RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

unutrašnjeg opažanja znači i prelazak na višu vrstu unutrašnje psihičke delatnosti. Samo
poimanje se zasniva na uopštavanju sopstvenih psihičkih procesa, koje uslovljava
ovladavanje njima. Refleksivne veštine omogućavaju poimanje - svest o samoj delatnosti
svesti (metakognitivne sposobnosti). To je posebno izraženo pri razvitku naučnih
pojmova.
Učenje Vigotskog, dato u okviru kulturno-istorijske teorije psihičkih pojava, prihvata
većina autora koja se bavi ispitivanjem razvoja i menjanja psihičkih pojava. Postojanje
divergentnih linija razvoja viših psihičkih funkcija objašnjeno je stalnim promenama
znakovnih sistema i načina njihove upotrebe - varijabli koje se nalaze u "žiži mentalnih
procesa".
"Za razliku od nižih (prirodnih) funkcija (motoričke, senzorne, elementarni oblici
pamćenja, primarne emocije, itd.), koje su jednostavne strukture i istorijski nepromenljive,
više funkcije (logičko pamćenje, voljna pažnja, govor, mišljenje, govorno mišljenje,
složena osećanja, itd.) su složene strukture, jer se u njih ugrađuje znak i značenje koji se
menjaju, pa su stoga više mentalne funkcije različito organizovane kod različitih ljudskih
grupa, u različitim istorijskim razdobljima i kod dece u različitim razvojnim fazama". (Ivić,
1977) 4
Eksperimentalno ispitivanje razvoja pojmova
Kritički preispitujući tradicionalno ispitivanje pojmova Vigotski zaključuje da stvaranje
pojmova treba objasniti kauzalno-dinamičkom uslovljenošću. Kao i sve više psihičke
funkcije to je isposredovan proces pa je ključ za izučavanje stvarnih pojmova –
izučavanje funkcionalne upotrebe reči i njenog razvitka.
Vigotski za ispitivanje formiranja pojmova kod dece koristi metod dvojne stimulacije.
On smatra da se jedino praćenjem istorije neke pojave mogu obezbediti informacije o
toku njenog razvoja. Za razliku od S → R metoda, gde se uvodi stimulus i prati reakcija -
Vigotski uvodi stimuluse-objekte i očekuje da se tokom konstruktivne delatnosti (subjekta)
u rešavanju problema neki od njih preobraze u stimuluse-sredstva koji dovode do rešenja 5 .
Postupak je pogodan za ispitivanje razvojnih procesa jer se njime stvaraju uslovi pod
kojima ispitanik, tokom radnji koje od njega zahteva eksperimentator, čini psihičke
procese uključene u tu radnju eksplicitnim.
"Otkrili smo da se tim načinom tokom eksperimenta može da vaspostavi i menja
proces formiranja najviših oblika ponašanja, umesto da se istražuje na datom razvojnom
stupnju već oblikovana funkcija..." (Vigotski, 1996). Tako posmatranje procesa dolaženja
do rešenja predstavlja ekvivalent zavisne varijable; cilj posmatranja nije ishod radnji, već
sled radnji koje vode takvom ishodu.
Metod dvojne stimulacije primenjen je i u eksperimentu u kome je praćeno formiranje
pojmova.
Kao stimuluse-objekte uveo je trodimenzionalne figure koje se razlikuju po obliku
(osnova figure u obliku kruga, polukruga, trougla, trapeza, šestougla), visini (visoke i
niske), širini (široke i uske) i boji (žuta, zelena, crvena, crna, bela). Na osnovi svake figure
4 Ivić, I. (1977): "Kulturno istorijska teorija psiholoških pojava L. S. Vigotskog", predgovor knjizi
"Mišljenje i govor", Beograd: Nolit, str. 20
5 Vigotski kao primere stimulansa-sredstava (psiholoških oruđa) navodi jezik, različite oblike numeracije
i računanja, mnemotehnička prilagođavanja, algebarsku simboliku, umetnička dela, pismenost, šeme, dijagrame,
karte, crteže, najrazličitije uslovne znake itd.
86