RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Na ovo se nadovezuje uspostavljanje veza među pojmovima, određivanje njihovog
mesta u sistemu pojmova.
Spontani i naučni pojmovi
Vigotski u svom daljem istraživačkom radu razdvaja spontane, svakodnevne i naučne
pojmove. Spontani pojmovi su "uopštavanja stvari". Otuda i za pojmove formirane u
opisanom eksperimentu može se reći da su iz kategorije spontanih pojmova. Naučni
pojmovi se formiraju "uopštavanjem misli", refleksivnom apstrakcijom
Ispitivanje razvoja naučnih pojmova je privlačan problem jer je on ključ cele istorije
intelektualnog razvoja deteta. Kroz njega se može rešiti i opšti problem učenja i razvoja.
Ispitanici su bili učenici osnovne škole. Nalazi ukazuju da se u obrazovnom procesu
zapaža da naučni pojmovi u svom razvoju pretiču razvoj spontanih pojmova (IV razred).
Vigotski konstatuje da je slabost spontanih pojmova u nesposobnosti apstrahovanja,
slabost naučnih pojmova je verbalizam, nedovoljna zasićenost konkretnim.
Da li je tačna hipoteza da se naučni pojmovi pozajmljuju iz sfere mišljenja odraslih i
da nemaju uopšte svoju unutrašnju istoriju?
NE, jer stvaranje pojmova je čin uopštavanja, složen i pravi čin mišljenja, shvatanja
značenja reči. Za to su potrebni procesi: hotimične pažnje, logičkog pamćenja,
sposobnost apstrahovanja, poređenja i razlikovanja.
U čemu je razlika razvojnih puteva svakodnevnih (spontanih) i naučnih pojmova?
1. Razvoj naučnih pojmova zahteva celokupnu aktivnost dečje sopstvene misli i zato:
sve osnovne kvalitativne osobenosti svojstvene dečjoj misli na izvesnom stupnju razvoja.
2. Naučni pojmovi neće imati samo suprotne već i zajedničke crte sa spontanim - ta
dva procesa se prepliću. Najpre se spontani pojmovi moraju razviti do stupnja na kome
mogu nastajati naučni, a potom će ovi povratno delovati na spontane.
3. Među procesima učenja i razvoja pri stvaranju pojmova ne mora postojati
antagonizam, nego složeniji i pozitivniji odnosi. Naučni pojmovi se moraju stvarati od nižih
i elementarnijih vrsta uopštavanja.
Šta su razlozi razgraničenja spontanih i naučnih pojmova?
1a. Drugačiji je odnos deteta prema iskustvu i pobudama za sticanje.
1b. Različite su im prednosti i nedostaci.
2. Vigotski iznosi teorijsko očekivanje da se analogno učenju stranog jezika na bazi
poznavanja maternjeg, naučni pojmovi izgrađuju na bazi spontanih, "isposredovanim
odnosima prema predmetima, uz pomoć ranije izgrađenih pojmova". Ali, to zahteva
sasvim drugačije misaone radnje, sa svesnijom i voljnom upotrebom ranijih pojmova.
3. Heuristički razlozi: sa površinskog izučavanja stvarnih pojmova i s temeljnog
izučavanja eksperimentalnih pojmova - preći na temeljno izučavanje stvarnih pojmova.
4. Praktični razlozi: među učenjem i razvojem naučnih pojmova postoje složeniji
odnosi nego među učenjem i stvaranjem navike.
Dakle: stvaranje spontanih i naučnih pojmova su dve varijante jedinstvenog procesa
stvaranja pojmova, oni se razlikuju kako po tokovima svog razvoja, tako i po načinu
funkcionisanja.
Ali to znači: niti naučni pojmovi ponavljaju u svom razvoju put spontanih pojmova, niti
su pak naučni pojmovi bez ičeg zajedničkog sa razvitkom spontanih.
U čemu su složeni odnosi naučnih i spontanih pojmova?
89