RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

detetu da stane i prvo razmisli, mališan je, ne prekidajući pokušavanje, odgovorio: "Ne
treba da mislim, treba da dohvatim".
Prva intelektualna rešenja deteta su primena ranije formiranih navika u novim
uslovima. Nešto kasnije dete pronalazi način rešavanja nove problemske situacije: nalazi
sredstvo da dođe do cilja. Ruski psiholozi ističu da dečji način rešavanja problema
pomoću praktičnih radnji sa predmetima sadrži dve suštinske karakteristike po kojima se
mišljenje malog deteta razlikuje od mišljenja šimpanza; to su korišćenje ljudskih oruđa i
govora.
Ovladavanje načinima korišćenja najprostijih ljudskih oruđa i njihova upotreba, pri
rešavanju misaonih zadataka ili saznavanju svojstava okruženja, ne znači samo sticanje
novih operacija već i razvoj misaonih sposobnosti. Pri korišćenju sredstva da se dođe do
cilja dete treba da savlada motornu veštinu upotrebe ljudskih oruđa. Da bi formiralo
operaciju sa oruđem dete treba da otkrije način njegove upotrebe.
Dete eksplicitno ili implicitno od odraslog uči socijalno izgrađene načine upotrebe
oruđa.
Sa pojavom govora dolazi do kvalitativne promene intelektualne aktivnosti. Najpre
dete više govori povodom zadatka nego o zadatku. Zatim se govor javlja kao objašnjenje
situacije, njime dete objašnjava opštu shemu aktivnosti u zadatku: to je neka vrsta
verbalnog bilansa radnje kojim se fiksira sam put rešenja.
U trećoj fazi govor počinje da prethodi radnji i ima funkciju planiranja; dete misli
naglas što mu pomaže da uviđa nove smisaone veze koje izlaze iz opažajnog polja, što
omogućava rešenje problema.
Međutim, reči mogu imati funkciju planiranja samo ako za dete imaju određeno
značenje, ako su postale nosioci izvesnih generalizacija.
U trećoj godini, kada počinje da se formira znakovna ili simbolička funkcija saznanja,
u intelektualnom razvoju deteta nastaje važan preokret, koji je vidljiv i u simboličkoj igri
deteta. Sada je dete u mogućnosti da koristi jedan objekt u funkciji zamene drugog. Pri
tome se u aktivnosti umesto predmeta koristi njegova zamena. Na uzrastu 4-5 godine
dete već može da rešava zadatke na unutrašnjem, mentalnom planu, oslanjajući se na
svoje vizuelne predstave predmeta.
Nastajanjem opažajno-predstavnog mišljenje javlja se kvalitativno novi stupanj u
razvoju dečjeg mišljenja. Rešavanje zadataka na predstavnom planu pruža nove
mogućnosti. Predstave pružaju mogućnost preobražavanja predmeta na mentalnom
planu; dete razvija sposobnost da na planu predstava izdvaja, kombinuje i povezuje
različite delove i detalje predmeta. Tako na predstavnom nivou može nastati struktura,
uopštena shema, koja rešava problem. Dete izdvaja i povezuje ona svojstva predmeta
koja su važna za rešavanje datog zadatka.
Koristeći uopšteno iskustvo dete može rasuđivati na verbalnom planu, da misaono
pripremi i predvidi karakter buduće radnje. Verbalno mišljenje kod dece se javlja na
uzrastu 5-6 godine. To znači da se interiorizacijom spoljašnjih akcija obrazuju opažajnopredstavne
i verbalne, pojmovne forme mišljenja.
Zaporožec i Minska (1967) su proučavali uslove i mehanizme prelaska sa opažajno
praktičnog na refleksivno mišljenje (slika 36).
Iz prikaza na grafikonu vidimo da najviše uspeha imaju deca koja zadatak rešavaju
praktično (oznaka 1); tada 55% dece uzrasta 3-4 godine uspeva da nađe pravilno
rešenje, dok su na uzrastu 6-7 godine skoro sva deca uspešna (96,3%). Sa uzrastom
raste uspešnost rešavanja zadataka na opažajno-predstavnom nivou (oznaka 2), uz
98