RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Opšta zakonitost koju Vigotski otkriva je "da razvoj procesa koji kasnije izazivaju
formiranje pojmova počinje u najranijem detinjstvu, ali tek u pubertetu sazrevaju,
uobličavaju se i razvijaju one intelektualne funkcije koje u osobenom spoju čine psihičku
osnovu formiranja pojmova" (Vigotski, 1996).
Prvi stupanj (mlađi predškolski uzrast) razvoja pojmova su sinkreti. U toj etapi reč za
dete nema suštinsko značenje. U njoj dolazi do izražaja sklonost deteta da, pri grupisanju
figura, nedostatak uočenih objektivnih veza zameni preobiljem subjektivnih veza koje
shvata kao veze među stvarima. Dete u ogledu povezuje figure po njihovoj prostornoj
blizini ili nekom drugom slučajnom utisku. Otuda sinkrete odlikuje "nepovezana
povezanost" i značenje reči obuhvata jednu neuobličenu gomilu predmeta, neuređeni
skup: "hrpu".
Drugi stupanj u razvoju pojmova čine kompleksi. Mišljenje u kompleksima uzima u
obzir stvarna, objektivna svojstva predmeta. Kompleksi se javljaju u nekoliko različitih
oblika. Sličnost ovih oblika je što se objekti u njima spajaju na osnovu neposrednog
čulnog iskustva, ali ipak "svojevrsnim faktičkim vezama".
Vigotski navodi pet osnovnih vidova, vrsta kompleksa:
♦ asocijativni kompleks koji se zasniva na bilo kojoj asocijativnoj vezi sa bilo kojim
svojstvom koje dete zapaža na predmetu;
♦ zbirka (kolekcija) nastaje uzajamnim dopunjavanjem po obeležjima koje dete
smatra razlogom povezivanja predmeta (po boji, obliku);
♦ lančani kompleks odlikuje spajanje predmeta preko pojedinih karika, tako da su dva
susedna elementa u lancu povezana na osnovu različitih obeležja;
♦ difuzni kompleks nastaje kada dete spaja predmete na osnovu neodređenih,
difuznih veza tako da se može neograničeno proširivati;
♦ pseudopojam je označen kao najdominantniji oblik kompleksnog mišljenja u
predškolskom uzrastu. Po spoljašnjim odlikama uopštavanja to je pojam, ali po tipu
procesa koji dovode do uopštavanja to je kompleks – to je karika koja spaja komplekse i
pojmove.
Treći stupanj u razvoju pojmova kod dece je pravi pojam. On se formira kada se niz
apstrahovanih svojstava ponovo sintetizuje, i kada tako dobijena apstraktna sinteza
postane osnovni vid mišljenja. Subjekt koji je u ogledu otkrio značenje naziva, ispoljio
pojmovno grupisanje, ume da eksplicira merila razvrstavanja, može da pronađe nove
elemente za datu grupu (ekstenzija klase).
Pri formiranju pojmova presudnu ulogu ima reč. Reč je znak, oznaka za opšte
svojstvo na osnovu koga je izvršeno grupisanje. Reč može da služi za razne intelektualne
operacije - što je osnovna razlika između kompleksa i pojmova. Dete, dakle stiže do
mišljenja u pojmovima; postoji hijerarhija pojmova po opštosti.
Postojanje pojma i svest o tom pojmu ne podudaraju se i postoji neslaganje između
sposobnosti da se pojam stvori i sposobnosti da se on definiše. Upotreba opštih reči
može doći pre nego ovladavanje apstraktnim mišljenjem - dete upotrebljava iste reči kao
odrasli.
U stvaranju pojmova učestvuju sve elementarne intelektualne funkcije u naročitom
spoju, pri čemu je središnji trenutak cele te operacije funkcionalna upotreba reči kao
sredstva voljnog usmeravanja pažnje, uopštavajuća apstrakcija: izdvajanja pojedinih
bitnih obeležja, njihovog sintetizovanja i simbolizovanja pomoću znaka, reči sa
signifikativnom funkcijom.
88