

2 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

16 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

– 

– 

– 

2 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

14 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

2 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

Napomena: na IV godini student bira dva od mogu}a ~etiri predmeta koji su ozna~eni zvezdicom 

(*) 

10 

Tre}a 

● 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

2 

2 

14 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

– 

4 

4 

16 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

2 

2 

8 

êtvrta 

● 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

12 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

3 

3 

3 

3 

16 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

4 

Peta 

● 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

4 

4 

12 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

7 

7 

7 

7 

14 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

5 

5 

5 

5 

10

Ateqe Grafi~ki dizajn 

(155 



Metodika 

Psihologija 

Pedagogija 


Crtawe 

Slikawe 


Akt 





Tipografija 

Grafi~ke komunikacije 

Prostorna grafika 

Plakat 

Pismo 

Ukupno 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

8 

– 

2 

– 

2 

2 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

20 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

Prva 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

6 

2 

– 

2 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

16 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

– 

– 

– 

2 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

14 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

2 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

Druga 

● 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

2 

16 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

3 

3 

3 

3 

2 

14 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

2 

8 

Tre}a 

● 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

16 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

4 

– 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

3 

3 

3 

– 

9 

êtvrta 

● 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

12 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

6 

2 

– 

14 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

3 

3 

3 

– 

9 

Peta 


Predmet

156) 

ateqe Fotografija 

Predmet 



Metodika 

Psihologija 

Pedagogija 


Crtawe 

Slikawe 


Akt 





Tipografija 

Fotografija 

Grafika kwige 

Plakat 

Pismo 

Ilustracija 

Ukupno 

ODSEK KERAMIKE 


Prva 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

8 

– 

2 

– 

2 

2 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

20 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

Druga 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

6 

2 

– 

2 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

16 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

– 

– 

– 

2 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

2 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

Odsek keramike osnovan je 1950. godine, dve godine po osnivawu same Akademije 

za primewenu umetnost. Osniva~ Odseka bio je prof. Ivan Tabakovi}, 

akademski slikar, osvedo~eni znalac i qubiteq kerami~ke umetnosti. 

Osnivawem Odseka keramike na Akademiji za primewenu umetnost po 

prvi put u na{oj sredini po~iwe keramika da se izu~ava na visoko{kolskom 

nivou. 

Od samog osnivawa prof. Ivan Tabakovi} se nalazio na ~elu Odseka, 

sve do odlaska u penziju 1971. godine. U toku svog pionirskog rada prof. 

Tabakovi} se sa svojim saradnicima susretao sa mnogim te{ko}ama vezanim 

za re{avawe pitawa prostora, odgovaraju}e opreme i materijala neophodnog 

za nastavu, kao i sa drugim problemima koji su pratili prve korake 

u razvoju ove umetni~ke discipline. 

Od te daleke 1950. godine kroz Odsek je pro{lo vi{e od 170 studenata, 

a prvi diplomirani student bila je Lucija Ban~ov-Veber koja je i danas 

jo{ aktivna kao stvaralac. 

[to se profesionalnog, nastavni~kog i saradni~kog kadra ti~e kroz 

Odsek je za sve ovo vreme pro{lo dvadeset li~nosti. To su bili profesori: 

akademik Ivan Tabakovi} (svi umetni~ki predmeti), \or|e Rosi} 

10 

Tre}a 

● 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

2 

2 

2 

16 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

4 

– 

4 

2 

2 

14 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

2 

2 

2 

10 

êtvrta 

● 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

– 

14 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

3 

4 

– 

– 

11 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

3 

2 

2 

– 

– 

8 

Peta 

● 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

– 

– 

– 

12 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

7 

7 

– 

– 

– 

14 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

5 

5 

– 

– 

– 

10

(industrijska keramika), Sergej Lebedev (tehnologija), Qubodrag Marinkovi} 

Penkin (crtawe i slikawe), Mirjana Isakovi} (unikatna keramika), 

Branislav Stajevi} (posudna keramika), Borivoje Dedi} (kerami~ki 

dizajn), [andor Ki{ (tehnologija), i docent Velimir Vuki}evi} (unikatna 

keramika). Osim navedenih, nastavnici su bili: Milutin Jovanovi} 

(tehnologija), Milo{ \ermanovi} (tehnologija) i Zagorka Pejovi} 

(tehnologija), asistenti: Olgica Jeli} (unikatna keramika), Branislav 

Spasoj~evi} (posudna keramika), Predrag Radakovi} (posudna keramika) i 

Miroqub Drami}anin (kerami~ki dizajn), i stru~ni saradnici: Qubi{a 

Ran~i} (grn~ar), êdomir Jovanovi} (grn~ar), Dragan Konakov (modelar), 

Jovan Vaci} (grn~ar), Milo{ Stani} (modelar), kao i demonstrator Neboj{a 

Mitri} (modelovawe). 

Po~etak je bio vi{e nego skroman, keramika se radila u vidu modelovawa 

mawih skulptura, delimi~no u terakoti, a delimi~no su radovi bili 

glazirani grn~arskim glazurama. Posude su u to vreme modelovane ru~no 

ili izvedene na kolu rukom majstora grn~ara, ~esto dekorisane bareqefom 

ili grn~arskim bojama. Majstor grn~ar je u to vreme opsluìvao Odsek u 

celosti. 

Oko 1950. godine po~iwe da se radi fajansa i majolika u veoma oskudnim 

uslovima i jednom drvnom pe}i. Kamenina i moderna tehnologija se u 

nastavu uvode 1975, a prvi porcelan se realizuje tek 1977. godine. 

U svom dosada{wem razvoju Odsek nije mnogo mewao svoju po~etnu 

koncepciju, nastoje}i da usvoji moderan duh evropske keramike, naro~ito 

dolaskom visokokvalifikovanih profesora kakvi su bili \or|e Rosi} i 

wegove mla|e kolege ñ Mirjana Isakovi}, Branislav Stajevi} i Borivoje 

Dedi}. Zahvaquju}i naporima i velikom doprinosu svih profesora, Odsek 

je kroz protekli, skoro pedesetogodi{wi period imao svoj konstantan 

uspon kako u pedago{kom pristupu, tako i u stalnoj te`wi za negovawem 

savremenih shvatawa u umetnosti keramike. 

Program Odseka keramike u svojoj koncepciji pruà studentima mogu}nost 

obrazovawa za sva tri segmenta kerami~ke umetnosti: unikatnu 

(skulpturalnu) keramiku, posudnu keramiku (keramiku na kolu) i kerami~ki 

dizajn. Osnovni ciq ovog sveobuhvatnog programa ima tendenciju 

stvarawa kompletne kreativne li~nosti, {to zna~i da se svaki student 

osposobi pre svega za samostalan rad, kako u zanatsko-tehnolo{kom, tako 

i u kreativnom smislu. U toku studija svaki student izu~ava tri osnovna 

stru~no-umetni~ka predmeta: unikatnu keramiku, posudnu keramiku i kerami~ki 

dizajn. Kroz sva tri predmeta ulaè se napor da se kod studenata 

razvija ne samo kreativnost ve} i sposobnost za individualan i timski 

rad. 

(157

158) 

Predmet 



Metodika 

Psihologija 

Pedagogija 


Crtawe 

Slikawe 


Akt 

Unikatna keramika 

Kerami~ki dizajn 

Posudna keramika 

Tehnologija keramike 

Modelovawe 


Ukupno 

ODSEK KOSTIMA 


Prva 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

4 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

14 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

14 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

– 

8 

Druga 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

4 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

– 

– 

14 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

– 

– 

16 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

2 

2 

2 

– 

– 

Mnogostruka su znawa koja kostimograf sti~e u toku svog {kolovawa. Kao 

prvo, sti~e {iroko likovno obrazovawe (crtawe, slikawe, akt, anatomija, 

teorija forme, istorija umetnosti, kostima i pozori{ta) izu~ava struku 

kroz procese projektovawa i oblikovawa odevnih predmeta od ideje do 

realizacije (savremeno odevawe, scenski kostim, konstrukcija kroja). Fenomen 

oblikovawa ode}e suo~en je i sa procenama ekonomskog i dru{tvenog 

poloàja odre|ene sredine, kulturnog nasle|a, stepena industrijske 

razvijenosti. Tim znawima treba dodati i ona posebna koja se odnose na 

pozori{te, film, televiziju ili modne trendove. Da bi istovremeno odevao 

Hamleta, @izelu, pisara, lekarku ili kakvu pomodarku, kostimograf 

mora biti spreman da u svakom ~asu ostvari ono {to od wega zahteva rediteq, 

koreograf pojedinac ili modni biznismen. U tom smislu program 

Odseka mewao se neprekidno s namerom da ide ukorak s vremenom i razvojem 

dru{tva u celini. 

Prvi {kolovani kostimograf, Milica Babi}, nastavnik kostima u 

[koli primewenih umetnosti, postala je 1948. godine profesor kostima 

na novoosnovanoj Akademiji primewenih umetnosti u Beogradu. Odmah zatim, 

1949. godine na Odsek dolazi Pavle Vasi} (istorija kostima), koji odlaskom 

Milice Babi} 1951. godine predaje jo{ i crtawe i slikawe i projektovawe 

kostima. Tek {ezdesetih godina dolaze novi saradnici: Zora 

Davidovi} postaje asistent Pavla Vasi}a (1960) a An|elka Slijep~evi} 

predaje savremeno odevawe (1961). Odlaskom Pavla Vasi}a u penziju (1968) 

predmet crtawe i slikawe preuzima @ivojin Kova~evi}, istoriju kostima 

(kasnije kostimografiju) Zora Davidovi}, a projektovawe scenskog kosti- 

10 

Tre}a 

● 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

4 

4 

2 

– 

– 

– 

16 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

4 

4 

– 

– 

– 

14 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

2 

– 

– 

– 

10 

êtvrta 

● 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

– 

– 

– 

14 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

6 

4 

– 

– 

– 

16 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

2 

– 

– 

– 

10 

Peta 

● 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

– 

– 

8 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

6 

4 

– 

– 

– 

18 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

2 

– 

– 

– 

10

ma Du{an Risti} (1968). Tada su se stvorili uslovi za formirawe dva ateqea 

ñ za savremeno odevawe i za scenski kostim. Osnivaju se studije III stepena. 

U javnosti se stvara veliko interesovawe za studirawe kostima {to 

je dalo nove uslove za angaòvawe novih nastavnika i saradnika. Na predmet 

savremeno odevawe dolazi Qiqana @egarac-Deqa (1979), Gordana Komad 

je asistent An|elke Slijep~evi}, Milanka Berberovi} (1982) nasle|uje Du- 

{ana Risti}a, a Marina Naki}enovi} (1980) @ivojina Kova~evi}a. 

Devedesetih godina Katedra kostima se deli na dva smera: savremeni 

kostim i scenski kostim. Op{te likovno obrazovawe i osnove struke sticale 

su se na I, II i III godini da bi se na IV i V godini odvojila dva smera 

gde se izu~avala samo struka iz koje se diplomiralo. 

U ciqu afirmacije struke Odsek kostima je organizovao brojne izlo`be, 

modne revije, u~e{}a na sajmovima mode; ostvario je trajne kontakte sa 

pozori{tem, Fakultetom dramskih umetnosti; realizovane su stalne ekskurzije 

u zemqi i inostranstvu. Profesor Pavle Vasi} napisao je stru~ne 

kwige Odelo i oru`je, Uvod u likovne umetnosti, No{wa naroda Jugoslavije 

kroz vekove, Uniforme srpske vojske, a profesor Zora Davidovi} Re~nik 

odevawa. Na Odseku kostima diplomiralo je vi{e od dve stotine kostimografa 

me|u kojima je najve}i broj onih koji rade u struci. 

Posle 50 godina obrazovawa kostimograf je postao vizionar koji unapre|uje 

i stvara svojom intuicijom i svojim talentom u svim sredinama u 

kojima se traì wegova stru~nost. 

Predmet 



Metodika 

Psihologija 

Pedagogija 


Crtawe 

Slikawe 


Akt 

Savremeno odevawe 

Scenski kostim 


Tekstil 


Osnovi odevawa 

Istorija dizajna 

Pismo 


Ukupno 

Prva 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

8 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

2 

– 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

10 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

Druga 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

6 

2 

– 

– 

– 

2 

– 

2 

4 

– 

– 

– 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

10 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

● 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

4 

4 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

Ateqe 



Tre}a 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

êtvrta 

● 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

6 

– 

– 

2 

– 

– 

2 

– 

2 

20 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

Peta 

● 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

8 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

14 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

(159

160) 

Ateqe Scenski kostim 

Predmet 



Metodika 

Psihologija 

Pedagogija 


Crtawe 

Slikawe 


Akt 

Scenski kostim 




Osnovi scenografije 

Osnovi odevawa 

Tekstil 


Pismo 



Ukupno 

ODSEK 

INDUSTRIJSKOG 

DIZAJNA 


Prva 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

8 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

2 

2 

– 

– 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

Druga 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

6 

2 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

4 

– 

2 

– 

– 

– 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

Studije industrijskog dizajna uvedene su na Fakultetu primewenih umetnosti 

i dizajna 1967. godine, prvo kao predmet a zatim kao smer koji je reformom 

univerziteta 1987. godine prerastao u Odsek za dizajn industrijskih 

proizvoda. Najzna~ajnija li~nost za osnivawe ovog odseka, wegovog 

formirawa i postavke rada je redovni profesor Bogoqub Teofanovi}, koji 

je na Fakultet do{ao 1962. godine. Uvode}i industrijski dizajn na Fakultet 

iskoristio je na najboqi na~in iskustva koja je stekao tokom specijalizacije 

u londonskom Dizajn centru i u ateqeima za dizajn najpoznatijih 

dizajnera Italije i Francuske. 

Odsek je po~eo kadrovski da se {iri dolaskom profesora \or|a Telarevi}a 

1977. godine, u zvawu docenta, za predmet produkt dizajn, i dolaskom 

profesora Koste Krsmanovi}a, kao asistenta za isti predmet, 1981. 

godine. Rezultati zajedni~kog rada kona~no odre|uju koncepcijska opredeqewa 

Odseka industrijskog dizajna. 

Studenti Odseka industrijskog dizajna biraju se na osnovu kreativnih 

sposobnosti i senzibiliteta, sposobnosti percepcije i ekspresije u 

vizuelnim medijima. Jedan od ciqeva Odseka je da sa~uva i podrì daqe 

– 

Tre}a 

● 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

4 

4 

2 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

20 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

4 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

10 

êtvrta 

● 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

4 

– 

2 

2 

2 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

20 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

– 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

2 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

Peta 

● 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

4 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

14 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10

azvijawe prirodnih sklonosti i sposobnosti studenata za kreirawe oblika 

industrijskih proizvoda. Preostali ciqevi usmereni su na prezentovawe 

potrebnih ve{tina i znawa studentima kako bi se oni osposobili 

da ovladaju kompleksnim zadacima vezanim za industrijsku realizaciju u 

kreirawu savremenog arteficijalnog sveta. 

Nastava na predmetu industrijski dizajn (projektovawe) sastoji se od 

kontinuirane serije projekata koji su razli~iti po sloènosti i obimu, 

prilago|eni uzrastu i u korelaciji sa ostalim predmetima na studijama. 

Nastava je izrazito individualnog karaktera {to podrazumeva mali broj 

studenata. Tokom studija student se stalno suo~ava sa problemima i od wega 

se zahteva dono{ewe odluka od kojih neke mogu biti na osnovu objektivne 

analize, dok su druge subjektivne i emotivne. Rad na ovim projektima predstavqa 

centralni deo nastave koja se svakodnevno obavqa u projektantskoj 

sali i radionici. Razgovori i diskusije sa studentima u toku rada na razvoju 

projekta predstavqaju najdirektniji i veoma efikasan deo nastave. U 

ovim diskusijama pored predmetnog nastavnika u~estvuju i nastavnici sa 

drugih predmeta (metodologija dizajna, tehnike prezentacije, grafika 

proizvoda i tehnologija), kao i odgovaraju}i eksperti izvan Fakulteta. 

Osnove dizajna, vanredni profesor Du{an Vuksan. Ra{~lawivawe i pojmovno 

istraìvawe sveta oblika. Upoznavawe sa likovnim elementima, 

wihovim me|usobnim odnosima i efektima koje stvaraju. Prakti~ne ve`be 

u kojima se linija, usmerenost (poloàj), veli~ina, tekstura (faktura), 

valer i boja koriste kao elementi dvodimenzionalnih i trodimenzionalnih 

kompozicija stvorenih od materijala sa razli~itim vizuelnim, taktilnim 

i fizi~kim osobinama. 

Industrijski dizajn II, vanredni profesor Du{an Vuksan. Oblikovawe 

jednostavnih upotrebnih predmeta zasnovano na li~nom iskustvu 

ste~enom u procesu eksperimentisawa sa trodimenzionalnim modelima. 

Poseban naglasak u ovim ve`bama predstavqa traèwe razli~itih odnosa 

izme|u izgleda predmeta i wegovih upotrebnih i ergonomskih karakteristika. 

Razli~iti rukohvati, ru~ni alati i sl. 

Industrijski dizajn III, vanredni profesor Miroqub Kosti}. Redizajn 

kao inovacija oblika zasnovana na istraìvawu tehni~ke strukture, 

ergonomskih parametara i namena aparata. Inovacija oblika zasnovana je 

na trì{nim parametrima. Grafika kao integralni deo oblikovnog proizvoda. 

Aparati za doma}instvo, hobi alati sa sopstvenim pogonom, bela 

tehnika i sl. naj~e{}e su teme ovih ve`bi. 

Industrijski dizajn IV, vanredni profesor Miroqub Kosti}. Oblikovno 

jedinstvo sistema proizvoda ili jedinstvo proizvoda i okruèwa. 

Semanti~ka istraìvawa oblika. Grafika kao integralni deo oblikovnog 

sistema proizvoda. Predmeti i oprema za profesionalnu ili javnu 

upotrebu naj~e{}e su teme ovih studija. 

Industrijski dizajn V, vanredni profesor Kosta Krsmanovi}. Samostalan 

rad studenata na zadatku po sopstvenom izboru, ukqu~uju}i tu i izbor 

teme koja je obra|ivana na niìm godinama, gde se podrazumeva originalni 

individualni pristup i puna sloboda u oblikovawu. Druga tema 

je zadata i u najve}em broju slu~ajeva radi se u saradwi sa nekom zainteresovanom 

industrijom. 

Predmeti usko vezani 

za struku na Odseku 

industrijskog dizajna 

(161

162) 

Tehnike prezentacije I i II, docent Du{an Ne{i}. Upoznavawe, pravilan 

izbor i ovladavawe tehnikama profesionalne prezentacije u dizajnu, 

od izrade slobodoru~nih skica, koncept skica do finalnih prezentacionih 

crteà i jednostavnih modela, ukqu~uju}i tu i ma{insko tehni~ko 

crtawe. Program obuhvata ve}inu tehnika: olovka, pastel, gva{, air-brush 

itd. Ste~ena znawa i ve{tine kasnije se stalno usavr{avaju tokom rada na 

oblikovawu. 

Metodologija dizajna III i IV, dr Ivan Petrovi}. Problem metodologije 

dizajna vi|en kao problem metoda selekcije. Ciq kursa je da upozna 

studenta sa obe}awima i klopkama ªracionalnih dizajnerskih metoda´, da 

im omogu}i wihov li~ni izbor metoda i tehnika pogodnih za re{avawe 

odre|enih problema, ali isto tako prilago|enih i samoj li~nosti dizajnera. 

Naglasak je na eksperimentima i ilustracijama metoda koje su pra}ene 

teoretskim obja{wewima. 

Grafika proizvoda III i IV, docent Slobodan Manojlovi}. Upoznavawe 

sa osnovnim principima stilizacije, grafi~ke identifikacije i vizuelne 

komunikacije. Projektovawe i primena na objektima i u projektima 

industrijskog dizajna. Na ovom predmetu studenti se tako|e upoznaju sa 

tehnikom grafi~ke prezentacije, karakteristi~nim materijalima i standardima 

u oblasti grafi~kog dizajna. 

Tehnologija II i III, dr Slobodanka Nikoli}. Programska materija podeqena 

je na ~etiri dela: tehnologiju obrade metala ukqu~uju}i tu i finalne 

obrade i za{tite, strukturu, svojstva i procese oblikovawa polimernih 

materijala, svojstva i procese prerade kerami~kih materijala i 

nove kompozitne materijale. U okviru navedenih oblasti studenti sti~u 

znawa o razli~itim vrstama materijala, karakteristikama vezanim za wihovu 

primenu, kao i o mogu}nosti wihove industrijske prerade. 

Istorija dizajna IV, dr Mirjana Teofanovi}. Ciq predmeta je da se 

kroz izlagawe istorijskog toka formirawa savremene koncepcije dizajna 

student upozna sa zna~ajnim doga|ajima iz istorije dizajna i autorima ~ije 

su ideje i dela imali ovde presudan uticaj. 

Verovatno da je najve}i izazov za budu}e industrijske dizajnere u pove}awu 

ªsvesti o dizajnu´ u delu dru{tva u kome deluju. Sada{we i budu}e 

opredelewe Odseka je prema tome u obrazovawu kreativne i tehni~ki obrazovane 

li~nosti, sposobne za timski rad i re{avawe prakti~nih problema. 

Povezivawem èqenog ªsa mogu}im´ moè se razvijati ªidentitet´ 

objekata dizajna u ovom delu sveta, koji na taj na~in obezbe|uje svoje mesto 

na svetskom trì{tu.

(163 



Metodika 

Psihologija 

Pedagogija 


Crtawe 

Slikawe 


Akt 

Osnove dizajna 

Industrijski dizajn 

Tehnike prezentacije 

Grafika proizvoda 

Metodologija dizajna 

Tehnologija 

Istorija dizajna 


Ukupno 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

4 

– 

2 

– 

4 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

2 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

4 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

4 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

Prva 

● 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

4 

– 

– 

– 

4 

4 

– 

– 

2 

– 

– 

16 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

6 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

Druga 

● 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

4 

– 

2 

2 

2 

– 

– 

16 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

10 

– 

2 

2 

– 

– 

– 

14 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

8 

Tre}a 

● 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

4 

– 

2 

2 

– 

2 

– 

18 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

– 

2 

2 

– 

– 

– 

12 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

8 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

10 

êtvrta 

● 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

4 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

10 

▲ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

20 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

20 

■ 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

6 

Peta 


Predmet

164) 

USLOVI UPISA 

Pravo da konkuri{u za upis u prvu godinu osnovnih studija imaju svi kandidati 

koji su stekli sredwe obrazovawe u ~etvorogodi{wem trajawu. 

Kandidati koji nemaju zavr{enu sredwu {kolu polaù dopunski ispit. 

Na dopunskom ispitu proverava se znawe kandidata iz predmeta: 

ñ srpski jezik i kwièvnost 

ñ istorija 

ñ umetnost (istorija umetnosti). 

Ispit se polaè po programu za sredwe ~etvorogodi{we obrazovawe 

umetni~ko-likovne struke. 

Svi kandidati koji podnose prijavu na konkurs za upis u prvu godinu 

osnovnih studija polaù poseban ispit radi provere sklonosti i sposobnosti 

za studije na Fakultetu primewenih umetnosti i dizajna. 

Kandidati podnose 10 samostalnih radova iz oblasti primewenih 

umetnosti, likovnih umetnosti i dizajna u mapi veli~ine 70 × 100 cm sa 

punim imenom kandidata. 

Radovi u rolnama se ne primaju. 

Ispit za proveru sklonosti i sposobnosti za studije na Fakultetu 

primewenih umetnosti i dizajna traje {est dana. Svakog dana kandidati 

rade po ~etiri sata na ispitnim zadacima prema slede}em programu: 

a) Crtawe figure ñ zadatak se radi prvog i drugog dana ispita na svim 

odsecima; 

b) Slikawe mrtve prirode ñ zadatak se radi tre}eg i ~etvrtog dana ispita 

na svim odsecima, osim na odsecima Unutra{wa arhitektura, Primeweno 

vajarstvo i Industrijski dizajn. 

Modelovawe prostorne kompozicije od datih elemenata ñ zadatak se 

radi tre}eg dana ispita samo na odseku Unutra{wa arhitektura. 

Slikawe prostorne kompozicije iz prethodnog dana ñ zadatak se radi 

~etvrtog dana ispita samo na odseku Unutra{wa arhitektura. 

Modelovawe prostorne kompozicije na osnovu datih elemenata (zadata 

geometrijska struktura i koli~ina materijala za vajawe) ñ zadatak se radi 

tre}eg i ~etvrtog dana ispita samo na odseku Industrijski dizajn. 

Vajawe po modelu ñ zadatak se radi tre}eg i ~etvrtog dana ispita samo 

na odseku Primeweno vajarstvo. 

v) Rad na zadacima iz oblasti struke za koju se konkuri{e ñ zadaci se 

rade petog i {estog dana ispita, svakog dana po jedan zadatak.

Poslediplomske studije na Fakultetu primewenih umetnosti i dizajna u 

Beogradu (tada{wa Akademija) organizuju se od {kolske 1957/58. godine. Od 

te {kolske godine Fakultet je organizovao studije za sticawe stru~nog naziva 

specijaliste. Od {kolske 1974/75. godine Fakultet je organizovao pored 

specijalisti~kih studija i magistarske studije. Od 1978. godine postoje 

samo studije za sticawe akademskog naziva magistra umetnosti. 

Poslediplomske studije za sticawe stru~nog naziva specijaliste imale 

su zadatak da pripremaju kadrove za uè specijalnosti u odre|enoj umetni~koj 

oblasti. 

Poslediplomske studije za sticawe akademskog naziva magistra pripremaju 

kadrove za: 

ñ umetni~ki rad, 

ñ umetni~ko-nastavni rad, 

ñ umetni~ko-istraìva~ki rad. 

Specijalisti~ke i magistarske studije Fakultet je organizovao samostalno 

a i u saradwi sa drugim zainteresovanim visoko{kolskim ustanovama 

i radnim organizacijama. 

Magistarske studije se organizuju iz odgovaraju}ih umetni~kih oblasti 

za koje je Fakultet mati~an. 

Na Fakultetu je do aprila 1998. godine odbraweno 79 specijalisti~kih 

radova i 111 magistarskih teza. 

SPECIJALISTI^KE 

I MAGISTARSKE 

STUDIJE 

(165


166) Branko [otra rektor 

\or|e Kreki} prorektor 

\or|e Kreki} dekan 

Aleksandar Sekuli} dekan 1957–1959 

Vinko Grdan dekan 1959–1965 

Milenko [erban dekan 1965–1967 

Rajko Nikoli} prodekan 1965–1967 

Rajko Nikoli} dekan 1967–1973 

Aleksandar Toma{evi} prodekan 1967–1969 

Zvonimir Veber prodekan 1969–1973 

Miodrag @ivkovi} dekan 1973–1977 

Sini{a Vukovi} prodekan 1973–1975 

Bogdan Kr{i} prodekan 1975–1977 

Bogoqub Teofanovi} prodekan 1975–1977 

\or|e Rosi} dekan 1977–1979 

Vladimir Todorovi} prodekan 1977–1979 

Stjepan Fileki prodekan 1977–1979 

Sini{a Vukovi} dekan 1979–1981 

Lidija Mi{i} prodekan 1979–1981 

Branislav Suboti} prodekan 1979–1981 

Stjepan Fileki dekan 1981–1985 

Nikola Kuzmanovi} prodekan 1981–1983 

Boìdar Xmerkovi} prodekan 1981–1985 

Zora Davidovi} prodekan 1983–1985 

Gradimir Petrovi} dekan 1985–1987 

Slobodan \uri~kovi} prodekan 1985–1987 

Borislav Raki} prodekan 1985–1987

Rajko Nikoli} dekan 1987–1991 

Nikola Kuzmanovi} prodekan 1987–1991 

Branislav Stajevi} prodekan 1987–1989 

Miodrag Baji} prodekan 1989–1991 

Miodrag @ivkovi} dekan 1991–1994 

Nikola Kuzmanovi} prodekan 1991–1994 

Miodrag Baji} prodekan 1991–1994 

Kosta Krsmanovi} dekan 1994–1996 

Milanka Berberovi} prodekan 1994–1996 

Aleksandar Pajvan~i} prodekan 1995–1996 

dr Branko Vujovi} dekan 1996– 

Miodrag Baji} prodekan 1996– 

Branislav Stajevi} prodekan 1996–1997

168) A Ajzinberg Aleksandar, redovni profesor, stilska unutra{wa arhitektura, 

1984–1995, Andrejevi} Krsta, redovni profesor, slikarske tehnike, 

1956–1989, Andri} ing. @ivadin, predava~, tehnologija materijala, prepletaj, 

dekompozicija i kalkulacija, 1964–1967, Andri} Radivoje, vi{i umetni~ki 

saradnik, obrada drveta, 1974–1998, Arsi} mr Milovan, profesor, 

metodika likovnog vaspitawa, Atijas dr Branko, vi{i predava~, osnovi 

narodne odbrane, 1964–1967. 

B 

V 


Babi} Milica, predava~, istorija kostima, 1948–1949, Baji} Miodrag, vanredni 

profesor, anatomsko crtawe, 1971–, Baji} Stanislav, redovni profesor, 

istorija pozori{ta, 1967–1978, Baj~eti} Predrag, docent, istorija 

pozori{ta, 1963–1966, Banovi} dr Aleksandar, docent, pedagogija i metodika, 

Bara~kovi} Sofronije, stru~ni saradnik, grafika kwige, 1952–1954 i 

1966–1985, Belobrk Mom~ilo, redovni profesor, istorija stilova i dizajna, 

1948–1972, Berberovi} Milanka, redovni profesor, scenski kostim, 1982–, 

Berenxija Mihailo, docent, metodika likovnog vaspitawa, 1968–1981, Bi- 

{evac Dragi{a, docent, tehnologija tekstila I, II, III, 1971–1982, Blanu{a 

Milan, redovni profesor, crtawe i slikawe, 1993–1995, Bo~ina Ranko, docent, 

name{taj, 1985–. 

Vasi} dr Pavle, redovni profesor, istorija kostima, 1949–1968, Veber Zvonimir, 

redovni profesor, name{taj, 1961–1989, Veqovi} Ivana, docent, oblikovawe 

tkanog tekstila, 1989–, Veqovi} Jovica, vanredni profesor, pismo, 

1987–1994, Vidi} Milun, redovni profesor, modelovawe, 1994–, Vild 

Borut, asistent pripravnik, fotografija, 1990–1995 i 1997, Vickovi} Selena, 

docent, crtawe i slikawe, 1989–, Vlahovi} Jugoslav, docent, plakat, 

1997–, Vriwanin Iva, prof. vi{e {kole, ru~no tkawe, 1948–1968, Vuja~i} 

Miodrag Mirski, redovni profesor, crtawe i slikawe, 1961–1997, Vujisi} 

Vojislav, redovni profesor, upotrebna plastika, 1964–1989, Vujovi} dr 

Branko, redovni profesor, istorija umetnosti, 1985–, Vuki}evi} Velimir, 

docent, unikatna keramika, 1994–, Vukovi} Sini{a, redovni profesor, 

unutra{wa arhitektura I, 1968–, Vukosavqevi} Slobodan, vi{i predava~, 

tehnologija bojewa, {tampawe tekstila i tekstilne sirovine, 1962–1968, 

Vuksan Du{an, vanredni profesor, industrijski dizajn 1992–, Vuksanovi} 

Qubomir, stru~ni u~iteq, projektovawe scene i izvo|ewe u radionici, 

1969–1970, Vu~kovi} Milica, redovni profesor, grafika, 1980–.

Gaberc Rudolf, redovni profesor, anatomija, 1962–1974, Gagovi} Ilinka, 

u~iteq prakti~ne nastave, krojewe i {ivewe, 1970–1971, Glid Nandor, redovni 

profesor, osnovi skulpture, 1975–1990, Gojkovi} Miodrag, vi{i 

stru~ni saradnik, obrada metala, 1976–1993, Grasi Josip Pino u~iteq prakti~ne 

nastave, obrada kamena, 1948–1962, Grdan Vinko, redovni crtawe i 

slikawe, primeweno slikarstvo i monumentalno slikarstvo, 1959–1966. 

Davidovi} Zora, redovni profesor, kostimografija, stilski kostim, 

1961–1997, Dedi} Borivoj, vanredni profesor, kerami~ki dizajn, 1977–, Deni} 

Desimir, asistent, anatomsko crtawe, 1998, Despi} Zorica, predava~, engleski 

jezik, 1963–1981, Dimitrijevi} Dragoqub, vanredni profesor, crtawe 

i modelovawe, 1989–, Dodig Aleksandar, redovni profesor, pismo, 1971–, 

Doj~inovi} Zoran, stru~ni u~iteq, projektovawe scene i izvo|ewe u radionici, 

1963–1969, Doki} Nikoli} Danka, vanredni profesor, crtawe i 

slikawe, 1973–1997, Dragovi} Jasna, docent, TV i filmska scenografija, 

1989–, Drami}anin Miroqub, asistent pripravnik, kerami~ki dizajn, 

1997–, Drvenica Sawa, asistent pripravnik, name{taj, 1994–. 

\ermanovi} Milo{, nastavnik, kerami~ka tehnologija, \oki} dr Dimitrije, 

docent, {tampani tekstil i tehnologija materijala, 1968–1972, \oli} 

dr Slobodanka, vi{i predava~, engleski jezik, 1987–, \or|evi} dr Zvonimir, 

predava~, anatomija, 1966–1967, \or|evi} dr Miroslav, redovni profesor, 

osnovi nauke o dru{tvu, 1963–1964, \uli} Milan, stru~ni saradnik, 

grafika kwige, 1998–, \uri} mr Bal{a, asistent, istorija umetnosti, 

1990–, \uri~kovi} Slobodan, vanredni profesor, crtawe i slikawe, 1972–. 

@egarac Deqa Qiqana, redovni profesor, savremeno odevawe, 1979–, @ivkovi} 

Miodrag, redovni profesor, skulptura u prostoru i arhitekturi, 

1968–1994, @ivkovi} ing. Radisav, predava~, nacrtna geometrija i tehni~ko 

crtawe, 1965–1967, @iki} Sini{a, docent, crtawe i slikawe, 1997–, @uwi} 

Kusovac Gordana, vanredni profesor, restauracija i konzervacija, 1992–. 

Zari} Petar, stru~ni u~iteq, stru~no crtawe i detaqisawe, tehnologija 

drveta, 1948–1965, Zekovi} Zvonimir, vanredni profesor, restauracija i 

konzervacija, 1992–, Ze~evi} Stanko, vanredni profesor, crtawe i slikawe, 

1996–, Zlamalik Matija, redovni profesor, plakat, 1950–1965. 

Isakovi} Tikve{a Mirjana, redovni profesor, unikatna keramika, 1971–. 

Jankovi} Du{an, predava~, oprema kwige, 1948–1950, Jankovi} Zorica, vanredni 

profesor, primeweno vajarstvo, 1991–, Jankovi} Qubodrag, redovni 

profesor, akt, 1962–1997, Jelenak Miroslav, nastavnik, engleski jezik, 

1965–1967, Jeli} Olgica, asistent pripravnik, unikatna keramika, 1989–1993, 

Jeremi} Vojislav, u~iteq prakti~ne nastave, krojewe i {ivewe, 1964–1967, 

Jovi~i} Vladimir, predava~, ONO i DSZ, 1980–1982, Jovanovi} Aleksandar, 

asistent, primewena grafika, 1955–1959, Jovanovi} ing. Milutin, vanredni 

profesor, tehnologija keramike, 1966–1967, Jovanovi} êdomir, u~iteq 

prakti~ne nastave, unikatna keramika, 1952–1979, Jorga~evi} Milutin, nastavnik, 

prepletaj i tekstilne sirovine. 

G 

D 

\ 

@ 

Z 

I 

J 

(169

170) 

K 

L 

M 

Kaì} Dragoqub, redovni profesor, fotografija, 1968–1987, Kajtez Slobodan, 

docent, slikarske tehnike, 1996–, Karanovi} Branimir, redovni 

profesor, fotografija, 1996–, Kvanduk Konstantin, u~iteq prakti~ne nastave, 

obrada gipsa, 1963–1977, Kvitak Frawo, u~iteq prakti~ne nastave, 

obrada drveta, 1948–1972, Kewalo Stevan, stru~ni saradnik, 1976–1997, dr 

Ki{ [andor, redovni profesor, 1989, dr Klai} Dragan, vanredni profesor, 

istorija pozori{ta, 1978–1990, Kneèvi} Ilija, docent, tipografija, 

1995–, Kneèvi} Miodrag Bata, docent, plakat, 1997–, Kova~evi} @ivojin, 

redovni profesor, crtawe i slikawe, 1953–1983, Kolari} dr Stanislava, 

vanredni profesor, istorija umetnosti, 1948–1961, Komad Gordana, docent, 

savremeno odevawe, 1989–, Konakov Miodrag, umetni~ki saradnik, kerami~ki 

dizajn, 1969–1994, Korka Jovan, predava~, unutra{wa arhitektura, 

1948–1949, Kosti} Vladimir, vanredni profesor unutra{wa arhitektura, 

1994–, Kosti} Miroqub, vanredni profesor, industrijski dizajn, 1996–, 

Kreki} \or|e, redovni profesor, istorija stilova i unutra{wa arhitektura, 

1948–1973, Krièk Jovan, predava~, rad u pozori{tu, 1950–1961, Kri- 

{~inski Branislav, stru~ni u~iteq, tehnologija boja, arhitektonsko slikawe, 

tehnologija slikarstva, zidno slikarstvo, 1948–1962, Krsmanovi} 

Kosta, vanredni profesor, produkt dizajn, 1981–, Krsti} Aleksandar, vanredni 

profesor, vrtna arhitektura, 1955–1956, Kru{~i} Milo{, vi{i 

predava~, osnovi narodne odbrane, 1964–1967, Kr{i} Bogdan, redovni profesor, 

grafika kwige, 1962–1997, Kuzmanovi} dr Nikola, redovni profesor, 

nacrtna geometrija i perspektiva, 1968–, Kuki} @ivorad, redovni 

profesor, TV i filmska scenografija, 1965–. 

La|u{i} Marko, docent, ve~erwi akt, 1998–, Lazin dr Smiqan, redovni 

profesor, sociologija kulture, 1973–, Lazovi} mr Miroslav, asistent pripravnik, 

zidno slikarstvo, 1997–, Lali} Ratko, redovni profesor, 1994–, 

Lamut Sowa, asistent, grafika, 1975–1979, Lebedev dr Sergej, vanredni 

profesor, unikatna hemija i tehnologija keramike, 1954–1965, Liki} Borivoje, 

redovni profesor, plakat, 1962–1997, Lu~ev Ivan, docent, anatomija, 

1951–1958. 

Make{ Branislav, redovni profesor, grafika, 1963–1998, Mandi} Zoran, 

redovni profesor, crtawe i slikawe, 1975–1995, Manojlovi} Slobodan, docent, 

grafika proizvoda, 1997–, Mari} Vladimir, u~iteq prakti~ne nastave, 

oprema kwige sa tipografijom, 1963–1964, Mari} Lutvija, vi{i 

stru~ni saradnik, {tampawe tekstila, 1976–, Markovi} dr Danilo, docent, 

osnovi nauke o dru{tvu, 1965–1967, Markovi} Mom~ilo, redovni profesor, 

akt, 1975–1993, Marinkovi} Qubodrag, vanredni profesor crtawe i 

slikawe, 1964–1988, Marciki} Ivana, vanredni profesor nacrtna geometrija 

i perspektiva, 1971–, Mar{i}evi} Tawa, asistent, unutra{wa arhitektura, 

1990–, Matlas Viqem, asistent, primewena plastika, modelovawe, 

obrada gipsa, 1954–1956, Ma|ari} Vlado, predava~, osnovi nauke o 

dru{tvu, Medi} Milorad, redovni profesor, konzervacija, 1978–1991, 

Mijatovi} Aleksandar, asistent pripravnik, unutra{wa arhitektura, 

1992–1996 i 1997, Mikari} Mileta, asistent pripravnik, zidno slikarstvo 

1991–1996, Milenkovi} Andrija, asistent, primewena grafika, 

1960–1964, Milkovi} Tomislav, predava~, ONO i DSZ, 1983–, Milo{evi}

Mom~ilo, vi{i predava~, istorija pozori{ta, 1955–1961, Milo{evi} Stanislav, 

vi{i stru~ni saradnik, bojewe i {tampawe tekstila, 1953–1955, 

1970–1974, Milutinovi} Sneàna, asistent pripravnik, nacrtna geometrija 

sa perspektivom, 1998–, Mirkovi} Dragoslav, stru~ni saradnik, 1988–, 

Mitrinovi} Dragutin, redovni profesor, unikatni tekstil, 1955–1971, 

Mirkov Svetozar, umetni~ki saradnik, umetni~ka obrada metala, 1994–, 

Mitri} Neboj{a, asistent, primewena plastika i modelovawe, 1955–1961, 

Mitrovi} Mihajlo, redovni profesor, mali urbanizam i hortikultura, 

1975–1981, Mi{evi} Radenko, redovni profesor, teorija forme, 1974–1979, 

Mi{i} Lidija, redovni profesor, modelovawe, 1975–1997, Mladenovi} 

Petar, docent, pismo, 1952–1961, Mujxi} Jankovi} Vesna, vanredni profesor, 

oblikovawe industrijskog ({tampanog) tekstila, 1984–1994. 

Naki}enovi} Marina, vanredni profesor, crtawe i slikawe, 1980–, Ne- 

{i} Du{an, docent, tehnike prezentacije, 1989–, Ne{i} Marija, vi{i 

stru~ni saradnik, savremeno odevawe 1972–1977, Nikoli} Branislav, redovni 

profesor, fotografija, 1978, Nikoli} Du{an, redovni profesor, crtawe 

i modelovawe, 1964–1988, Nikoli} \or|e, predava~, osnovi narodne odbrane, 

1964–1967, Nikoli} dr Milanka, vanredni profesor, tehnologija 

tekstila I,II,III, Nikoli} Rajko, redovni profesor, primeweno slikarstvo, 

1952–1991, Nin~i} Olivera, docent, oblikovawe tekstila (osnovi), 1995–, 

Novakovi} Milan, asistent pripravnik unutra{wa arhitektura, 1994–1998. 

Ogwanovi} Mirko, docent, crtawe i slikawe, 1992–. 

Pavlovi} Branislav, asistent, grafi~ke komunikacije, 1963–1988, Pajvan- 

~i} Aleksandar Aleks, redovni profesor, grafi~ke komunikacije, 1971–, Pali{a{ki 

Milan, redovni profesor, unutra{wa arhitektura II, 1974–1994, 

Panti} Jovan, asistent, restauracija i konzervacija, 1990 –, Parli} Jovan, 

predava~, pedagogija i metodika 1963–1967, Peji} dr Zora, predava~, engleski 

jezik Pejovi} Zagorka, visoki stru~ni saradnik, kerami~ke tehnike, 

1968–1982, Pejovi} Ninela, vanredni profesor projektovawe tekstila 

1975–1985, Peri} Aleksandar, nastavnik, francuski jezik, Peri} Jefta, 

redovni profesor, ve~erwi akt, crtawe i slikawe, 1948–1967, Petkovi} 

Blagoje, u~iteq prakti~ne nastave, fotografija, 1964–1967, Petkovi} 

Zvonko, docent, stilska unutra{wa arhitektura, 1998–, Petkovi} Stojadin, 

samostalni umetni~ki saradnik, tehnike zidnog slikarstva, 1978–, Petri~i} 

Du{an, vanredni profesor, grafika kwige, 1986–1991, Petrovi} 

Vladislav, stru~ni u~iteq, oblikovawe gipsa, 1961–1962, Petrovi} Gordana, 

docent, grafika, 1996–, Petrovi} Gradimir, redovni profesor, zidno 

slikarstvo, 1963–, Petrovi} Dragomir, vanredni profesor, pozori{na 

scenografija, 1972–, Petrovi} dr Ivan, redovni profesor, metodologija 

dizajna, teorija dizajna, 1987–, Petrovi} Qiqana, docent, scenski kostim, 

1997–, Petrov Mihailo, redovni profesor, primewena grafika, crtawe i 

slikawe, 1951–1966, Petrovi} Nevenka, redovni profesor, oblikovawe 

industrijskog tekstila, 1956–1988, Piperski @ivojin, vanredni profesor, 

nacrtna geometrija i tehni~ko crtawe, 1951–1966, Pomori{ac Vasa, vanredni 

profesor, tehnika monumentalnog slikarstva, 1950–1961, Popovi} 

Qubica, nastavnik, istorija umetnosti 1963–1967, Popovi} Miodrag Mi{a, 

N 

O 

P 

(171

172) 

R 

S 

T 

asistent, primewena plastika i modelovawe, 1950–1955, Popovi} ing. Petar, 

predava~, tehnologija materijala, prepletaj, dekompozicija i kalkulacija 

1957–1962, Pute{ Ajdin, samostalni umetni~ki saradnik, obrada 

kamena, 1963–. 

Radakovi} Predrag, asistent pripravnik, posudna keramika, 1995–, Radenkovi} 

@ivorad, vi{i umetni~ki saradnik, obrada gipsa, 1979–, Radovanovi} 

Milica, vanredni profesor, kostimografija, 1997–, Radovi} dr Ranko, 

redovni profesor, estetika moderne, arhitekture i dizajn 1987–1990, savremena 

arhitektura 1997–, Radojevi} dr Sini{a, redovni profesor, anatomija, 

1958–1961, Radosavovi} dr Ilija, redovni profesor, osnovi marksizma, 

1978–1992, Rado~aj Frawo, predava~, pismo, 1948–1948, Raja~i} @eqko, 

asistent pripravnik, pismo, 1997–, Rajkovi} Mila, vanredni profesor, 

istorija umetnosti, 1964–1980, Raki} Borislav, redovni profesor, crtawe 

i slikawe, 1961–, Rankovi} dr Milan, vanredni profesor osnovi nauke o 

dru{tvu i sociologija umetnosti, 1965–1973, Ran~i} Svetozar, vi{i predava~, 

pedagogija i metodika, 1949–1976, Risimovi} Bogi}, vanredni profesor, 

crtawe, 1975 –1981, Risti} Du{an, redovni profesor, scenski kostim, 

1968–1980, Rozi} dr Vladimir, redovni profesor, istorija umetnosti, 

1985–1996, Rosi} \or|e, redovni profesor, kerami~ki dizajn, 1955–1987, 

Ros~i} Ratko, predava~, dekompozicija, kalkulacija i prepletaj tkanina, 

1962–1965, Ruti} Vladimir, u~iteq prakti~ne nastave, obrada metala, 

1955–1974. 

Sager Vjekoslav, docent, slikarske tehnike 1988–1995, Samarxija dr Milo{, 

predava~, osnovi nauke o dru{tvu, Samarxi} Radomir, asistent pripravnik, 

restauracija i konzervacija, 1997–, Sekuli} Aleksandar, redovni profesor, 

nacrtna geometrija, istorija stilova i enciklopedija gra|evinarstva, 

1950–1968, Simonovi} Jadranka, vanredni profesor, tapiserija, 1987–, 

Slijep~evi} An|elka, redovni profesor, savremeno odevawe, 1962–1997, 

Smiqani} ing. \or|e, vanredni profesor, nacrtna geometrija i tehni~ko 

crtawe, 1963–1964, Spasoj~evi} Branislav, asistent pripravnik, posudna 

keramika, 1990–1994, Stajevi} Branislav, redovni profesor, posudna keramika, 

1975–, Stamenkovi} Miroqub, docent, primeweno vajarstvo, 1991–, 

Stankovi} Radeta, redovni profesor, vajawe, 1948–1968, Stan~u Dojna, 

vi{i stru~ni saradnik, oblikovawe unikatnog i industrijskog tekstila, 

1972–1983, Stoiqkovi} dr Ivanka, docent, poznavawe materijala i tehnologija 

I,II, Stojadinovi} Olivera, docent, pismo, 1995–, Stojanovi} Danilo, 

docent, unutra{wa arhitektura I, 1981–, Stojanovi} Dobri, vanredni 

profesor, crtawe i slikawe, 1997–, Stojanovi} Dragoslav Sip, redovni 

profesor, teorija forme, 1949–1976, Stani} Milo{, stru~ni saradnik, obrada 

gipsa, 1996–, Studin Marin, predava~, modelovawe, 1948–1949, Stupar 

Slavko, redovni profesor, name{taj, 1980–, Suboti} Branislav, redovni 

profesor, oblikovawe unikatnog tekstila, 1972–1992. 

Tabakovi} Ivan, redovni profesor, unikatna keramika, crtawe i slikawe, 

projektovawe i modelovawe, 1948–1971, Tavri} Dragutin, vanredni 

profesor, istorija stilova, 1968–1980, Telarovi} \or|e, docent, produkt 

dizajn, 1977–1988, Teofanovi} Bogoqub, redovni profesor, produkt dizajn,

1963– 1995, Te{i} dr Vladeta, redovni profesor, pedagogija sa osnovama 

psihologije, Todi} dr Milanka, docent, istorija umetnosti, 1996–, Todorovi} 

Vladimir, redovni profesor, zidno slikarstvo, 1963–, Toma{evi} 

Aleksandar, vanredni profesor, monumentalno, slikarstvo, 1962–1968, Toma{evi} 

Mirjana, asistent, grafika, 1998–. 

]iri} Milo{, redovni profesor, grafi~ke komunikacije, 1964–1997, ]iri} 

Rastko, vanredni profesor, grafika kwige, 1994–. 

Uro{evi} Milivoje, predava~, marksizam, 1949. 

Fileki Stjepan, redovni profesor, pismo, 1961–1993. 

Huter Anton, vanredni profesor, oprema kwige, crtawe i ve~erwi akt, 

1948–1961. 

Cvetkovi} Zlatko, vi{i stru~ni saradnik, horizontalno tkawe tekstila, 

1997–, Crv~anin Qubivoje, docent, {tampawe tekstila, kalkulacija i 

prepletaj, 1955–1960. 

êlebonovi} Aleksa, redovni profesor, istorija umetnosti, 1976– 1985. 

Xmerkovi} Boìdar, redovni profesor, grafika, 1964–1996. 

[erban Milenko, redovni profesor, pozori{na, scenografija, 1948– 1970, 

[otra Branko, redovni profesor, ornamentika, crtawe i slikawe, crtawe 

ve~erweg akta, 1948–1960. 

Za sve nastavnike i saradnike navedeno je najvi{e zvawe u koje su bili izabrani tokom 

rada na fakultetu zakqu~no sa sednicom Nastavno-umetni~ko-nau~nog ve}a Univerziteta 

umetnosti od 2. juna 1998. godine. 

] 

U 

F 

H 

C 

^ 

X 

[ 

(173

SLOBODNO, [IROKO I SVE@E 

Se}awe na dragog profesora Pavla Vasi}a 

174) Dalekih pedesetih godina ovoga veka, posle poloènog prijemnog ispita 

okupismo se u prostorijama Akademije primewenih umetnosti, u zgradi 

neposredno iza Konaka Knegiwe Qubice. ªIspit zrelosti´ ñ Vi{i te~ajni 

ispit (kako se tada zvala Velika matura), ostala je za nama. U prvoj godini 

studija svi smo bili zajedno, a Crtawe nam je predavao sjajan, zagonetan u 

svojoj jednostavnosti, profesor Jefta Peri}, uz uobi~ajenu re~enicu ªE, 

sinko moj´. Po tada{wem reìmu studija, odlazak na izabrani Odsek, 

predvi|en je bio za starije godine. 

Susret i upoznavawe sa prof. Pavlom Vasi}em, nas je ~ekao u slede}oj 

godini, i ona do|e! Predmet Slikawe. Profesor postavqa mrtvu prirodu i 

daje uputstva. Ulazi posle izvesnog vremena u na{u klasu zbog korekture, i 

posle izvr{ene korekture, svakom studentu na tabli ispisuje ªslobodno, 

{iroko i sveè´!. To je bio moto i sr` shvatawa slikarstva profesora Pavla 

Vasi}a. Ovo shvatawe, kao i su{tinu problema vezanih za valerske vrednosti 

svih boja spektra, profesor Vasi} je nastojao i uspevao, u ve}ini 

slu~ajeva, da prenese i usadi u nas. Zna~aj organizacije predmeta u prostoru, 

raspored likovnih elemenata u wemu, a kao centralni problem kostimirana 

figura u istom prostoru, svakodnevna je preokupacija i programski 

sadràj drugih predmeta koje je tako|e vodio prof. Vasi} i predavao nama, 

budu}im kostimografima. To su Istorija kostima i Projektovawe kostima, 

koje je u jednom periodu profesor spojio u predmet Kostimografija. Osnovno 

pravilo koje se moralo zapamtiti, bilo je po{tovawe i povezivawe 

svih elemenata koji grade celinu ne izneveravaju}i kanone, istorijsku 

istinu, valerske vrednosti odabranog koloristi~kog kqu~a. Uz sve navedeno, 

ne sme se zanemariti svoj li~ni odnos, svoj stvarala~ki impuls i vizija. 

Profesor nam je govorio, u nameri da demistifikuje struku, da je 

projektovawe kostima za bilo koji scenski medij, specifi~no zanimawe, 

profesija koja je upu}ena na rad u timu, rad sinhronizovanih funkcija 

mnogih ruku majstora izvo|a~a koji samo zajedni~kim funkcionisawem 

mogu da dovedu do finalnog ciqa, realizovanog scenskog dela. 

Gotovo redovno nas je upu}ivao, potse}ao i upozoravao da mi nismo 

izabrali samostalno i nezavisno zanimawe kojim }emo mo}i da se bavimo 

u osami, za{ti}eni zidovima ateqea, nego profesiju ~iji je najvi{i 

umetni~ki domet mogu}e dosti}i samo uz li~ne sposobnosti, znawe i ume- 

}e, uporednim i istrajnim radom i u grupi saradnika izvo|a~a, bilo da se 

radi u pozori{tu ili za film. 

Se}awe na dragog nam profesora ne}e, niti moè da izbledi. Bila je 

sre}a i ~ast ali i odgovornost biti studentom dr P. Vasi}a, sre}a zbog

prilike i mogu}nosti da se ~uje i nau~i, sazna. âst, jer stepen i nivo wegovog 

znawa i talenta wegova svestrana interesovawa i aktivnosti, masa 

objavqenih radova, mogli su samo da imponuju, inspiri{u ali i da veoma 

obavezuju. I zato, sva se}awa koja naviru u bezbroj situacija kroz koje prolazimo 

u struci i van we, osta}e ìva do kraja na{ih ìvota: ªSlobodno, 

{iroko i sveè´, odzvawa}e u u{ima svakog nekada{weg studenta Kostima, 

re~i profesora Pavla Vasi}a, ispisivane na crta}im tablama, wegovom 

rukom! 

ZORA @IVADINOVI]-DAVIDOVI] 

(175

FAKULTET DRAMSKIH UMETNOSTI 

Obrazovawe dramskih umetnika na fakultetskom nivou po~iwe u Srbiji 

1937. godine. Tada je na novoosnovanoj Muzi~koj akademiji formiran Pozori{ni 

odsek, na kojem je nastava izvo|ena sedam godina, sve do ameri~kog 

bombardovawa Beograda u aprilu 1944. godine, kada su i sve druge javne 

institucije prekinule rad. 

Iako su studije na Pozori{nom odseku bile prevashodno okrenute 

glumi, studenti su se bavili i reìjom svojih ispitnih ve`bi i predstava. 

Ve}ina tada{wih studenata je nastavila i posle rata da se bavi pozori- 

{tem i filmom, a neki od wih su postali zna~ajna imena na{e kulture i 

umetnosti, pa i nastavnici na kasnije osnovanim {kolama za {kolovawe 

umetnika u dramskim umetnostima. To su bili: Rado{ Novakovi}, Qiqana 

Krsti}, Mira Trailovi}, Mi}a Tomi}, Nada Kasapi}, Bora Hanauska i 

drugi. 

Nakon zavr{etka Drugog svetskog rata pristupilo se obnovi ukupnog 

sistema visoko{kolskog obrazovawa, a posebna pa`wa je posve}ena {kolovawu 

kadrova za potrebe filma i pozori{ta. Zato je Vlada FNRJ 5. maja 

1947. godine donela odluku o otvarawu Visoke {kole za filmsku glumu i 

reìju. [kola je zapo~ela rad sa 24 odabrana studenta glume i 11 studenata 

filmske reìje, prethodno odabranih u vi{e ve}ih kulturnih centara Jugoslavije 

(Zagreb, Qubqana, Sarajevo, Skopqe) jer je Visoka {kola za filmsku 

glumu i reìju imala savezni karakter. 

Posle prvog tromese~ja odràni su kontrolni ispiti, na kojima je 

izvr{en kona~an izbor kandidata, pa je {kolovawe nastavilo 14 studenata 

glume i 6 studenata reìje. 

U julu 1948. godine Visoka {kola za filmsku glumu i reìju raspisuje 

konkurs za prijem na dva postoje}a odseka, ali i na dva nova ñ za filmske 

snimateqe i za filmske organizatore. Na konkurs se prijavilo preko 400 

kandidata, a na sva ~etiri odseka ukupno je primqeno 67 studenata. 

Te {kolske godine snimqene su filmske ve`be ªProsjak Luka´ prema 

A. [enoi i ªMati´ prema romanu M. Gorkog. U reìji Vjekoslava Afri}a, 

profesora i direktora {kole, snimqen je dugometra`ni igrani film ªVolovi 

dolaze´, koji }e biti vrlo uspe{no prikazivan na redovnom bioskopskom 

repertoaru pod nazivom ªBarba @vane´. 

Vlada FNRJ je prvo donela predlog o preimenovawu Visoke filmske 

{kole u Akademiju za filmsku umetnost, a 1950. godine donosi re{ewe o 

spajawu Visoke {kole za filmsku glumu i reìju sa Akademijom za pozori{nu 

umetnost. 

Akademija za pozori{nu umetnost osnovana je 11. decembra 1948. uredbom 

Vlade FNRJ, a za prvog direktora imenovan je poznati kwièvnik Du- 

(177

{an Mati}. Prijemni ispiti su odràni u januaru 1949, a odmah nakon toga 

je po~ela i nastava. 

Iako je u uredbi o osnivawu Akademije bilo navedeno da }e biti {kolovani 

glumci, rediteqi i pozori{ni stru~waci, u narednoj deceniji na 

studije su primani samo pozori{ni rediteqi i glumci. U prvoj generaciji 

{kolovale su se ~ak tri klase glumaca (profesori Mata Milo{evi}, Jozo 

Lauren~i} i Bojan Stupica) i dve klase rediteqa (profesori Hugo Klajn i 

Bojan Stupica). Na kraju prve godine studija polagan je kontrolni ispit, 

kojim je izvr{en definitivan izbor studenata za nastavak {kolovawa. 

Spajawem Akademije sa Visokom filmskom {kolom izvr{eno je utapawe 

filmske {kole u pozori{nu, jer je zadràno ime Akademije za pozori- 

{nu umetnost, a uga{ena je nastava filmskih predmeta, iako je 1952. godine 

na Akademiji kra}e vreme predavao Slavko Vorkapi}, poznati ameri~ki 

teoreti~ar i prakti~ar filma. 

U to vreme Akademija je radila u dve zgrade u najuèm centru Beograda, 

u ul. Usko~koj br. 2a i ul. Vuka Karaxi}a br. 12. 

U prole}e 1952. prikazana je diplomska predstava prve generacije glumaca. 

Bila je to predstava ªPosledwi´ M. Gorkog, klase profesora Mate 

Milo{evi}a i asistenata Miroslava Belovi}a i Soje Jovanovi}. U toj prvoj 

generaciji diplomirali su, izme|u ostalih, Olivera Markovi}, Maja 

Dimitrijevi}, Vlastimir Stoiqkovi}, Predrag Lakovi}, Mihailo Viktorovi}, 

Olga Stanisavqevi}, Stojan De~ermi}, Du{an Jak{i} i drugi.

Me|u rediteqima prve generacije najpoznatiji su Dimitrije \urkovi}, 

Milenko Mari~i}, Aleksandar \or|evi} i Slavoqub Stefanovi}. 

Po~etkom {ezdesetih godina Akademija po~iwe da pro{iruje delatnost 

uvo|ewem novih odseka, za {ta je u velikoj meri zasluàn tada{wi dekan 

prof. Vjekoslav Afri}. On je sa velikom energijom pokrenuo i inicijativu 

za izgradwu nove zgrade Akademije, koja bi odgovarala i za pozori{ne 

i za filmske odseke. 

Prvi studenti Odseka za dramaturgiju primqeni su 1960, prva generacija 

organizatora upisuje se na studije 1961, Odsek kamere po~iwe s radom 

1970, Odsek montaè 1971. godine. Od {kolske 1969/70. godine studenti 

filmske reìje se ve} od prijemnog ispita odvajaju od pozori{ne reìje. 

Akademija za pozori{nu umetnost je 1962. godine promenila naziv u 

Akademija za pozori{te, film, radio i televiziju i tako je svoj naziv prilagodila 

novim sadràjima rada, a krajem 1973. godine odredbom Zakona o 

visokom {kolstvu dobija sada{wi naziv ñ Fakultet dramskih umetnosti 

(pozori{ta, filma, radija i televizije), skra}eno FDU. 

Pro{irewem delatnosti dotada{we prostorije Fakulteta postaju tesne 

i nepodesne, pa 1968. po~iwe dugo o~ekivana i planirana izgradwa nove 

zgrade, u koju }e se Fakultet useliti novembra 1974. godine. Zgrada ima 10 

hiqada kvadratnih metara korisne povr{ine i gra|ena je za specifi~nu 

nastavu umetni~kih disciplina pozori{ta filma, radija i televizije. 

Nije izgra|en jedino aneks sa filmskim i televizijskim ateqeima. Oni se 

sada grade u delu zgrade koji je bio predvi|en za skladi{te i radionice, pa 

}e izgradwom ta dva ateqea biti re{eno pitawe prostora za prakti~nu nastavu 

filma i televizije. 

Fakultet pripada jugoslovenskom visoko{kolskom sistemu i udruèn je u 

Univerzitet umetnosti, zajedno sa Fakultetom muzi~ke umetnosti, Fakultetom 

likovnih umetnosti i Fakultetom primewenih umetnosti i dizajna. 

U stalnom radnom odnosu sa punim radnim vremenom nalazi se 40 redovnih 

profesora, 13 vanrednih profesora, 17 docenata, 26 asistenata i 

asistenata pripravnika. U nastavi u~estvuju i stru~waci iz prakse, koji 

su sa Fakultetom vezani radnim odnosom do tre}ine radnog vremena: 4 redovna 

profesora, 3 vanredna profesora, 10 docenata i 1 asistent. 

Fakultet ima deset katedara. To su: Katedra za glumu, Katedra za pozori{nu 

i radio reìju, Katedra za dramaturgiju, Katedra za pozori{nu i 

radio produkciju, Katedra za filmsku i televizijsku reìju, Katedra za 

filmsku i televizijsku produkciju, Katedra za filmsku i televizijsku kameru, 

Katedra za filmsku i televizijsku montaù, Katedra za snimawe i 

obradu zvuka, Katedra za teoriju i istoriju. 

Nastavnici i saradnici na svim katedrama su iz redova najzna~ajnijih 

jugoslovenskih umetnika iz oblasti pozori{ta, filma, radija i televizije, 

koji su svojim delima vrlo prisutniu na{oj javnosti. 

Teorijske i stru~ne predmete vode priznati stru~waci sa nau~nim 

zvawima, autori brojnih nau~nih radova i univerzitetskih uxbenika. 

Nastava je organizovana u devet grupa, a zavr{etkom studija sti~u se slede- 

}a stru~na zvawa: diplomirani glumac, diplomirani pozori{ni i radio 

rediteq, diplomirani dramaturg, diplomirani pozori{ni i radio produ- 

Delatnost Fakulteta 

dramskih umetnosti 

Umetnici 

i umetni~ki saradnici 

koje {koluje FDU 

(179

180) 

Reìm studija 

Umetni~ki rad 

na Fakultetu dramskih 


Nau~no istraìva~ki 

rad 

cent, diplomirani filmski i televizijski rediteq, diplomirani filmski 

i televizijski producent, diplomirani filmski i televizijski snimateq, 

diplomirani filmski i televizijski montaèr, diplomirani snimateq 

zvuka. 

Kandidati za studije na FDU, pored zadovoqavawa op{tih uslova koje 

Zakon propisuje za upis na fakultete, polaù i ispit za proveru sklonosti 

i sposobnosti za studije. Na svim grupama postoje posebni prijemni 

ispiti, kojima se vr{i vi{estepena selekcija kandidata na osnovu razli- 

~itih prakti~nih zadataka, testova, pismenih radova i intervjua. 

Na konkurs za polagawe prijemnog ispita godi{we se prijavi izme|u 

600 i 900 kandidata, a na studije se primi od 60 do 70 studenata, odnosno, 

izme|u 5 i 10 studenata na svaku od devet grupa studija. 

Kao i na ve}ini drugih visoko{kolskih institucija i na FDU studije traju 

~etiri godine (osam semestara), sa obavezom redovnog poha|awa nastave 

i uz veliki broj prakti~nih radova i ve`bi. 

Diplomirani studenti FDU i srodnih fakulteta posle osnovnih studija 

mogu nastaviti {kolovawe na magistarskim studijama, gde se sti~e naziv 

magistra nauka iz oblasti teatrologije ili filmologije. Nastava na 

magistarskim studijama traje dve godine, od kojih je prva posve}ena teorijskoj 

nastavi, a na drugoj se radi magistarska teza, uz individualnu nastavu 

sa mentorom. 

Do sada nisu bile organizovane magistarske studije na kojima se sti~e 

zvawe magistra umetnosti, jer za takve specijalisti~ke studije, koje su prevashodno 

posve}ene umetni~koj praksi, bili bi potrebni posebni uslovi 

i velika finansijska sredstva. 

Na Fakultetu dramskih umetnosti moè se prijaviti i braniti doktorska 

teza iz oblasti za koje je Fakultet mati~an. 

Kao proizvod nastavnog procesa ponekad se ve} na prvoj godini studija 

stvaraju dela, proizvod zajedni~kog rada profesora i studenata, koja Fakultet 

u razli~itim oblicima prikazuje javnosti. Pored redovnog u~e{}a 

na doma}im i me|unarodnim studentskim festivalima i skupovima umetni~kih 

{kola, Fakultet posebno prikazuje radove studenata zavr{nih godina 

kao redovan deo repertoara pozori{ta, festivalskih priredbi, repertoara 

jugoslovenskih bioskopa i sli~nih manifestacija. Ve}i deo tih 

umetni~kih proizvoda ura|en je u zajednici sa profesionalnim institucijama 

pozori{ta, filma, radija i televizije. Takvo povezivawe omogu}ava 

bogatiju opremu i boqe uslove rada, ali olak{ava i javne nastupe. Te{ko 

da bi bilo mogu}no prona}i neku od zna~ajnijih institucija na{e delatnosti 

u kojima nisu radili studenti zavr{nih godina Fakulteta dramskih 

umetnosti. Time se istovremeno ostvaruju dva ciqa: studenti svoje zavr{ne 

radove obavqaju u profesionalnim uslovima, a istovremeno se ukqu~uju 

u rad profesionalnih institucija. 

Fakultet pripada kategoriji umetni~ke institucije koja u znatnoj meri 

neguje teorijske osnove svojih umetnosti. U tu svrhu osnovan je Institut za 

pozori{te film, radio i televiziju, koji organizuje i objediwava nau~noistraìva~ki 

rad na Fakultetu i brine o izdava~koj delatnosti, gde se ob-

javquju rezultati istraìvawa i druge stru~ne kwige. Do sada je, posredstvom 

Instituta, Fakultet uradio vi{e samostalnih istraìvawa i u~estvovao 

u ~etiri velika interdisciplinarna istraìvawa, koja je finansiralo 

Ministarstvo za nauku i tehnologiju. Institut je sada opremqen sa, 

za na{e prilike, solidnom tehni~kom bazom od desetak kompjuterskih jedinica. 

Radi ostvarivawa svojih osnovnih funkcija Fakultet je formirao posebne 

slu`be u nastavi: 

Pozori{ni i radio studio obezbe|uje uslove za studentske ve`be i ispitne 

predstave. U okviru studija je Kamerna scena i Radio studio. 

Filmski i televizijski studio obezbe|uje uslove za realizaciju ve`bi 

i filmova i televizijskih emisija. Filmski i televizijski ateqe se nalaze 

u fazi izgradwe, a postoji vi{e filmskih i elektronskih montaà, dve 

projekcione dvorane, filmoteka, tehnika za snimawe i rasvetni park. 

MR SRETEN JOVANOVI] 

Stru~ne slu`be 

u nastavi 

(181

NASTAVA 

Pozori{na akademija osnovana je 11. decembra 1948. godine, ukazom koji su 

potpisali tada{wi savezni ministar za prosvetu i kulturu Rodoqub ôlakovi} 

i mar{al Tito, kao op{tejugoslovenska visoka {kola, za razliku 

od ve} postoje}e Qubqanske akademije i Zagreba~ke akademije koja je bila u 

planu. Juna 1949. godine polaù prvi ispit tri prve klase glume koje su vodili 

profesori Mata Milo{evi}, Jozo Lauren~i} i Bojan Stupica. Maja 

1951. godine na sceni Beogradskog dramskog pozori{ta izvedene su prve 

javne predstave studenata tre}e godine glume u klasi Mate Milo{evi}a, a 

26. maja 1952. godine ista klasa je diplomirala klasi~nim dijalozima. 

U tom prvom periodu profesori glume su, osim pomenutih, bili i Jo- 

à Ruti}, Viktor Star~i}, Tomislav Tanhofer, Josip Kulunxi}, Nada Rizni} 

i Ra{a Plaovi}. Profesori drugih stru~no-umetni~kih predmeta bili 

su Obrad Nedovi}, Karlo Buli}, Konstantin Eger, Qerka Pej~i}, Tamara 

Polonska i dr Branivoj \or|evi}. Prvi asistenti za predmet gluma bili 

su Miroslav Belovi}, Soja Jovanovi} i Zoran Ristanovi}. Ubrzo se pojavila 

nova generacija asistenata koji su u slede}em periodu prerasli u vrsne 

profesore glume i kroz niz godina predstavqali glavnu pedago{ku i kreativnu 

snagu Katedre za glumu: Miwa Dedi}, Ogwenka Mili}evi}, Milenko 

Mari~i} i Predrag Baj~eti}. Kra}e vreme glumu su predavali i Qiqana 

Krsti}, Branko Ple{a i Jovan Putnik. Od kraja {ezdesetih godina do danas 

pojavquju se profesori stru~no-umetni~kih predmeta, me|u kojima su 

Dragoslav Jankovi}-Maks, Qiqana Gruji}-Erenrajh, dr Qiqana Mrki}-Popovi}, 

Jovanka Bjegojevi}, Milovan Ga|anski, En Denis, Radovan Kneèvi}, 

Sofija Barac, Ferid Karajica, Lejla Manxuka, Marina Markovi}, dr 

Dragan Popov. U nastavi glume, pored nekada{weg asistenta Arse Jovanovi}a, 

javqa se i nova generacija profesora: dr Vladimir Jevtovi}, Gordana 

Mari}, Branislav Mi}unovi} i Biqana Ma{i}, kao i najmla|a generacija 

asistenata: Varja \uki}, Du{an Petrovi} i Pavle Lazi}, kao i asistenti 

na drugim stru~no-umetni~kim predmetima: Biqana Slovi}, Branka Puji}, 

Slobodan Be{ti} i dr Vladan Vuka{inovi}. Kra}e vreme u nastavi 

glume su u~estvovali docent Milo{ Lazin i saradnici Boro Stjepanovi}, 

Gorica Popovi} i Mirjana Karanovi}. 

Generacije glumaca prido{lih iz svih krajeva biv{e Jugoslavije studirale 

su glumu na na{oj {koli i bile su u prvoj liniji pozori{nih profesionalaca 

i ranije i dana{we Jugoslavije. Mnoge nagrade na festivalima 

kojima su nagra|eni na{i studenti ili biv{i studenti, kao i uspe{no u~estvovawe 

na mnogim susretima pozori{nih {kola, uveravaju da je nivo nastave 

na Katedri za glumu vrlo visok i da daje maksimalne rezultate. 

KATEDRA ZA GLUMU 

(183

184) 

Uslovi upisa 

Nastavni plan 

Diplomirani glumac 

Predmet 

Gluma 

Gluma praksa (pozori{te, film, TV) 

Gluma ñ maska 

Dikcija 

Tehnika glasa 

Scenski pokret 

Igre 

Scenske borbe 

Scenska akrobatika 

Istorija svetskog pozori{ta i drame 

Istorija jugoslovenskog pozori{ta i drame 

Istorija filma 

Psihologija 

Teorija kulture sa sociologijom umetnosti 

Strani jezik 

Ukupno 

Obavezni prakti~ni rad 

A ñ Mati~ni predmet (do 5 ~asova) 

Gluma ve`be 

Gluma ñ seminar 

Gluma ñ maska 

Gluma ñ kostim 

Gluma ñ konsultacije 

ili B ñ Stru~no-umetni~ki predmeti (glas) 

Dikcija ñ ve`be 

Dikcija ñ konsultacije 

Tehnika glasa ñ ve`be 

Tehnika glasa ñ konsultacije 

Ukupno prakti~ni rad 

Prijemni ispit se sastoji iz dva dela. 

U prvom {irem izboru (500 do 800 kandidata posledwih godina) pred 

Komisijom za prijemni ispit izvodi se program sastavqen od tri zadatka: 

monologa iz komedije doma}eg autora, monologa po slobodnom izboru (o~ekuje 

se dramski monolog) i pesme po slobodnom izboru. Komisija moè da 

zatraì i dodatne zadatke: improvizacije, skice za imitacije itd. 

U drugom, uèm izboru kandidati prolaze testove iz stru~no-umetni~kih 

predmeta, pismeni rad, eventualno diferencijalni ispit za one 

koji nisu zavr{ili sredwu {kolu, eventualno psiho-test. U dogovoru sa 

predsednikom Komisije vr{i se izbor zadataka za pokazivawe u uèm izboru 

(od 15 do 30 kandidata), a bira se do 12 kandidata za studente glume. 

Broj ~asova nedeqno po semestrima 

I 

10 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

2 

1 

2 

2 

– 

2 

– 

2 

29 

I 

2 

2 

– 

– 

– 

2 

1 

2 

– 

9 

II 

10 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

2 

1 

2 

2 

– 

2 

– 

2 

29 

II 

2 

2 

– 

– 

– 

2 

1 

2 

– 

9 

III 

10 

– 

1 

3 

2 

2 

2 

2 

1 

2 

2 

2 

– 

2 

2 

33 

III 

2 

1 

1 

– 

– 

2 

1 

2 

– 

9 

IV 

10 

– 

1 

3 

2 

2 

2 

2 

1 

2 

2 

2 

– 

2 

2 

33 

IV 

2 

1 

1 

– 

– 

2 

1 

2 

– 

9 

V VI VII 

8 

15 

– 

2 

1 

1 

1 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

28 

– 

1 

– 

1 

1 

1 

– 

1 

– 

5 

8 

15 

– 

2 

1 

1 

1 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

28 


– 

1 

– 

1 

1 

1 

– 

1 

– 

5 

8 

15 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

23 

V VI VII 

– 

– 

– 

– 

X 

– 

– 

X 

X 

VIII 

8 

15 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

23 

VIII 

– 

– 

– 

– 

X 

– 

– 

X 

X

Fakultet je osnovan decembra 1948, uredbom Vlade FNRJ kao Akademija za 

pozori{nu umetnost. Na Akademiji su postojala samo dva smera: gluma i 

reìja. Reìju su predavali Bojan Stupica, dr Hugo Klajn i Josip Kulunxi}, 

kojima }e se, posle fuzije sa Visokom filmskom {kolom 1952, prikqu~iti 

Vjekoslav Afri}. Scenografiju je predavao Milenko [erban. Wima }e se u 

pedago{kom radu postupno pridruìvati i diplomirani studenti reìje: 

Miroslav Belovi} (od 1948. nastavnik glume, a od 1970. nastavnik pozori{ne 

reìje), Borjana Prodanovi} (od 1961), Dimitrije \urkovi} (od 1969) 

ñ koji }e do penzionisawa, u zvawu redovnih profesora, aktivno u~estvovati 

u razvoju Katedre. Od 1964. nastavu radio reìje, u zvawu docenta, vodi 

Mira Trailovi}. 

Kao samostalna katedra, u ~etvorogodi{wem trajawu, Katedra za pozori{nu 

i radio reìju postoji od 1967/68. {kolske godine, do kada su studenti 

upisivali odsek reìje, a opredeqivale za pozori{nu reìju posle 

poloènog ~etvrtog semestra. 

Glavne stru~no-umetni~ke predmete na Katedri danas predaju redovni 

profesori: Dejan Mija~, Qubomir Dra{ki}, Svetozar Rapaji}, Slavenko 

Saletovi} ({ef Katedre), Darko Tati}, Miodrag Taba~ki, Egon Savin, 

Nikola Jevti}, Sergej Hara{i}, Ivana Vuji}, docent i Alisa Stojanovi} i 

Jago{ Markovi}, asistenti pripravnici. 

Studije Pozori{ne i radio reìje do danas je upisalo ukupno 358 studenata, 

a diplomiralo 173 (119 po sada{wem reìmu studija). U {kolskoj 

1996/97. upisano je ukupno 25 studenata (6+4+7+8). 

Na prvu godinu studija mogu se upisati lica koja imaju sredwe obrazovawe 

u ~etvorogodi{wem trajawu svih struka i zanimawa, i lica bez sredweg 

obrazovawa koja poloè dopunske ispite. 

Svaki kandidat radi obavezan ku}ni rad na zadati dramski tekst: analizu 

teksta i projektovawe predstave, koji predaje uz prijavu prijemnog ispita. 

Video projekcija jedne pozori{ne predstave (po zavr{enom gledawu 

kandidat pi{e komentar, pisawe traje 30 minuta). 

Test informisanosti iz oblasti pozori{ne umetnosti i op{te kulture. 

Usmeni ispit pred Komisijom (obrazloèwe postavki iz pismenog 

rada), provera osnovnih znawa iz oblasti pozori{ta, drame kao i drugih 

umetni~kih oblasti. 

Posle prvog eliminacionog dela ispita Komisija donosi odluku o 

kandidatima koji sti~u pravo da pristupe drugom delu ispita. 

Testovi iz radio reìje, ose}awa za prostor, sluha i ritma. 

Prakti~an rediteqski rad: ve`ba sa dva lica (analiza dve radwe u 

sukobu). 

Razgovor sa Komisijom. 

Na osnovu pokazanog uspeha na ispitu, Komisija donosi odluku o 

prijemu 5 studenata. 

KATEDRA ZA 

POZORI[NU 

I RADIO RE@IJU 

Uslovi upisa 

(185

186) 

Nastavni plan / Diplomirani pozori{ni i radio rediteq 

Predmet 

Pozori{na reìja ñ Poetika 

Pozori{na reìja ñ Praktika 

Radio reìja 

Filmska reìja 

Televizijska reìja 

Scenografija i kostimografija 

Dramaturgija 

Dikcija 

Organizacija pozori{ta 






Psihologija 

Estetika 


Strani jezik 

Ukupno 


Pozori{na reìja ñ praktikum 

Radio reìja 




KATEDRA ZA FILMSKU 

I TELEVIZIJSKU 

RE@IJU 


I 

6 

6 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

26 

I 

6 

– 

2 

– 

8 

II 

6 

6 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

26 

II 

6 

– 

2 

– 

8 

Otvarawem Visoke {kole za filmsku glumu i reìju, 5. maja 1947. godine, 

zvani~no je po~ela nastava i proizvedene su prve filmske ve`be: ªProsjak 

Luka´ prema A. [enoi i ªMati´ prema romanu M. Gorkog, u reìji Vjekoslava 

Afri}a, profesora i direktora {kole, kao i dugometra`ni igrani 

film ªVolovi dolaze´ koji je prikazivan u redovnom bioskopskom repertoaru 

pod nazivom ªBarba @vane´. Od 1950. godine izvr{eno je spajawe Visoke 

filmske {kole sa Pozori{nom akademijom. Iako je tokom 1952/53. na 

tada{woj Akademiji nastavu o filmu drào poznati holivudski filmski 

stru~wak Slavko Vorkapi}, nastava o filmu postepeno zamire i svodi se 

jedino na upoznavawe op{tih filmskih pojmova. Uvo|ewe nastave o filmu 

u {irem smislu bilo je uslovqeno razvojem same {kole, ali pre svega 

razvojem i napredovawem kinematografije kod nas. Nastavnici se u svom 

radu nisu mogli oslawati ni na {ta drugo osim na sopstvene predstave o 

III 

6 

6 

– 

2 

– 

2 

2 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

2 

2 

– 

2 

2 

32 

III 

6 

– 

– 

– 

6 

IV 

6 

6 

– 

2 

– 

2 

2 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

2 

2 

– 

2 

2 

32 

IV 

6 

– 

– 

– 

6 

V VI VII 

6 

6 

2 

– 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

2 

2 

– 

2 

2 

– 

– 

28 

6 

6 

2 

– 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

2 

2 

– 

2 

2 

– 

– 

28 


6 

2 

– 

2 

10 

6 

2 

– 

2 

10 

6 

6 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

14 

V VI VII 

6 

2 

– 

– 

8 

VIII 

6 

6 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

14 

VIII 

6 

2 

– 

– 

8

pedago{kim metodama i na znawa o filmu koja su stekli u sopstvenoj praksi. 

Zato je sistemski rad u nastavi mogao da po~ne tek kad je na{a kinematografija 

dospela u zreliju i ozbiqniju fazu, kada su umetnici osokoqeni 

sopstvenim rezultatima zasluìli da vaqana iskustva prenesu mladim generacijama. 

Po~etak {kolske 1961/62. ozna~io je uvo|ewe stalne nastave predmeta 

filmska reìja. Zaslugom tada{weg dekana Akademije profesora Vjekoslava 

Afri}a, nastava filma uneta je u nastavne programe {kole. Studenti 

su se upisivali na grupu reìje, a nakon druge godine mogli su da se opredele 

za pozori{nu ili filmsku reìju. Tada su uvedeni predmeti: istorija 

filma ñ predava~ Vladimir Petri}, teorija filma ñ predava~ Du{an 

Stojanovi}, tehnologija filma ñ predava~ Predrag Deliba{i}, filmska 

montaà ñ predava~ Marko Babac, televizijska reìja ñ predava~ Sava 

Mrmak. Filmsku reìju predavao je Vjekoslav Afri}, a zatim Rado{ Novakovi} 

i Aleksandar Sa{a Petrovi}. Bez uvo|ewa ovih predmeta i ostvarivawa 

ozbiqnog nivoa prakti~ne nastave, na{a {kola ne bi bila ono {to 

danas jeste ñ ozbiqna umetni~ka {kola u kojoj se nastava filma i televizije 

predaje na zavidnom akademskom i stru~nom nivou. 

[kolske 1967/68. kona~no je osnovana Katedra za filmsku i televizijsku 

reìju. Od tada po~iwe i nagli uspon kvaliteta obrazovawa o filmu i 

televiziji. Danas se na Katedri predaju 24 stru~na predmeta koji omogu}uju 

svestrani oblik obrazovawa umetnika. 

Od koncepcije nastave u klasama do koncepcije nastave po godinama, 

Katedra je mewala i unapre|ivala svoje programe sa ciqem da studentima 

pruì pre svega tehni~ko-tehnolo{ka znawa kao osnov zanata, a potom mogu}ni 

razvoj jedne kreativne autorske li~nosti. Ovo je pra}eno pove}anim 

brojem prakti~nih radova, od 3 do 7 godi{we. Filmovi na{ih studenata 

u~estvovali su na mnogim svetski va`nim festivalima i dobijali mnoge 

visoke nagrade, {to je posebno priznawe kvalitetu nastave, a na{ fakultet 

svrstava u rang visokih filmsko-televizijskih obrazovnih institucija. 

Reìju na Katedri predaje sedam redovnih profesora i tri docenta. 

Svi oni su istaknuti rediteqi, ~ije profesionalne karijere predstavqaju 

nerazdvojivi deo na{e kulture i ~ija imena zna~e u svetskim razmerama. 

Mladi profesorski kadar ~ine tako|e zna~ajni stvaraoci filma i televizije, 

~ija pedago{ka iskustva ve} sad ulivaju sigurnost za budu}nost na{e 

Katedre. 

Naglim razvojem medija filma i televizije i uvo|ewem potpuno novih 

tehnologija, otvaraju se neslu}ena poqa i mogu}nosti reìje. Nove oblasti 

razvile su kompjutersku tehnologiju, multimedijalni pristup reìji, kao 

i mogu}nosti interaktivnih komunikacija. U na{im programima ve} se 

nalaze elementi iz kojih }emo razvijati i ove nove oblasti i prona}i dostojno 

i ~asno mesto jednom starom zanatu, reìji, ~ija kreativna i umetni~ka 

iskra pleni pa`wu ve}, evo, pedeset {kolskih godina. 

Ispit se sastoji iz tri eliminatorna dela. 

Prvi deo: 

a) saèta analiza igranog filma ñ pismeno, 

b) izrada rediteqskih zadataka ñ pismeno, 

v) pismeni test iz oblasti filmske i op{te kulture. 

Uslovi upisa 

(187

188) 

Nastavni plan 

Diplomirani filmski 

i televizijski rediteq 

Predmet 


Filmska reìja ñ dokumentarni i namenski film 


Filmski i televizijski scenario 

Filmska montaà 

Filmska i televizijska kamera 

Reìja zvuka 

Snimawe i obrada zvuka 

Filmska produkcija 

Televizijska produkcija 

Elektronska montaà 

Likovna kultura 


Tehnologija filma 

Tehnologija televizije 


Medijumi masovnih komunikacija 


Teorija filma 


Estetika 

Psihologija 


Strani jezik 

Ukupno 

Drugi deo: 

usmeni ispit (razgovor s kandidatom, odbrana scenarijskog rada, proveravawe 

op{tih znawa iz oblasti filma i televizije na osnovu obavezne 

literature). 

Tre}i deo: 

a) snimawe kratkih ve`bi filmskom i video tehnikom u studiju i na 

terenu, montaà ve`bi uz u~e{}e demonstratora, 

b) snimawe kratkih igranih scena u TV studiju, 

v) usmena odbrana prakti~nih radova, 

g) pitawa iz oblasti koje obuhvata obavezna literatura. 


I 

8 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

– 

2 

– 

2 

– 

2 

– 

2 

2 

– 

– 

2 

30 

II 

8 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

– 

2 

– 

2 

– 

2 

– 

2 

2 

– 

– 

2 

30 

III 

8 

2 

– 

2 

2 

– 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

2 

32 

IV 

8 

2 

– 

2 

2 

– 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

2 

32 

V VI VII 

10 

2 

4 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

2 

– 

– 

26 

10 

2 

4 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

4 

– 

– 

2 

– 

– 

26 

8 

– 

4 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

20 

VIII 

8 

– 

4 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

20




Dokumentarni film 




Grupa za dramaturgiju osnovana je 1960. a na prvu godinu studija primqeno 

je 14 studenata. Utemeqiva~ ovih studija bio je prof. Josip Kulunxi}, dramski 

pisac, pozori{ni rediteq i dotada{wi nastavnik glume i pozori{ne 

reìje. ªZadavao sam odre|ene teme, ideje i po~etne sukobe, zahtevaju}i da 

ih studenti dramatur{ki obrade i pro~itaju na jednom od slede}ih ~asova, 

posle ~ega bi se, obavezno, razvila obimna diskusija, koju sam, prirodno, 

usmeravao i davao iscrpna teorijska obja{wewa kada je to bilo potrebno´. 

Ovu metodu je prihvatio i prof. Ratko \urovi}, filmski scenarista, koji 

je od 1961. predavao filmski scenario. ªPodjednako je postojala te`wa da 

se, kroz studije, u slu{aocu razvija potreba za stvarawem originalnih umjetni~kih 

radova iz jednog ili vi{e ovih medijuma, kao i to da se osposobi 

i spremi zrela i darovita li~nost, sa razvijenom kriti~kom i teorijskom 

mi{qu u prakti~nom radu´. 

Dolaskom novih nastavnika, krajem 60-ih, oboga}ivao se teorijski sadr- 

àj nastave. Prof. Slobodan Seleni} je upu}ivao studente u dramske pravce 

XX veka, prof. Jovan Hristi} im je pro{irivao saznawa od Aristotelove 

ªPoetike´ do francuskog klasicizma, prof. Vladimir Stamenkovi} ih 

je uvodio u dramske teorije XVII–XIX veka i u poetiku radio-drame, a prof. 

Qubi{a \oki} upoznavao ih je sa tehnikama drame. Krajem 70-ih godina za 

asistente se biraju diplomirani dramaturzi sa ove grupe, koji zatim postaju 

nastavnici: za predmet dramaturgija prof. Vesna Jezerki}, a za predmet 

filmski i TV scenario prof. Petrit Imami i prof. Neboj{a Pajki}. 

Oni upotpuwavaju nastavu analizama dramskih i filmskih dela. Metod nastave 

koju su uveli profesori Josip Kulunxi} i Ratko \urovi} nastavqaju, 

u duèm ili kra}em periodu, prof. Filip David, prof. @ivojin Pavlovi}, 

prof. Vlastimir Radovanovi}, prof. Du{an Kova~evi} i prof. Gordan 

Mihi}. 

Katedra za dramaturgiju je, zajedno sa Katedrom za teoriju i istoriju, 

pokrenula 1971. teatrolo{ke i filmolo{ke poslediplomske studije, na 

kojima je magistrirao jedan broj svr{enih studenata dramaturgije, kao i 

polaznika s drugih grupa onda{we Akademije za pozori{te, film, radio i 

TV, a isto tako i s drugih fakulteta u Jugoslaviji. Na tim studijama predavali 

su profesori Ratko \urovi}, Slobodan Seleni}, Jovan Hristi} i Vladimir 

Stamenkovi}, nastavnici s Katedre za teoriju i istoriju, i gostuju- 

}i profesori s drugih fakulteta. 

Danas ovu Katedru sa~iwavaju nastavnici, za predmet dramaturgija: 

prof. Filip David (I godina), prof. Jovan Hristi} i docent mr Dubravka 

Kneèvi} (II godina), prof. Vesna Jezerki} i asistent Bo{ko Milin (III 

godina) i docent Nenad Proki} (IV godina); a za predmet filmski i TV 

I 

6 

– 

– 

2 

8 

II 

6 

– 

– 

2 

8 

III 

6 

– 

2 

2 

10 

IV 

6 

– 

2 

2 

10 

V VI VII 

6 

2 

2 

2 

12 

6 

2 

2 

2 

12 

6 

2 

– 

– 

KATEDRA 

ZA DRAMATURGIJU 

8 

VIII 

6 

2 

– 

– 

8 

(189

190) 

Uslovi upisa 

Nastavni plan 

Diplomirani dramaturg 

Predmet 

Dramaturgija 


Pozori{na reìja 






Teorija filma 

Estetika 

Psihologija 


Strani jezik 

Ukupno 


Dramaturgija 




scenario: prof. Neboj{a Pajki} (I godina), prof. Petrit Imami (II godina), 

prof. dr Maja Volk (III godina) i prof. @ivojin Pavlovi} (IV godina). 

Do 1996. godine na dramaturgiji je diplomirao 181 student, a 41 apsolvirao. 

Mnogi diplomirani dramaturzi postali su ugledni dramski pisci 

i filmski scenaristi, poznati pozori{ni i filmski kriti~ari, ceweni 

upravnici pozori{ta i kulturnih ustanova, urednici radio i televizijskih 

stanica, dramaturzi u pozori{tima, na filmu, radiju i televiziji. 

Dobitnici su mnogih nagrada i priznawa. 

Program prijemnog ispita na dramaturgiji sastoji se, u prvom delu, od provere 

sklonosti i sposobnosti kandidata na osnovu originalnog rada koji 

prethodno predaju (pozori{na ili radio drama, filmski ili TV scenario, 

ili teorijski rad) i dva pismena rada koja pi{u na fakultetu (analiza 

filma i kreativni rad po zadatoj dramskoj situaciji); u drugom delu, u uèm 

izboru, s kandidatom se razgovara o radovima, pro~itanim dramama, vi|enim 

pozori{nim predstavama, filmovima, televizijskim serijama i dramama, 

i proverava wihovo predznawe o dramskoj i filmskoj umetnosti, kao 

i op{te znawe o svetskoj i doma}oj kwièvnosti. 


I 

8 

6 

– 

– 

– 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

20 

I 

5 

3 

2 

10 

II 

8 

6 

4 

– 

– 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

24 

II 

5 

3 

2 

10 

III 

8 

6 

4 

– 

4 

2 

2 

2 

2 

– 

2 

2 

2 

36 

III 

6 

4 

– 

10 

IV 

8 

6 

– 

– 

4 

2 

2 

2 

2 

– 

2 

2 

2 

32 

V VI VII 

10 

6 

– 

2 

– 

– 

2 

– 

4 

– 

2 

– 

– 

24 

10 

6 

– 

2 

– 

– 

2 

– 

4 

– 

2 

– 

– 

24 


IV 

6 

4 

– 

10 

6 

4 

– 

10 

6 

4 

– 

10 

8 

6 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

16 

V VI VII 

6 

4 

– 

10 

VIII 

8 

6 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

16 

VIII 

6 

4 

– 

10

1970. godine, na tada{woj Akademiji za pozori{te, film, radio i televiziju, 

na inicijativu grupe profesora filmskog smera otvara se Grupa za 

filmsku kameru. Iste godine odràvaju se prvi prijemni ispiti i po~iwe 

da studira prva generacija budu}ih filmskih snimateqa. 

Osniva~ Katedre bio je Vladeta Luki} (1910–1978), pre II svetskog rata 

filmski amater, diplomirani pravnik, a od oslobo|ewa istaknuti snimateq 

vi{e od 40 kratkometra`nih filmova kao i vi{e igranih filmova, 

od 1960. godine jedini predava~ predmeta filmska kamera na filmskoj 

reìji. Profesori prvih generacija studenata su bili istaknuti filmski 

umetnici i teoreti~ari: Rado{ Novakovi}, Branibor Debeqkovi}, 

Du{an Stojanovi}, Vladimir Poga~i}, Marko Babac, Pavle Vasi}, Vlada 

Petri}... [kolske 1972/73. nastava na tre}oj godini se pro{iruje na kolor 

kinematografiju dolaskom Predraga Popovi}a sa studija filmske kamere 

u Pragu, a 1973/74. Nikola Majdak na ~evrtoj godini po~iwe da predaje specijalna 

i trik-snimawa kao i animaciju, ~ime se kompletira nastava glavnog 

predmeta filmske kamere. U staroj zgradi Akademije odvijala se uglavnom 

teoretska nastava zbog nedostatka prostora za prakti~an rad, ali su 

studenti i sa skromnim tehni~kim sredstvima snimali godi{we mno{tvo 

kratkih filmova i to na formatu 35 mm. 

Prate}i razvoj potreba elektronike, 1978. godine uvodi se predmet tehnologija 

televizije, koji predaje Miroslav Borisavqevi}, kasnije Aleksandar 

Todorovi}; a 1980. godine i predmet TV-kamera, koji postaje drugi glavni 

predmet. 

[kolske 1994/95. godine Katedra je pionirskom ulogom na FDU pokrenula 

akciju uvo|ewa ra~unara, odnosno digitalne tehnologije u nastavi. 

Pored nabavke hardverske konfiguracije dat je i predlog novih metodskih 

jedinica u nastavi za predmete kamera, fotografija i animacija, jer digitalna 

slika u procesu stvarawa, kasnije i obrade, dobija u svetu filma, 

videa i fotografije sve zna~ajniju ulogu. Od {kolske 1996/97. godine odr- 

àva se nastava i u novom Centru za digitalnu sliku. 

Studije filmske i TV-kamere traju 4 godine (8 semestara) i na wima se 

pored teoretske nastave radi i niz samostalnih i zajedni~kih ve`bi ñ 

filmovi ili video radovi. Student sti~e titulu diplomiranog filmskog 

i TV snimateqa mada se mnogi jo{ tokom studija opredequju za film, rad 

na TV ili fotografiju u svojoj profesionalnoj orijentaciji. 

Za proteklih 27 godina postojawa Katedre diplomiralo je preko 110 

studenata koji su za svoje filmove osvajali niz nagrada na festivalima u 

zemqi i inostranstvu, a wihov kreativan rad je najsigurniji oslonac svakog 

novog projekta na filmu, televiziji i u drugim multimedijskim procesima. 

Diplomirani studenti kamere na{e {kole nosioci su mnogobrojnih 

nagrada na festivalima u Puli, Beogradu, Bitoqu i Herceg Novom kao 

i jedini nosioci nagrade ªKristalna prizma´ ve} nekoliko godina, koja se 

dodequje za najboqi snimateqski rad u dana{woj Jugoslaviji. 

Na Katedri danas postoje tri osnovna predmeta: filmska kamera (Dragan 

Jovanovi}, docent, Milorad Glu{ica, vanredni profesor, Aleksandar 

Kajevi}, docent, Predrag Popovi}, redovni profesor), televizijska kamera 

(Vojislav Opsenica, vanredni profesor) i fotografija (Milan Miletin, 

vanredni profesor), pored ostalih stru~nih i teoretskih predmeta, sa 

istaknutim profesorima i asistentima. 



KAMERU 

(191

192) 

Uslovi upisa 

Nastavni plan 

Diplomirani filmski i 

televizijski snimateq 

Predmet 

Filmska kamera 

Televizijska kamera 

Fotografija 


Primewena optika 

Strani jezik 

Tehnologija foto filmske slike 



Dokumentarni film 

Snimawe zvuka 




[minka 

Scenografija 

Animacija 




Teorija filma 


Ukupno 


Filmska kamera 

Televizijska kamera 

Fotografija 


Prijemni ispit je provera op{te kulture, sposobnosti i sklonosti za studije 

filmske i TV kamere. Sastoji se od re{avawa testa, predaje 10 c/b fotografija 

ve}eg formata koje pokazuju kandidatovu fotografsku aktivnost 

pre dolaska na FDU, snimawe foto-aparatom na zadatu temu i video kamerom 

kao i pismene analize filmskog inserta, koji se zavr{ava duìm intervjuom. 


I 

8 

– 

4 

2 

2 

2 

2 

2 

– 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

26 26 28 28 28 26 

* Student koji diplomira TV-kameru, u VII-om i VIII-om semestru ima jo{ 

po dva ~asa Televizijske kamere nedeqno. 

I 

4 

– 

2 

6 

II 

8 

– 

4 

2 

2 

2 

2 

2 

– 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

II 

4 

– 

2 

6 

III 

6 

4 

4 

2 

– 

2 

2 

– 

2 

– 

– 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

III 

4 

2 

2 

8 

IV 

8 

4 

4 

2 

– 

2 

2 

– 

2 

– 

– 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

IV 

4 

2 

2 

8 

V VI VII 

8 

4 

4 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

8 

4* 

4 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

2 

2 

2 

– 


4 

2 

2 

8 

4 

2 

2 

8 

6 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

4 

2 

22 

V VI VII 

8 

– 

– 

8 

VIII 

6 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

4 

2 

22 

VIII 

8 

– 

– 

8

U okviru Katedre za film i televiziju postojao je predmet filmska montaà 

koji je predavao dr Marko Babac. Osetila se potreba da se pored rediteqa, 

snimateqa i organizatora {koluju i budu}i montaèri, te je doneta 

odluka da se otvori i Grupa za filmsku i TV montaù. Uz izuzetno 

zalagawe dr Marka Babca u septembru 1971. godine odràni su prijemni ispiti 

i primqeni prvi studenti filmske i TV montaè na Akademiju za 

pozori{te, film, radio i televiziju. Bile su to prve studije te vrste u Jugoslaviji. 

Profesor Babac je i utemeqiva~ predmeta filmska i TV montaà 

i u ostalim visokim filmskim {kolama ñ u Zagrebu, Novom Sadu, 

Qubqani i Sarajevu. U nekima je on sam godinama predavao ovaj predmet. 

Glavni stru~ni predmet na Grupi bio je filmska montaà. Predavao 

ga je dr Marko Babac. Vremenom na Grupu su dolazili novi qudi, najpre 

asistenti, kasnije nastavnici: Mihailo Jovanovi}, Dragoqub Krsti}, Jelica 

\oki}, Horhe Mikieli, mr Andrija Dimitrijevi}, Goran Terzi}, Sne- 

àna Ivanovi}, Marko Glu{ac, Goran Miajlovi}. 

Brzi razvoj elektronskih medija na Grupi je propra}en osnivawem novog 

glavnog predmeta ñ elektronska montaà, {kolske 1979/80. godine. Nastavu 

iz predmeta odràvaju, najpre, istaknuti montaèri sa Televizije 

Beograd, da bi se kasnije ukqu~ivali i diplomirani studenti sa ove grupe. 

To su: @ivojin Lali}, Radomir Todorovi}, Ivanka Pravica, Petar Putnikovi}, 

Zoran ]orkovi}, Rihard Klajn, Pavle Markovi}, Miodrag Medigovi}, 

Nenad Vasovi}, Neboj{a Savi}evi}. 

Osamdesetih godina organizuju se studije uz rad te visoko{kolsko obrazovawe 

dobijaju brojni montaèri sa televizija iz cele Jugoslavije. Budu}i 

da se Katedra godinama zalagala za osnivawe katedre za snimawe zvuka, 

a uslovi za to se nikako nisu sticali, na studije montaè se primaju i 

snimateqi zvuka, a vremenom, istaknuti snimateq zvuka i diplomirani 

montaèr Rihard Merc koncipira i vodi predmet snimawe i obrada zvuka 

za sve studente filmskog smera. 

U okviru Katedre je i predmet primewena muzika koji godinama predaje 

Vartkes Baronijan, a nasle|uje ga Zoran Simjanovi}. 

Za ~etiri godine, koliko traju studije, studenti od prvog dana u~estvuju 

u izradi prakti~nih radova, samostalno, ali i zajedni~ki sa studentima 

reìje, kamere i produkcije. Samostalno se bave teorijskim istraìva~kim 

radom. Imaju praksu na televiziji i u filmskoj laboratoriji. 

Dobijawem diplome potpuno su osposobqeni za rad na filmu i televiziji. 

Diplomirani montaèri Fakulteta dramskih umetnosti mogu se sresti 

{irom sada{we i nekada{we Jugoslavije, u Evropi, i na drugim kontinentima. 

Zna~ajna delatnost Katedre je i izdavawe kwiga iz oblasti filma, televizije 

i video medija. Katedra je izdala oko 40 naslova ñ ili prevedenih 

ili originalnih radova profesora sa Katedre. Profesori Katedre su autori 

brojnih kwiga koje su objavqene i kod drugih izdava~a ñ neka su doìvela 

i po tri izdawa. Prof. dr Marko Babac zasluàn je za kapitalno delo 

iz oblasti filma i televizije ªLeksikon filmskih i televizijskih pojmova´ 

u dva toma. 

KATEDRA ZA 

FILMSKU 


MONTA@U 

(193

194) 

Uslovi upisa 

Nastavni plan 

Diplomirani filmski i 

televizijski montaèr 

Predmet 











Mediji masovnih komunikacija 


Teorija filma 

Psihologija 


Strani jezik 

Ukupno 


Prvi deo: 

a) uz prijavu na konkurs kandidati obavezno prilaù foto-scenario 

sa najvi{e 10 fotografija (u dva kompleta), veli~ine 9 × 6 ili 9 × 12 cm, sa 

slikom koja ima duù horizontalnu osnovu; 

b) pismeni test proverava osnovna znawa iz oblasti filma, televizije 

i op{te kulture; 

v) kandidati rade kra}u pismenu analizu jednog filmskog inserta, na 

samom ispitu. 

Drugi deo: 

usmeni ispit ñ provera sklonosti za bavqewe filmskom i televizijskom 

montaòm, analiza filmskih inserata, usmena analiza podnetih radova. 

Tre}i deo: 

a) snimawe ve`be na zadatu temu u trajawu oko 2 minuta; Ve`ba se snima 

VHS tehnikom u TV studiju; 

b) montaà odlomka i odbrana monta`nog postupka; 

v) provera ose}awa za muzi~ki ritam i kompoziciju. 

Kandidati mogu podneti komisiji na uvid radove koje su samostalno 

izradili u amaterskim ili profesionalnim uslovima. 


I 

8 

4 

2 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

26 

II 

8 

4 

2 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

26 

III 

8 

4 

2 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

2 

30 

IV 

8 

4 

2 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

2 

30 

V VI VII 

8 

4 

– 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

4 

– 

– 

– 

24 

8 

4 

– 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

4 

– 

– 

– 

24 

8 

8 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

20 

VIII 

8 

8 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

20







Neposredno posle Drugog svetskog rata, prva dokumenta pomiwu da se, uz 

rediteqe, glumce, snimateqe slike i zvuka, {koluju i organizatori snimawa 

filmova. Naravno, to je, kao i ve}ina ostalih koncepata u privredi i 

kulturi, preuzeto od Sovjetskog Saveza. U prvo vreme po~elo se sa {kolovawem 

rediteqa i glumaca, da bi se 1948. godine ~ak raspisao i konkurs za 

prijem na Grupu organizacije, ali se 1950. Visoka filmska {kola, utapa u 

Pozori{nu akademiju. 

Godine 1961. Akademija za pozori{nu umetnost raspisuje konkurs za 

prijem studenata na Grupu organizacije, na kojoj bi se {kolovali kadrovi za 

sve oblasti umetnosti i kulture. U prvom tekstu konkursa za prijemni ispit 

bilo je navedeno da se {koluju direktori filmova, upravnici pozori{ta, 

pa i ata{ei za kulturu za na{u tada vrlo razgranatu diplomatsku mreù. 

Prijemni ispit je odràn u septembru 1961. godine, za 15 redovnih i 15 

vanrednih studenata. Koliko je zna~aja Akademija pridavala novoj grupi studija 

pokazuje i sastav komisije za prvi prijemni ispit, bili su to najugledniji 

profesori Akademije: Hugo Klajn, Josip Kulunxi}, Vjekoslav Afri}, 

Stanislav Baji} i Isak Amar. 

Nastava na prvoj godini je zapo~eta sa 14 predmeta: organizacija filmske 

proizvodwe (D. Kosanovi}), organizacija kulturno umetni~kih delatnosti 

(I. Amar), istorija svetskog pozori{ta i drame (S. Baji}), muzika 

(D. Skovran), osnovi reìje (V. Afri}), organizacija radija i televizije (S. 

Mrmak), istorija jugoslovenskog pozori{ta i drame (\. Radovi}), istorija 

umetnosti (dr D. Medakovi}), psihologija (J. Putnik), osnovi nauke o dru- 

{tvu (dr M. Samarxija), organizacija i ekonomika kulturno umetni~kih 

delatnosti (dr Z. Antonijevi}), istorija filma (V. Petri}), engleski i 

francuski jezik (N. Obradovi}) i predvojni~ka obuka (major @. Latinovi}). 

Kao i na pozori{noj reìji i dramatugiji, i ovde je prva godina bila 

kontrolna, pa su pravo na daqe {kolovawe gubili oni studenti koji nisu 

uspeli da poloè ispit iz glavnog predmeta. 

Druga generacija studenata upisana je slede}e godine, da bi se boqe 

uhodao po~etak {kolovawa organizatora, a zatim je konkurs raspisivan 

svake druge godine, sve dok nije zakonom odre|eno da se studenti moraju 

primati svake godine. 

Nastava je razvijena, uvo|eni su novi predmeti, pa se pojavila potreba 

za specijalizacijom nastave, umesto da svi studenti imaju po ~etiri, a jedno 

vreme i pet glavnih predmeta, za koje su se opredeqivali tek kod izrade 

diplomskog ispita. 

Posle duìh diskusija o tom problemu najpre je 1972/73. godine uvedena 

specijalizacija dve oblasti. Studenti su se posle druge godine opredeqi- 

I 

6 

6 

2 

14 

II 

6 

6 

2 

14 

III 

6 

6 

2 

14 

IV 

6 

6 

2 

14 

V VI VII 

6 

6 

– 

12 

6 

6 

– 

12 

6 

6 

– 

12 

VIII 

6 

6 

– 

12 



PRODUKCIJU 

(195

196) 

Uslovi upisa 

vali za filmsko-televizijski smer, ili za smer gde su glavni predmeti bili 

organizacija pozori{ta, ekonomika i pravo kulturno-umetni~kih delatnosti 

i organizacija radio-delatnosti. 

Me|utim, ni to nije bilo dovoqno, pa su ubrzo formirane dve odvojene 

grupe studija, tako da od 1973/74. godine postoje dve katedre, i tada Katedra 

za filmsko televizijsku produkciju po~iwe samostalan rad i razvoj. 

Pri osamostaqivawu Katedre bilo je samo dva nastavnika i jedan asistent 

za dva glavna predmeta, a danas ima sedam nastavnika i dva asistenta. 

U vreme postojawa jedinstvene katedre za organizaciju diplomiralo je 

222 studenta, a od formirawa Katedre za filmsku i televizijsku produkciju 

osnovne studije je zavr{ilo 169 studenata, magistarski rad je odbranilo 

11 magistara, a dva nastavnika su odbranili doktorske teze. 

Interesovawe za studije na Katedri za filmsku i TV produkciju je veliko, 

pa se za deset mesta na prvoj godini studija prijavquje deset puta vi- 

{e kandidata. 

Imaju}i u vidu buran i intenzivan razvoj mnogih medija, koji se zasnivaju 

na svim oblicima pokretnih zvu~nih slika, potrebe za kadrovima 

koji se {koluju na Katedri za filmsku i TV produkciju }e biti jo{ ve}e. 

Katedra }e se i daqe razvijati, tim pre {to je to jedina katedra u na{oj 

zemqi koja {koluje kadrove za filmsku i televizijsku produkciju i druge 

srodne poslove u proizvodwi i prometu pokretnih zvu~nih slika. 


Prvi deo: 

pismeni test ñ provera op{te kulture. 

Drugi deo: 

pismeni rad, sa temom iz oblasti kinematografije i televizije. 

Tre}i deo: 

prakti~an rad i razgovor (intervju) sa kandidatima ñ prakti~an rad 

sa kandidatima predvi|a analizu i re{avawe jednostavnijih organizacionih 

zadataka; tokom razgovora ispituju se sklonosti, sposobnosti i osobine 

li~nosti kandidata, wegova op{ta interesovawa i sposobnosti za studije.

Nastavni plan / Diplomirani filmski i televizijski producent 

Predmet 





Autorsko pravo 


Radio produkcija 

Menaxment u kulturi 




Estetika 



Teorija filma 

Psihologija 




Strani jezik 

Ukupno 






Katedra je osnovana {kolske 1961/62. godine, na predlog dekana Vjekoslava 

Afri}a, kao Katedra za organizaciju kulturnih i umetni~kih delatnosti, 

sa ciqem da {koluje stru~wake za organizaciju, menaxment, tehnologiju 

proizvodwe i plasman umetni~kih dela u svim medijima dramskih umetnosti 

(pozori{te, film, radio i televizija) i u drugim kulturno-umetni~kim 

delatnostima. Od ovakve katedre, koja je bila zajedni~ka za sve medije, pozajmqeni 

su model i programi u tada{wem Sovjetskom Savezu, gde su od 1967. 

godine osnivane sli~ne katedre u Sankt Peterburgu, Moskvi, Kijevu, Tbilisiju 

i Alma Ati. Na{i nekada{wi studenti iz Makedonije su na istim 

principima osnovali sli~nu katedru pri Fakultetu dramskih umetnosti 

u Skopqu, na Univerzitetu ªKirilo i Metodije´. Godine 1973. promewen je 

koncept nastave i tada{wa zajedni~ka katedra podeqena je na dve studijske 

I 

6 

6 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

2 

24 

I 

5 

5 

10 

II 

6 

6 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

2 

24 

II 

5 

5 

10 

III 

6 

6 

– 

2 

– 

2 

– 

– 

2 

2 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

2 

– 

2 

2 

28 

IV 

6 

6 

– 

2 

– 

2 

– 

– 

2 

2 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

2 

– 

2 

2 

28 

V VI VII 

6 

6 

– 

– 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

2 

2 

– 

2 

– 

– 

28 

6 

6 

– 

– 

2 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

2 

2 

– 

2 

– 

– 

28 


III 

6 

6 

12 

IV 

6 

6 

12 

6 

6 

12 

6 

6 

12 

6 

6 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

16 

V VI VII 

KATEDRA ZA 

POZORI[NU 

I RADIO 

PRODUKCIJU 

6 

6 

12 

VIII 

6 

6 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

16 

VIII 

6 

6 

12 

(197

198) 

Uslovi upisa 

grupe, od kojih je jedna posve}ena problemima organizacije i produkcije u 

oblasti pozori{ta i radija, a druga u oblasti filma i televizije. Od tada 

na{a katedra postoji u dana{wem obliku, kao Katedra za pozori{nu i radio 

produkciju. Do ove godine na Katedri je diplomiralo 350 studenata, 

magistriralo 20 i doktoriralo 5 kandidata. Oni su danas zaposleni u pozori{tima, 

na filmu, radiju i televiziji i u drugim institucijama kulture 

i umetnosti u gradovima Srbije, Jugoslavije kao i u mnogim drugim zemqama. 

Danas na Katedri studira 61 student, a broj apsolvenata je oko 35. Svake 

godine diplomira 10–12 studenata. 

Na{i studenti su zna~ajno unapredili praksu i teoriju organizacije 

i menaxmenta u svojim oblastima. Nastavnici i saradnici Katedre ponikli 

su na samoj katedri, koja je nedavno proslavila 35. godi{wicu rada. 

Stvoren je vlastiti pedago{ki i nau~no-istraìva~ki kadar. 

Na{i diplomirani stru~waci danas suvereno rukovode mnogim institucijama 

kulture i umetnosti i bave se projektovawem savremenih pozori{ta, 

radio stanica, pedago{kim i nau~no-istraìva~kim radom. Oni 

su inicijatori i realizatori novih organizacionih oblika i modela umetni~kog 

stvarawa. Wihovi diplomski i magistarski radovi predstavqaju 

zna~ajnu biblioteku iz istorije, teorije i savremene problematike u oblasti 

pozori{ne i radio produkcije. 

Profesori i saradnici na predmetu Pozori{na produkcija su Alojz 

Ujes, red. prof. (koji je nedavno oti{ao u penziju), dr Danka Manxuka, red. 

prof., Sawa Topi}, docent i Sa{a Sailovi}, asistent, a na predmetu Radio 

produkcija Aleksandar Kora}, red. prof., Nikola Mari~i}, docent i 

Mirjana \or|evi}, asistent. Predmet Menaxment u kulturi vode dr Milena 

Dragi}evi}-[e{i}, red. prof. i dr Divna Vuksanovi}, asistent. 


Prvi deo: 

pismeni test iz op{te kulture. 

Drugi deo: 

pismeni rad na zadate teme (pozori{te, radio). 

Tre}i deo: 

ispitivawe kandidata o pismenom radu, zadatoj literaturi, o pitawima 

koje iniciraju pismeni rad i literatura, kao i o stavovima kandidata o 

savremenom kulturnom ìvotu.

Nastavni plan / Diplomirani pozori{ni i radio producent 

Predmet 

Pozori{na produkcija 





Kulturna politika 



Arhitektura i tehnika scenskih prostora 





Autorsko pravo 

Marketing 

Psihologija 

Estetika 


Strani jezik 

Ukupno 







U vi{edecenijskom {kolovawu kadrova na Fakultetu dramskih umetnosti 

nedostajala je jedna karika u lancu obrazovawa za potrebe filma, televizije, 

radija i pozori{ta: snimawe i obrada zvuka. 

Osnivawe ove katedre podstaknuto je sna`nim razvojem elektronskih 

medija kao i dostignutim nivoom savremene tehnologije u oblasti snimawa, 

obrade i reprodukcije zvuka. 

Ideja o {kolovawu visoko obrazovanih diplomiranih snimateqa zvuka 

nastala je jo{ pre dve decenije, kada je formirana zajedni~ka komisija 

Fakulteta i Radio televizije Beograd, sa ciqem da se prou~e strana iskustva 

i predloì nastavni plan i program. Me|utim, obimni i detaqan rad 

na analizi potreba, na prou~avawu postoje}ih svetskih iskustava i na utvr|ivawe 

koncepcije budu}ih studija sadràvao je razli~ite varijante, 

izme|u kojih je trebalo odlu~iti se. Tako|e predlog za osnivawe nove grupe 

I 

4 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

2 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

2 

22 

I 

2 

2 

– 

4 

II 

4 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

2 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

– 

2 

22 

II 

2 

2 

– 

4 

III 

4 

2 

2 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

2 

2 

2 

2 

– 

2 

2 

– 

2 

2 

28 

IV 

4 

2 

2 

– 

– 

2 

– 

2 

– 

2 

2 

2 

2 

– 

2 

2 

– 

2 

2 

28 

V VI VII 

4 

4 

4 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

18 

4 

4 

4 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

18 


III 

2 

2 

– 

4 

IV 

2 

2 

– 

4 

2 

2 

2 

6 

2 

2 

2 

6 

4 

4 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

12 

V VI VII 

2 

2 

– 

4 

KATEDRA 

ZA SNIMAWE 

I OBRADU ZVUKA 

VIII 

4 

4 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

12 

VIII 

2 

2 

– 

4 

(199

200) 

Uslovi upisa 

studija za snimawe i obradu zvuka tokom niza godina suo~avao se sa brojnim 

objektivnim i subjektivnim okolnostima (koncepcijske, kadrovske, 

finansijske, administrativne, zakonske), koje su onemogu}avale realizaciju 

novog odseka. Tek 1997. godine stekle su se okolnosti koje su omogu}ile 

da sve prepreke budu savladane i da se odobri po~etak nastave na Katedri za 

snimawe i obradu zvuka (i to na svim nivoima ñ od Fakulteta dramskih 

umetnosti i Univerziteta umetnosti, do Ministarstva prosvete Republike 

Srbije). 

Krajem avgusta 1997. godine objavqen je konkurs za upis studenata na prvu 

godinu osnovnih studija na novoosnovanu Katedru za {kolsku 1997/98. 

godinu, a u toku septembra obavqene su sve neophodne pripreme za upis studenata 

i organizovan je prijemni ispit za 64 prijavqena kandidata. Za 

pripremu nastavnih programa, prijemnih ispita i za po~etak nastave naro~ito 

je zasluàn Rihard Merc, dugogodi{wi profesor predmeta Snimawe 

zvuka. 

Ispit za proveru sklonosti i sposobnosti podrazumeva: 

ñ test kojim se proveravaju osnovna znawa iz op{te kulture, filma, 

televizije, radija, pozori{ta i audio tehnike; 

ñ pismena analiza zvu~ne slike jednog filmskog inserta; 

ñ provera muzikalnosti (memorija muzi~kog materijala i ritma); 

ñ provera raspoznavawa zvuka pojedinih muzi~kih instrumenata, stvarawe 

odnosa zvukova govora i muzike i stvarawe me|usobnih odnosa zvukova 

muzi~kih instrumenata i qudskog glasa; 

ñ razgovor komisije sa kandidatom za utvr|ivawe wegovih sposobnosti 

i predispozicija za studije. 

Posle tri eliminaciona kruga izabrano je 11 kandidata, koji su postali 

prva generacija Katedre za snimawe i obradu zvuka na Fakultetu dramskih 


U ~etvorogodi{wem programu {kolovawa predvi|eno je da studenti 

slu{aju 27 umetni~kih, stru~no-umetni~kih i teorijskih predmeta i da 

polaù 33 ispita. Diplomski ispit (prakti~an rad i teorijski deo) je izborni, 

a predvi|ene su ~etiri oblasti: film i televizija, snimawe muzike, 

radio i pozori{te. Za nastavu na glavnim predmetima na Katedri za 

snimawe i obradu zvuka angaòvani su profesori Fakulteta dramskih umetnosti, 

Fakulteta muzi~ke umetnosti kao i najistaknutiji stru~waci sa radija, 

televizije i iz pozori{ta. 

Pripremaju}i se za budu}e kreativne profesionalce, visoko kvalifikovane 

stru~wake, studenti tokom ~etvorogodi{weg {kolovawa izu~avaju: 

snimawe govora (radio, TV, film), snimawe muzike (CD, javni prenosi 

koncerata), snimawe zvu~nih efekata, stvarawe zvu~ne slike audio-vizuelnih 

dela kroz montaù i miksovawe snimqenog zvuka za radio dramu, televizijsku 

dramu, film, kao i za reprodukciju zvuka na pozori{noj sceni. 

Svi predmeti su usmereni, odre|enim obimom tehni~kih i obrazovnih sadràja 

i programom nastave u celini ka formirawu kreativnog snimateqa 

ñ miksera zvuka, vrhunskih programskih i estetskih dometa.

Nastavni plan / Diplomirani snimateq zvuka 

Predmet 

Snimawe zvuka 

Snimawe i obrada zvuka za film i TV 

Snimawe muzike 

Snimawe i obrada zvuka za radio 

Dizajn zvuka u pozori{tu 


Akustika 

Audio ure|aji i sistemi 

Radio reìja 



Reìja zvuka (film i TV) 








Ozvu~avawe 

Muzi~ki instrumenti 

Osnovi notnog pisma 

Dikcija 




Strani jezik 

Ukupno 


Snimawe i obrada zvuka za film i TV 

Snimawe muzike 

Snimawe i obrada zvuka za radio 

Dizajn zvuka u pozori{tu 

*Po izboru studenta 


I 

4 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

2 

– 

– 

2 

– 

2 

2 

– 

– 

2 

22 

II 

4 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

– 

2 

– 

2 

– 

– 

2 

2 

2 

– 

– 

2 

22 

III 

– 

4 

4 

4 

– 

2 

– 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

2 

28 

IV 

– 

4 

4 

4 

– 

2 

– 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

2 

28 

V VI VII 

– 

4 

4 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

18 

– 

4 

4 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

2 

2 

2 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

18 


I 

4 

– 

– 

– 

II 

4 

– 

– 

– 

III 

4 

4 

4 

– 

IV 

4 

4 

4 

– 

– 

4* 

4* 

4* 

4* 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

V VI VII 

4 

4 

– 

4 

4 

4 

– 

4 

4* 

4* 

4* 

4* 

VIII 

– 

4* 

4* 

4* 

4* 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

2 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

– 

12 

VIII 

4* 

4* 

4* 

4* 

(201

202) 

KATEDRA ZA TEORIJU 

I ISTORIJU 

[kolovawe na Fakultetu dramskih umetnosti, bar na osnovnim studijama, 

usmereno je pre svega ka formirawu kreativnih umetnika u oblasti pozori{ta, 

filma, radija i televizije, specijalizovanih za posebna umetni~ka 

zanimawa u okviru sloènog, naj~e{}e timskog procesa stvarawa dramskog 

umetni~kog dela. I pored toga, od samog osnivawa Akademije za pozori{nu 

umetnost i Visoke filmske {kole razvijeno je uverewe da ova {kola, kao 

univerzitetska ustanova, mora svojim studentima, pored prakti~nog umetni~kog 

obrazovawa, da pruì i esteti~ke, teorijske i istorijske osnove za 

analiti~ki i sinteti~ki pristup pojedinim umetni~kim disciplinama i 

umetnosti spektakla uop{te, kao i {iroko humanisti~ko i kulturno obrazovawe. 

Teorijsko obrazovawe tako|e omogu}uje studentima, koji se pripremaju 

za pojedina~no umetni~ko zanimawe, da fenomen dramskog umetni~kog 

dela i svog udela u wemu sagledaju sa {ireg, inter-disciplinarnog 

aspekta, koji je neophodan u dramskim umetnostima, koje su u su{tini sinkreti~ke 

prirode. 

Zbog toga, u sistemu {kolovawa umetni~kih profila teorijski predmeti 

imaju svoje ~vrsto mesto, iako u okviru osnovnih studija ne postoji posebna 

studijska grupa za teoretska usmerewa. Za razliku od toga magistarske 

studije na Fakultetu dramskih umetnosti su posve}ene iskqu~ivo teoretskim 

usmerewima (teatrologija, filmologija, mediji, menaxment itd.), i na 

wima najve}i deo nastave vode nastavnici sa Katedre za teoriju i istoriju. 

Kao {to su profesori na umetni~kim katedrama u ve}ini slu~ajeva 

bili vrhunski jugoslovenski dramski umetnici, tako su i ~lanovi Katedre 

za teoriju i istoriju bili eminentni stru~waci, akademici i doktori 

nauka, renomirani nau~nici u odgovaraju}im oblastima. Me|u wima se posebno 

isti~u: u oblasti kwièvnosti dr Milo{ \uri} i Du{an Mati}, u 

oblasti istorije svetskog i jugoslovenskog pozori{ta Stanislav Baji}, \uza 

Radovi}, dr Ra{ko Jovanovi}, dr Mirjana Mio~inovi} i dr Dragan Klai}, 

u oblasti istorije i teorije filma dr Vladimir Petri}, dr Du{an 

Stojanovi}, Vladimir Poga~i} i dr Petar Volk, u oblasti istorije umetnosti 

dr Pavle Vasi}, dr Dejan Medakovi}, dr Stanislav @ivkovi}, dr Sreten 

Petkovi} i dr Branko Vujovi}, u oblasti estetike i sociologije umetnosti 

dr Milan Rankovi}, dr Milan Damwanovi}, dr Mirko Zurovac i dr 

Sreten Petrovi}, u oblasti psihologije dr Hugo Klajn, dr @ivorad Vasi}, 

dr Slavoqub Radowi} i dr Predrag Ogwenovi}. Danas nastavu teorijskih 

predmeta vode: dr Petar Marjanovi} i asistent Neboj{a Rom~evi} (istorija 

jugoslovenskog pozori{ta i drame), dr Aleksandra Jovi}evi} (istorija 

svetskog pozori{ta i drame), dr Nevena Dakovi} (istorija filma), dr 

Velimir Abramovi} (teorija filma), dr Milena Dragi}evi}-[e{i} i 

asistent dr Divna Vuksanovi} (teorija medija), dr Bratislav Panteli} 

(istorija umetnosti), dr Radoslav \oki} (estetika i teorija kulture sa sociologijom 

umetnosti), dr Tijana Mandi} (psihologija), dr Qiqana Bogoeva-Sedlar 

(engleski jezik) i Enisa Uspenski (ruski jezik). 

^lanovi Katedre za teoriju i istoriju uspeli su da afirmi{u nau~ni 

pristup u okviru dramskih umetnosti, i kao takvi ukqu~eni su u sistem 

nau~nih projekata, koji podràva Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike 

Srbije. Zahvaquju}i tome, ~lanovi ove katedre ~ine jezgro nau~noistraìva~kog 

rada na Fakultetu, u okviru Instituta za pozori{te, film, 

radio i televiziju, kroz izdava~ku delatnost i u~e{}e u projektima. Tako-

|e, oni u~estvuju svojim prilozima na brojnim nau~nim skupovima u zemqi 

i inostranstvu, a tako|e i kao gostuju}i profesori na drugim doma}im 

i stranim univerzitetima. Uz kolege sa drugih katedri, ~lanovi Katedre za 

teoriju i istoriju uspeli su da opovrgnu predrasudu da umetnost i teorija 

ne idu zajedno, i da potvrde ~iwenicu da inspirisanoj i kreativnoj praksi 

prethodi, i iz we proizlazi, bogato teorijsko promi{qawe. 

Iako se Fakultet dramskih umetnosti prevashodno bavi {kolovawem umetnika 

u oblastima pozori{ta, filma, radija i televizije, oduvek je velika 

pa`wa posve}ivana i teorijskim disciplinama. Koncept {kolovawa umetnika 

na na{em fakultetu od samog po~etka nastave podrazumeva osve{}en 

prilaz umetni~kom stvarawu, {to zahteva neophodnu teorijsku podlogu. 

Sinkreti~ki karakter dramskih umetnosti tako|e zahteva temeqno poznavawe 

kwièvnosti, likovnih umetnosti, muzike, igre i drugih umetnosti, 

kao i istorije, psihologije itd. 

Pored razvijawa teorijskih disciplina kao predmeta koji su komplementarni 

glavnim umetni~kim predmetima, na Fakultetu je, posebno u okviru 

poslediplomskih studija, razvijeno nau~no istraìvawe medija dramskih 

umetnosti, kroz usmerewa vezana za teatrologiju, filmologiju, dikciju, 

komunikologiju, menaxment i produkciju pojedinih medija. 

Fakultet dramskih umetnosti (odnosno tada{wa Akademija za pozori- 

{te, film, radio i televiziju), prvi put je organizovao poslediplomske 

studije za zvawe magistra nauka o dramskim umetnostima {kolske 1971/72. 

godine. Do {kolske 1997/98. ukupno je upisano 15 generacija poslediplomaca. 

Zvawe magistra nauka o dramskim umetnostima do sada je steklo 60 

kandidata. Posledwih godina uo~qiva je pojava da se na na{e konkurse javqa 

sve ve}i broj kandidata sa drugih fakulteta, pa i iz inostranstva, {to 

svedo~i o nivou i ugledu na{ih magistarskih studija. 

Do sada odbrawene magistarske teze pripadaju razli~itim disciplinama 

nauka o dramskim umetnostima. To su: teatrologija, filmologija, 

dramaturgija, pozori{na dramaturgija, filmska dramaturgija, istorija jugoslovenske 

kinematografije, dikcija srpskohrvatskog jezika, organizacija 

umetni~kih delatnosti, organizacija scenskih delatnosti, organizacija 

filmske delatnosti, organizacija televizijske delatnosti, organizacija 

radio delatnosti, komunikologija, organizacija kulturnog ìvota. 

Na Fakultetu je do sada odbraweno 20 doktorskih disertacija, od kojih 

su polovinu odbranili nastavnici na{eg fakulteta. Izrada i odbrana 

doktorskih disertacija polazi od nau~nog interesa kandidata, a vo|ena je 

od wihovih mentora i usmeravana od Nau~nog ve}a Fakulteta. 

Promovisani doktori nauka su odbranili teze iz slede}ih oblasti: 

teatrologije, filmologije, dikcije srpskohrvatskog jezika, istorije pozori{ne 

umetnosti, istorije jugoslovenske kinematografije, istorije filma, 

teorije filma, organizacije pozori{ne umetnosti, organizacije umetni~kih 

delatnosti, sociologije umetnosti. 

Fakultet dramskih umetnosti }e i daqe intenzivno raditi na razvoju 

nau~nih istraìvawa o dramskim umetnostima, a da }e u tome uspeti garantuje 

veliki broj nastavnika i saradnika sa nau~nim zvawima, vrlo aktivno 

Nau~no ve}e, Institut za pozori{te, film, radio i televiziju i 

zna~ajna izdava~ka delatnost. 

MAGISTARSKE 

STUDIJE 

I DOKTORATI 

(203

204) 

INSTITUT ZA 

POZORI[TE, 

FILM, RADIO 

I TELEVIZIJU 

Institut za pozori{te, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti 

u Beogradu osnovan je 1989. godine. Prvi direktor bio je prof. dr Dejan 

Kosanovi}. 

Ciqevi Instituta su da podsti~e i omogu}uje nau~ni, istraìva~ki i 

teorijski rad profesora i saradnika Fakulteta dramskih umetnosti. Stoga 

se u okviru Instituta realizuju brojni dugoro~ni projekti (finansirani 

od strane Ministarstva za nauku i tehnologiju), kao i mawi, pojedina~ni 

nau~no-istraìva~ki projekti. Tako je zavr{en petogodi{wi projekat 

Tokovi i svojstva pozori{ne komunikacije (na osnovu koga je objavqeno pet 

kwiga i veliki broj tekstova u nau~nim ~asopisima), a sada su u toku dva 

projekta: Istorija srpskog pozori{ta (Pozori{te i drama u Srba) i Metodi 

istraìvawa i oblikovawa sistema masovnih komunikacija (filma, 

radio, TV) medija u Srbiji. Institut u realizaciji projekata sara|uje i sa 

drugim fakultetima Univerziteta u Beogradu (Arhitektonski, Ekonomski...). 

Pored nau~no-istraìva~kog rada Institut se bavi i organizovawem 

nau~nih skupova i rasprava, od kojih izdvajamo simpozijum Marketing u 

umetnosti ñ umetnost u marketingu (10–11. juni 1993) na kome je u~estvovalo 

preko 60 nau~nika sa isto toliko saop{tewa. Savetovawe Mogu}nosti 

i dometi medijske manipulacije odràno je 4. marta 1992. godine. 

Tako|e, povodom 35 godina Katedre za pozori{nu i radio produkciju, 

Institut je organizovao nau~ni skup o profesiji producenata i menaxera 

umetni~kih delatnosti. 

Institut je organizovao i seminar za u~iteqe i nastavnike u okviru 

Januarskih dana prosvetnih radnika Srbije, kao i brojne seminare obuke za 

rad na kompjuterima za nastavnike, saradnike i studente Fakulteta. 

Posebno zna~ajnu delatnost Instituta ~ini izdava{tvo. U ediciji: 

ªKultura*Umetnost*Mediji´ (urednik dr Milena Dragi}evi}-[e{i}) 

objavqeno je 9 kwiga uglavnom iz domena teorije pozori{ne i filmske 

umetnosti. [est kwiga napisali su profesori Fakulteta dramskih umetnosti, 

jednu biv{i profesor En Denis Jankovi}, a dve su kwige stranih autora, 

Ri~arda [eknera i Eu|enija Barbe, koje su priredile i prevele tako- 

|e profesorke Fakulteta dramskih umetnosti. 

U ediciji ªIstorija´ (urednik dr Miroslav Savkovi}) objavqena su 

dva naslova ñ doktorske teze odbrawene na Fakultetu dramskih umetnosti, 

a u ediciji ªMarketing i menaxment´ (urednik mr Goran Pekovi}) tako|e 

dva naslova (zbornik sa nau~nog skupa i jedna magistarska teza), a kao posebna 

izdawa {tampana su jo{ tri rukopisa. 

Godine 1997. {tampan je Zbornik Fakulteta dramskih umetnosti (urednik 

dr Petar Marjanovi}) u kome je objavqeno dvadesetak tekstova iz oblasti 

teatrologije, filmologije, teorije masovnih medija, estetike i teorije 

kulture, kao i jedan broj priloga za istoriju Fakulteta dramskih umetnosti. 

Svake godine na Sajmu kwiga u Beogradu Institut izlaè i promovi- 

{e svoja izdawa, od 1992. do 1995. na {tandu Biblioteke grada, a 1996. na 

{tandovima izdava~kog preduze}a CLIO i Radija B-92. Tako|e, kwige se redovno 

promovi{u i izlaù i na Sterijinom pozorju u Novom Sadu, kao i 

na tribinama u Muzeju pozori{ne umetnosti, Gradskoj biblioteci itd.

Savet Evrope organizovao je Forum filmskih {kola u Fraskatiju 1988. 

godine na kojem je usvojena ideja prof. Radomira [aranovi}a da se na Fakultetu 

dramskih umetnosti organizuje Evropska letwa filmska {kola 

1988. CILECT (Svetska organizacija filmskih i televizijskih {kola) dao 

je punu podr{ku ovoj ideji, koja postaje stvarnost ve} slede}e 1989. godine 

na FDU. 

Moto {kole ªNajboqi evropski rediteqi za najboqe evropske studente´ 

vodi nas do su{tinske ideje Evropske letwe filmske {kole. Ona se ogleda 

u sintezi profesionalizma i iskustva koju mentori, najboqi evropski 

rediteqi prenose budu}im filmskim rediteqima, kao i u izuzetnom 

zna~aju upoznavawa razli~itih eminentnih evropskih filmskih i televizijskih 

{kola. 

Prvi mentor 1989. bio je I{tvan Sabo, a polaznici iz Izraela, Nema~ke, 

Rusije, Francuske, Velike Britanije, Danske, Finske, Poqske, Italije, 

Ma|arske, Slovenije i iz Jugoslavije Janko Baqak. Naredne 1990. godine 

mentor je bio K{i{tof Zanusi, a polaznici iz Francuske, Belgije, Nema~ke, 

[vedske, Izraela, Ma|arske, Poqske, Gr~ke, Nema~ke, Bugarske, Velike 

Britanije, Hrvatske i Sr|an Dragojevi} iz Jugoslavije. Tre}u po redu 

Evropsku letwu filmsku {kolu 90. vodio je Du{an Makavejev, a u~estvovali 

su najboqi evropski studenti filmske i televizijske reìje iz Francuske, 

Nema~ke, Velike Britanije, Italije, Izraela, Gr~ke, Ma|arske, Sjediwenih 

Ameri~kih Dràva i Oleg Novkovi} kao predstavnik Jugoslavije. 

Na Kongresu CILECT-a u Ebeltoftu ñ septembra 1997. godine jednoglasno 

je usvojen predlog dekana Fakulteta dramskih umetnosti dr Qiqane 

Mrki}-Popovi} da se posle sedam godina ponovo uspostavi Evropska letwa 

filmska {kola. Podr{ku ovoj inicijativi dali su prilikom svoje posete 

Fakultetu po~etkom juna 98. Henri Verhasel (Generalni sekretar CILECT-a) 

i Katerina d* Amiko (Predsednica GEECT-a ñ Evropske grupacije filmskih 

i TV {kola). 

EVROPSKA LETWA 

FILMSKA [KOLA 

(205


Du{an Mati} rektor i dekan 1948–1959 

Obrad Nedovi} prodekan 1953–1959 

Vjekoslav Afri} dekan 1959–1963 

\uza Radovi} dekan 1963–1964 

Ogwenka Mili}evi} prodekan 1963–1964 

Stanislav Baji} dekan 1964–1965 

Milenko Mari~i} prodekan 1964–1965 

Milenko Mari~i} dekan 1965–1967 

dr Branivoj \or|evi} prodekan 1965–1967 

Ogwenka Mili}evi} dekan 1967–1969 

Dejan Kosanovi} prodekan 1967–1969 

Rado{ Novakovi} dekan 1970–1973 

Predrag Baj~eti} prodekan 1970–1971 

dr Borislav Jovi} prodekan 1971–1973 

dr Dejan Kosanovi} dekan 1973–1975 

Qubi{a \oki} prodekan 1973–1975 

Qubi{a \oki} dekan 1975–1977 

Marko Babac prodekan 1975–1977 

Vladan Slijep~evi} dekan 1977–1981 

Svetozar Rapaji} prodekan 1977–1981 

mr Sreten Jovanovi} prodekan 1979–1981 

Slobodan Seleni} dekan 1981–1983 

Borjana Prodanovi} prodekan 1981–1983 

mr Sreten Jovanovi} prodekan 1981–1983 

Miroslav Dedi} dekan 1983–1985 

Svetozar Rapaji} prodekan 1983–1985 

Branislav Obradovi} prodekan 1983–1985 

(207

208) 

Zdravko Velimirovi} dekan 1985–1987 

Svetozar Rapaji} prodekan 1985–1987 

dr Dragoslav Voj~i} prodekan 1985–1987 

Svetozar Rapaji} dekan 1987–1991 

Slavenko Saletovi} prodekan 1987–1991 

Vojislav Opsenica prodekan 1987–1991 

mr Sreten Jovanovi} dekan 1991–1996 

Andrija \uki} prodekan 1991–1992 

dr Radoslav \oki} prodekan 1991–1992 

Vesna Jezerki} prodekan 1993–1994 

Nikola Lorencin prodekan 1993–1994 

Dr Qiqana Mrki} Popovi} dekan 1996– 

mr Nikola Mari~i} prodekan 1996– 

Darko Baji} prodekan 1996–


Abramovi} dr Velimir, vanredni profesor, Estetika, Teorija filma, 1987 –, 

Albunovi} @ivojin, docent, Senzitometrija, 1972–1983, Amar Isak, docent, 

Organizacija, scenskih delatnosti, 1961–1978, Antonijevi} dr Zoran, Afri} 

Vjekoslav, redovni profesor, Pozori{na reìja, 1952–1973. 

Babac Marko, redovni profesor, Filmska montaà, 1966–, Babi}-Jovanovi} 

Milica, predava~, Istorija kostima, 1950–1951, Baji} Darko, vanredni profesor 

Filmska reìja, 1986–, Baji} Stanislav, redovni profesor, Istorija 

svetskog, pozori{ta i drame, 1949–1978, Baj~eti} Predrag, redovni profesor, 

Gluma, 1956–, Baqak Janko, asistent pripravnik, Filmska reìja, 

1995–, Bana{evi} dr Nikola redovni profesor, Francuski jezik, 1949–1952, 

Barac Sofija, redovni profesor, Igre, 1981–, Baronijan Vartkes, redovni 

profesor, Primewena muzika, 1964–1988, Basari} Goran, asistent, pripravnik, 

Filmska kamera, 1993–1994, Begoli Istref, saradnik, Gluma, (na albanskom), 

1969–1971, Belovi} Miroslav, redovni profesor, Gluma, 1948–1956, 

Pozori{na reìja, 1970–1993, Besarevi} dr Vesna, redovni profesor, Autorsko 

pravo, 1990–1996, Be{li} Lidija, stru~ni nastavnik, Scenski pokret, 

1960–1963, Be{ti} Slobodan, asistent, Scenski pokret, 1996–1998, 

Bjegojevi} Jovanka, redovni profesor, Igre, 1975–1980, Bogdanovi} Qubomir, 

asistent, Gluma, 1948–1949, Bogoeva-Sedlar dr Qiqana, redovni profesor, 

Engleski jezik, 1990–, Bo{kovi} Bo{ko, redovni profesor, Filmska reìja, 

1964–1984, Bu|a mr Pavle, asistent, Akrobatika, 1973–1977, Buli} Karlo, 

predava~, Maska, 1949–1962. 

Vasi} dr @ivorad, docent, Psihologija, 1950–1956, 1964–1966, Vasi} dr Pavle, 

redovni profesor, Istorija umetnosti, Istorija kostima, 1963–1974, Vasi} 

mr êdomir, redovni profesor, Likovna kultura, 1985–, Velimirovi} Zdravko, 

redovni profesor, Filmska reìja, 1976–1996, Veselinovi} Dragan, docent, 

Televizijska reìja, 1988–, Veselinovi} Nikola, asistent, Gluma, 

1961–1974, Vidak Radmila, asistent, Dikcija, 1970–1971, Vitorovi} Mile, 

Marksizam i lewinizam, Vojvodi} Radmila, asistent pripravnik, Gluma, 

1993–1995, Voj~i} dr Dragoslav, redovni profesor, ONO i DSZ, 1978–1987, 

Volk-@ivkovi} dr Maja, docent, Filmski i TV scenario, 1992–, Volk dr Petar, 

redovni profesor, Istorija filma, 1974–1997, Vorkapi} Slavko, redovni 

profesor, Teorija filma, 1950–1951, Vuji} Ivana, docent, Pozori{na 

reìja, 1990–, Vujovi} dr Branko, redovni profesor, Istorija umetnosti, 

1987–1994, Vuka{inovi} dr Vladan, docent, Scenske borbe, 1991–, Vukoti}- 

Plaovi} Dara, asistent, Gluma, 1950–1952, Vuksanovi} dr Divna, asistent, 

A 

B 

V 

(209

G 

D 

Menaxment u kulturi, Mediji masovnih komunikacija, 1997–, Vu~o mr Gordana, 

stru~ni saradnik, Organizacija scenskih delatnosti, 1982–1983, Vu{kovi} 

dr Leposava, vanredni profesor Fizi~ki osnovi filma, 1976–1986. 

Ga|anski Milovan, redovni profesor, Scenske borbe, 1977–, Glu{ica Milorad, 

vanredni profesor Filmska kamera, 1989–, Golubovi} Mladen, docent, 

Snimawe zvuka, 1977, Grbi} Nada, predava~, Scenske kretwe, 1949– 1955, Gruji}-Erenrajh 

mr Qiqana, redovni profesor, Tehnika glasa, 1970– 1991. 

David Filip, redovni profesor, Dramaturgija, 1996–, Dakovi} dr Nevena, 

docent, Istorija filma, 1990–, Damwanovi} dr Milan, redovni profesor 

Estetika, 1970–1979, Dautovi} mr Feti, docent, TV produkcija, 1993–, Debeqkovi} 

Branibor, redovni profesor, Fotografija, 1970–1983, Dedi} Miroslav, 

redovni profesor, Gluma, 1949–1960, 1964–1985, Dejanovi} Velimir, 

docent, Filmska produkcija, 1993–, Deliba{i} Predrag, vanredni profesor, 

Tehnologija filma, 1961–1981, Deni} Miomir, predava~, Scenografija 

i tehnika scene, 1948–1950, Dimitrijevi} mr Andrija vanredni profesor, 

Filmska montaà, 1982–, Dinulovi} Predrag, asistent, Reìja, 1950–1952, 

Doj~inovi} Sowa, Scenske kretwe, Dragi}evi}-[e{i} dr Milena, redovni 

profesor, Ekonomija i pravo umetni~kih delatnosti, Organizacija kulturnog 

ìvota, Menaxment u kulturi, Mediji masovnih komunikacija, 

1978–, Dragojevi} Sr|an, asistent pripravnik, Filmska reìja, 1995–, Dra-

gutinovi} Branko, predava~, Muzika, 1951–1954, Dra{ki} Qubomir, redovni 

profesor, Gluma, 1965–1966, Pozori{na reìja, 1996–. 

\oki} Jelica, redovni profesor, Filmska montaà, 1976–, \oki} Qubi{a, 

redovni profesor, Gluma, Dramaturgija, 1962–1995, \oki} dr Radoslav, redovni 

profesor, Osnovi marksizma, Estetika, Teorija kulture sa sociologijom 

umetnosti 1979–, \okovi} Divna, asistent, Tehnika glasa, Dikcija, 

Recitovawe, 1950–1954, \or|evi} Aleksandar, asistent, Gluma, 1961–1962, \or- 

|evi} dr Branivoj, redovni profesor, Dikcija, 1954–1984, \or|evi} Goran, 

asistent pripravnik Filmska produkcija, 1997–, \ukanovi} Milorad, redovni 

profesor, Filmska reìja, 1974–1989, \uki} Andrija, redovni profesor, 

Televizijska reìja, 1974–, \uki} Varja, asistent, Gluma, 1991–, \uki} 

@eqko, asistent pripravnik, Gluma, 1989–1990, \uri} dr Milo{, redovni 

profesor, Istorija anti~ke drame i pozori{ta, 1949–1967, \urkovi} Dimitrije, 

redovni profesor, Pozori{na reìja, 1969–1991, \urovi} Ratko, 

redovni profesor, Filmski i TV scenario, 1963–1983. 

Eger Konstantin, stru~ni u~iteq, Ma~evawe, 1952–1965. 

@ivanovi} dr \or|e, redovni profesor, Narodni jezik, 1949–1965, @ivkovi} 

dr Stanislav, redovni profesor, Ma~evawe, 1965–1976, Stilovi, 1982–1989, 

@igon Stevo, asistent, Gluma, 1948–1953. 

Ze~evi} Boìdar, asistent, Teorija filma, 1981–1989, Zurovac dr Mirko, docent, 

Estetika, 1980–1982. 

Ivanovi} Sneàna, asistent, Filmska montaà, 1994–, Imami Petrit, redovni 

profesor, Filmski i TV scenario, 1978–, Ili} Aleksandar, docent, 

Filmska montaà, 1979–1981, Ili} dr Veselin, docent, Organizacija kulturnog 

ìvota, 1985–1986. 

Jablan Vlado, asistent, Gluma, 1949–1951, Jak{evac Ivan, stru~ni saradnik, 

Korepetitor, 1977–1978, Jankovi}-Denis En, asistent, Scenski pokret, 

1978–1980, Jankovi} Dragoslav, redovni profesor, Scenski pokret, 1963–1988, 

Jevti} Nikola, redovni profesor, Pozori{na reìja, 1980–, Jevtovi} dr 

Vladimir, redovni profesor, Gluma, 1975–, Jezerki} Vesna, redovni profesor, 

Dramaturgija, 1977–, Jerini} Branislav, predava~, Maska, 1965–1967, Jerkovi} 

Bogdan, asistent, Gluma, 1949–1952, Jovanovi} Arsenije, redovni profesor, 

Reìja, Gluma, 1960–1963, 1976–1993, Jovanovi} Dragan, vanredni 

profesor, Filmska kamera, 1980–, Jovanovi} Milorad, nastavnik, Balet, 

1949–1951, Jovanovi} dr Ra{ko, docent, Istorija jugoslovenskog pozori{ta i 

drame, 1971–1976, Jovanovi} Soja, asistent, Gluma, 1949–1952, Jovanovi} mr 

Sreten, redovni profesor, Filmska produkcija, 1969–, Jovi} dr Borislav, 

redovni profesor, Ekonomika i pravo umetni~kih delatnosti, 1962–1985, 

Jovi}evi} dr Aleksandra docent, Istorija svetskog pozori{ta i drame, 1993–, 

Joki} dr Vujadin, redovni profesor, Estetika, 1982–1985, Joki} dr Dragoslav, 

docent, Marketing, 1990–, Jokovi} @ivomir, asistent, Reìja u lutkarskom 

pozori{tu, 1960–1961, Jon~i} Lili, stru~ni saradnik, Korepetitor, 

1986–1991. 

E 

\ 

@ 

Z 

I 

J 

(211

212) 

K 

L 

Q 

M 

Kajevi} Aleksandar, docent, Filmska kamera, 1994–, Karajica Ferid, vanredni 

profesor, Scenski pokret, 1981–, Karanovi} Mirjana, asistent, Gluma, 

1985–1987, Karanovi} Sr|an, redovni profesor, Filmska reìja, 1986–1994, 

1997–, Kirn Daniel, stru~ni saradnik, Korepetitor, 1990, Klai} dr Dragan, 

redovni profesor, Istorija svetskog pozori{ta i drame, 1978– 1993, Klajn 

Rihard, redovni profesor, Elektronska montaà, 1992–1995, Klajn dr Hugo, 

redovni profesor, Pozori{na reìja, 1949–1970, Kneèvi} mr Dubravka, 

docent, Dramaturgija, 1990–, Kneèvi} mr Radovan, vanredni profesor, 

Dikcija, 1980–, Kova~evi} Du{an, docent, Filmski i TV scenario, 1986–1989, 

Kolari} Stanislava, vanredni profesor, Istorija umetnosti, 1948–1952, 

Kora} Aleksandar, redovni profesor, Radio produkcija, 1979–, Kora} dr 

@arko, docent, Psihologija, 1985–1986, Kosanovi} dr Dejan, redovni profesor, 

Filmska produkcija, 1962–1984, 1988–1995, Kraswuk Vladimir, docent, 

Tehnologija televizije, 1995–, Krsti} Dragoqub, vanredni profesor, Filmska 

montaà, 1974–1989, Krsti} Qiqana, vanredni profesor, Gluma, Scenski 

govor, 1954–1957, 1963–1965, Kuki} @ivorad, docent, Scenografija, 

1975–1977, Kulunxi} Josip, redovni profesor, Reìja, Gluma, Dramaturgija, 

1950– 1968, Kundakovi} Milan, asistent, Filmska reìja, 1978–1979, Kurepa 

dr Milan, vanredni profesor, Fizi~ko hemijski osnovi filma, 1973– 1974, 

Kutle{i} Miladin, predava~, Organizacija filmske proizvodwe, 1961. 

Lazin Milo{, docent, Gluma, 1982–1990, Lazi} Pavle, asistent pripravnik, 

Gluma, 1996–, Lali} Vlajko, vi{i stru~ni saradnik, Korepetitor, 1980–1989, 

Lali} @ivojin, redovni profesor, Elektronska montaà, 1980–1993, Lauren~i} 

Jozo, redovni profesor, Gluma, 1949–1960, Lorencin Nikola, redovni 

profesor, Filmska reìja, 1974–, Luki} Bojan, asistent, TV produkcija, 

1986–1996, Luki} Vladeta, redovni profesor, Filmska kamera, 1960–1979. 

Quca Sulejman, predava~, Maska, 1970–1975. 

Majdak Nikola, redovni profesor, Filmska kamera, 1973–1994, Mandi} Aleksandar, 

redovni profesor, Filmska reìja, Dokumentarni i namenski 

film, TV reìja, 1971–1994, Tehnologija filma, 1996–, Mandi} dr Tijana, 

redovni profesor, Psihologija, 1975–, Manojlovi} Zoran, predava~, Televizijska 

tehnika, 1968–1973, Manxuka dr Danka, redovni profesor, Pozori{na 

produkcija, 1978–1994, 1998–, Manxuka Lejla, redovni profesor, Maska, 

1983–, Mari} Gordana, vanredni profesor, Gluma, 1982–, Mari~i} 

Milenko, redovni profesor, Gluma, 1954–1994, Mari~i} mr Nikola, docent, 

Radio produkcija, 1988–, Marjanovi} dr Petar, redovni profesor, Istorija 

jugoslovenskog pozori{ta i drame, 1992–, Markovi} Goran, redovni profesor, 

Filmska reìja, 1979–, Markovi} Jago{, asistent pripravnik, Pozori{na 

reìja, 1994–, Markovi} mr Marina, vanredni profesor, Tehnika 

glasa, 1984–, Markovi} Milorad, redovni profesor, Filmska kamera, 

1980–1987, Markovi} Pavle, vanredni profesor, Filmska montaà, 1994–, 

Markovi} Rade, predava~, Maska, 1955, Markovi} Slobodan, vanredni profesor, 

Autorsko pravo, 1997–, Mati} Du{an, redovni profesor, Moderna 

kwièvnost, 1948–1969, Matkovi} Anton, asistent, Akrobatika, 1954–1972, 

Ma{i} Biqana, docent, Gluma, 1988–, Medakovi} dr Dejan, redovni profesor, 

Istorija umetnosti, 1959–1963, Medigovi} Miodrag, asistent, Elek-

tronska montaà, 1991–, Merc Rihard, redovni profesor, Snimawe zvuka, 

1985–, Mija~ Dejan, redovni profesor, Pozori{na reìja, 1974–, Mikieli 

Horhe, vanredni profesor, Filmska montaà, 1980–1993, Miletin Milan, 

vanredni profesor, Fotografija, 1984–, Mileti} Aleksandar, vi{i stru~ni 

saradnik, Korepetitor, 1991–, Milin Bo{ko, asistent pripravnik, Dramaturgija, 

1994–, Mili} dr Boìdar, docent, Fizi~ko hemijski osnovi filma, 

1970–1974, Mili}evi} Ogwenka, redovni profesor, Gluma, 1950–1983, 

Milovanovi} Miroqub, docent, Organizacija scenskih delatnosti, 1978–1981, 

Milo{evi} Mata, redovni profesor, Gluma, 1948–1973, Mio~inovi} dr Mirjana, 

redovni profesor, Istorija jugoslovenskog pozori{ta i drame, 

1971–1994, Mitrovi} Milan, vanredni profesor, Likovna kultura, 1977–1984, 

Mi}unovi} Branislav, vanredni profesor, Gluma, 1985–, Mihailovi} Du{an, 

asistent, Gluma, Dramaturgija, 1960–1971, Mihajlovi} Du{an, asistent, Narodni 

jezik, 1950–1955, Mihi} Gordan, redovni profesor, Filmski i TV 

scenario, 1990–1997, Moja{evi} dr Milan, redovni profesor, Nema~ki jezik, 

1948– 1952, Mrki}-Popovi} dr Qiqana, redovni profesor, Dikcija, 

1973–, Mrmak Sava, redovni profesor, Televizijska reìja, 1959–1985. 

Nedovi} Obrad, redovni profesor, Dikcija, 1949–1971, Nikoli} Mirjana, 

asistent pripravnik, Pozori{na produkcija, 1994–, Novakovi} Rado{, redovni 

profesor, Filmska reìja, 1961–1979. 

Obradovi} Branislav, redovni profesor, Filmska reìja, Tehnologija 

filma, 1967–1995, Obradovi} Nade`da, vi{i predava~, Engleski i francuski 

jezik, 1949–1973, Ogwenovi} Vida, asistent, Pozori{na reìja, 1975–1979, 

Ogwenovi} dr Predrag, vanredni profesor Psihologija, 1968–1976. 

Pavi} Vladan, asistent pripravnik, Filmska i TV kamera, 1996–, Pavi}evi} 

Goran, asistent pripravnik, Filmska kamera, 1990–1992, Pavlovi} Veqko, 

asistent pripravnik Filmska kamera, 1994–, Pavlovi} @ivojin, redovni 

profesor, Filmska reìja, Filmski i TV scenario, 1971–, Pavlovi} 

Milo{, docent, Filmska reìja, 1990–, Pajki} Neboj{a, redovni profesor, 

Filmski i TV scenario, 1979–, Panteli} dr Branislav, docent, Istorija 

umetnosti, 1995–, Panteli} dr Dejan, docent, Optika, 1996–, Pantovi} 

dr Miomir, docent, Ekonomika i pravo umetni~kih delatnosti, 1985–1988, 

Pej~i} Qerka, redovni profesor, Tehnika glasa, 1952–1977, Pekovi} mr Goran, 

docent, TV produkcija, 1990–, Petkovi} dr Sreten, vanredni profesor, 

Stilovi, 1977–1981, Petri} dr Vladimir, vanredni profesor, Gluma, 

Reìja, Istorija filma, 1952–1972, Petrovi} Aleksandar, redovni 

profesor, Filmska reìja, 1962–1973, FTV scenario, 1992–1994, Petrovi} 

Du{an, asistent pripravnik, Gluma, 1994–, Petrovi} dr Sreten, vanredni 

profesor, Estetika, 1986–1987, Plav{a Du{an, docent, Muzika, 1963–1964, 

Plaovi} Radomir, redovni profesor, Gluma i scenski govor, 1951–1954, Ple- 

{a Branko, docent, Gluma, 1954–1957, Poga~i} Vladimir, predava~, Istorija 

filma, 1971–1974, Polikarpova An|elija, asistent, Filmska reìja, 1971–1974, 

Polonska Tamara, stru~ni nastavnik, Scenske kretwe, 1952–1954, Popov dr 

Dragan, vanredni profesor, Akrobatika, 1980–, Popovi} Gorica, asistent, 

Gluma, 1977–1982, Popovi} dr @or`, redovni profesor, Arhitektura i tehnika 

scenskih prostora, 1989–1995, Popovi} mr Zoran, redovni profesor, 

N 

O 

P 

(213

214) 

R 

S 

T 

TV produkcija, 1974–, Popovi} Mihailo, docent, Organizacija, 1961–1962, 

Popovi} Predrag, redovni profesor, Filmska kamera, 1979–, Poto~wak Anton, 

predava~, Tehnika scene, 1949–1951, Prodanovi} Borjana, redovni profesor, 

Pozori{na reìja, 1961–1994, Prwat dr Branko, redovni profesor, 

Organizacija kulturnog, ìvota, 1981–1997, Prwat dr Sre}ko, vanredni 

profesor, Tehnologija filmske, slike, 1984–, Proki} Nenad, docent, Dramaturgija, 

1995–, Puji} Branka, asistent pripravnik, Scenske igre, 1996–, 

Putnik Jovan, vanredni profesor, Gluma, Psihologija, 1957–1963, Putnikovi} 

Petar, vi{i stru~ni saradnik, Elektronska montaà, 1986–1991. 

Radi~evi} Qubomir, redovni profesor, Reìja, 1949–1953, Organizacija TV 

delatnosti, 1963–1994, Radovanovi} Vlastimir, redovni profesor, Gluma, 

Filmski i televizijski scenario, 1959–1991, Radovanovi} Miodrag, asistent, 

Gluma, 1961–1962, Radovi} \uza, redovni profesor, Istorija jugoslovenskog 

pozori{ta i drame, 1951–1971, Radovi} Milo{, asistent, Filmska 

reìja, 1989–1995, Radowi} Slavoqub, predava~, Psihologija, 1967–1968, Rado{evi} 

Natalija, nastavnik, Ruski jezik, 1948–1959, Rankovi} dr Milan, 

redovni profesor, Sociologija umetnosti, 1964–1988, Rankovi} mr Radenko, 

docent, Filmska produkcija, 1983–, Rapaji} Svetozar, redovni profesor, 

Pozori{na reìja, 1971–, Rexi}-Tot Nevenka, vanredni profesor, Filmska 

kamera, 1974–1993, Rizni} Nada, redovni profesor, Gluma, 1950–1952, 

Ristanovi} Zoran, asistent, Gluma i reìja, 1949–1953, Romano mr Nenad, 

docent, TV produkcija, 1989–1992, Rom~evi} mr Neboj{a, asistent, Istorija 

jugoslovenskog pozori{ta i drame, 1990–, Ruti} Joà, redovni profesor, 

Gluma, 1949–1954. 

Savin Egon, redovni profesor, Pozori{na reìja, 1979–, Savi} Olga, asistent, 

Gluma, 1960–1961, Savi}evi} Neboj{a, docent, Elektronska montaà, 

1994–, Savkovi} dr Miroslav, vanredni profesor, Filmska produkcija, 

1986–, Sailovi} Sa{a, asistent pripravnik, Pozori{na produkcija, 1994–, 

Saletovi} Slavenko, redovni profesor, Pozori{na reìja, 1974–, Sedi} 

Petar, asistent, Akrobatika, 1977–1980, Seleni} Slobodan, redovni profesor, 

Dramaturgija, 1965–1995, Simjanovi} Zoran, docent, Primewena muzika, 

1993–, Skerli} Slobodan, asistent pripravnik, Filmska reìja, 1996, 

Skovran Du{an, docent, Muzika, 1961– 1963, Slijep~evi} Vladan, redovni 

profesor, Filmska reìja, 1968–1989, Slovi} mr Biqana, asistent, Dikcija, 

1985–1997, Stamenkovi} Vladimir, redovni profesor, Dramaturgija, 

1968–1995, Star~i} Viktor, redovni profesor, Gluma, 1949–1952, 1962–1963, 

Stevanovi} Nenad, asistent, Filmska kamera, 1989–1995, Stefanovi} Slavoqub-Ravasi, 

vi{i predava~, Gluma (na albanskom), 1969–1971, Stjepanovi} 

Borislav, asistent, Dikcija, Gluma, 1977–1981, Stojanovi} Alisa, asistent 

pripravnik, Pozori{na reìja, 1994–, Stojanovi} dr Du{an, redovni 

profesor, Teorija filma, 1965–1993, Stojanovi} Slobodan, redovni profesor, 

Filmski i TV scenario, 1997–, Stupica Bojan, redovni profesor, 

Gluma i Reìja, 1948–1950. 

Taba~ki Miodrag, redovni profesor, Scenografija i kostimografija, 1978–, 

Tanurxi} Zora, predava~, Reìja u lutkarskom pozori{tu, 1964–1966, Tanhofer 

Tomislav, redovni profesor, Gluma, 1949–1958, Taskovi} Aleksandar,

asistent, Scenske borbe, 1997–, Tati} Darko, redovni profesor, Radio re- 

ìja, 1976–, Terzi} Goran, docent, Filmska montaà, 1990–, Todorovi} Aleksandar, 

vanredni profesor, Tehnologija televizije, 1981–1994, Todorovi} 

Radomir, docent, TV montaà, 1994–, Topi} mr Sawa, docent, Pozori{na 

produkcija, 1988–, Trailovi} Mira, docent, Radio reìja, 1964–1976. 

]ena Muharem, saradnik, Gluma (na albanskom), 1964–1969, ]enan Irenej, 

asistent, Gluma, 1962–1978. 

Ujes Alojz, redovni profesor, Pozori{na produkcija, 1962–1997, Uspenski 

mr Enisa, vi{i predava~, Ruski jezik, 1990–. 

Hara{i} Sergije, redovni profesor, Pozori{na reìja, 1960–, Hristi} 

Jovan, redovni profesor, Dramaturgija, 1967–. 

âde` dr Iztok, vanredni profesor, Fizi~ki osnovi filma, 1986–1994, 

ôvi} Klavdija, korepetitor, Scenski pokret, 1953–1975, ôlakovi} mr Miladin, 

asistent, Filmska kamera i TV kamera, 1992–. 

[aranovi} Radomir, redovni profesor, Filmska reìja, 1969–1997, [evi} 

Du{an, predava~, Tehnika scene, 1954–1962, [erban Milenko, redovni profesor, 

Scenografija, 1949–1972, [ibali} Vawa, asistent pripravnik, Televizijska 

produkcija 1997–, [ijan Slobodan, redovni profesor, Filmska 

reìja, 1997–, [pegar Qubi{a, docent, Snimawe i obrada zvuka, 1998–. 

] 

U 

H 

^ 

[ 

(215

NEZABORAVNI POÊTAK 

216) Posle rezolucije Informbiroa prekinuo sam studije pozori{ne reìje u 

Lewingradu. U avgustu 1948. postao sam ~lan Jugoslovenskog dramskog pozori{ta 

i asistirao Bojanu Stupici na predstavi ªQubav Jarovaja´. Tih dana 

su me pozvali u Ministarstvo prosvete Srbije i predloìli mi da napravim 

skicu za nastavni plan Pozori{ne akademije koja je trebalo da otpo~ne 

sa radom u januaru 1949. godine. 

Poduhvatio sam se tog te{kog zadatka i pozvao Stevu @igona da zajedni~ki 

uradimo taj posao. Bili smo bliski prijateqi i studirali dve godine 

na lewingradskom Pozori{nom institutu. Taj posao smo radili sa velikim 

entuzijazmom dva meseca. Na{a koleginica iz pozori{ta Vilhemina 

@edrinski pozvala nas je da taj projekat u ti{ini radimo u wenoj prizemnoj, 

starinskoj i prohladnoj ku}i u kojoj je pre rata ìveo Branislav Nu- 

{i} sa svojom porodicom. Stotiwak metara od we sagradio je svoju skromnu 

vilu u kojoj je i umro. 

@igon i ja smo poku{ali da saberemo u ta~ku sva na{a mladala~ka iskustva 

iz oblasti glume i reìje sa kojima se Stevo suo~io studiraju}i glumu 

na qubqanskoj Pozori{noj akademiji u klasi Bojana Stupice, a ja u beogradskom 

Dramskom studiju gde su mi glumu predavali Mata Milo{evi} i 

Ra{a Plaovi}. Fond na{ih znawa obogatili smo u Lewingradu gde smo se 

upoznali sa rediteqskim i pedago{kim nasle|em Vahtangova koji je smelo i 

lucidno demistifikovao ªSistem´ Stanislavskog, zadràvaju}i i razvijaju}i 

iz wega ono {to je najboqe i najuniverzalnije. Glavni duhovni pokreta~ 

u lewingradskom Institutu bio je na odsecima glume i reìje jedan 

od najzna~ajnijih rediteqa, glumaca i pedagoga L. Vivijen koji je jedini u 

to vreme diktature dogmatizma imao smelosti da govori o scenskoj poetici 

Mejerhoqda. Rade}i u svojim klasama mi smo, goweni radoznalo{}u, odlazili 

na ~asove i drugih profesora. Tako sam upoznao metod J. Jurjeva koji 

je bio vode}i glumac u ~uvenim spektaklima Mejerhoqda i koji je magistralno 

vladao ve{tinom scenskog govora. Iz Rusije smo doneli nastavne 

planove lewingradskog Instituta i moskovskog GITIS-a. Imali smo pred 

sobom kwige i uxbenike Stanislavskog, Nemirovi}-Dan~enka, Sahnovskog 

i Gor~akova. 

U toku septembra i oktobra zavr{ili smo obimnu skicu za ~etvorogodi{we 

studije glume i reìje. Na{a osnovna misao vodiqa bila je da 

predloìmo plan koji bi bio negacija {kolske interpretacije ozvani~enog 

ªSistema´ Stanislavskog. Poku{ali smo da merodavnoj stru~noj komisiji 

prezentiramo nacrt nastavnog plana koji ne ilustruje ni jednu pedago{ku 

receptologiju i iskqu~ivost, a inspiri{e se onim otkri}ima

koja zna~e stvarala~ku odgonetku su{tine gluma~kog i rediteqskog ume}a 

i wihovo organsko preplitawe u teatru dvadesetog veka. 

Na sastanku stru~ne komisije krajem oktobra na{ predlog su podràli 

Bojan Stupica, Mata Milo{evi} i Hugo Klajn. Ra{a Plaovi} je izrazio 

svoju rezervu prema na{oj marginalizaciji scenskog govora i davawu prioriteta 

prou~avawu elemenata glume. Mi smo branili na{ predlog sa pozicije 

sinteze izme|u govorne radwe i izraàjnosti gluma~kog tela. Prihvatili 

smo sugestiju Ra{e Plaovi}a da se dopuni poglavqe o edukaciji 

govorne radwe kroz pronicawe u misaonu i psiholo{ku analizu teksta uz 

pomo} uve`bavawa umetni~ke proze i pesama najrazli~itijih ànrova. 

U decembru je odràn prijemni ispit za studente glume i reìje. Formirane 

su dve gluma~ke klase i jedna rediteqska. Jednu gluma~ku klasu je 

vodio Bojan Stupica, a drugu Mata Milo{evi}. Ja sam izabran za asistenta 

Mate Milo{evi}a, a Stevo @igon za asistenta Bojana Stupice. Bojan je 

preuzeo predavawa i na klasi reìje. Za rektora je izabran Du{an Mati} 

koji je predavao i svetsku kwièvnost. Milo{ \uri} je predavao anti~ku 

literaturu, \uza Radovi} jugoslovensku kwièvnost, Hugo Klajn psihologiju, 

muziku Nikola Hercigowa, dikciju Tomislav Tanhofer, a masku Karlo 

Buli}. To je bio tim vrsnih pedagoga na prvoj godini. 

Se}am se dobro svog prvog ~asa na glumi. Mata Milo{evi} je bio bolestan 

i poslao me je da obavim prvi kontakt sa studentima. Bio je to 19. januar 

1949. godine. Klasu su sa~iwavali odli~ni studenti, obdareni, dinami~ni, 

raznoliki i radoznali, sa duhovnim nabojem koji se formirao u 

tragi~nim godinama Drugog svetskog rata. To je bila klasa predodre|ena da 

obogati ansamble beogradskih pozori{ta i da do publike donese nova, savremena 

gluma~ka sazvu~ja u na~inu oblikovawa scenskih likova i interpretaciji 

razli~itih stilova. Me|u studentima su bili: Olivera Markovi}, 

Maja Dimitrijevi}, Vlastimir Stojiqkovi}, Mika Viktorovi}, Bosiqka 

Boci, Olga Stanisavqevi}, Predrag Lakovi}, Miodrag Popovi}-Deba, Boris 

Kova~, Vasja Stankovi}, Vlasta Velisavqevi}, Vera Belogrli}, Stevan 

Maksi}, Eta Bortolaci i Zvonko Feren~i}. 

Na prvom ~asu sam kroz ve`be proveravao stepen koncentracije studenata, 

a zatim sam im predloìo da improvizuju na dve teme. Prva je glasila: 

posledwa èqa osu|enog na smrt. Date okolnosti druge ve`be su bile: 

treba pro}i kraj opasnog psa. U tim improvizacijama mnogi su pokazali 

visok stepen usredsre|enosti i ma{tovitosti i ubedqivo saìvqavawe sa 

linijom radwe koju su scenski osmislili. U ve`bi sa psom nekoliko studenata 

je demonstriralo svoje ose}awe za sme{no u odre|enoj situaciji. U 

èqi da ih oslobodim gr~a ja sam celom ~asu dao ton igre. Taj prvi susret 

je bio ohrabruju}i. 

Rektorat je odlu~io da studenti u periodu od januara do kraja juna treba 

da savladaju gradivo prvog i drugog semestra. Svakog dana, ukqu~uju}i i nedequ, 

radili smo ~etiri ~asa. Profesor Milo{evi} je sa studentima radio 

analizu teksta i u~io ih kako treba da savladaju sloèni fenomen 

govorne radwe. Na svojim ~asovima ja sam obja{wavao i uve`bavao elemente 

glume: scensku radwu, pa`wu, ma{tu, odnose, date okolnosti, veru i naivnost, 

gluma~ki zadatak, sukob, radwu i protivradwu. To prou~avawe je 

donelo radost i duhovnu oslobo|enost i studentima i meni. Rade}i sa wima 

i sam sam sve dubqe ulazio u tajne glume i reìje. Tih {est meseci stva- 

(217

218) 

rala~ke dru`be sa studentima prve generacije Pozori{ne akademije ostali 

su mi kao ne{to nezaboravno i neprevazi|eno po snazi angaòvanosti, 

bujnosti, entuzijazmu i kristalno ~istim me|usobnim odnosima. Klasa je 

napredovala iz nedeqe u nedequ. Nivo ve`bi i improvizacija dobijao je 

sve vi{e autenti~ni i ma{toviti zvuk. âsove smo odràvali u gorwoj 

probnoj sali Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Posle ~asova studenti 

su se krijum~arili na drugu galeriju i gledali nadahnute predstave novoosnovanog 

teatra. 

Autoritet, talenat i iskustvo profesora Milo{evi}a bili su velika 

podr{ka i pouzdani orijentir u svim na{im traèwima. Svi studenti su 

shvatili da u glumi ne postoji ~arobno ªSezame, otvori se!´, nego uporni, 

strpqivi i posve}eni rad nad samim sobom. Studenti su kroz stotine ve`bi 

i improvizacija shvatili dualisti~nost gluma~ke umetnosti: glumac je 

u isto vreme i vajar i glina. 

Krajem juna zavr{ni ispit klase pokazao je wenu obdarenost, sveìnu 

i novinu. Pozori{na akademija u Beogradu po~ela je skromno u kvantitativnom 

pogledu, ali je skrenula na sebe pa`wu kulturne javnosti svojim 

kvalitetom i savremenim pedago{kim metodom. Iz tog embrija Pozori{na 

akademija je vremenom dobila neslu}ene razmere mo}ne talionice talenata 

u oblasti pozori{ta, filma, televizije i radija. U pedago{ki tim su 

se ukqu~ili najeminentniji stvaraoci iz cele zemqe koji su pomogli da 

stasaju mnoge generacije visoko{kolovanih i nadahnutih umetnika. 

MIROSLAV BELOVI]

ªAKADEMIJO, VOLIM TE!...´ 

Meseca novembra 1974. godine Fakultet dramskih umetnosti se selio u novu 

zgradu, prvo zavr{eno zdawe budu}eg Univerziteta umetnosti na Novom 

Beogradu. Napu{tane su prostorije u ulici Vuka Karaxi}a 12, u kojima je 

~etvrt veka ranije (1949) otpo~ela rad Akademija za pozori{nu umetnost, i 

prostorije u Knez Mihailovoj 46 u kojima su preko dvadeset godina radili 

i sawali svoje umetni~ke snove studenti Akademije za pozori{te, film, 

radio i televiziju, odnosno Fakulteta dramskih umetnosti (od 1973). Kamioni, 

studenti, fizi~ki radnici, izno{ewe kwiga iz biblioteke, arhive, 

starog name{taja koji }e ipak na}i svoje mesto i u novoj zgradi, razgra|ivawe 

pozornica u u~ionicama glume, pra{ina pro{losti kroz koju 

zaposleno tr~karaju studentkiwe i studenti, nose}i ono {to treba sa~uvati. 

I na jednoj oguqenoj {kolskoj tabli neko je kredom, krupnim slovima, 

ispisao ªAkademijo, volim te!...´ ñ poruku sentimentalnog optimizma koji 

je zra~io kroz pra{inu selidbenog haosa. Ta mi je slika ostala urezana u 

se}awe, ta jednostavna re~enica je saèla ose}awa svih generacija studenata 

i profesora, biv{ih, sada{wih, budu}ih. 

Po~etak. Vuka Karaxi}a 12, mesec februar 1949. godine. U najve}oj prostoriji 

nekada{weg rasko{nog trgova~kog stana okupqena je prva generacija 

studenata novoosnovane Akademije za pozori{nu umetnost (osnovana 

Uredbom Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije decembra 1948). 

Devojkama i mladi}ima iz cele Jugoslavije, studentima reìje i glume koji 

su poloìli stroge prijemne ispite za Pozori{nu akademiju prikqu~eni 

su i studenti tre}e generacije Visoke filmske {kole (osnovao Komitet za 

kinematografiju Vlade FNRJ 1947. godine), tako|e primqeni na prvu godinu 

studija po poloènim prijemnim ispitima. Bio je to ve} tada, na samom 

po~etku, prvi korak ka spajawu studija pozori{ne i filmske umetnosti u 

jednu celinu. Okupqenima govori prvi direktor (rektor) Akademije kwi- 

èvnik Du{an Mati}: zapaqena cigareta u uzdignutoj ruci i sivi vuneni 

{al leèrno obavijen oko vrata, mnogo re~i o reìmu studija, daleko vi- 

{e o na{oj misiji i veri u budu}nost u koju smo tek zakora~ili. I prvi nastavnici, 

velika imena koja smo znali, izvanredni umetnici kojima smo 

se divili ñ Bojan Stupica, Hugo Klajn, Mata Milo{evi}, Jozo Lauren~i}, 

dr Milo{ \uri}, Miomir Deni}, Karlo Buli} i mnogi drugi. 

Nekoliko godina kasnije. Prve generacije studenata glume su diplomirale, 

jedna za drugom, godina za godinom ñ klasa prof. Mate Milo{evi- 

}a, klasa prof. Viktora Star~i}a (1952), klasa prof. Joze Lauren~i}a (1953), 

klasa prof. Joè Ruti}a, klasa prof. Ra{e Plaovi}a (1954) itd. itd. Studenti 

pozori{ne reìje diplomiraju predstavama po pozori{tima u unu- 

(219

220) 

tra{wosti, godine 1952. wih dvadeset, 1953. sedam, 1954. wih jedanaest itd. 

Mnogi od wih ostaju u pozori{tima u kojima su diplomirali, dovode svoje 

kolege diplomirane glumce ñ beogradska Akademija za pozori{nu umetnost 

postepeno osveàva novim qudima, novim idejama pozori{ni ìvot 

u zemqi. Razvija se saradwa sa akademijama u Zagrebu i Qubqani, sa odgovaraju}im 

{kolama u inostranstvu. 

Tokom pedeset godina nagli razvoj doma}e kinematografije, radio-difuzije 

i televizije iziskuje nove stru~wake. [kolske 1950/1951. godine Akademiji 

je pripojena Visoka filmska {kola, a krajem pedesetih godina se 

uvodi na Akademiji ~itav niz novih (filmskih) predmeta, dok se po~etkom 

{ezdesetih osnivaju novi odseci, prvo dramaturgije i organizacije, a zatim 

filmske kamere i montaè. Tako godine 1962. {kola dobija i novi naziv 

ñ Akademija za pozori{te, film, radio i televiziju, {to je potpunije 

odgovaralo wenoj mnogostranoj delatnosti. 

Svake godine se u sve tokove doma}eg pozori{nog ìvota, filmske 

umetnosti, radio i televizijske delatnosti ukqu~ivao sve ve}i broj diplomiranih 

studenata Akademije. Do}i sa Akademije, imati diplomu Akademije 

ñ zna~ilo je biti provereni talenat, kvalifikovani stru~wak, majstor 

svoga posla koji je stekao znawe i iskovao zanat na jednoj od najboqih 

postoje}ih {kola te vrste. Studenti, svr{eni studenti i profesori Akademije 

su svuda, u zemqi i u svetu, podizali ugled i ~asno predstavqali 

{kolu iz koje su ponikli. 

Zakon o visokom {kolstvu SR Srbije je doveo do nove promene naziva 

{kole, koja je, od kraja 1973. godine Fakultet dramskih umetnosti (pozori{ta, 

filma, radija i televizije). To se, pribli`no, poklopilo sa prelaskom 

u novu zgradu fakulteta, namenski sagra|enu za potrebe nastave u oblasti 

pozori{ta, filma, radija i televizije, koja se nalazi u okviru kompleksa 

predvi|enog za izgradwu Univerziteta umetnosti na Novom Beogradu (Blok 

38 ñ Bulevar umetnosti). 

Sa galerije u holu nove zgrade FDU, meseca novembra 1974. godine, imao 

sam ~ast i sre}u da kao dekan FDU, povodom useqewa, pozdravim okupqene 

predstavnike svih generacija diplomiranih studenata Akademije, kao i 

studente koji su tada, kroz to zdawe, kro~ili prvi put u svoj budu}i umetni~ki 

i profesionalni ìvot. U prepunom holu su bili mnogi na{i zaslu`ni 

profesori; tu su bile moje kolege, studenti prvih generacija Akademije, 

mnogi od wih renomirani umetnici i po{tovani stru~waci, neki 

od wih tako|e profesori ove iste {kole kroz koju su i sami pro{li; u holu 

su bili okupqeni na{i najzaslu`niji stvaraoci u oblasti pozori{ta, 

filma, televizije i radija, ìva snaga tih va`nih delatnosti. Tada sam 

shvatio koliko se na{a Akademija utkala u sve tokove umetni~kog i kulturnog 

ìvota Beograda, Srbije, Jugoslavije. 

Danas, dvadesetak godina kasnije, ta snaga na{e Akademije, na{eg Fakulteta 

dramskih umetnosti i daqe plodno buja. Generacije se postepeno 

smewuju. Mnogih zaslu`nih profesora, divnih kolega, nekada{wih studenata, 

vi{e nema me|u nama, ali wihov trud i talenat je ugra|en u ono {to 

se nastavqa. Se}amo ih se sa qubavqu i po{tovawem. Ali, to je samo prirodni 

redosled zbivawa: lepotu zadatka i obavezu nastavqawa zapo~etog 

dela uvek preuzimaju slede}e generacije. Uskoro }e se navr{iti pola veka 

rada na{e {kole. Oko 1800 zna~ajnih jugoslovenskih umetnika, pozori{-

nih, filmskih, radio i televizijskih stvaralaca, visokokvalifikovanih 

stru~waka u ovim oblastima, di~i se diplomom Akademije, odnosno Fakulteta 

dramskih umetnosti. Nema oblasti u na{em savremenom umetni~kom 

i kulturnom ìvotu u kojoj nisu dali doprinos i na{i biv{i studenti. A 

wihova poruka nama, svim generacijama ñ i pro{lim, i sada{wim, i budu}im 

ñ mogla bi da se svede samo na tri re~i: ªAkademijo, volim te! ...´ 

DEJAN KOSANOVI] 

(221

IZDAVA^KA DELATNOST UNIVERZITETA UMETNOSTI 

Generalbas, Milenko @ivkovi}, urednik, 1959, 1960, 1969. 

Stana \uri}-Klajn, Uvod u istoriju jugoslovenske muzike, 1959, 

1963. 

Obrad Nedovi}, Dikcije, 1960. 

Wilhelm Tank, Plasti~na anatomija ìvotiwa, prevod 

Rudolf Gaberc, 1960, 1964, 1966. 

Erwin J. Bach, Racionalna klavirska tehnika, prevod Arsen 

Triva, 1960. 

Mom~ilo Stevanovi}, Te~aj iz istorije umetnosti, 1960, 

1961, 1964. 

Nemawa Brki}, Tehnologija vajarstva, 1960, 1963. 

Nemawa Brki}, Slikarska tehnologija, 1960. 

Vlastimir Peri~i} i Du{an Skovran, Nauka o muzi~kim 

oblicima, 1961, 1966, 1973, 1977, 1982, 1986, 1991. 

Valentino Brozio, Organizacija filmske proizvodwe, prevod 

Predrag Deliba{i}, 1962. 

Aleksandar Krsti}, Vrtna umetnost, 1962, 1964. 

A. [~apov, Metodika nastave klavira, prevod Arsen Triva, 

1963. 

Josip Kulunxi}, Primeri iz tehnike drame, 1963, 1977. 

Dr Borislav Jovi}, Radno pravo umetnika, 1963. 

Dr Pavle Vasi}, Odelo i oru`je, 1964, 1974, 1992. 

Viljem Ar~er, Stvarawe drame, prevod Josip Kulunxi}, 

1964, 1977. 

V. Volken{tajn, Dramaturgija, prevod Ranko Simi}, 1966. 

Rudolf Gaberc, Plasti~na anatomija ~oveka, skripta, 1966. 

Glasnik Umetni~ke akademije, 1967, 1968, 1969, 1970, 1971. 

Dr Milan Rankovi}, Sociologija umetnosti, 1967. 

Glasnik Umetni~ke akademije 1, 2, 3, 4, 5, 1967. 

I. Lib{er ñ F. Vilert, Tehnologija keramike, prevod \or|e 

Rosi}, 1967, 1981, 1989. 

Jela Kr{i} i Ruìca Rankovi}, Zbirka klavirskih 

kompozicija za savla|ivawe tehni~kih problema (sveska I; II), 

1967. 

Nemawa Brki}, Tehnologija slikarstva, vajarstva i 

ikonografije, 1968, 1973, 1984, 1991. 

Dr Borislav Jovi}, Ekonomika i pravo umetni~kih 

delatnosti, 1968. 

Glasnik Umetni~ke akademije 6, 7, 8, 1968. 

Bogomil Karlavaris, Metodika likovnog vaspitawa III, 

1968, 1977. 

Vlastimir Peri~i}, Razvoj tonalnog sistema, 1968. 

Dr Pavle Vasi}, Umetni~ki ìvot I, 1968. 

Dr Pavle Vasi}, Uvod u likovne umetnosti, 1968, 1982, 1988. 

Vladimir Petri}, Uvo|ewe u film, 1968. 

Borivoje Popovi}, Intonacija, 1969, 1977, 1984, 1992. 

Qerka Pej~i}, Respiratorna tehnika glasa, 1969. 

Glasnik Umetni~ke akademije, 9,10,11,12,13,14, 1969. 

L. Solaroli, Kako se organizuje film, prevod Predrag 

Deliba{i}, 1969, 1992. 

Nikola Hercigowa, Kratak pregled razvoja muzi~ke kulture I, 

1969. 

Jan Ku~era, Montaà na filmu i TV, prevod Zdenko Meloun, 

1969. 

D`. Stajen, Elementi drame, prevod N. Vukovi} 

i S. Igwa~evi}, 1970. 


Dr Branivoj \or|evi}, Elementi srpskohrvatske dikcije, 

1970, 1975, 1987, 1996. 

M. Kraguqac i B. Karlavaris, Estetsko procewivawe u 

osnovnoj {koli, 1970. 

Dejan Despi}, Harmonska analiza, 1970, 1987. 

G. Nejgauz, O umetnosti svirawa na klaviru, prevod 

N. Miso~ko i D. Ili}, 1970. 

Vladimir Petri}, Razvoj filmskih vrsta, 1970, 1978. 

V. Kihou, Tehnika {minkawa na filmu i TV, prevod B. 

Kosanovi}, 1970. 

A. D*alesandro, Televizijski scenario, 1970. 

Vladeta Luki}, Uzani film, 1970. 

Almanah Fakulteta dramskih umetnosti, 1970. 

Likovna sveska 1, 1971. 


Dr Pavle Vasi}, Doba baroka, 1971, 1991. 

Slobodan Seleni}, Dramski pravci HH veka, 1971, 1979. 

M. Kaznev, Rastanak, prevod Radmila Nedeqkovi}, 1971. 

Vlastimir Peri~i}, Stvarala~ki put Stanojla Raja~i}a, 

1971. 

Dejan Despi}, Teorija tonaliteta, 1971. 

Almanah Akademije za pozori{te, film, radio i TV, 1971. 

Rudolf Arnhajm, Umetnost i vizuelno opaàwe, prevod 

Vojin Stoji}, 1971, 1981, 1987. 

Anica Savi} Rebac, Anti~ka estetika i nauka o 

kwièvnosti, 1972. 


Nikola Hercigowa, Napisi o muzici, 1972. 

Pedi âjevski, Predgovori i pogovori TV dramama, prevod M. 

@ivkovi}, 1972, 1979. 

Nikola Kuzmanovi}, Problemi i zadaci iz nacrtne 

geometrije, 1972. 

Milutin Radenkovi}, Sekvenca u klasi~noj instrumentalnoj 

fugi, 1972. 

Dragoqub Kaì}, Elementarna tehnika fotografije, 1973, 

1981, 1987. 

Obrad Nedovi}, Govorna kultura, 1973. 


Dr Milan Rankovi}, Komparativna estetika, 1973. 

(223

224) 

Dejan Despi}, Melodika, 1973, 1977, 1986. 

Sigo Sumereker, Podloge {tafelajske slike, 1973. 

J. Itten, Umetnost boje, prevod E. Pavkovi} ñ V. Radovanovi}, 

1973. 

Dejan Despi}, Dvoglas, 1974, 1978, 1990. 

Gvido Aristarko, Istorija filmskih teorija, urednik 

D. Stojanovi}, 1974. 

Predbroj 3, 1974. 

Dragoslav Devi}, Osnovna melografska uputstva, 1974. 

Dr Branivoj \or|evi}, Srpskohrvatski pozori{ni jezik, 

1974. 

Dejan Despi}, Vi{eglasje, 1974, 1982. 

Herman Keler, Dobro temperovani klavir J. S. Baha, prevod 

Petar Staji}, 1975. 


Predbroj 2, 1975. 

Milutin Radenkovi}, Analiti~ka harmonija, skripta, 1975. 

Dejan Despi}, Instrumentalna polifonija, skripta, 1975. 

Dejan Despi}, Oblici barokne instrumentalne polifonije, 

1975. 

Dorina Radi~eva-Divjakovi}, Dvoglasni diktati, 1975. 

Fric Bose, Etnomuzikologija, prevod Julijana Lazi}, 1975, 

1989. 

Dr Du{an Stojanovi}, Film kao prevazilaèwe jezika, 1975, 


Zorislava Vasiqevi}, Melodika I solfe|o, 1975, 1982, 1986, 

1996. 

Sigo Sumereker, Tehnika emulzione tempere, 1975. 

Dejan Despi}, Vi{eglasni ara`mani, 1975, 1981. 

Dorina Radi~eva-Divjakovi}, Intonirawe intervala, 1976, 


4 F broj 1, 1976. 

Dragutin ôli}, Razvoj teorije harmonskog mi{qewa, 1976. 

Luis Herman, Scenario za film i TV, prevod Boèna 

Kosanovi}, 1976. 

Dr Milan Damwanovi}, Su{tina i povest, 1976. 

Dr Marko Babac, Tehnika filmske montaè, 1976, 1986, 1997. 

Teorija drame ñ renesansa i klasicizam, priredio Jovan 

Hristi}, 1976. 

Dr Pavle Vasi}, Umetni~ki ìvot II, 1976. 

Dr Milan Damwanovi}, Smisao teorijskog rada u okviru 

Univerziteta umetnosti, 1976. 

Dejan Kosanovi}, Uvod u prou~avawe istorije jugoslovenskog 

filma, 1976. 

Radoslav \oki}, Proìmawa kultura, 1976. 

Dragoslav Devi}, Etnomuzikologija I, skripta, 1976. 

Dragoslav Devi}, Etnomuzikologija II, skripta, 1976. 

Vlastimir Peri~i}, Harmonija I, skripta, 1976. 

Vlastimir Peri~i}, Harmonija II, skripta, 1976. 

Krsta Andrejevi}, Slikarska tehnologija, 1977. 

4 F broj 2/3, 1977. 

4 F broj 4/5, 1977. 

Poster J. B. Tito, \or|e Andrejevi}-Kun, 1977. 

Braslav Borozan, Umetnost u NOB-u, 1977. 

Likovna sveska broj 5, 1977. 

Marija Bergamo, Delo kompozitora Milana Risti}a, 1977. 

Miodrag Stanisavqevi}, Epika i drama, 1977. 

Bogomil Karlavaris, Metodika likovnog vaspitawa III, 1978. 

Dr Lazar Trifunovi}, Srpska crta~ko-slikarska i 

umetni~ko-zanatska {kola u Beogradu, 1978. 

Aleksandar Obradovi}, Uvod u orkestraciju, 1978, 1997. 

4 F broj 6/7, 1978. 

Setl ñ Las, Istorija ameri~ke TV, 1978. 

Bogomil Karlavaris, Metodika likovnog vaspitawa III, 

1978. 

Aleksandar Obradovi}, Elektronska muzika i elektronski 

instrumenti, 1978. 

Ernst Krenek, Dvanaestotonske kontrapunktne studije, 

1978. 

Radomir Petrovi}, Horska literatura I, II, 1978. 

Ranka Glixi}, Izbor italijanskih tekstova za studente 

solo pevawa, 1978. 

Zorislava Vasiqevi}, Metodika nastave solfe|a I, 1978. 

@ivanovi} ñ \or|evi} ñ Vasi}, Dikcijske teme, 1978. 

Petrit Imami, Filmski scenario u teoriji i praksi I, 1978. 

Dr Du{an Stojanovi}, Monta`ni prostor u filmu, 1978, 


Malkom ñ Halke, Pisawe za TV, prevod Ivan Gaj, 1978. 

Zvonko Krneti}, Prevodi solo pesama, 1978. 

Dr Hugo Klajn, Osnovni problemi reìje, 1979, 1995. 

Almanah Fakulteta primewenih umetnosti, 1979. 

Nastavni plan i program Fakulteta likovnih umetnosti, 

1979. 

Almanah 40. godina Fakulteta muzi~ke umetnosti, 1979. 

Vidal ñ Bulanè, Harmonija na klaviru, 1979. 

Dejan Despi}, Muzi~ki instrumenti, 1979, 1986, 1993. 

Dorina Radi~eva ñ Divjakovi}, Troglasni i ~etvoroglasni 

diktati, 1979. 

Fridrih Tomberg, Mimeza prakse i apstraktna umetnost, 

1979. 

Ranko Muniti}, Uvod u istoriju animiranog filma, 1979. 

Kalan ñ Kumbatovi~, Veseli vetar, 1979. 

Rudolf Gaberc, Plasti~na anatomija ~oveka, 1979, 1985. 

Robert Masej, Recepture za slikare, prevod @. Turinski, 


4 F broj 8, 1980. 

4 F broj 9, 1980. 

Nikola Cveji}, Savremeni belkanto, 1980. 

Rade Aleksi}, Dijalektike socijalisti~ke revolucije, 1980. 

Rene Pasron, Pojetika, prevod Branko Jeli}, 1980. 

Milan Buwevac, Vreme u drami, 1980. 

Nastavni plan i program za grupu dramaturgiju, 1980. 

Nastavni plan i program za grupu filmsku i TV reìju, 1980. 

Nastavni plan i program za grupu montaà, 1980. 

Kurt Saks, Muzika starog sveta, prevod. P. Milo{evi}, 1980. 

Likovna sveska 6, 1981. 

Vartkes Baronijan, Muzika kao primewena umetnost, 1981. 

Bo{ko Bo{kovi}, Osnovi filmske reìje, 1981, 1986. 

Petar Volk, Antologija filma I, 1981, 1988. 

Petar Volk, Antologija filma II, 1981, 1988. 

Dr Milan Damwanovi}, Poreklo umetnosti kao filozofski 

problem, 1981. 

Bruno êrvenka, Kontrapunkt u klasi~noj vokalnoj 

polifoniji, 1981. 

Dejan Despi}, Opaàwe tonaliteta, 1981. 

4 F broj 10/11, 1982. 

Roksanda Pejovi}, Barokni koncert, 1982. 


Bosa Slijep~evi}, Kinematografija u Srbiji, Crnoj Gori i 

Bosni i Hercegovini (1896–1918), 1982. 

Ranko Muniti}, Uvod u estetiku kinematografske 

animacije, 1982.

Tudor Elijad, Kako napisati i prodati scenario, 1982. 


Paul Hindemit, Tehnika tonskog sloga, prevod V. Peri~i}, 


Marija Bergamo, Srpske teme u delima ruskih i sovjetskih 

kompozitora, 1983. 

Zorislava Vasiqevi}, Metodika nastave solfe|a II, 1983. 

Mirjana Veselinovi}, Stvarala~ka prisutnost evropske 

avangarde u nas, 1983. 

Dr Petar Volk, Savremeni jugoslovenski film, 1983. 

Rajs ñ Milar, Filmska montaà, 1983. 

Andre Vensten, Pozori{na reìja, 1983. 

Milenko Misailovi}, Komediografija Branislava Nu{i}a, 


Petrit Imami, Filmski scenario u teoriji i praksi II, 1983. 

Jelica Kapetanovi}, Boja u stanu, 1983. 

Ilija Radosavovi}, Marksizam i socijalisti~ko 

samoupravqawe, 1983. 

Branivoj \or|evi}, Gramatika srpskohrvatske dikcije, 1983. 

Du{an Mihailovi}, [ekspir i srpska drama u 19. veku, 1983. 

G. Tovstonogov, Ogledalo scene, 1983. 

@ivojin Turinski, Slikarska tehnologija, 1983, 1987, 1990. 


Rudolf Arnhajm, Vizuelno mi{qewe, 1983. 


Dr Pavle Vasi}, Umetni~ki ìvot III, 1983. 

C. Kohoutek, Tehnika komponovawa u muzici HH veka, 1984. 

Dr Milan Damwanovi}, Strujawa u savremenoj estetici, 



Marija Bergamo, Humor kao sredstvo realisti~kog muzi~kog 

jezika, 1985. 

Zorislava Vasiqevi}, Teorija ritma, 1985. 

Qiqana Gruji}-Erenrajh, Glasovno obrazovawe glumaca, 1985. 

Vladimir Stamenkovi}, Teorija drame 18. i 19. veka, 1985. 

Leposava Vu{kovi}, Fizi~ki osnovi filma, 1985. 

Dr Milan Damwanovi}, Fenomen filma, 1985. 

Dejan Kosanovi}, Po~eci kinematografije na tlu Jugoslavije 

(1896–1918), 1985. 

Roksanda Pejovi}, Oskar Danon, 1985. 

Dr Pavle Vasi}, Umetni~ki ìvot IV, 1985. 

A. Hildebrant, Problemi forme u likovnoj umetnosti, 1987. 

Vlastimir Peri~i}, Instrumentalni i vokalnoinstrumentalni 

kontrapunkt, 1987. 

Dorina Radi~eva-Divjakovi}, Jednoglasni diktati, 1987. 

Likovna sveska broj 9, 1988. 

Frank Heidman, Pozitivski plemeniti postupci u 

savremenoj fotografiji, 1988. 

Milo{ ]iri}, Heraldika I, 1988. 

Petar Bingulac, Napisi o muzici, 1988. 

Vladimir Markovi}, Magi~na violina, 1988. 

Denijel Erixon, Gramatika filmskog jezika, 1988. 

Qubi{a \oki}, Osnovi dramaturgije, 1989. 

Zorislava Vasiqevi}, Solfe|o ñ metodski praktikum, 1989. 

Dragoqub Kaì}, Fotografija u boji, 1989. 

Fric Bose, Etnomuzikologija, 1989. 

Dejan Despi}, Kontrast tonaliteta, 1989. 

Leo Poper, Eseji i kritike, 1989. 

Ana Oluji}, Razvoj harmonskog sluha, 1990. 

Sre}ko Prwat, Tehnika filmske slike, 1990. 

Rudolf Arnhajm, Dinamika arhitektonske forme, 1990. 

Alek Nisbet, Snimawa i obrada zvuka, prevod Rihard Merc, 

1990. 

Dr Miodrag Kolari}, O umetnicima i umetnosti, 1991. 

Dr Pavle Vasi}, Doba rokokoa, 1991. 

Roksanda Pejovi}, Srpsko muzi~ko izvo|a{tvo 

romanti~arskog doba, 1991. 

Dejan Kosanovi}, Rado{ Novakovi}, 1991. 

Solaroli ñ Brozio, Kako se organizuje film ñ organizacija 

filmske proizvodwe, 1992. 

Dejan Despi}, Harmonija sa harmonskom analizom I, 1993. 

Slobodanka \oli}, Kwièvni tekst u nastavi stranih 

jezika, 1993. 

Leksikon filmskih i TV pojmova, 1993. 

Rober Piwar, Istorija pozori{ne reìje, 1993. 

Dejan Despi}, Harmonija sa harmonskom analizom II, 1994. 

Milan Miletin, Osnovi tonske reprodukcije u fotografiji, 

1994. 

Miroslav Belovi}, Umetnost pozori{ne reìje, 1994. 

Aleksandar Ajzinberg, Stilska unutra{wa arhitektura, 

1995. 

Dejan Mihailovi}, Elementi violinizma, 1995. 

Likovne sveske od 1–9, 1996. 

Vladimir Markovi}, Kontrapunkt mog ìvota, 1996. 

Ka filozofiji umetnosti, grupa autora, 1996. 

Branivoj \or|evi}, Elementi dikcije, 1996. 

Aleksandar-Darko Obradovi}, Negde u meni, 1997. 

Leksikon filmskih i TV pojmova II, grupa autora, 1997. 

Vlastimir Peri~i}, Vi{ejezi~ni re~nik muzi~kih termina, 

1998. 

(225

226) 

Generalni sekretari Univerziteta umetnosti u Beogradu 

1. Mom~ilo Vukovi} 1958–1973. 

2. Dobrila [o{ki} Petrovi} 1973–2001. 

3. Olga Le~i} Pavlovi} 2001. 

Ostali zaposleni u Stru~noj slu`bi 

Rektorata Univerziteta umetnosti u Beogradu 

1. Mileva Zekovi}, finansijski savetnik rektora (u penziji) 

2. Drina Spai}, likovno grafi~ki urednik 

3. Olivera Mi{i}, lektor-redaktor 

4. Evgenija Simovi}, me|unarodna saradwa (u penziji) 

5. Jelena Zekovi} Miri}, {ef ra~unovodstva 

6. Gordana Popovi}, kontista 

7. Dragica Mihajlovi}, blagajnik 

8. Vesna @ivkovi}, sekretarica 

9. Qiqana Ne{i}, daktilograf 

10. Radosav \uri}, ekonom 

11. Aleksandar Dimitrijevi}, voza~ 

12. Brankica Stojkov, kafe kuvarica – kurir 

13. Sla|ana Joki}, sprema~ica – kurir 

14. Biqana û~kovi}, dipl. pravnik 

15. Gordana Qubi} Savin, {ef kabineta rektora 

16. Svetlana \okanovi}, me|unarodna saradwa 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

378.673/.676(497.11)(091) 

Univerzitet umetnosti u Beogradu : 

/1937/1957/1997 / (glavni urednik Svetozar 

Rapaji} ; fotografije Tatjana Simonovi} ... i 

dr. J. - Beograd : Univerzitet umetnosti, 1998 

(Beograd : Zavod za grafi~ku tehniku 

Tehnolo{ko-metalur{kog fakulteta). - 226 str. 

: ilustr. ; 29 cm 

ISBN 86-7167-021-X 

1. Rapaji}, Svetozar 

378.678(497.11)(091) 378.679.2(497.11)(091) 

a) Univerzitet Umetnosti (Beograd) - 

1957-1997 

ID=69813516

Monografija univerziteta umetnosti 98 - Fakultet dramskih umetnosti

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?